ZRVI 22 (1983) Ferjancic Priests

ЗБОРНИК РАДОВА
ВИЗАНТОЛОШКОГ ИНСТИТУТА
XXII
INSTITUT D'ÉTUDES BYZANTINES
DE L'ACADÉMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS
RECUEIL DES TRAVAUX
DE L'INSTITUT D'ÉTUDES BYZANTINES

XXII
Rédacteur
BOilDAR FERJANCiC
Directeur de l'Institut d'études byzantines
Comité de rédaction:
Franjo Barisié, Sima Cirkovic, Vojislav Duric, Boïidar Ferjanâié, Jovanka Kalic,
Ljubomir Maksimovié, Ivanka Nikolajevié, Gojko Subotié, Mirjam ¿ivojinovié
В E О G R A D
19 8 3
YU IFFN 0584—9888
СРПСКЕ
ВИЗАНТОЛОШКИ
АКАДЕМШЕ НАУКА
ИНСТИТУТ
И УМЕТНОСТИ
XXII
SC I
' s 7-7
v. 2 1
Уредних
БОЖИДАР ФЕРМНЧИЪ
Директор Византолошког института
Редакциони одбор:
Фрагьо Bapuuiuh, Во]ислав ЪуриН, Mupjma Живо]иновиН, Joeama Калик, Лубомир
МаксиыовиЛ, Иванка Никола/eeuh, Го}ко СубоШип, Сима ЪирковиН, Божидар Фер;анчиН
Б Е О Г Р АД
19 8 3
**************
Indiana University • *
SV PI 3 ' Ï
Library "
* • » »
Ова кн>ига oSjaitifccin je уз финансисту помой

Републичке вдеднице науке Србще.
На основу мшшье&а Републичког секретариата за културу СРС, 6poj 413— 138/73-02

од 15. II 1973. године, ова кн»ига ослобо1)ена je onaha&a посебног републичког пореза
на промет произвола и услуга у промету.
Издзд'е: Византолошки институт САНУ, Београд, Кнез-Михаилова 35

Штампа: Београдски издавачко-графички завод, Београд
XXII
БЕОГРАД
1983
SADR2AJ — TABLE DES MATIÈRES
Jb. Максимович, Србща и правци византщских похода у XII веку 7

Lj. Maksimovic, La Serbie et les directions des expéditions militaires byzantines
au XIIe siècle 18
S. Калик Угареки двор y Срему 21
J. Kalié, La residence des rois hongrois dans la région de Sirmium 28
M. Бошкоски, Византийки печат Joeana Комнина, дукса Скоп.ъа 31
M. Boikoski, Le sceau byzantin de Jean Comnène, dux de Skoplje 40
Ф. БаришиН, Константин Порфирогенят Палеолог 43
F. Barisic, Constantin Porphyrogénète Paléologue 57
Б. Фер]анчиН, Оглед о парохщеком свештенству y no3Hoj Византищ 59
B. Ferjaniié, On the Parish Clergy in Late Byzantium 115
H. Pagoiueeuh, Иноплеменици у „царским говорима" епохе Палеолога .... 119
N. Rados'evic, Les peuples étrangers dans les »basilikoi logoi« à l'époque des Palé-
ologues 144
4. МиловановиН, Учитегьно ]еван!)ел.е патрщаха Калиста у cnoeeHCKoj и
BnaaHTHjcKoj кн>ижевности 149
C. Mibvanovié, The Homilary of »Patriarch Kallistos« in the Slavic and Byzantine
Traditions 161
M. Живо/иновип, Светогорци и стонски доходах 165
M. ¿ivojinovic, The Hagiorites and the Tribute of Ston 204
Г. Cyóoíuuh, Обнова манастира Светог Павла у XIV веку 207
С. Subotié, La restauration du monastère de Saint-Paul au XIVe siècle 254
И. Bypuh, Евдокща Комнина и н.ен муж Константин Драгаш 259
/. Dune, Eudocie Comnène et son mari Constantin Dragas 271
B. Krekiè, Notes on Dubrovnik's Relations with the Levant in the Aftermath of the
Ottoman Conquests 273
Зборник радова Византолошхог института, XXII, 1983.
Recueil des travaux de l'Institut d'études byzantines,- ХХП, 1983
Л>УБОМИР МАКСИМОВИЧ
СРБША И ПРАВЦИ ВИЗАНТШСКИХ ПОХОДА

У XII ВЕКУ
Читаво jeflHO столеЬе (1091—1190) Tpajajm су, са дужим или кра-

Ьим прекидима, српско-византсуски сукоби kojh су били непосредан од-
раз HacTojaaa српских владара да cBojy државу изведу из тесних долина
слввова Ибра и Дрине на тире балканске просторе и да, истовремено,
обезбеде н>ену независност. У овим сукобима jacHo се уочава, и иначе
позната, чшьеница да Визанпуа епохе Комнинй више нема праву стра-
тепц'ску инициативу на cBojoj страни. Цариград, и поред стогодиппьих
HacTojaaa прапених многим победама, не само да Hnje успео да спречи
ja4aH>e и осамостал>иван>е Србще него су и н>егови bojhh походи пред-
ставгьали готово искл>учиво реакщуу на српске „побун>еничке" иступе.
Те cBojespcHe казнене експедицще нису се увек одвщ'але на истоветан
начин, нити су српске земл>е погайале, или им само претиле, иоиьучиво
са jeдне стране.
Прва византщ'ска pearamja споменутог типа пада у 1092. годину.
Започела je тиме што je пар Алексее Комнин претходне године, након
одлучне победе над Печенезима, стигао у Филипопол>, узнемирен вести-
ма о инвазщи Кумана и српским припремама, како Бодиновим тако и
Вукановим, за покретаье непрщател>става. 1 Мада Ана Комнина, Koja
нас о свему овоме обавештава, инсистира на опасности од Срба као та-
flannboj ocHOBHoj преокупацщи пара Алексща, не треба занемарити ку-
манску претн>у као чинилац kojh je могао допринети избору Филипопол>а
за стратегщ'ску базу, како he бита учшьено и приликом одбране од Ку
мана 1114. године.2 У сваком cny4ajy, царев долазак са BojcKOM у Фили-
попол> сведочи да je покрет започет познатим цариградским (BojHHM)
друмом Kojn води ка Софщи (Сердика) и Нишу. Не знамо, мейутим,
тачно KojHM je правцем Алексще наставио када je из Филипопол>а кре-
нуо на српску границу, jep наш извор саопштава само то да je стигао у
1 Anne Comnène, Alexiade, ed. В. Leib (дал>е: Alex.), П, Paris 1943, 147.6—148.27.
Уп. Византиюки извори за исторщу народа тугославще III (дале: ВИШ Ш), Београд
1966, 384 сл.; Исторща српског народа I (дал>е: ИСН I), Београд 1981, 198. О царевом
дутом боравку у Филипопол>у због афера у сопствешу околини в. F. Chalandon, Essai
sur le règne d'Alexis I Comnène (1081—1118), Paris 1900, 145 sq.
2 Тада су византщске снаге биле распоре^ене у Филипопол>у, Бачкову Щетри-
цос), Софщи (Триадица) и HuniKoj области: Alex. Ш, 177.29—178.1.
8 Jb. Максимовий
пограничну облает Зигос, Kojy треба тражити у области Косова пола и

околних планиыа. 3
За разлику од овог похода, кретан>е византщеке Bojcxe у ратован>у
са Србима 1093/94. године познато je, и то у три маха, у cBojoj завршно),
а не и у noneTHoj фази. Hajnpe je цар Алексще, у првом од два похода
Koje je лично водно, стигао до Скошьа, одакле je одступио после успешно
окончаних преговора са Вуканом.4 Затим je дошло до похода царевог
синовца тована kojh je, незнано xojmi путем, дошао до Лишьана, одакле
je наступио против Срба.4* Н>егов неуспех довео je до другог Алексще-
вог похода Kojn je, тако!)е непознатим путем, допро до Лишьана.4Ь Под
претпоставком, xoja нще сасвим извесна, да je Скошье у свим ратним
операщфма из 1093. и 1094. године,5 а не само на н>иховом почетку,
било важна тачка у кретан>у византщеке BojcKe, ипак oeraje отворено
питан>е KojnM je путем та Bojска стизала до Скошьа. Kpehylto се из Фили-
пополл, Византинци су у Скошье могли стиЬи или преко Велбужда или
преко Штипа, да узмемо у обзир два HajBa^nja правда.6 Нема, ме1)утим,
никаквог доказа да je у операщдама из 1093/94. године, HMajyhn Србе
као jeÄHHor противника, византщека Bojcxa полазила из Филипополл
дуж Via milita ri s. Теоретски, она je могла користити и Via Egnatia, као
што noKa3yjy неки од похода Алексщевих наследника.7
IToja4aHo интересован>е Угара за Балканско полуострво током XII
века из основа je изменило не само политичку него и стратегщеку фи-
3 Alex. II, 157.3—16. У нашеу науци више пута je покушавано прецизнще уби-
циран>е Звтоса. Нщподробнще се овим питанием позабавио Р. НоваковиЛ, О Зигосу
и граннци измену Србще и Византще icpajeM XI и почетком XII века, Првлозн КГИФ
34/1—2 (1968) 3—29; Четири прилога исторщи и HcropnjcKoj географщи Србще. Jörn
веколико речи о могуЬном граничном nojaey на Зигосу, ЗФФБ 11/1 (1970) 233—236,
корв je Зигос идентификовао као масив Чичавице, односно читав планински ланац од
Чичавице до Шаре. Чини се да je ово решение само делимично тачно, тако да сам
покушао да читаво питаае преиспитам у чланку kojh треба да буде об]авл>ен у 15. кн»и-
зи ЗФФБ. Сасвим вал>а напустити мшшьеае С. Новаковипа, Српске области X и ХП
века, ГСУД 48 (1880) 121, КО]Н je сматрао да се Алексще кретао правцем Софща —
Ниш — Топлица, па je због тога и врлети Зигоса ставио око иэворишта р. Топлнце.
Уп. и ВИШ Ш, 385 н. 32.
* Alex. П. 167.1—26.
♦« Alex. П, 168.2—169.9.
* Alex. II, 184.10—27. За све ове походе в. BHHJ Ш, 386 сл.; ИСН I, 198.
5 Претпоставка почива на околности да je читаво византщеко-ерпско ратованв
споменутих година везано за )едан исти простор у коме се и }едц& и друга страна кре-
hy на више-ман>е устален начин. Jörn je С. Новаковип, Српске области, 122—124,
сматрао да су визанпцеки походи 1093/94. погашали Србщу с jyra и да je тако био
ннаугурисан начин ратован>а Kojn je затим примен>иван и у XII веку.
6 Ме1)утим, нще уопште извесно да ли je пут преко Велбужда nocTojao у ком-
нинско доба, jep се спомин>е тек у турским ратовима с Kpaja XIV века. Уп. К. /иречек,
Bojea песта од Београда за Цариград и балкански кланци, Зборннк Конст. 1иречека
I, Београд 1959, 137. Jörn jeflaH пут за Скопле, преко Кратова, био je изузетно тешко
проходан (Диречек, н. д. 136), тако да у овом разматран>у нще узет у обзир. За путеве
у неточнее Македонщи и jyro-HCT04Hoj Србщи, в. Г. ШкриватН, Путеви у средн>ове-
KOBHoj Србщи, Београд 1974, 82—102.
7 Via Egnatia je несумкиво корипйена и 1 106. год. (cf. Alex. III, 65.29—66.7),
али су тада Византинци кренули на Србе из Солуна, где je цар веп боравио због нор-
манске опасности.
Србща и правци визавтщских похода у XII веку 9
зиономщу византщ'ско-српских сукобл>ава1ьа.8 Цариград je, приликом

рашчишпавааа cBojnx „неспоразума" са Србима, морао да рачуна са
угарским уплитааем, али исто тако, у неким другим приликама, и са
за)'едншким офанзиввим иступан>ем Срба и Угара. Знатно ре^е отварала
се могупност за обрачун са Србима, у коме би Угри остали по страни.
Разуме се да je онда, у различитим околностима, и византщска страте
гия добивала различите облике, што се непосредно одражавало на избор
операцщских праваца византщске Bojoce.
Први велики сукоби XII века у KojnMa y3HMajy учешпа Византина,
Угарска и Србща одиграва^у се за владе JoBaHa II Комнина, измену
1127. и 1129. године.9 Удео Срба у н>има нще био мали — према Кина-
му, они су порушили Рас; према Хонщату, тешком одмаздом н>има je
наметнута врховна власт Цариграда, а велики 6poj je одведен као роблл
у Малу Азщу, али нщедан извор не спомин>е правац продора византщске
Bojcxe у Србщу. Угри су били важнщи непрщател», па се главнина ви
зантщске Bojcxe свакако кретала цариградским bojhhm друмом — Ки-
нам спомин>е операций око Браничева, а Хонщат говори о Филипопол»у
као о месту окушьанл царских одреда пред угарском onacHOUihy. 10 Врло
je вероватно да je са тог друма, у неком затипцу борби са Угрима, ви-
зантщска BojcKa кренула дубл»е у Србщу, jep ситуацща нще дозвол>авала
толихо удал>аван>е да тежиште напада буде пренето на jyжни правац:
Косово шмье — Рас. Уосталом, Византинци су Рас, после споменутог
српског разаран>а, поново заузели тек 1 149. године, што je join jema, ин-
дипща да je ньихов победоносни поход из двадесетих година погодио
друге цшьеве.
Сасвим друкчщи правац имао je поход Maнojлa I из 1 149. године.11
Покренут уместо намераваног ocBajaiba Сипилиде, као одговор на окуп-
л>ан>е антивизантщске коалицще,12 osaj поход je био одре^ен двема
околностима. Прво, Мажфю се веп налазио у Валони кад се одлучио
на промену ратног плана, тако да je у том тренутку за н>ега HajxpahH пут
ка Србщи водио преко Пелагонще, Скогиьа и Косова. 13 Друго, према
Кинамовом сведочанству, српски архижупан вдуе сачекао окушьан>е коа-
8 Jörn je F. Chalandon, Les Comnènes II: Jean Comnène (1118—1143) et Manuel

Comnène (1143—1180), Paris 1912, 53, истакао да je la question hongroise постало за
Komhbhí прворазредан проблем византщске спол>ве политике.
9 Ioannis Cinnami epitome rerum ab Ioannae et Alexio Comnenis gestarum, ed.
A. Meineke, Bonnae 1836 (цалье: Cinn.), 10.11—13.9; Nicetae Choniatae Historia, ed. I.
A. van Dicten, Berlin—New York 1975 (даде: Chon.), 16.15—24, 17.39—18.63. Датиранл
према коментару J. КалиЛ у Византщ'ски извори за исторщу народа .Тугославще IV,
Београд 1971 (дал>е: ВИШ TV), 6 н. 1, 115 н. 1. Уп. и исто, 115 н. 19, где je показано
да угарско-визанпцске и српско-византщске борбе овог времена треба посматрати
као y3ajaMHO повезана збиван>а.
i» Cinn. 11.19—12.3, 12.13—13.1; Chon. 17.48—50.
11 Датиран* према ВИШ IV, 22 н. 37, где je наведена и старща литература.
" Уп. /. Калик, Рашки велики жупан Урош II, ЗРВИ 12 (1970) 25; исша, комен-
тар у ВИШ IV, 22 н. 38.
13 Хонщ'ат изричито спомюье Валону и IlenaroHHjy: Chon. 89.74—90.76. О да-
МН могупном правцу кретан>а византщске BojcKe уп. ВИШ IV, 23 н. 42, 122 н. 24.
Чшьеница да je део эароблених Срба населен у околини Сердике не може се непо
средно везати за кретапе византщске Bojcxe, као што се то raje могло учинити га са
насел>аван>ем Срба око Никомедэде у доба Дована II Комнина.
10 Л». Максимовип
лицще, seh je сам ступио у борбу, naje визанпуски цар похитао да н>ему,
join усамл>еном на ратишту, нанесе што je могуЬно тежи пораз.14 Ca
наведених разлога, поход преко Македонще у средиште српских земал>а
— Рас и долину Ибра — представл>ао je }едино исправно стратепу'ско
решен>е.15 Истим путем, преко попал>еног Раса, цар се и вратио.16
Србима je, несумн>иво, био нанет тежак пораз. Централне области
земл>е, уклучу^упи и владарево станиште, биле су опустошене или по-
пагьене, одвучен je огроман плен и велики 6poj заробл>еника. 17 Хотуат
говори о великом триумфу и свечаностима у Цариграду, прирег)еним
поводом победе.18 Византинци су, дакле, имали разлога да Bepyjy да
су за дуже време отклон>ене претн>е са северних граница. Ово уверен>е je
с пролепа 1150. године и одвело Maнojлa поново у Пелагонщу, где je
обновив припреме за напад на Сицилщу, неостварен претходне године.
Показало се, мег)утим, да су Срби joui увек способни за борбу, поготову
у савезу са Угрима, Kojn je Haj3afl почео да функционише, па je цар био
принуг}ен да се лично позабави опасношБу Koja je запретила од савез-
ника.19 Започело je, по много чему чувено, ратован>е из 1150. године.
Главни терет судара са царском bojckom 1150. године поднели су
Срби. Али од самог почетка рата Мано^ло je морао да рачуна и са угар-
ским снагама Koje су, подржавдупи српског архижупана, заиста и про-
дрле jyô од Саве и Дунава. Стога je византщски стратепцски маневар
произашао из потребе за супротставл>ан>ем oBoj опасности и спречава-
н>ем o6jeÄHH>aBaHja српских и угарских одреда. Главна база цара Ма-
нojлa био je Ниш, одакле je предузет покрет долином Велике Мораве
до области данаппьег Парапина, а затим, преко жупе Лугомир, до ва-
ллвске Подгорине. Ту je, на речици Тари, допшо до одлучне битке из
мену византийских и противничких, угарско-српских снага.20
Иако je географски оквир рата данас успешно реконструисан, joui
увек je отворено питан>е итинерера MaHojôBor покрета до Ниша, Tj. до
14 Cinn. 101.18—102.1. Уп. ИСН I, 202. Према убедоьивим разматрав>има /.

Калик у ВИНJ IV, 22 н. 38, угарска noMoh je стигла тек 1150. године, иако je савез-
ништво било на снази веп 1149. године. На creapHoj у rapeкoj помехи 1149. инсис-
тира, без jaKHX аргумената, F. Макк, Megjegyzések а П. Géza-kori Magyar-Bizánci kon-
fron táció kronológiájahoz, Acta Histórica 67 (Szeged 1980) 43 sq.
15 Cinn. 102.18—103.8 Осим Раса, колико je познато, Византинци су опусто
шили join и области Никаве и Галича и спалили дворе архижупана. За дискуещу о
убикацщи наведених места уп. ВИШ IV, 24 нн. 44—45, 26 н. 47. Потпуно je прома-
шено гледиште (Chalandon, о. с. 385 sq.) да oeaj поход юуе био уперен у ерце Србще,
настало из идентификаций Раса као Ражка код Ниша (cf. et ibid., 71, 71 п. 5).
16 О повратку у Рас: Cinn. 103.8.
17 Осим овде веп изнетих података, в. и Chon. 90.88—95/1.
18 Chon. 90.4—91.2.
J» Cinn. 103.23—104.6; Chon. 91.9—92.33.
20 Cinn. 103.23—113.7. О топографии овог рата в. иецрпно и прецизно истра-
живан,е М. Б/taiojeeuha, Сеченица (£ct<ev(Tâ), Стримон (STpúpicov) и Тара (Тара)
у делу JoBaHa Кинама, ЗРВИ 17 (1976) 65—76, Koje je покушао да оспори Р. Нова-
Koeuh у дискусщи Koja je уследила: ИЧ 24 (1977) 299—321; исШи, Join нетто поводом
битке на Тари 1150. године, ИЧ 25—26 (1978/79) 5—28; исши, Стримон, Струмон,
Заструма, ИЧ 25—26 (1978/79) 239—248. Уп. и богат коментар Кинамових вести у
ВИШ ГУ, 26—37.
Србщ'а и правци византийских похода у XII веку 11
места ствара&а главне базе за во1)ен>е ратних операщуа. Као што je спо-
менуто, цар je почетком пролепа стигао у Пелаготуу, Bepyjyhn join увек
да je могупна експедицща у Италщу.21 У рану jeceH он ce Beh улогорио
код Ниша ради похода на Србщу.22 Одавно je Beh претпоставл>ено да je,
након промене ратног плана, прикушьена Bojcxa доведена из Пелагонще
у Ниш долином Вардара и тужне Мораве.23 Питаиье je, мейутим, да ли
би пару Maнojлy, познатом по брзим маршевима, требало готово шест
месеци да стигне из Пелагошце до Ниша, да би наступив на противника
Kojn га je иначе присилио на брзу промену планова. Ако се, пак, претпо-
стави да je дуже времена боравио у Пелагошуи, одлучу^упи се на про
мену ратног плана, ocrraje отворено питание да ли je било потребно, па
чак и изводл>иво, држати BojcKy на окупу током више месеци пре по-
четка похода.
Чини се да наши извори не наговештава]у нщедну од ових flBejy
могуЬности. Кинам каже изричито да je Maнojлo сакупио (rjyeipev) Boj-
ску код Ниша, не и да je тамо спремну довео, а времену измейу ратоваша
1149. и 1150. године nocBehyje само jczmy реченицу о снажж^ зими.24
Хонщат, после податка о доласку у Пелагонщу, саопштава да je цар
одустао од воЙен.а експедицщ'е у Италщу, али да je тамо упутио Михаила
Палеолога са jaKOM BojcxoM (говори се мало и о н>еном BojeBaay), па
затим одмах наставл>а са казиван>ем о рату против Србще исте, 1150.
године.25 Али, како je познато да je на овом месту Хонщат направио
хронолошку збрку са мисщом Михаила Палеолога, будуйи да je она зало-
чета тек 1155. године,26 излази да се за 1150. годину могу везати само
два податка: о царевом узалудном доласку у Пелагонщу и о н>еговом
походу на Србе (и Угре) пошто je йоново (<x58iç) сазнао о „ржавом по-
нашан>у" српског владара Уроша xojH „чини горе ствари него пре"
(xeipova 8päv tüv TtpoTéptüv).27
Разуме ce, y наведеним изразима садржана je алузща на византщски
поход против Србще 1 149. године, о коме писац говори непосредно пре
вести о доласку Мано^ла I у Пелагонщу. То би значило да се пасус о ра-
тован>у против Срба 1 1 50. логички наставлл на OHaj о рату против истог
непри)'ател>а 1149. године, а не на податак о царевом боравку у Пела-
гошци. На Taj податак тематски се наставлл пасус о Палеологовом по
ходу на Италщ'у 1 1 55. године, временски интерполиран измену два описа
ратова против Срба. Може ли се онда говорите о некаквом маршу цара
" Chon. 91.9—10.

" Cinn. 103.23—104.2.
" Chalandon, о. с. 387; ВИШ IV, 27 н. 49.
24 Cf. Cinn. 103.20—104.2. О начину на Kojn се византщска Bojcxa тог времена
сакушьа за поход на Србе и Угре нетто више светла баца Хошуатово излагай* о
1153. год.: р. 100.46—52.
" Cf. Chon. 91.9—28, 92.29 sq.
26 Збрка je свакако настала из пишчеве жел>е да oÇjacmi шта je било са итали-
jaHCKHM походом после OAycrajaN цара MaHojna да у н>ему лично y4ecTByje. За ли
тературу о овом питан»у в. ВИШ IV, 124 н. 36. Причу о ратован.у у Италии Хонщат
наставл>а знатно каснще: р. 94.93 sq.
27 Chon. 92.29—30. У преводу читавог одломка на српскохрватски ctoJh да je
Мано]ло йоново кренуо на Србе (ВИШ IV, 125), али je речени прилог за време омаш-
ком унет у текст превода.
12 Л>. Максимович
Мажула на челу Bojcxe од Пелагонще до Ниша? Чини се да je одговор

негативан и да би исправнее било претпоставити да измену ова два
места и различитих, ме{)усобно временски доста удал>ених, похода Koje
она симболишу лежи цезура у xojy треба ставити боравак у Haj,zry6n>oj
лозадини — Цариграду или, бар, Филипопол>у. Другим речима, MaHojno
je у поход на Србе (и Угре) 1150. године вероватно кренуо старим дру-
мом и н>име стигао до Ниша. Затим су започеле ратне операцще о копима
je вей. било речи.
Следепе, 1151. године ратован>е je обновлено само са Угрима-
Да je поново коришЬен BojBH друм може се зашьучити не само per ana
logiam него и на основу тога што се Мажуло, борепи се у Срему, пла-
шио могупности да главна комуникащи'а за н>егов одлазак са бо)ИШта
буде пресечена угарским нападом на Браничево,28 jeflHy од важних по-
CTaja на споменутом путу. Исти правац коришЬен je вероватно и на по-
четку обновл>ених борби са Угрима 1152. године,29 а свакако 1153, jep
je цар тада сакупио Bojcxy у Сердили.30 Ратован>е je са прекидима настав
лено 1154. и 1155. године, али у нешто измен>еним околностима. С об-
зиром на то да je Maнojлo у пролеЬе 1154. боравио у Пелагонщи, забри-
нут приликама на Сицилщи, нще извесно да ли je те године кренуо на
Угре непосредно из н»ему омил>ене македонске равнице или се користио
цариградским друмом, пошавши од неког другог места концентращуе
трупа.31 Последоье ратне године (1155) у поход je шувероватшф кренуо
из Bepnje, где je провео зиму 1154/55. године.32
Након ових поновл>ених покушала Цариграда да отклони угарску
опасност, Србща je поново доспела у жижу византщске водеополитичке
стратегще пре истека 1162. године.33 Негде у друто) половини те го
дине почео je MaHojnoB поход, односно према Кинамовим речима
„ . . . цар крену у македонски Филипов град да би средою прилике у
Србщ'и" (ßaaiXeix; 8к ini tt¡v MaxeSovtx"?¡v è^tipei 7t¿Xiv ФоХппом là
7tpoç Sepßixfl xaTa«TTy)<j6(xevoç upáyâra).34 О даиьем правду кре-
тан>а BojcKe нема ни речи, али правилна идентификащп'а „Филиповог
града" била би 3HanajHa не само за сумарну реконструкцщу итинерера
овог похода него и за бол>е разумеван>е читаве комнинске стратегще у
ратовима са Србщом. Могупно je, найме, да Кинам има у виду или Фи-
липопол>, како се досад обично претпоставллло,35 или Филипе на Kpaj-
28 Cinn. 117.10—15. Уп. К. JupeneK, Исторща Срба, Београд 1952, 1, 143; ВИШ
IV, 43 н. 93.
2» Cinn. 119.16—120.10.
зо Chon. 100.46—52. Cf. et Cinn. 121.11—18. У Цариград ce овога пута, распу
стивши претходно BojcKy, вратио преко Солуна: Chon. 100.56—59.
31-32 Cinn. 127.9—15, 130.23—134.10; Chon. 101.60—102.87. О проблемима да-
тирасьа и хронолошхо-тематског усжлафива&а вести наша два извора о AOrahajHMa
1152—И55.год.в.коментару ВИШ IV, стр. 45 н. 99 — 55 н. 129, 127 н. 51 — 130 н. 66.
33 О сложеним проблемима одреЬива&а хронологиje византщско-српских од-
носа овог времена и приликама у Србщи в. ВИШ ГУ, стр. 56 н. 134 — 59 н. 141.
34 Cinn. 203.23—204.1. Превод према: BHHJ IV, 56.
35 Chalandon, о. с. 391; /. КалиЛ, Раппси велики жупан Урош П, ЗРВИ 12 (1970)
33 ни. 47. 48; ВИШ ГУ, 56 нн. 135, 136.
Cpônja и правци византсОских похода у XII веку 13
нлм истоку Македонще.36 То значи да би се, у првом cлyчajy, Bojcxa кре-

тала BojHBM друмом на Сердику, док би у другом користила Via Egnatia
ка Солуну.
JoBaH Кинам у свом делу на укупно четири места спомтье i) tcoXiç
ФЛЁтсттои. Из контекста три нута jacHo произлази да je реч о Филипо-
пол>у.37 Само jeдном, а то je cny4aj kojhm се бавимо, контекст се не може
искористити као путоказ и управо тада je Кинам за „Филипов град" упо-
требио епитет „македонски". То je истовремено и jедино место где он
спомшье Македошуу, па ввуе могуЬно a priori извупи сигуран закл>учак
о кетовом поима&у Македонии. Jep, као што je познато, за Византийце
nojaM Махедонще може имати ABojaxo значение, а оба града — Филипи и
Филипопол> — тесно су везани за разлике у садржини тог жума. С jenre
стране, Махедонща ce jaajba као истоимена тема Koja географски лежи
у западно] Тражзп'и и у xojoj je Филипопол jeдно од Haj3Ha4ajHnjих мес
та, али Kojoj Филипи не припадцуу.38 До Кинамовог времена, мефутнм,
избледела je слава теме Македони)'е, xoja je у мег)увремену поделена на
ман>е управне jenHHHne, при чему je и Филипопол постао посебна тема.39
С друге стране, иако употреба израза Македоюпа код визанпуских пи-
сапа HHje озбил>но проучавана, извесно je да веЬина н>их Македонщу
схвата у класичном географском смислу, као jeдну од грчхих земал>а
Koja допире до Филипа, али не и до Филипопол>а.40 На овом месту вала
36 То je био предлог А. Мщнекеа, Кинамовог издавача у Бонском корпусу

— cf. Cinn. 406, index s.v. Philippi. Наведена дцкуакост тумачен»а могупна je због
тога што вепнна византийских писаца Филнповим градом назива како Филипе тако
и Филипопол,, па чак, истина ретко, и Солун. Cf. P. Lemerle, Philippes et la Macédoine
Orientale à l'époque chrétienne et byzantine, Paris 1945, 109, 112 n. 2, 191 n. 1. Ова
ономастичка уииформност не причин>ава Tenncohe jeAHHO дакаппьем читаоцу. Лемерл
je утврдио да код самих византщских писаца nocTojn une confusion fréquente
entre les deux villes" (op. cit. 109). Чак je и класично образована Ана Комнина на
медном месту помешала порекло Филипа и Филипоткмъа (Alex. Ш 178.15:—16).
37 Cinn. 93.1, 211.20, 265.5.
38 Cf. Lemerle, о. с. 123. То je, у ствари, ситуацща у IX и X веку, када Филипп
спадацу у тему Стримон. Административне поделе су и paraje раздэдале ова два
града, чак и кад су привремено припадала je/tHoj nmpoj целини — дщецези Тракщи.
Cf. Const. Porph. De thematibus, ed. A. Pcrtusi, Città del Vaticano 1952, 86.53 , 57. Be-
роватно отуд je могу&но да се Филипи понекад nojaee са епитетом „трачки", како je
установио Lemerle, о. с. 102 п. 10.
39 Cf. Lemerle, о. с. 163; Н. Glykatzi-Ahrweiler, Recherches sur l'administration
de l'Empire byzantin au ГХ«—XIe siècles, Bull. Corr. Hell. 84 (1960) 51 (Филипопол, je
тема Македоюца), 59, 63, 83 п. 5 (Ф. je центар смаоене т. Македонще)/ = Variorum
Reprints, London 1971, VID/; N. Oikonomidès, Les Listes de préséance byzantines des
IX« et XIe siècles, Paris 1972, 260, 361.
40 У питан>у су, y ствари, северне границе Koje je join Страбон одредно: Шара,
jyMH огранци Родопа на р. Мести, пл. Орбел (Орвил) североисточно од Филипа
(ed. К. Müller, Geogr. Graeci Minores, Paris 1882, П, 577). Традиционална граница
измену Македонце и Tpantje налазила се неточно од Филипа, на нешто преко 20 km
удал>ености у BasAyniHoj линщи. Cf. F. Papazoglou, Le territoire de la colonie de Phi
lippes, Bull. Corr. Hell. 106 (1982) 93. В. и is ta, Makedonski gradovi u rimsko doba,
Skoplje 1957, 297—302. Изузетно код неких византщеких историографа, као нпр. код
Аталщата (Mich. Attaliotae Historia, ed. /. Bekker, Bonnae 1853, 33.14—37.21, 89.22—
90.1, 207.21—208.2), Македонии су придаване и територще далеко на северу, све до
Хема (Балкана), укл,учиугш и облает Филипополл. У гштан>у je, свакако, об]едн-
ммм Махедонще као географског и Македошие као административног nojMa,
будупи да су „Македонии" за Аталщата исшьучиво ъоутая, по CBoj прилици у тра
14 Л>. Максимовип
се позабавити само оним ауторима koj'h jacHO разлиху^у два града jeflaH
од другог или koj'h повлаче линщу разграничена измену Македонще и
области Филипопол>а.
Joui у V веку црквени писац Теодор Анагност придавао je граду
Филили ознаку tt¡<; MaxeSovtaç.41 Много каснще, пишуЬи у XI веку
cBoje обимно исторщ'ско дело, Дован Скилица je Филипе назвао „jejnniM
од македонских градова".4* Скилица истовремено говори више пута,
без епитета „македонски", о Филипопол>у Kojn je за н>ега иоиьучиво
ФьХплтойттоХк;43, тако да je разликован>е два града у теговом делу
изузетно стриктно спроведено. За Ану Комнину, великог биографа Алек-
cnja I Комнина, Koja je у стан>у да ме1}усобно помета неке чиаенице о
пореклу Филипа и Филипопола (в. нап. 36), карактеристично je да строго
разлиаде Македоюцу од области око Филипошмьа.44 Слично Осилили,
Георгще Акрополит — државник и историчар XIII века — доследно по-
urryje ономастичку разлику измену Филипополл, о коме говори више
пута, и Филипа, града Kojn под тим именом спомшье два пута.45 Haj3afl,
цар-писац 1ован Кантакузин, правеЬи углавном, али не сасвим доследно,
исту разлику,46 назива Филипе и оближау Драму македонским градо-
вима.47
Вратимо ce JoBaHy Кинаму. Н>егов однос према два града, названа
по великом македонском крал>у, сличай je односу оних аутора (ту спада
и Никита XoHHj'aT) KojnMa, за разлику од вепине овде наведених, фор-
мална ономастичка разлика шуе битна. Уосталом, радило се о именима
чще je порекло 3ajeflHH4Ko. Али, истовремено, Кинамов поступак, и то
je много важнщ'е, сродан je поступку цитираних писана због епитета
„македонски", Kojn се, као што се види, npHUaje само граду Филипи.
Стога би се са доста разлога могло узети да Кинам, у ^y4ajy Kojn нас
занима, Be3yje Мажулов полазак на Србе за исти град.
диционалном смыслу тематских стратиота (Attal. о. с. 254.10, 23, 261.22, 262.1).

О овом проширеном шуму Македонще в. и К. Амандос, Паратт)рт)те1; Tiveç etc tí¡v
(uoaKavix^v YetùYponptav, ЕЕВБтс 1 (1924) 44 sq. ( - rXwaaixà МеХет^цата, Атина
1964, 254 sq.). С друге стране, за Хонщата je Македонща Kpaj око Jeдрена, али не
и око Филипопол>а што je извесна, и усамл>ена, реминисценщца на некадаш&у те-
матску поделу (Chon., index s. v.). Уп. и В. Злашарски, История на Българската Дър-
жава през средните векове Ш, София 1940, 114.
« PG 86, col. 184.
*г Ioannis Scylitzae synopsis historiarum, ed. /. Thum, Berlin—New York 1973,
116.83—84.
43 Op. cit., v. index, s. v.
44 Alex. П 88.26—27.
45 Georgii Acropolitae Opera I, ed. A. Heisenberg, Lipsiae 1903, 73.8, 92.26. 3a-
НИМЛ.ИВО je да издавач Акрополитовог исторщског дела превиЬа ову разлику, став-
n>ajyhH у индекс само облик Philipopolis. За Акрополитове податке о граду Филипи
уп. Leтеrie, о. с. 185 sq.; M. Angold, A Byzantine Government in Exile. Government
and Society under the Laskarids of Nicaea (1204—1261), Oxford 1974, 154, 161, 167.
46 Cf. Ioannis Cantacuzeni imperatoris historiarum libri IV (дал>е: Cant.), cura
L. Schopeni, Ш, Bonnae 1832, index s. v. Само на два места, тамо где je реч о црквенсу
организацией, Кантакузин употребл»ава наэив i¡ ФЛСгагои за Филипопол» (Ш 73: П
445.2; III 99: II 609.12).
47 Cant. I 52: 1 260.17—18. Кантакузинов савременик Нипифор Григора не упо-
треб&ава oeaj епитет, али он у ceojoj историщ доноси само вести о Филипима и не
спомин>е Филипопол».
Србща и правци византийских похода у XII веку 15
Питан>е je, ме1)утим, да ли су Филипи у XII веку били погодни за такву

улогу, као и да ли je Via Egnatia тада joui увек коришпена у BojHe сврхе.
Oflrosapajyluix података je мало, али je одговор, и у jcuHOM и у другом
cлyчajy, свакако позитиван. Найме, према сведочанству славног географа
Идрисщ'а, Филипи су у комнинско доба били напредан град, трговачки и
пол>опривредни центар.48 Опадаае je наступило тек после норманског
разарахьа 1185. године.49 Што се Via Egnatia тиче, несумн»ив je 3Hanaj
ове комуникащце у ратовима с Норманима до 1085. и поново 1107/8.
године, са Солуном као главном базом операщуа, тако^е у I крсташком
рату, када je користи знатан део крсташа на путу из Албанще за Цари-
град, и Haj3afl за норманске инвазщ'е из 1185, када je непрщател>, из Beh
заузетог Солуна, н>оме допро до Филипа и спалио град.50
Има, дакле, доста разлога да релативно честе боравке Maнojлa I
Комнина у Пелагоюн'и вежемо за коришп.ен»е пута Via Egnatia. С друге
стране, показано je вей. да je Пелагошуа могла бити полазиште за напад
на Србщу с jyra. У склону свих ових околности чини се врло вероватним
да je Мажу'лов поход на Срби]°у 1162. године започет у Филипима и да
се затим развщао наведеним, назовимо га jjTiaraM, правцем.
Исте године Византща се упустила у ново раздобл>е ратовааа са
Угарском. Борбе су, с прекидима, пoтpajaлe све до 1167. године.51 У
сукобе су повремено били умешани и Срби, али до исюьучиво византтц-
ско-српске кoнфpoнтaциje готово да нщ'е долазило.52 Угарска je током
шездесетих година несумн>иво била далеко важюн'и противник од Срби-
je, па су ратни напори Цариграда били усмерени у onroBapajyñeM правду.
Тиме су, разуме се, били одре^ени и правци византщских ратних похо
да, али je ово питан>е у изворима релативно слабо истакнуто. Од градо-
ва, преко kojhx се кретао MaHojô, спомшъу се: Филипопол>, Сердика и
Ниш (1161),53 поново Ниш (1164)54 и Сердика (1165)55, затим Филипопол.
и Сердика (1163).56
48 Cf. Lemerle, о. с. 173. Други чувени путописац овог времена, Вениамин из

Туделе, не спомиве Филипе, али то само значи да у граду нще било Jespeja, чще при-
суство je предуслов н>еговог путописног интересовала. Cf. op. cit. 174 п. 4.
49 Lemerle, о. с. 176.
so Ibid., 170 sq., 176.
si Cinn. 216.16—218.5, 221.1—227.14, 231.6—232.2, 236.13—18, 238.6—248.18,
248.19—249.22, 257.17—261.11, 262.19—263.9, 265.3—13, 270.2—274.22; Chon. 126.65—
128.27, 132.27—33, 133.52—136.46, 153.18—157.52; R. Browning, A New Source on By
zantine-Hungarian Relations in the Twelfth Century. The Inaugural Lecture of Michael
6 too 'Ayxôv <bç блато? töv <piXo<T0<po>v, Balkan Studies 2 (1961) 200.468—201.498,
202.556—558, 202.560—203.562, 203.569—583.
52 Cinn. 212.5—215.9, 248.19—249.22. Cf. et Browning, о. с. 199.439—451. Мо
гупно je да друго потчж&аванаС жупана Десе (о томе в. ВИШ IV, 138 н. 102) у при-
суству MaHojAa (1165) raje било непосредно везано за визанпуске односе са Угрима.
До BH3aHTHjcKor продора у унутрашнлст Србще том приликом нще дошло (уп. BMHJ
IV, 139. н. 103). На жалост, наш извор уопште не спомтье правац кретан>а визан-
тщске войске до границе Србще. Cf. Chon. 136.47—65.
53 Cinn. 211.20 (frnrl tÍ)v icóXiv . . . ФъХЬпсои очевидно je омашком парафрази-
рано као „град Филипи" у BHHJ IV, 61); 212.8, 14; 213.3; Chon. 127.88.
54 Cinn. 227.2.
ss Cinn. 240.6. MoryhHO je да je исте године je,ima визанпуска всуска, на путу
за угарску Далмащцу преко српских земал>а, прошла и кроз Сердику. Уп. BMHJ
IV. 88 н. 241.
s« Cinn. 265.5, 12; Chon. 152.78, 85.
16 Л>. Максимовип
КоришЬен je, дахле, као и толико пута рашуе, стари Bojim друм
из Цариграда. КоришЬен je не само против Угара него и, понекад, исто-
времено против Угара и Срба. Крепуои да се умеша у угарске ме!)у-
собице 1163. године, MaHojjio je стигао у Ниш и ту одлучио да позове
на одговорност српског жупана, тако да су се и састали у царевом ло-
гору близу града.37 Кинам, koJh се увек занима за BojHe ствари, каже
там поводом за Ниш: кроз ово место води пут у обе зешье — пеон-
ску (sc. угарсху) и српску, овуда je потребно проои путу^уЬи у обе" и
додаче да je Maнojлo стигавши у близину Ниша, где од два пута
jeflaH води у Србщ'у, други према Истру и Пеонищ, постави логор из
мену та два пута".58 Наведене реченице o6janœ>aBajy суштину стратегще
KoMHHHâ, суочених са опасношЬу од стварног или потенцщалног, вей
према приликама, угарско-српског савеза.
Византщско ратован>е против Угара шездесетих година XII века
завршено je несушьивим успехом Tpajmije вредности, што се види из
чшьенице да Угри све до смрти Мано)ла Комнина (1180) нису више да
вали повода за велике сукобе. Што се Майорш тиче, н>ему je одговарао
status quo на севернс-j граници. Али, да би се то постигло, требало je
прво обуздати Стефана Немашу, новог и ратоборыог српског владара.
Данас се са доста разлога сматра да je Манр]ло I водно два похода
против Нема&е — 1168. и 1172. године.39 Први поход je, за разлижу од
другог, праМен многим недоумицама у науци, али je извесно да je он
представл>ао исюьучиво cpncKo-BH3aHTHjcKH сукоб, без уплитан>а страннх
сила. Према Хонщату, требало je да то буде нека врста казнене експе-
дищде, а полазна база византщског цара названа je код истог писца
tj (se. 7t6Xtç) ФЛСтстгои.60 Сматра се да je у питаау Филипопол>,61 али
извесне индицще, истина не нарочито наглашене, ynyhyjy да би то, мож-
да, могао бити и град Филипи.62
57 Cinn. 212.5—214.4.
« Cinn. 212.16—18, 213.3—6. Превод према: BHHJ IV, 62. За штиьа, хроно-
лошка и друга, soja ce nocraBJbajy у вези са овим AorahajeM, в. коментар J. КалиЛ у
BHHJ IV, 59—64.
59 HacTojaibHMa цара MaHojna да покори Немаку посвепивана je nyrorpajHa
пижм у науци, па ynyhyjcM само на темелна разматран>а J. КамА, Српсховизан-
nijcKH сукоб 1168. године, ЗФФБ 11/1 (1970) 193—204 и коментар истог аутора у ВИШ
IV, 102—104, 144—148, где je дата и crapnja литература.
«о Chon. 158.85; читава прича о сукобу — 158.82—159.17.
61 В. лит. наведену у нап. 59.
62 Хошцат релативно место говори о Филмшякмьу, употреблава^уЬи жако
израэ ФйшпсоояоХц тако и Ц ФсХЬсяаи (cf. index s. v.). Изузмемо ли cnyqaj kojh нас
овде HHTepecyje, извесно je да се бар jeflHO од места где се juiM % ФсХЬсяои (Chon.
598.95) односи на Филипе. То место чини део опнса крепим латинске aojcxe цара
Балдуина од Зедрена, преко Димотике, Филийа и Ксантще на Солун (Chon. 598—599).
Oeaj опис одговара ономе што о истом походу саопштава латински историчар IV
крсташког рата Вилардуен (Geoffroy de Villehardouin, La conquête de Constantinople,
éd. et trad. F. Farral, П, Paris 1939, 280) Kojn y низу места на Балдуиновом путу
наводи и Бланшу. Jörn je Lemerle, о. с. 178 п. 7, 179, не noBesyjyiui Хонщатово и
Вилардуеново излагаке, ядентификовао Бланшу (Blanche, Blache) као Филипе и
oôjacHHo раэлоге за употребу овог имена код Внлардуена.
Србща и правци византщских похода у XII веху 17
Пре свега, у познатом свом H3BeiHTajy, Вил>ем Тирски, посланик

jepycajinMCKor крал>а, наводи да je, идугш из Цариграда у сусрет Ма-
но|лу ксуи ce Bpahao из успешно завршеног српског похода, наишао на
цара у Битол>у (1168).63 Ова околност подсепа на раяще походе, овде
веп наво1)ене, kojh су Манр]ла путем Via Egnatia доводили у Битол>. Ис
тина, jepycaлимcки посланик срео je визаетпуског цара веп на повратку
из рата, али je тешко претпоставити да je аегова маршрута у одласку
имала други правац, jep ни у je,iraoM византщском походу XII века на
Србщу, како изгледа, нще примешено кружно кретан>е BojcKe — улазак
у земл>у на jeflHoj, излазак на flpyroj страни. Друго, ако je, тако!)е 1 168,
византи)ска претходница под командом Теодора Падщата заиста чинила,
као што се место претпоставл>ало,64 део оне Bojcxe Неман>иних супар-
ника, Koja je поражена код Пантина на Косову, онда византщски дола-
зак с jyra — од пута Via Egnatia — nocraje joui вероватнщи. Найме, као
што je у овом раду веп споми&ано, комнински владари стизали су на
Косово с jyra. Разуме се, изнете околности не дoзвoл>aвajy излазак из
оквира претпоставки, али npy«ajy довол>но основа за сумн>у у сигурност
решеаа са Филипопол>ем као византщском полазном базом 1168. го
дине.
Поход из 1172. године одвщао се у друкчщим приликама. Српски
одреди су те године започели са нападима на области око пута Ниш —
Браничево — Београд.65 С друге стране, смрт угарског крал»а Стефана
III марта месеца исте године отворила je могупност византщског упли-
тан>а у одре1}иван>е наследника, будупи да je Цариград имао свог кан
дидата у личности принца Беле.66 Да би био ближи позорници Äorarjaja,
Maнojлo je стигао у Сердику.67 Одатле je затим кренула н>егова офан-
зива на Cp6njy, Koja се, без вепих борби, завршила Неман>ином H3jaBOM
покорности.68 Мир je завладао све до смрти цара Маноала 1 180. године.
У последнее две децетуе XII века Визаипуа je само je,imoM смогла
снаге за покрета&е офанзиве на Србщ'у, Koja je довела до чувене битке
на Морави.69 Овога пута полазна база Bojace био je Филипопол», где je
пар Исак II Ан1}ео стигао нешто pamije да би организовав одбрану од
учесталих напада обновл»ене бугарске државе — „Влаха и Скита", како
каже Хонщат.70 Другим речима, Филипопол> je изабран за базу из Koje
je руково^ено одбраном од Бугара и тек на глас о упадима Стефана
Неман>е у визанпуске области, Исак II je одатле повео поход, откло
нивши претходно опасност Kojy je собом носио пролазак крсташа Фрид-
43 Gillelmus Tyrensis, Historia rerum in partibus transmarinis gestarum, Migne

PL 201, col. 782—783.
«« Уп. КолиН, H. д. 198 сл. и BHHJ IV, 147 н. 138.
« JupeutK, h. д. I, 149 сл.; ИСН I, 210.
<* Уп. ИСН I, 210.
« Cinn. 286.21.
б» Cinn. 287.11—288.3.
69 Chon. 434.25—35. О хронолошкнм и другим питан>има око битке на Морави
уп. коментар /. Калик и Б. <bepjamuha у ВИНJ IV, 154—157, 221—222.
70 Chon. 434.25—28. Уп. и Е. Кури,, Еще два неизданных произведения Кон
стантина Манасси, ВВ 12 (1906) 89.44—19.117.
2
18 Lj. Maksimovié
риха Барбаросе.71 КоришЬегье старог BojHor друма joni je¿raoM je било

проузроковано суочаван>ем са непри]'ател>има kojh нису претили само
са jeflHe стране.
Да закл>учимо. Балкански ратни походи Комнин&, па и шихових
наследника Ангела, изво^ени су на стереотипан начин, по рецептима kojh
су очевидно, с разлогом, сматрани готово неизбежним. У ствари, могло
би се реЬи да, што се тиче српских земал>а, nocToje три основне страте-
пуске варианте ових похода. Другим речима, правци надиран>а визан
тийке BojcKe одрейивани су у складу са конкретном стратегщском си
туациям. Ратови с Угарском, у Koje Србща нще била непосредно уме
шана, али KojH су дотицали српске земл>е, во!)ени су са ослонцем на ца-
риградски Boj™ друм: .Гедрене — Филипопол, — Сердика — Ниш (само
1155. je MaHojno I вероватно стигао из Bepnje, а не из Сердике) — Бра-
ничево. Иста комуникащца коришпена je и у cлyчajeвимa, релативно
честим у XII веку, када je Цариград морао рачунати са угарско-српским
савезништвом, стварним или израженим као потенщу'ална опасност. У
таквим случа^евима византщска Bojcxa je долазила обавезно до Ниша,
док je дал>и покрет из овог кл>учног раскршпа зависио од тренутних при
лика на Bojmirry или pa3Boja опште политичке ситуацще. Такойе, рат
против Србще, уколико je на било kojh начин био повезан са одбраном
од нещиу'ателл kojh ce cnymTajy са обронака Хема (Балкана) ка jyry,
условллвао je коришпенье споменуте комуникацще, при чему су основне
базе биле Филипопол» и Ниш, понекад и Сердика. Али ако je Cpönja у
извесном тренутку била усамл>ени противник, поготову у доба напушта-
н>а одмаклих припрема за инвазщу Италще, походи су усмеравани с
jyra, од Скоплл, при чему je основни правац стратегщ'ског прилажен>а
Bojininy била Via Egnatia. Прилаз с jyra отварао je, како се показало,
HajBimie могуЬности за продор у средишне области српске државе, што
je снажна BojcKa комнинске епохе умела да искористи. Ипак, у Kpajaoj
линщ'и, шцедно решен>е нще донело коначну победу византщском opyжjy.
Ljubomir Maksimovié
LA SERBIE ET LES DIRECTIONS DES EXPÉDITIONS

MILITAIRES BYZANTINES AU XIIe SIÈCLE
Les expéditions militaires des Comnènes et des Anges dans les Balkans
ont été effectuées selon les recettes stéréotypées et vérifiées. Par rapport à la
Serbie, ces expéditions étaient, en dépendance de la situation stratégique
concrète, entreprises en trois variantes fondamentales. Les guerres avec la
Hongrie, auxquelles la Serbie n'était pas directement mêlée, mais qui touchaient
aux pays serbes, ont été faites en prenant appui sur la route militaire con-
7i О Неман>иним освадшлма као узроку византщског похода в. Jupeuex, н. д.

I, 155 сл.; BHHJ Г/, 156 н. 167; ИСН I, 258 сл.
La Serbie et les directions des expéditions militaires byzantines 19
stantinopolitaine: Andrinople — Philippopoli — Sardique — Ni§ (une seule

fois Manuel Ier était peut-être arrivé de Beroïa, et non de Sardique) — Bra-
nicevo. La même route a été utilisée aussi au cours des confrontations de Con
stantinople avec l'alliance hongroise-serbe, réelle ou exprimée comme un dan
ger potentiel. En pareil cas l'armée byzantine arrivait obligatoirement à Ni§,
tandis que le mouvement ultérieur de ce carrefour-clé dépendait du dévelop
pement de la situation. Aussi, la guerre contre la Serbie, si elle était liée à la
défense contre les ennemis descendant des pentes de Hémus vers le sud, exi
geait l'utilisation de la route susmentionnée. Mais, si la Serbie était l'adver
saire solitaire, les expéditions étaient acheminées du sud — de Scupi —de
sorte que la direction principale de l'approche stratégique était Via Egnatia.
C'était le cas particulièrement au temps de l'abandon des préparatifs avancés
de Manuel Ier pour l'invasion de l'Italie. L'accès du sud permettait, comme il
s'était montré, la pénétration la plus facile dans les provinces centrales de
l'Etat serbe. Aucune solution, pourtant, n'a apporté la victoire finale aux
armes byzantines.
V
Зборник радова Византолошког института, XXII, 1983.
Recueil des travaux de l'Institut d'études byzantines, XXII, 1983
JOBAHKA КАЛИЪ
УГАРСКИ ДВОР У СРЕМУ
Дело тована Кинама, визанпуског писца XII века, било je досад

предмет многих истраживан>а. гЬегови подаци су махом стекли углед
HCTopHjcifflx чин>еница. Записани тачношпу савременика, често и очевица,
ман>е изложени реторском обликован>у но у другим делима савременика,
они су одавно присутни у сваком приказу комнинске епохе. И када су
оскала Heo6jaiHH>eHa, Кинамова сведочанства се нису могла занемарити,
нарочито она из ратне исторще Византще у доба тована II (1118—1143)
и Мано|ла I Комнина (1143— 1180). Неспоразуми у тумачен>у шегових
вести потицали су Haj4euihe из непознаван>а н>еговог начина мишл>ен>а
или због недостатка других извора koj'h би га раз]аснили. Тако данас
н>егово познато дело пажл>ивом читаоцу нуди и много непознатих noje-
диности. У овом раду указапемо на jenny од н>их — угарски двор у Сре-
му. Као и у другим приликама, Кинамова вест открива и шира значеша.
Дедан трат, изгледа, открива и пут.
Податак о угарском двору Кинам je уградио у излаган>е о BojHOM
походу цара Maнojлa I Комнина против Угарске 1151. године.1 С обзи-
ром на то да пoлoжaj двора може да одреди само ток операщща визан-
THjcKe Bojoce, изложипемо основне податке KojHMa Кинам ствара слику
Цареве офанзиве.
MaHojno I Комнин се одлучио на рат против Угарске, каже Кинам,
због савезничке помопи Kojy су Угри пружили Србима. Ту се мисли на
ратован>е претходне године (1150), када je и сама царска Bojcica насту
пила против жупана Уроша И. Тада je угарски крал> Геза II (1141— 1162)
послао одред cBoje BojcKe, Kojn се борио y саставу српских снага.2 Цар je
— наводи Кинам — преко писма указао на поводе сукобу, а затим je
с BojcKOM стигао на Дунав у намери да борбу пренесе на угарско тле.
Царска BojcKa се пребацила преко Саве, како то изричито саопштава
Никита Хонщат, и то не без тешкойа због одсуства бродова Kojn нису
на време стигли на 6ojmuTe.3
1 Хронолопца догаОДа према /. Калик, Job&h Кинам, коментар, Византщски

извори за историку народа JyrociaeHje IV, Београд 1970, 39, где je дат преглед извора
и литературе.
2 /. КалиН, Рашки велики жупан Урош II, ЗРВИ 12 (1970) 35—37.
3 Nicetae Choniatae Historia, гес. /. A. van Dielen, Berolini 197S, 92.
22 J. Калий
Византийка войска je одмах напала Земун. Град je био добро утвр-

1)ен и Maнojлo I шу'е успео да га ocBojn. Ту je оставио свог зета по сестри,
Теодора Ватаца, да настави опсаду града, а сам je обилазепи тамошн>а
села много робл>а покупио. Угарска Bojcica je затим кренула у сусрет
нападачу, али се по речима Кинама шуе упустила у борбу, Ben je добрим
делом пришла цару. Тако je Мажуло I Комнин неометан одводио робл>е
и односио плен. Писац затим ближе oflpeÇyje поприште flejcraa царске
Bojcxe и н>ен учинак: 9jv oöv ÎSctv rjXixíav 7tào-av Sopúx-njTov éXauvo¡Aévif¡v xal
ëôvT] ßXa xivoú[ievá те xal ávaaTaToúfACva, xal vjv "Ierrpoç xal Sàoç ттглухл
èi; "AX7tecjv ÊéovTeç è-rzi Oùvvix^ç aÙTO[iaTÎÇouo-i vîjcrov ávtú6ev юр'ёхатера oî-
Çôfxevoi xal [лета 7tXeío-TY)v 6av)v éç таитб 7táXiv lôvxeç uepíoSov, xevou[A£VY)v
írócaav xal xafoíxwv a7iav[Çoi>ffav. бте xal aÛTTjv -rijv pr¡yix.ty 'Pcùfxaïoi хатгот-
pét{/avTo oîxiav, 7грау(Аа êv xotç 'Pwjiaiov [леу£атоц eÙTU/Yj|jiaCTiv avaysypâÔai
àÇtov.4 Пошто je то обавио, цар norje према Земуну, где су борбе и дал>е
тpаjалe. Браниоцима нису стигла noja4aH>a и град ce Haj3afl предао.5
Тиме су биле окончане борбе у Срему те године. Кинам joni jeflHOM
помшье велики 6poj заробл>еника xoje je визанпуска BojcKa задобила.6
Велико пустошеше Срема, MHoroöpojHe заробл>енике и знатан плен
у томе походу noTBpÇyje и Никита Хошу'ат.7 Вест о заробл>еницима за-
бележена je и у делима других савременика. Merjy осталима, и у тексту
говора Kojn je саставио Михаило Солунски у славу истог floraljaja.8
Кинамово излаган>е, дакле, податак о разаран>у ,,крал>евског дво
ра", куЬе, недвосмислено Be3yje за операпш'е Bojcxe Мано^ла I Комнина
1151. године. Beh je залажено да je то изузетно тачан опис Срема. За
Кинама je то острво Koje у YrapcKoj граде Дунав и Сава, реке Koje теку
из Алпа Hajnpe раздвдене да би се после дугог тока опет сшу'иле.9 Не
чуди пишчева прецизност. Кинам je и сам боравио у Срему, бар jczmoM
— 1165. године.10 гЬегови описи Земуна су веома тачни, садрже драго-
цене nojeflHHocTH Koje само очевидац може да запази.11
Пажл>ива анализа Кинамовог текста о борбама током 1151. године
noKa3yje да царска Bojcxa нще прелазила у Бачку. Помшье се опсада Зе
муна, пустошеае Срема и разаран,е крал>евске палате. Нема наговеш-
Taja о пребациван.у византийке Bojcxe преко Дунава. Тешко je претпо-
ставити да je то извршено, а да Кинам raye забележио, поготову када се
има на уму да je реч о походу самог цара ^íaнojлa I Комнина. Кинам je
такве ратне походе пажл>иво приказивао. По правилу, они су опширшу'е
дата, са више података но акцш'е других византщских заповедника. На-
равно, присутно je HacTojaae да се истакне владарева личност у 6ojy и
читаоцу дочара н>егова храброст, али такве епизоде HajMaae штете то-
4 Ioannis Cinnami Epitome rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis gestarum, rec.

A. Meineke, Bonnae 1836, 114.15—22.
s Cinn. 114—115.
6 Cinn. 115.11—13.
i Chon. 92.
8 W. Regel, Fontes rerum byzantinarum I, Petropoli 1892, 158.
9 M. ДиниЛ, Сред&евековни Срем, Гласник Историског друштва у Новом Саду
4 (1931) 1—12, где je прикуплена cxaroBapajyha литература.
ю Cinn. 241.
" /. КалиИ, Земун у XII веку, ЗРВИ 13 (1971) 50—55.
Угарски двор у Срему 23
пографсксу слицн бо^ишта. Уз то, Кинам je писац изразитих склоности

за всуне теме. У структури н>еговог дела оне 3ay3HMajy видно место.
Н>ега 3aHHMajy попршпта борби, путеви, твр|)аве, насел>а у фyнкциjи
ратних операщуа, велике реке, гранична места, приобална подруч|а.
Тешко да му je могла промаЬи вест о пребациван>у трупа преко Дунава
на леву обалу реке. На то ynyhyje и анализа Кинамових вести о Дунаву.
Та река je редовно заступлена у приказиваньу утарско-византщ-
ских сукоба, као и у другим 3HanajHHjHM приликама. Наводи се као гра
ница земл>е, као цшь коме се хита, то je место сукоба или логоровааа
Bojace, препрека Kojy треба савладати на путу према унутрапиьости Угар-
ске. По правилу се опширтн'е npraca3yjy flejcTBa византщске BojcKe, па
и збиван>а на реци и H>eHoj околини, но она неприятельских снага.!2 Ки
нам oflpefjyje полоз^ градова односом према реци, па се код н>ега на
више места помюьу „придунавски градови".1^ Читалац у н>еговом делу
налази податке о скелама на реци, о местима на KojnMa се прелазило
преко Дунава. 14 Све су то врло тачни подаци KojnMa се писац уврстио у
мали 6poj прворазредних извора за историйку географщу Подунавл>а
и jyê Угарске.
Према томе, податак о двору угарских крал>ева средином ХП века
потиче од BepoflocTojHor писца, савременика florarjaja и очевица срем-
ских прилика. Текст yKa3yje да двор треба тражити у Срему. Штета je
да Heflocrajy систематска истраживан>а микротопонимще Срема, као и
многа друга, уосталом. Тако Кинамов податак може да буде више путо-
каз за дал>а истраживан>а но н>ихов производ. Израз t>r¡yi>á¡ оЫх више
одговара неутвр|)еном двору, то там више што се у тексту не помшье
опсада неког утвр1)ен>а, а Кинам у своме делу таква места jacHO одре^узе
речима xpvjCTfpùyerov или <ppoúpiov или слично.15
О месту тога двора данас се не може репи ништа одре1)етп'е. Из-
весно je да се налазио ван непосредне околине Земуна, jep по Кинамовом
опису борби 1151. године цар Maнojлo I je с делом Bojcxe напустио оп-
саду тога града и затим пленио по Срему. Разоривши двор, он се вра-
тио опсади Земуна.16
Поспуи jeflaH знатно познщи податак о двору угарских крал>ева
у Петроварадину. Потиче из повел.е Kojy je 1237. године издао крал>
Бела IV приликом осниван>а манастира цистерцита на падинама Фрушке
горе. Владар je ту Haöpojao поседе Koje napyje новом манастиру, изгра-
1)еном у месту „qui Vkurd wlgariter appellatur". Hajnpe су наведена срем-
ска села, Koja су чинила je3rpo манастарског властелинства (25 села).
Следи текст: „Item contulimus eidem Ecclesie vitra Danubium possessio
nem, que vocatur Peturwarad, et Regale palacium ibidem constitutum cum
omnibus pertinentiis suis, scilicet silvis, aquis, piscinis et insulis, terris
12 Cinn. 10—12; затим, Cinn. 69.15, 82.6, 118.11—14, 119.14—120.2, 121.13, 131.7
и 131.19—20, 133.19—21, 213.5, 217.3, 221—222, 226.13, 238.9, 240—241, 260.
13 Cinn. 118.11, 119.17—18, 212.7.
1« Cinn. 131.19—20, 217.18—19.
•5 /. Калик, Земун y XII веку, 34.
16 Cinn. 114.
24 J. Калип
cultis et incultis, cum tribus villis, qua rum due vocantur Zoyl, et tercia By-
wolon . . . "17 Затим ce HMeHyjy остали поседи манастира, разасути и
по cpeMCKoj и по 6a4Koj жyпaниjи.18 тедан део дарованих иман>а и при
хода припадао je ранце, како то владар изриком саопштава, чаыадском
жупану Петру, xojn je свсуевремено, 1213. године, учествовао у убиству
угарске крал>ице Гертруде, жене Андрее II (1205—1235), a Majxe Беле
IV (1235—1270). Поседи су му затим конфисковали, врадени круни и
на^зад, 1237. године, устушъени манастиру цистерцита у Срему.
У повел>и, на жалост, шу'е наведено xojoj су жупанщи припадали
Петроварадин, крал>евска палата, два села с именом Zoyl и село Bywolon.
Дата je само одредница да су се налазили „ultra Danubium". Тумачен>е
положа]а наведених места зависи од угла посматршьа саставл>ача по-
вел>е — да ли je владар из средишта Угарске посматрао манастирске по-
седе „преко Дунава", дакле у Срему, или с пoлoжaja манастирске цркве,
што би значило да их треба тражити на лeвoj обали Дунава. У ма^ар-
CKoj литератури npeoBnaljyje уверен>е да je реч о npyrqj варщанти — на-
6pajaH>y поседа у односу на манастир и да су се стога Петроварадин,
крал>евска палата и поменута села налазили у Ba4Koj. То отвара питан>е
HajcTapnje исторще Петроварадина. Где се првобитно налазио Taj „Пе
тров градип." и када се то име Be3yje за сремску обалу Дунава? Извесно
je да ce у flpyroj половини XIII века у изворима Петроварадином назива
и десна обала Дунава.19
За HCTopujy Петроварадина, па и н>егов пoлoжaj, од 3Ha4aja je и
писмо Koje je папа XoHopnje III 30. марта 1223. године упутио Марга-
рити, удовици византщског цара Исака II Ангела. Папа je тада потврдио
поседе Koje je Маргарита добила од свог брата, угарског кралл Андрее
II. У писму се, поред читаве ковинске жупанще, наводе и „Varod quoque,
Perben, Camanc et Zilzeng cum villis, silvis, vineis, piscariis . . . "20 Давно
je изречено мишл>ен>е да се под именом Varod xpsje Петроварадин од-
носно сремски поседи KojnMa je управляла Маргарита.21 Чшьеница je
да се у писму не одреВДе Kojoj су жупатци припадали та поседи. За
17 G. Wenzel, Codex diplomaticus Arpadianus continuatus, t. VU, Pest 1869, 29.

™ G. Wenzel, о. с. 29—31.
19 D. Csánki, Magyarország torténelmi földrajza a Hunyadiak korában, t. П, Buda
pest 1894, 236; M. Epgyjxe/ьи, Исторща Новог Сада, Нови Сад 1894, 44—47; /. Ivanyi,
Bács-Bodrog vármegye, földrajzi és torténelmi helynévtára III, Szabadka 1906, 84—87;
G. Györffy, Az Árpád-kori Magyarország torténeti földrajza I, Budapest 1963, 230—231;
G. Heller — К. Nehring, Comitatus Sirmiensis, München 1974, 141—142; К. Nehring,
Comitatus Bachiensis et Bodrogiensis, München 1974, 57; П. Рокаи, Из среднювековне
исторце Новог Сада, Матица српска, Зборник за историку 1 1 (1975) 105—1 10. Иденти-
фикацща села Zoyl и Bivalo такоЬе захтешцу допунска истраживан>а. Уоблажена je
идентификациЗа Zoyl — Szajol — Zagel — Zayol у бачхсу жупанщи: D. Csánki, о. с. II, 161;
l.íványi, о. с. Ш, 101; G. Györffy, о. с. I, 233. Треба узети у обзир и друге топони
ме. Мало се зна о месту Bivalo. D. Csánki, о. с. II, га не уводи у списак места бачке
жупан^е, a G. Györffy о. с. I, 214, га ставл>а под знак питан>а.
20 A. Theiner, Monumenta histórica Hungariam sacram illustrantia, t. I, Romae
1859, 39.
21 V. Klaic, Sirmia citerior et ulterior, Viestnik hrvatskoga arkeologiíkoga druztva
4 (1882) 104—105; M. Циник, Жупагаца „Кеве" измеАу Дунава и Фрушке горе, Глас-
ник Историског друштва у Новом Саду 8 (1935) 94. Недавно je оспорена идентифи
каций Varod — Петроварадин: П. Рокаи, Из средаовековне нспмяде Новог Сада,
107—108.
Camanc се сматра да означава Каменщу, a Zilzeng — Сусек.22 Томе се

може додати и место Perben. Сигурно je да се налазило у cpeMCKoj жу
пами, како то сведочи повела крал>а Беле IV за поменути манастир
цистерцита.23 Varod се, дакле, налази у групи сремских поседа.
У сваком случа]у, исторщ'а Срема почетком XIII века нще довольно
позната да би ce Beh сада могли извлачити поуздашу'и зашьучци. Ocraje
да ce pa3jacHe многа важна питан>а. Meîjy осталима и то шта су „госпо
дари Срема" имали под CBojoM управом, где су столовали и какве су се
промене временом дешавале с иьиховим поседима.24 Двор у Петровара-
дину, ако се за сада не може поистоветити с Кинамовим податком, не-
сумаиво сведочи да су угарски владари и почетком XIII века ту, на jyry
земл>е, чешЬе боравили. Кинамова вест отклан>а и стару заблуду Koja се
може напи у MaljapcKoj литератури. Найме, изражена je у облику питан>а
— зашто je крал>евска породица Арпадоваца градила себи палату „да
леко на граници у мочварном Подунавл>у". И када се та чшьеница из
повел>е крал>а Беле IV 1237. године HHje могла друкчще oöjacHHTH при
бегло се HenpHpcuHoj претпоставци да се та палата називала ,,крал>ев-
ском" само због тога што je после конфискащуе иман>а чанадског жу
пана Петра, по cBoj прилици joui 1213. године, припала крал>у Андреи
II.23 Ме1)утим, сада знамо да су и знатно pamije, вей. у npBoj половини
XII века, угарски владари имали CBoj двор надомак византийке границе.
Поред места на KojeM je био изграйен, Кинамов податак о угар-
ском двору Kpnje joui jenny загонетку — ко je то градио и када? Вест о
разаран>у двэра у време похода цара Maнojлa I Комнина 1151. године
ynybyje на зашьучак да градител>а треба тражити мейу владарима с Kpaja
XI века или онима из прве половине XII века. JacHO je да су тек угарским
ocBajaH.eM Срема у друпу половини XI века створени неопходни услови
за то. Угарска je HajKacHHje 1071. године запосела облает измену Дунава
и Саве, али jy je касшп'е опет изгубила. Недавно o6jaBn>eHH печат се-
васта и великог доместика Алексща Комнина, пронайен у Ma4BaHCKoj
Митровици, сведочи да je византийка власт обновл>ена убрзо после тога,
свакако у времену 1079—1081. године.26 Последних година XI века, у
време Првог креташког рата (1096) извори бележе да je Срем под угар-
ском влашйу — Земун се помшье као последней угарски град.27 Пошто
се угарска власт усталила у Срему тек KpajeM XI века, вероваттуе je да
у приликама следейих деценща треба тражити поводе за градн>у двора
на jjTKHHM границама земл>е.
Почетком XII века постелено ce Meftajy угарско-византщеки од-
носи. Две државе, jacHo супротставл>ене у балканским земл>ама, али и
22 F. Pesty, Az eltünt régi vármegyek I, Budapest 1880, 372—373.

" G. Wenzel, о. с. VII, 28.
24 M. Динил, JoBaH Ангел, „dominus Syrmie", Гласник Историског друштва
у Новом Саду 4 (1931) 301; С. ЪирковиН, Civitas saneti Demetrii, Sirmium, Сремска
Митровица 1969, 59.
23 M. Epgyjxe.bu, Исторща Новог Сада, 44.
26 Б. Фер]анчип, Византщски печат из Сирмщума, ЗРВИ 21 (1982) 47—52.
27 Albericus Aquensis, Historia Hierosolymitana, ed. Migne, P.L. 166, col. 392;
/. Калик, Подаци Алберта Ахенског о угарско-византи}ским односима KpajeM
XI века, ЗФФ Х-1 (1968) 186—187.
26 J. Калип
другде, граде и блиске династичке везе. У времену Koje je сродничким

везама владара придавало прворазредми политички садржа], брак Jo-
вана II Комнина с Пирошком, перком крала Ладислава I (1077— 1095)
jacHO je устал>ивао угарско-византщско односе и давао им битно друк-
чщи смисао. Цариградском двору je утирао путеве непосреднщег упли-
тан>а у угарске прилике. Визанпц'а je постала изузетно важан сусед Угар-
ске. Прихватала je у више наврата одбегле противнике угарских владара
и тиме утицала на ионако сложене односе у Подунавлу. Тако су стари
погранични неспоразуми лако добщали размере рата. Стефан II (1116—
1131) je прешао у напад 1127. године опсадом Београда, а затим je про-
ширио борбе на Браничево и Поморавл>е.28 Тих година je угарски крал,
градио и учвршпивао Земун npnflajyhn му очигледно важну улогу у су-
кобима с Византщом.29
Крал> Стефан II je Beh тада потражио савезнике и у Србщи. Анти-
византщска политика ту нще била нова. Врло запажена joui KpajeM XI
века, она je учвршпиван>ем власти Комнина трпела поразе. Hebe бити
aiy4ajHOCT то што су Срби напали визанщ'ски Рас управо у време угар-
ско-византи|'ског рата у доба цара тована II Комнина.30 Тих година je
српско-угарско савезништво оснажено браком престолонаследника Беле
с перком српског жупана Уроша I, Членом. Брак je склопл>ен 1129. или
HajKacHHje ИЗО. године.31 Када je после смрти крал>а Стефана II 1131.
године власт припала Бели II почюье доба HajnpHCHHjHX веза измену
Угарске и Србще. Кралица .клена, веома утипгу'на у време владе свог
слепог мужа Беле II (1131 —1141), управляла je земпьом уз помоп свог
брата бана Белоша. Он je био HajHCTaKHyTnja личност Угарске и за вре
ме владе .Гелениног сина, крал>а Гезе II (1141 — 1162). Допринео je видно
н>еговом образован>у и васпитан.у и битно утицао на политику земле.32
Крал>евог yjaKa, Kojn je од 1 145. године носио и зван>е палатина, помшьу
многи угарски и страни извори. Познати BojcKOBol)a се огледао на раз
ним öojnniTHMa на границама Угарске. Н^цпознатщи писци XII века ос
тавили су податке о н>ему. 1едан ме!)у н»има, веома угледни Отон Opaj3HH-
шки, посветио му je леп опис. Кинам управо н>ему npmmcyje угарску
политику према Cpönjn у доба када je н»оме управл>ао н>егов брат велики
жупан Урош II.33 Cp6nja се тада прикл>учила великом европском анти-
визанпп'ском савезу (1149. године).34
Бан Белош je, поред осталих, имао поседе у Срему. CrHuajeM окол-
ности сачувао се траг о jcoHOM од н>их. За живота (умро je пре 1 198. го
дине) изградио je манастир посвепен св. Стефану. Дуго су га називали
jeflHOCTaBHO „Банов манастир" (Monasterium Bani). Име се сачувало до
наших дана у називу оближаег насела — Баноштора.35
28 Cinn. 10; Chon. 16.

29 /. Калик, Земун у XII веку, 33.
30 Cinn. 12.9—13; о хронологии српског устанка; /. Калик, Лован Кинам, Ви-
зантщски извори IV, 14, нал. 19.
Л /. KoAuh, Рашки велики жупан Урош II, 22—23.
« Cinn. 104.
33 Otto Frisingensis, Gesta Friderici imperatoris, MGH SS XX, 369—370; Cinn.
104.
34 J. Калик, Рашки велики жупан Урош П, 25 и д.
Угарско-византщски односи, kcjh се само jeflHHM делом исказу)'у

ратничком историям XII века, oncpHBajy чин>еницу да су интереси угар-
ског двора били усредсре^ени на jyê границе земл>е и византщска
подруга у близини. То je нарочито видл>иво од рата 1127— 1129. године.
Изложене српско-угарске везе, ако ce nocMaTpajy у склопу ширих угар-
ско-визанпуских односа наводе на претпоставку да je двор у Срему
могао настати у време крал>а Беле II (1131 —1141) и крал>ице 1елене од-
носно н,еног сина, крал>а Гезе II (1141 — 1162), свакако пре 1151. године.
IlocTojaibe угарског двора у Срему o6jauiH>aBa и неке nojeflHHOCTH
из српске исторще тога доба. Отуда су се лакше могли пратити догами
у Србщ'и, одржавати очигледно тесне везе. Ако je упупиван>е угарске
BojHe помопи 1149. године тешко доказиво,36 нема сумн>и у погледу
збиван>а 1150. године. Тада су угарски помогши одреди стигли у Србщу.
1едан део je свакако прешао Саву да би се затим cnojno са снагама жу
пана Уроша П. Cvmy4yjyha битка се одиграла у околини данашн»ег Ва
луева.37
Много тога joui увек не знамо из историй српско-угарских веза
током XII века. Сарадн>а на 6ojhom пол>у их сигурно HHje исцршъивала.
Многа сремска села, посведочена у дипломатичод гра1)и Угарске почет-
ком XIII века, CBojHM именима сведоче о словенском живл>у.38 То je дало
повода неким ма^арским научницима, иначе несклоним таквом размиш-
л>ан>у, да у времену Беле II и Гезе II npeno3Hajy прва српска насела у
Jyôj Угарсксд.3^ Кинамова вест о двору више HHje усамл>ена.
Haj3afl, треба репи нешто и о времену уништен>а угарског двора у
Срему. Кинам недвосмислено саопштава да га je цар Maнojлo I разорио
1151. године и то y6paja у важна достигнупа похода.40 Изгледа да више
HHje обнавл>ан током следегшх деценщ'а. Било je мало услова за то. По
сле борби педесетих година XII века, предах ме!)у зараЬенима je кратко
Tpajao. После смрти крал>а Гезе II 1 162. године, Византща се лоново
уплела у династичке борбе у Угарскс-j. Цар MaHojno I je Hajnpe подржа-
вао 6pahy преминулог владара, синове Беле II и крал>ице 1елене, а затим
je преговорима са Стефаном III изнудио пpeдajy принца Беле. Срем je
тада одет био поприште борби. Када je 1164. године цар лично предво-
дио BojcKy у Срему и сам се задржавао у разним насел>има на путу за
35 Папа Инопенпце Ш у писму калочком надбискупу наводи да Белош „in pro

prio fundo suo, qui appellator Keu, monasterium in prothomartiris Stephani honorem
construxit . . . ": T. Smiâiklas, Codex dipiomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae,
t. П, Zagrabiae 1904, 303; yn. D. Csánki, о. с. II, 234.
36 За то се залаже F. Макк, Megjegyzések а II. Géza-kóri magyarbizánci konfron-
tácio kronologiájához, Acta Histórica Universitatis Szegediensis 67 (1980) 41—44.
" Cinn. 103—113; Chon. 90; yn. M. Emiojeeuh, Сеченица (SeTÎevtTÏa), Стри-
мон (2Tpu(xtúv) и Тара (Tápa) у делу 1ована Кинама, ЗРВИ 17 (1976) 65—75; /.
Калик, Српски велики жупани у борби с Византщом, у: Исторща српског народа I,
Београд 1981, 202—204.
38 A. Theiner, Monumenta histórica Hungariam sacram illustrantia I, 39; G. Wenzel,
о. с. VII, 28—31; D. Csánki, о. с. П, 231—256.
39 E. Moor, Zur Geschichte südslawischer Völkerschaften im Karpatenbecken,
Studia Slavica Academiae Scientiarum Hungaricae 8 (1962) 298—299.
♦o Cinn. 114.21.
28 J. Kalic
Бач, али нема помена о било каквом двору.41 Под визанпуском влашЬу
Срем je остао до 1 180. године. Не зна се да ли je крал> Бела III (1 172—
1 196) каснще, ocBojnBiiiH ту облает, штогод градио на старим темел>има.
Извесно je да почетком XIII века Византщ'а више нщ'е пружала поводе
за учестале боравке владара на jyry.
Jovanka Kalic
LA RÉSIDENCE DES ROIS HONGROIS DANS LA RÉGION

DE SIRMIUM
L'oeuvre de Jean Kinnamos est déjà depuis longtemps objet de recher

ches. Exceptionnellement riche en données pour l'histoire de Byzance au XIIe
siècle elle est également une source inépuisable de nouvelles connaissances.
L'auteur indique une information sur un palais des rois hongrois en Sirmium,
information passée inaperçue jusqu'à présent. Kinnamos le mentionne parlant
de la campagne militaire de l'empereur Manuel Ier Comnène contre la
Hongrie en 1151. L'armée byzantine avait alors attaqué Sirmium. L'empereur,
après avoir laissé une partie de troupes sous les commandement de Théodore
Vatatzes, s'est lancé lui-même en quête de butin dans Sirmium. A cette oc
casion il a détruit $r¡yixr¡ obc£a, pour revenir ensuite au siège de Zemun.
II n'y a pas d'informations sur un éventuel passage de l'armée byzantine sur
la rive gauche du Danube. La description de Sirmium, qui y est donnée,
figure parmi les plus précises dans l'oeuvre de Jean Kinnamos. Il est difficile
de conclure quoi que ce soit de précis sur l'emplacement du palais sauf le fait
qu'il ait été situé en dehors de l'environnement immédiat de Zemun. L'in
formation sur le palais royal de Petrovaradin (1237) a été jusqu'à présent
la plus ancienne des données sur un palais dans le sud du pays.
L'auteur s'efforce ensuite de découvrir l'époque de construction du
palais. Après 1071 le pouvoir hongrois en Sirmium a été instable. Le sceau,
récemment découvert, du sébaste et grand domestique d'Alexis Comnène
démontre que le pouvoir de Byzance a été rétabli en Sirmium en 1079—81.
A la fin du XIe siècle, à l'époque de la Première croisade, Sirmium est de
nouveau sous l'autorité de la Hongrie. L'auteur considère qu'il faut chercher
les constructeurs du palais de Sirmium parmi les souverains de la première
moitié du XIIe siècle, très probablement depuis l'époque d'Etienne II, qui
a fait construire en 1127 la forteresse de Zemun. Des liens dynastiques serbo-
hongrois, très étroits à la suite du mariage du roi Béla II avec Hélène, fille
du joupan serbe Ouroch Ier, font partie d'un ensemble plus large, celui des
relations hungaro-byzantines. La lutte commune contre Byzance au temps
«» Cinn. 217, 221—222.

La résidence des rois hongrois dans la région de Sirmium 29
du règne de l'empereur Manuel Ier Comnène a ouvert les voies à une co

opération multiple. L'auteur souligne le rôle du frère de la reine Hélène,
ban Bélosis, qui a été considérable en Hongrie du XII* siècle. Il avait, entre
autres, des domaines en Sirmium. Dans l'un de ces domaines il avait fait
construire un monastère, consacré à Saint-Etienne, qui n'est connu dans les
sources de l'époque que comme »monasterium Bani«. Le nom s'est conservé
jusqu'à nos jours — c'est l'agglomération de Banochtor en Sirmium. L'auteur
considère que la frontière hungaro-byzantine et les régions limitrophes doivent
réceler d'autres traces d'un passé lointain des deux pays, mais aussi de celui
de la Serbie.
МИЛАН БОШКОСКИ
ВИЗАНТШСКИ ПЕЧАТ JOBAHA КОМНИНА,

ДУКСА СКОПЦА
Пре десетак година y Базелу je oôjaBJbeHa велика збирка византий

ских печата.1 Ово издание свакако представлю веома значащу допуну
сазнааима о визанпуским печатима, jep доноси велики 6poj досада не-
познатих и необ|авл>ених примерака.
У Tpehoj КН.ИЗИ ове велике збирке, под 6pojeM 2714, налази се печат
Лована Комнина, севаста и дукса Скошьа.2 Цил> нашег разматра&а je
да утврдимо о коме 1овану Комнину je реч и да печат што прецизнще
датирамо.
Печат je округлог облика и прилично je оштепен. На аверсу се на
лази представа Преображен>а. Христос са нимбом CTojn на средкьем од
три узвишен>а; безбради Mojcnje je на левом, а брадати Или}а на десном
узвишеау, оболида croje, а главе су им окренуте према Христу, чщи je
нимб обележен крацима крста и Kojn je обучен у хитон и химатион. Свет-
лост зрачи из н>еговог тела окруженог мандорлом. Mojcnje и Шну'а су
тако!)е са нимбовима, обучени у хитон и химатион. У предн>ем делу тла,
Петар, JaxoB и Довел се дубоко клашду. У левом полу се виде слова
H M, а због оштепености печата лево HeÄoerajy слова ЕТАМОР и на
десном пол>у нeдocтajy слова ФйС1С (f) МетоцА&рйкгк;).3 На реверсу
се прво налази мали крст, а онда следи натпис са именом и титулом
власника печата: fK(úpt)e, ß(orj)8(ei) тф <тф o"(o)¿X(cp) 'Ioj(áw7)) aeßaarcö
(xal) Souxl 2[x]o[7t£](ov tü [K]o¡ívy)v^í (Господе, помози твом робу .Говану
Комнину севасту и дуксу Скопл>а).
Издавачи у погледу датоваша и аутора печата нуде две хипотезе.
Према npBoj, печат би био са Kpaja XI века, а н>егов власник тован Ком-
нин, син севастократора Исака, брата цара Алекиу'а I Комнина (1081 —
—1118). Oeaj JoBan Комнин je, како издавачи cMaTpajy, поред дужности
дукса Драча, имао истовремено и ман>е важни)'у дужност заповедника
Скопл>а. Према друпу претпоставци, Kojy издавачи CMaTpajy ман>е ве-
роватном, печат би припадао товану Тарониту, дуксу Скошьа и сестрину
цара Алексща I. Ми се, мег)утим, не слажемо ни са jeflHOM од помену-
1 G. Zacos—A. Veglery, Byzantine Lead Seals 1, 1—3 + Plates, Basel 1972.

2 Ibid., I, 3, 1506, No. 2714.
3 Аверсе са истом представом HMajy и печати под No. 2713а, 2713b и 2713
bis, види албум.
32 M. Бошкоски
тих хипотеза, и то нити у погледу датовадьа нити у погледу предложе-

них атрибущца. OBaj наш став покушаЬемо да подробнее образложимо.
JoBaH Комнин, син севастократора Исака, био je поставлен за
дукса Драча нарероватаще око 1090. године,4 и остао je на oBoj дуж-
ности до око 1106/7. године. Претпоставка издавача да je Дован Комнин
поред управе над Драчем вршио и дужност заповедника Скошъа засни-
ва се вероватно на могупности у]един.аван>а више области под заповед-
ништвом jeOTor дукса, ради ycneumHjer супротставл>ан>а страним не-
прщательима : осамдесетих година XI века Норманима, деведесетих го
дина Србима, а онда и крсташима. Ову тезу о o6jewiH>aBaH.y тема под
jeflHHM заповедником ради успешюуег супротставл>ан>а непрщател>има
развио je Г. Литаврин.3 Он чак сматра да су тован Дука, брат царице
Ирине, дукс Драча (1085— 1090), као и н>егов наследник Дован Комнин,
имали поред драчке теме под cbcjom управом и тему Бугарску. МеЬутим,
тешко je претпоставити да je пар дозволио сувише велику концентращуу
мопи у рукама jeflHor дукса, а самим тим и могупяост аене узурпащуе,
а с друге стране, недостатак изворних података говори против ове тезе.6
Томе ce joui више противе подаци о управницима Скошъа из овог вре
мена. У периоду око 1098— 1101. године дукс Скошъа био je или Нипи-
фор BpnjeHHje, зет цара Алексщ'а I, ожен>ен Аном Комнином joш 1097.
године, или неко друго лице.7 У времену од 1101 — 1 106. године дужност
4 О датуму доласка Дована Комнина на положат дукса Драча nocToje разли-

чита мишл>ен>а. Тако Taj датум варяра од 1090. до 1093. године. В. Н. Злашарски (Ис
тория на Българската държава презь сръднитъ въкове II, София 1934, 221) и Р. КашичиЛ
(ВИНJ III, Београд 1966, 300 н. 253), CMaTpajy да je Дован Комнин дошао на nonoiKaj
дукса Драча 1090. године; F. Chalando» (Essai sur le règne d'Alexis Ier Comnène (1081—
1118) Pa ris 1 900, 145) и F. Dölger (Regesten der Kaiserurkunden des Oströmischen Reiches
2, München—Berlin 1925, 40, No. 1159, 1160) залажу се за 1091; док Г. Г. Литаврин
(Болгария и Византия в XI—XII вв., Москва I960, 289 н. 4), Я. Н. Любарский (Анна
Комнина Алексиада, Москва 1965, 544 н. 857), Б. Панов (Теофилакт Охридски како
извор за средновековната историка на македонскиот народ, Скощ'е 1971, 33 н. 94)
и A. Ducellier (La façade maritime de l'Albanie au moyen âge. Durazzo et Valona du
XIe au XV« siècle, Thessaloniki 1981, 97) eepyjy да je то било 1092. године. С. Ив. Маслев
(Гръцки извори за Българската история IX, Произведения на Теофилакт Охридски
архиепископ български отнясаши се до българската история, I, София 1974, 52) сма
тра да je Дован Комнин од 1091. године привремено обавлао дужност дукса Драча,
а да je за стално поставлен тек у пролепе 1093. године.
5 Литаврин, Болгария и Византия, 273.
* Исто, 290 н. 4, Маслев, Гръцки извори, 50. Панов (Теофилакт Охридски), ана-
лиэира^упи писма Теофилакта Охридског, каже да су делови Македотуе, у зависносги
од угрожених визант^ских позици й, повремено улазили у састав различитих тема
под управом спецщалног управника (229), али тврди да je нетачно ми1шьен>е исто-
ричара Koju eepyjy да je дукс Драча истовремено био и дукс теме Бугарске, односно
Beher дела Македонще (235). И ми смо мишл,ен>а да су само неки делови Охридске
архиепископов били у саставу драчке теме. О томе уп. н. 9.
1 Према В. Н. Злашарском (Намъстници-управители на България презь цару-
ването на Алексия I Комнин, BS1. 4, 1932, 152—153), НиЬифор BpnjeHHje, муж Ане
Комнине je Taj млади управител> теме Бугарске о коме у писму Григорщу Каматиру
говори Теофилакт Охридски. Migne, PG vol. 126, М-6, col. 368—369; уп. ВИНJ Ш,
339—340. Мейутим, пошто тема Бугарска у оваквом облику не nocrojH у овом перио
ду, може пре бити да je Нипифор BpHjeHnje био управител. скопске теме, у чщем су са
ставу били и делови Охридске архиепискогоуе Маслев, (Гръцки извори, 35) сумн>а да
je Алексще I могао допустити да муж н.егове л»убимице перке буде далеко од н>е као
управител, ове теме.
Византийски печат тована Комнина, дукса Скошьа 33
дукса Скошьа обавл>ао je Jc-ван Таронит. У KpajibeM &ny4ajy, и ако доз-

волвмо да je JoBaH Комнин, поред дужности дукса Драча, био и управ-
ник Скошьа, онда би на печату поред Скопл>а требало очекивати и помен
Драча, jep je Драч био и старта тема и у овом периоду имао вепи стра-
тегщ'ски 3Ha4aj.8 Због тога je и дукс Драча имао виши ранг од дукса
Скошьа.
Истина у писму упуЬеном „Севасту господину 'овану, севастокра-
торову сину", Koje je Р. КатичиЬ датирао око 1106— 1107. године, охрид-
ски архиепископ Теофилакт позива JoBana Комнина да га заштити од
монаха Kojn je презрео Бога и удружио се са л>удима порезника 1асита,
л>утим Теофилактовим противницима. При том Теофилакт назива Jo-
вана Комнина cbojhm господарем и заштитником. Из овог писма се види
да су се под управом дукса теме Драч, односно под влашпу тована Ком
нина, налазили и неки делови Охридске архиепискотуе, што уосталом
HHj'e спорно.9 Према овоме што смо изнели, HHje довол>но уверл>ива прет-
поставка издавача да je JoBaH Комнин, поред управе над Драчем, имао
управу и над Скошъем. Найме, зна се да у Теофилактово време тема Бу-
гарска не nocTojH у ранщем облику, jep je KpajeM XI века почело н>ено
цепан>е. 10
На основу изреченог намепе се претпоставка према xojoj je JoBaH
Комнин можда био смешен са положаза дукса Драча и поставл>ен за
дукса Скошьа, односно да je новим поставлением био деградиран. Je-
дино у том &jry4ajy могао би ce oBaj печат приписати н>ему. Ме^утим,
поставлю се питаае због чега je и када смен>ен, као и колико je времена
вршио дужност дукса Скошьа.
Истина, код Ане Комнине je забележен jeflaH веома интересантан
и замршен податак о товану Комнину. Найме, 1091. године, када je цар
кренуо из престонице према Филипопол>у да би се супроставио српским
8 Тема Драч je формирана у npeoj половини IX века. Око 998. године Самуило
je заузео Драч и држао га до 1005. године, када je поново успоставл>ена византщска
власт. Уп. J. Ferluga, Sur la date de la création du thème Dyrrachium, Actes du XIIe
Congrès international d'études byzantines, II. Beograd 1964, 91—92; J. Ферлу'ш, Драч и
Драчка облает пред xpaj X и почетком XI века, ЗРВИ 82 (1964) 121—122; Ducellier, La
façade, 65—66, 92—93.
« PG 126, L-7, col. 516; BHHJ Ш, 291—292. Исто тако и y другим писмима
упупеним Ловану Комнняу: PG 126, L-8, col. 516; L-13a, col. 525; L-16, col. 529; L-18,
col. 532, Теофилакт не само што га назива cbojhm заштитником и господаром веп
трахи од вига и олакпшце за eeoje свештенике у Пологу. Хвали га што je дао олак-
шице у Пресли и Деволу, и join тражи олакпшце и за Деволску епискошцу. Из тога
се да зашьучити да су у jeaHOM временском периоду Полог, Девол и Преспа били
под JoBaHOBOM влашпу. Дале, у писму L-18, Теофилакт тражи од JoBasa Комнина да
узме и „охридску тему" под ceojy заштиту. Уп. ВИШ Ш, 294—296, 298.
10 Византийка тема Бугарска формирана je 1018. године, после пропасти Са-
муилове државе. Cacrojana се из централних подручза некадаппъе Самуилове државе.
Обухватала je Ыгаяаошцу, вепи део Србще и мавс делове данаппъе Албанще и Бу-
гарске. О цепан>у ове теме, KpajeM XI века, сведоче и писма Теофилакта Охридског.
Тако, он измену осталог помивье теме: Вардарщу, Бер, Пелагонщу, Скошье и др.
PG 126, М-33, col. 432; М-68, col. 488; L-12, col. 524; L-13, col. 524. Уп. ВИШ Ш,
267, 289, 300, 352. О цешиьу ове теме jom уп.: Литаврин, Болгария и Византия, 267—
269; Панов, Теофилакт Охридски, 228—236; Н. Ahrweiler, Recherches sur l'administra
tion de l'empire byzantin aux IXe—XIe siècles (Études sur les structures administratives et
sociales de Byzance, Var. Repr. London 1971, VUI, 62—63).
3
нападима, примио je je,zmo писмо од архиепископа Бугареке (той ípxêma-

xótou BouXyapiotç) у KojeM га oBaj обавештава да драчки дукс JoBaH Ком-
нин припрема побуну (á7roo-raaíav). 1 1 При том je цар позвао великог хе-
терщарха Аргира Карацаса и предао му два писма, jeдно за Joeana Ком-
нина, а друго за представнике власти у Драчу.
У писму упупеном Довану Комнину, како нам саопштава Ана, цар
Алексще га позива да доЬе код н>ега и да га обавести о приликама у
„Далмацищ", као и о томе да ли Вукан nourryje уговоре. Ови подаци су
били потребни како би се цар што бол»е припремио за рат. У писму joui
CTojH да he JoBaHa, после добщених обавештеша, посаветовати и послати
натраг у „Илирик" против непрщателл.
У другом писму, Koje je упутио представницима власти у Драчу,
Алексще их обавештава да, пошто je кренуо да утврди кланце према
„Далмацщи", сматра за потребно да опозове н>иховог дукса, како би се
бол>е обавестио о тамощрьсу ситуации. Дал>е он позива становнике Дра
ча да oiryuiajy доносиоца писма, односно новог дукса Аргира Карацаса.12
Ипак, изгледа да je ова вест о JoeaHOBoj завери против пара нетачна.
Чини се да je пар сменио JoBaHa Комнина са пoлoжaja дукса Драча само
привремено, док je с н>им обавио консултащуе и дао му упутства, jep у
писму се изричито каже да he га цар, када се обавести о стан>у, поново
послати у „Илирик." И у другом писму цар, oôaBeurraBajyhH rpahaHe
Драча да опозива н>иховог дукса к себи, сувише благонаклоним речима
говори о JoBaHy Комнину. Зато сматрамо да je JoBaH Комнин и дал>е
остао на свом пoлoжajy дукса Драча, а да га je Аргир Карацас замен>ивао
привремено на том пoлoжajy, док je JoBan био код цара. То noTBpfiyje
и Ана Комнина, Koja каже да je цар, обавивши разговор са Дованом,
упутио га натраг у Драч.12* .Гован Комнин je присутан и у дал>им до-
rahajHMa. Тако, 1093. године он paTyje против Вукана и, како о томе из-
вештава Ана Комнина, JoBaH Комнин je тада у борби те године претрпео
чак и пораз.13
JoBaHOB пораз може навести на помисао да je то био разлог н>е-
говог смен>иван>а са положа]а дукса Драча и поставл>ан>а за дукса Скоп-
л>а. Мейутим, и ова претпоставка о н>еговом смен>иван»у у недостатку
аргумената неодржива je. Jep, веЬ приликом проласка креташа у jeceH
1096. године кроз драчку облает, према вестима Ане, дукс Драча je био
JoBaH Комнин а дукс флоте, Kojn je чувао град од креташа, био je Никола
Маврокатакалон.14 JoBaH Комнин касшуе юуе ни могао да заузима
положа] дукса Скопл>а, jep су ту дужност вршили Нипифор Врщенще
(1098—1101) и JoBaH Таронит (1101—1106/7). Да je JoBaH Комнин за-
иста остао на пoлoжajy дукса Драча све до 1106. године сведочи, уоста-
лом, и н»егова дал>а активност. Тако 1106. године, како саопштава Ана
11 A. Comnène, Alexiade II, ed. В. Leib, Paris 1943, 147. Ана не каже како се эвао
архиепископ koJb je тужио Дована Комнина и да ли je оптужба била основана.
12 Ibid., 147—148; уп. ВИЩ Ш, 384—385.
«га д. Comnène II, 149—151.
и Ibid., 168; ВИЮ Ш, 387. Уп. Исторща ерпског народа I, Београд 1981, 198.
к A. Comnène II, 213; уп. Любарский, Ана Комнена, 279, 563 н. 999; Ducellier,
La façade maritime, 144, н. 48.
Визанпц'ски печат Дована Комнина, дукса Скошьа 35
Комнина, он je, ратэдуЬи против Срба, претрпео пораз.15 Вероватно га

je тада пар сменио са пoлoжaja дукса Драча и на ту дужност поставио
н>еговог брата Алексща Комнина, што noTBprjyje и казиван>е извора.16
Из горе споменутих података изводимо да je тован Комнин остао
на пoлoжajy дукса Драча све до 1106. године, када га je сменио н>егов
брат Алексее, да туе имао под cBojoM управом веп.и део Македотуе,
као и да Скопл>е mije било у H>eroBoj надлежности, те он, према томе,
нще ни био дукс Скопл>а. Због тога за нас HHje прихватл>ива могулност
датиранл овог печата у Kpaj XI века и поистовепиван»е Лована Комнина
на печату са драчким дуксом Лованом Комнином.
Друга претпоставка издавача, Koja je за н>их ман>е прихватл>ива и
Moryha, je датиран>е печата у почетак XII века и поистовепиван>е 'ована
Комнина са печата са Дованом Таронитом, дуксом Скошьа. Он je син
Михаила Таронита, koj'h je био ожен>ен Марщом Комнином, HajcTapnjoM
сестром Алексщ'а I, како о томе пише Ана Комнина. 17 По царевом на-
pefjeiby JoBaH Таронит je 1092. године, 3ajeflHO са Нипифором Мелисином
и Георпу'ем Палеологом, чувао Bepojy (Bep&rjv) од напада Кумана.18
Из писма Koje je Теофилакт Охридски упутио „Таронитопулу скопском
дуксу" и Koje je Р. Катичип датирао у време пре 1 107. године, очи-
гледно je nocrojaibe скопске теме, чщи je дукс према томе пре 1 107. го
дине био JoBaH Таронит, син Михаила Таронита.19 Он je остао на поло-
xajy дукса Скошьа до 1106. године, jep raje после тога пар наименовао
за епарха Цариграда. Ана Комнина за aera каже да je био човек знатног
порекла, да je детшьство провео на двору, да je дуго времена био царев
секретар (итоура|х[хатейо-а<;) и да je добро познавао poMejcKe законе.20
15 A. Comnène Ш, 65—66; уп. BHHJ III, 390. Ана каже да je цар, када je дошао у
Струмицу, а отуда у Слопима, сазнао за Иванов пораз и послао му нове снаге у по-
Moh. Chalandon (Essai, 239) je сматрао да je цар боравио у Солуну у фебруару-марту
1106. године. /. Калик (HcTopnja српског народа I, 199) мисли да je Лован Комнин ра-
товао против Срба 1106. године и да je рат Tpajao од пролепа до jeceHH. С друге
стране, Н. Радо/чип (Вести Ане Комнине о Србима, ГСНД 3, 1927, 22) сматра да je
ова Анина вест нетачяа и да она спомитъе иста ранщи пораз, док Злашарски (НамЬст-
ници-управители, 393), тако^е не yra3yje поверевье oeoj вести, истачупи да су односи
цара са Србима у то време били мирни.
J6 A. Comnène Ш, 65. Око смене Довода Комнина са пoлoжaja драчког дукса
и поставл>ааа на иста положа] Алексща, кеговог брата, гледишта су различите. Зла
шарски (НамЬстници-управители, 393—394) мисли да je Дован Комнин смекьен са тог
положаза jom 1098; Маслев (Гръцки извори) eepyje да je смена настала 1105. или из
мену 10%. и 1105. године; Chalandon (Essai, 239) смену ставл.а у 1106, a Ducellier
(La façade maritime, 97) y 1108. годину.
17 A. Comnène III, 76; уп. Злашарски, НамЬстници-управители, 154; N. Adontz,
L'archevêque Theophylacte et le Taronite, Byz. 11 (1936) 584; A. Leroy-Molinghen, Les
deux Jean Taronite de l'Alexiade, Byz. 14—1 (1939) 147.
18 A. Comnène II, 192—193; Злашарски, История II, 212.
i» PG 126, L-13, col. 524—525; уп. ВИШ Ш, 352—354.
20 A. Comnène Ш, 87—88; Leroy-Molinghen, Les deux Jean Taronite, 147—153,
сматра да су постсуала два Довода Таронита: jçnaa ксди je ратовао против Кумана
1092. године, сестрип цара Алекси|а I, а други куропалат 1ован Таронит. Она сматра
да je куропалат JoeaH Таронит Taj епарх Цариграда Kojer je цар назначио 1106. годи
не, и да Ана у овом cnyHajy прича о н>ему. H>oj су се придружили jom Любарски,
Ана Комнина Алексиада, 597, н. 1298; и Маслев, Гръцки извори, 59—61. Ми сма-
трамо да je то jom увек дискутабилно питаае.
9«
Можда га je из тих разлога цар поставио на тако високу и одговорну

дужност. Наименован>е за епарха Цариграда била му je уз то и награда
за године проведене далеко од престонице.
Претпоставка издавача да je JoBaH Таронит власник овог печата на
први поглед изгледа прихватл>ива, али nocroje неке чшьенице xoje joj
не иду у прилог. У изворима нема података да je JoBaH Таронит имао
титулу севаста, нити да се називао Комнином. По Majan се он могао
називати Комнином; ocraje, ме^утим, загонетно зашто Ана Комнина,
Koja износи толико знача^них података о 1овану Тарониту, свом ближем
ропаку, то уопште не спомшье. Да се заиста називао тим презименом она
би са поносом или презрен>ем рекла да je он узео презиме Комнина, како
би истакао cBoje порекло. Ако je то ипак Ани промакло, поставлю се
питаше зашто ништа слично не спомин>е архиепископ Теофилакт у пи-
сму Koje je упутио Ловану Тарониту. Да се он заиста називао Комнином,
Теофилакт би то споменуо, указу|уйи му почаст тиме што га ословл>ава
као Комнина. Поготово што се Теофилакт могао надати да he добити
олакшице за иман>а Охридске архиепискошце и за cBojy паству Koja je
била у надлежности дукса Скоплл Дована Таронита. Зато сматрамо да
могуЬност поистовеливан>а Лована Таронита са Лованом Комнином нще
довол»но убедгьива, а самим тим и датиран>е печата у почетак XII века.
Пошто дукс Драча Лован Комнин и дукс Скоплл JoBaH Таронит
не могу бити власници овог печата, сматрамо да печат припада неком
другом управнику Скопл>а и то из средине XII века. У обзир долазе две
личности.
Печат може припадати протовеспуару и протосевасту 1овану Ком-
нину, братанцу пара Maнojлa I Комнина (1143— 1180) и сину севасто-
кратора Андроника Комнина.21 Као веома близак царев ройак и да
ровит ратник, JoeaH Комнин je, педесетих година пратио Maнojлa I у
ратовима на Балкану, 3ay3HMajyhn веома високе BojHe пoлoжaje. Тако,
када су Угри 1150. године напали jczmo одел>ен>е византщске BojcKe у
близини Ниша, цар je послао у помоЬ знатне BojHe снаге под командом
протосеваста Лована Комнина. Он je победно Угре, и потом их je гонио
све до речице Таре у вал>евском Kpajy.22 Протосеваст je био на Балкану
и 1151. године. Како закл>учу]'е С. Пападимитриу, aHMH3HpajyriH песме
Теодора Продрома, протосеваст JoBaH Комнин je можда имао BojHy
дужност намесника теме Бугарске.23 Ме^утим, тема Бугарска у овом
21 Севастократор Андроник Комнин, како обавештава Никита Хотуат (His

toria, ed. J. van Dieren, Berolini 1975, 103—104) имао je три Лерке (Mapnjy, Теодору
и Евдокщу) и два сина кована и Алексща).
22 Ради се о протосевасту Довану Комнину, I. Cinnami Epitome, ed. А. Метеке,
Bonnae 1836, 104—105; уп. ВИШ IV, Београд 1971, 29; M. Bjiaiojeeuh, Сеченица (2ет-
Çevt-rÇa), Стримон (Етроцс!™) и Тара (Tápa) у делу Jasara Кинама, ЗРВИ 17 (1976)
65—75; Исторща српског народа I, 203.
23 С. Пайадимишриу (О Продром*, Виз. Врем. 10 (1903) 129) и F. Chalandon,
(Les Comnènes П: Jean П Comnène (1118—1143) et Manuel I Comnène (1143—1180), Paris
1912, 217) CMaipajy на основу стихова Продрома да се севастократориса Ирина са
сивом JoeaHOM налазила 1151. године далеко од Цариграда, можда у Софщи, и
да je аен син изгледа имао место намесника Бугарске.
Византийки печат .Гована Комнина, дукса Скошьа 37
периоду mije постоуала.24 у дал>им збиван»има на Балкану, протосеваста

.Гована Комнина налазимо joui и 1153. године. Док се Манодоо I на-
лазио у околини Битол>а, где je вршио BojHe припреме, како прича Ки-
нам, десио се несрепан florarjaj. Приликом BojHe вежбе, ударцем кошьа
JoeaHy Комнину избщено je око. Цар, желепи да га утеши, поставио га
je за протовестщара (7tpci)Toße<rr£apxov) и подигао у достху'анство прото
севаста (èç то TÜv 7rp<i)Toaspá<raov).25 Из наведеног нще искл>учена
Печат .Гована Комнина, севаста и дукса Скошьа

могупност да je Jobuh крапе време, измену 1 1 50. и 1 1 54. године, био дукс
Скошьа, пошто je oeaj град тада представл>ао веома важну стратегщску
базу. Само тако бисмо могли поистоветити овог .Гована са 1ованом
Комнином на печату. Ипак, nocroje извесни разлози KojH се противе OBoj
идентификации. Найме, нема података да ли je 1ован Комнин имао
титулу севаста; затим, на печату бр. 2732 из 1176. године, koj'h су издали
исти издавачи, Дован Комнин ce потшмэде као син севастократора Ан
дроника Комнина,2б па би било природно очекивати помен н>еговог
оца и на нашем печату. Коначно, протосеваст 1ован Комнин je мало
времена остао на Балкану, пошто се веп 1 1 54. године налазио на дужности
дукса Кипра.27 Стога je мало вероватно да je протосеваст Дован Ком-
24 О тематском уре1)ен>у у време Комнина уп. Литаврин, Болгария и Византия,

230—388, ос. 276—277, сматра да je средином XII века тема Бугарска престала да
постами; ВИЩ IV, 129; н. 59; Arhweiler, Recherches, VIII, 62—68, исправно je залазила
цепаьье тема KpajeM XI и у XII веку. Она сматра да су са доласком Комнина гранични
предели имали административну аутономщу, а дукс поред bojhhx имао и цивилна
овлашЬегьа. У овом периоду запажен je низ дукса команданата градова на Балкану,
што потерне распадан>е ранще чврсте тематске организацЕце. Cf. Ducellier, La façade
maritime, 97—98.
25 Cinn. 126. JoeaHOBo унапре(ен>е je jaKo погодило Андроника Комнина
(будуher цара) и, како каже Кинам, он je смипиъао H3Aaje и ковао завере против цара;
уп. ВИШ IV, 47-^9, и н. 108.
2« Zacos-Veglery, I, 3, 1538, No. 2732.
27 Chalandon, Les Comnènes П, 217; .Гована Комнина са споменутим титулама
налазимо на саборима из 1157, 2. марта 1166. и 6. марта 1166. године, cf. Migne, PG
vol. 140, col. 177, 236, 252—253, као и на саборима 30. jairyapa и 18. фебруара 1171.
године. Cf. L. Petit, Documents inédits sur le concile de 1166 et ses derniers adversaires,
Виз. Врем. 11 (1904) 479, 490. Kacimje, 1199. године протовестщар Лован Комнин опет
paTyje на Балкану, приликом опсаде Просека юуе се проелавио. N. Chon., 507; ВИЩ
IV, 163.
нин вршио дужност дукса Скошьа у наведеном периоду, и зато га не

можемо сматрати власником нашег печата.
Друга личност из средине ХП века, Koja би могла бити власник
овог печата, jecTe JoBaH АнЙео. Н>егов отац Константин Анйео био je
ожен>ен HajMnaftoM Ьерком Алексща I, Теодором. Константин Анйео и
и ньегови синови у време цара Мано^а I заузимали су прилично високе
положа]е и извршавали важне BojHe задатке.28 1ован Анйео се показао
као веома амбипиозан, ратоборан и властол>убив. Као ропак породипе
Комнина по MajnH, уживао je извесне привилег^е и mije бирао средства
како би се пробно у BH3aHTHjcKoj XHjepapxHjH. Можда се због тога и оже-
нио Ьерком Maнojлa Анеме и Теодором Комнином, Koja je била перка
цара 1ована II, и тако се по други пут ородио са Комнинима.29 Oßaj
податак, како je приметно Г. Острогорски, потврйен je и на сабору из
1157. године, када се у пратн>и цара Мано^ла I налазио и пансеваст се-
васт (ó TCavo^ßacfToi; (reßaernS?), зет Цареве сестре, господин JoBaH Ан-
йео (xûpoç 'Iodcwiqç "Аууекос,)^0 JoeaH Анйео je ратовао 1154. године
на Сицшиди, a Beh 1156. командовав италщанском експедицщом.31
KacHHje га среЬемо на балканском ратишту. Тако у рату са Угрима
1165. године, као и н>егов отац, paiyje и JoBaH Ан1)ео. Том приликом,
пре иступаша главних снага, Maнojлo I je упутио опкол>еном Земуну
BojcKy, где je поред многих истакнутих PoMeja учествовао и JoBaH Анйео,
човек веома искусан у рату (àvrçp è[A7ceipo7rôXe|Aoç).32 Из овога се види
да je JoBaH Анйео и paraje учествовао у ратовима, иако о томе у изво-
рима немамо довол>но помена.
Поставлю се питан>е зашто ce JoBaH Анйео називао Комнином.
Познато je да су представници породице Анйела имали типично ком-
нинска имена. Постегала je тежн>а за узиман>ем и презимена Комнин.
JoBaH Анйео се могао по MajuH називати Комнином. Н>егова женидба
са Ьерком Maнojлa Анеме, 4Hja je MajKa била из породице Комнина, по-
Ka3yje тежн>у тована Анйела за што ja40M везом са царском породицом.
Ако овоме додамо и н>егову амбициозност и властол.убивост, може се
претпоставити да je он узео презиме Комнина, како би направио кари-
jepy. Узимаае презимена Комнин од стране чланова дома Анйела пот-
Bpfiyje и пример Алексщ'а Анйела, 1овановог брата. Он се на натпису
изнад улазних врата цркве св. Пантелеймона у Нерезима код Скошьа,
чщи je ктитор, nojaBfl>yje као Алексее Комнин, син Теодоре. Пошто
je са сигурношпу утвр|)ено да je реч о Алексщу33 сину Константина Ан-
28 О породици Ангела, в. Г. Осшроюрски, Успон рода Ангела, Сабрана дела,

Ш, Београд 1970, 326 и дал*.
29 Исто, 333; Пайадимишриу, О Продро.\гЬ, 1 11, СХХП, вест гласи: 'EiritiSiißioi
èx 7tpoo<í>7rou t^ç $Ьуатро<; той á7toixO(iivou 'Avsjxà xal тт)? xupàç OcoScbpa;, t^tiç auve-
Çeiixî] тф 'AyyiXtfi, or. 40.
3I> Осшроюрски, Успон, 333; PG 140, col. 177.
31 Осшроюрски, Успон, 328.
32 Cinn., 238. Уп. Осшроюрски, Успон, 333; ВИЮ ГУ. 78.
33 Осшроюрски, Успон, 330—331. Натпис гласи: t 'ExaXiepYifi&C»)) ô vaoç той
àytou xal iv86Çou (leyaXofjtàpTupoç IIavTe(Xe)^(iovoç èx auv8po(ii)i; xupou 'AXeÇlou той
Ko|xvt]voû xal uloö -rrjç 7rop<pupOYevW)T(7)ç) xupàç ©eoSúpcc; |*»](vl) oe7rre|xßplt() lv(Si-
xtuôvoç) 1Г' Étouç ,çx°Y' fiYOU|jieveùovT(oç) 4<oawix(iou) (|xov)ax(oO). Натггас je први
Византщски печат Дована Комнина, дукса Скошьа 39
Йела, онда нам и oBaj пример Aaje за право да претпоставимо да je и

JoBan Ан1)ео узео презиме Комнин.
Г. Острогорски je joui претпоставио да je споменути Алексее
Аийео-Комнин можда вршио и неку функщуу, односно да je био дукс
теме Бугарске са седиштем у Скопл>у, или да je можда имао поседе у
области Скошьа.34 Пошто je веома вероватно да je Алексее АнЙео
имао поседе у cnoMeHyToj области, може се на основу овог печата прет-
поставити да je и JoeaH АнЬео имао поседе и вршио дужност дукса Скоп-
ля. Ако узмемо у обзир н>егову BojHy активност шездесетих година на
Балкану, веома je вероватно да je тада добио поседе у Скопл>у и био
поставлен за дукса Скопл>а. Тако je он, као истакнут ратник, могао да
paTyje, а истовремено и да управл>а Скопл>ем. Из ових разлога сматрамо
да je власник нашег печата био JoeaH Анйео-Комнин, Kojn ce joui називао
и Дука.35
Титула севаста36 на поменутом печату одговара .Говану Анйелу,
jep je ову титулу имао joui 1 1 57. године на сабору у Влахернском двору.
Презиме Комнин he му такойе одговарати, jep се по Majirja и жени, обе-
ма из породице Комнина, могао називати Комнином. То презиме je
више одговарало н>еговим великим амбищуама и жел>ама за uno бржим
успоном у BH3aHTHjcKoj хщерархи)'и. Назив дукс на печату исто тако не
противречи, jep, како смо горе истакли, после успешних ратова са Угрима
1165. године, JoeaH Анйео je вршио дужност дукса Скопля.
Да погледамо сада у ком временском периоду je Дован Анйео вршио
дужност дукса Скопля. FIocMaTpajyhH н>егову BojHH4Ky активност, мо-
жемо претпоставити да je JoeaH АнЙео-Комнин поставл>ен за дукса
Скошьа око 1160. године или одмах после успешних ратова са Угрима
1165. године, у копима се храброшпу истакао. На том пoлoжajy je можда
офавио A. J. Evans, Antiquarian Researches in Illyricum, Archaeologia 69 (1885) 96, a

у исправл>еном облику поново публиковао П. Н. Милюков, Христиански древности
Западной Македонии, ИРАИК 4 (1899) 136. Последи* издаае: П. МилковиН-Пе-
йек. Црквата Св. Пантеле]мон во селото Нерези, Споменици на Македошца I,
Скощ'е 1975, 90—91, са стариком литературом.
34 Осшроюрски, Успон, 332. Алексще АнЬео-Комнин последки пут се помшье
на сабору из 1166. године, па je зато Г. Острогорски претпоставио да je можда после
тога умро.
33 JoeaH АнЬео звао се и Дука. Осшроюрски, Успон, 336, с правом сматра да
се он звао по баби Дука, али пошто се назив ^авл,а у одреЛено време, миели да се
он оженио по други пут неком представшщом из породице Дука. Лованов син Теодор,
каевци солунски цар, такоЬе се називао Аш)ео-Комнин-Дука. Уп. Г. Осшроюрски,
Историка Византще, Београд 1970, 406.
16 Епитет севаст (6 <re¡3aoró<;) до друге половине XI века носио je сам цар
(A. Comnène I, 114), a KpajeM XI века Beh je то титула Kojy су носили блиски цареви
роЬаци, оегови синовии, зетови, као и млади племигш. Ова титула почела се додел»и-
вати и странцима као изузетна почаст. Тако су je носили Турчин Апелхасем (A. Com
nène II, 71) и Норманин Боемунд (A. Comnène III, 141). За титулу севаста обично су
биле везане и неке jaBHe функц^е. Севасти су били дукси nojeAHHxx тема и градо-
ва. Средином XII века, као и све титуле и титула севаст je изгубила ранвди 3Ha4aj, али
je и поред тога била jora прилично висока. Добщали су je веЬ и мало дал>и цареви
pohauH, као што je у овом cny4ajy са JoeaHOM Ангелом. О титули севаста уп. П.
Хр. Петров. О титулах „севаст" и „протосеваст" в средневековом болгарском госу
дарстве, Виз. Врем. 16 (1959) 52—63; L. Siiernon, Notes de titulature et de prosopo-
graphie byzantines. Sébaste et gambros, REB 23 (1965) 222—243; и Я. Ahrweiler, Le sé-
baste, chef de groupes ethniques (Études sur les structures, XIV, 34—38).
40 M. Boäkoski
остао до 1176, jep те године JoBana Ан1)ела-Комнина налазимо у Maлoj

Ази]и приликом похода против Турака и битке код Мириокефалона.37
На Kpajy, сводегш резултате анализе података у вези са датиран>ем
печата, као и оних о личности JoBana Комнина, дошли смо до следеЬих
закл>учака. Веома je вероватно да je власник овог печата JoBan Анйео
Kpjn се називао и Комнином. Печат датирамо у период измену 1 160. и 1 176,
или измену 1 165. и 1 176. године, када je он вршио дужност дукса Скоплю.
Поред Алексща Анйела-Комнина, 4uje je име везано за цркву св. Пан-
тeлejмoнa код Скопл>а и поседе у HCToj области, oBaj печат пружа по-
датке о joui jeдном представнику породице Ангела у Скошьу. Поред
службене дужности Kojy je обавлао у Скопл>у, JoBaH АнЬео-Комнин ве
роватно je имао и поседе у HCToj области.
Milan BoSkoski
LE SCEAU BYZANTIN DE JEAN COMNÈNE, DUX DE SKOPLJE
Dans la grande collection des sceaux byzantins, publiée par G. Zacos

— A. Veglery, sous le No 2714 se trouve le sceau de Jean Comnène, sébaste
et dux de Skoplje, daté à la fin du XIe et au début du XIIe siècles. Les édi
teurs proposent deux hypothèses possibles sur le propriétaire de ce sceau. Se
lon la première, le propriétaire du sceau était Jean Comnène, fils du séba-
stocrator Isaac qui, outre la fonction de dux de Dyrrachium, exerçait aussi,
à l'avis des éditeurs, celle de commandant de Skoplje. Suivant la seconde
hypothèse, que les éditeurs considèrent comme moins probable, le propriétaire
du sceau était Jean Taronite, dux de Skoplje, neveu de l'empereur Alexis
I«.
Il est difficile d'accepter la première hypothèse. D'abord, il est difficile
de supposer que l'empereur eût consenti à une trop grande concentration de
puissance entre les mains d'un dux, et par là aussi à la possibilité de son usur
pation. Ensuite, vers la fin du XIe siècle on a observé la scission de quelques
thèmes, autrefois gros, et il est difficile d'accepter que Jean Comnène,
outre l'administration de Dyrrachium, avait à sa charge aussi celle de Skop
lje. Finalement, même en supposant qu'il eût pu exercer une telle fonction
pendant une brève période déterminée, il faudrait s'attendre à ce que Dyr
rachium fût mentionné sur la sceau, à coté de Skoplje. Enfin la quatrième
37 OciïipotopcKU, Успон, 333; N. Chon., 180. Сннови Константина Ангела, Jc-ван

и Андроник, те године командовали су претходшщом византийке войске, за време
Мириокефалонске битке.
Дован Ан1)ео je касни]'е учествовао у веома важним дога^има у Цариграду.
У септембарском преврату 1185. године, када je збачен Андроник I Комнин, Лован
Ан1)ео je добио високо дворско доскданство севастократора.
Le sceau byzantin de Jean Comnène, dux de Skoplje 41
objection: les sources ne contiennent pas de données sur Jean Comnène comme
exerçant la fonction de dux de Skoplje.
La seconde hypothèse est également difficile à être acceptée, car les
sources ne disent pas que Jean Taronite, dux de Skoplje au commencement
du XIIe siècle, se nommait Comnène.
Il semble que le sceau devrait être daté au milieu du XIIe siècle. Deux
personnes pourraient être ses propriétaires. Le propriétaire du sceau pour
rait être le prôtosébaste et protovestiaire Jean Comnène, fils du sébasto-
crator Andronic Comnène. Il prenait part aux guerres dans les Balkans dans
la période de l'année 1150 à l'année 1154. Cependant, il y était resté trop
peu de temps, car il occupait, en 1154 déjà, le poste de dux de Chypre. En
outre, le prôtosébaste Jean Comnène ne possédait pas le titre de sébaste.
Pour cette raison on peut conclure qu'il ne pouvait pas être le propriétaire
du sceau.
L'autre personnage du milieu du XIIe siècle que l'on avait supposé
être le propriétaire du sceau, était Jean l'Ange Comnène, fils de Constantin
l'Ange. En guerrier consommé, il luttait dans les années soixante du XIIe
siècle, contre les Hongrois dans les Balkans. C'est probablement après les
succès qu'il y avait remportés que Jean l'Ange fut nommé dux de Skoplje.
La présence de la famille des Anges à Skoplje a été observée depuis longtemps.
Ainsi Alexis l'Ange Comnène, frère de Jean était le fondateur de l'église de
St.-Pantéléimon à Nerezi et, selon toute probabilité, il avait aussi des pro
priétés dans la région de Skoplje. A la fin, en rattachant l'activité militaire de
Jean l'Ange Comnène des années soixante du XIIe siècle, au fait qu'il se
nommait Comnène ainsi qu'au titre de sébaste qu'il portait en 1157 déjà,
il est assez certain que c'est lui qui était le propriétaire du sceau en question.
Par conséquent, Jean l'Ange Comnène, exerçait la fonction de dux de Skoplje
selon toute probabilité dans la période de 1160—1176 ou de 1165—1176.
Il faut également supposer que Jean l'Ange Comnène possédait aussi des
domaines aux environs de Skoplje.
Зборник радова Византолошког института, ХХП, 1983.
ФРАН>0 БАРИШИЬ
КОНСТАНТИН ПОРФИРОГЕНИТ ПАЛЕОЛОГ
Подстила] за наредне редове проистекао je из noicyiiiaja да ce o6jacHe

две join неразрешене ставке познатог хиландарског Инвентара визан-
тщ'схих докумената сачшъеног xpajeM XIII века и од 1938, захвалэдугш
A. Соловьеву, научно oöjaBJbeHor. У питан>у су два изгублена акта: Пор-
фирогенишова кн>ша за манасшир (№ 40) и Порфиро1енишова кн>ша за
Филомаша (№ 47). Издавач Инвентара Соловьев запажа да ни у jeflHOM
светогорском манастиру нще ни споменут ни очуван неки аналогии акт,
да сам назив разоткрива да je у питан>у неки ,,члан царске породице
ХП1 века" (№ 40), или „можда jeflaH од синова Андроника И" (№ 47) и
да je управо стога сасвим неочекивано што jeflHa таква личност изда]е
манастиру „книгу", то jeer обичан приватни акт, а не „повел>у" (про-
стагма, хоризма) или „хрусовол", како чине цареви, н>ихови савладари
и деспота.1
IIpoBepaBajyhH и наставл^упи ове noKyuiaje идентификован>а
„Порфирогенита", на Kpajy смо дошли до закл>учка да овде, HMajyrm у
виду време настанка Инвентара (1299), долази у обзир само и jeflmio
треЬи сии Михаила VIII Константин Kojn je, како извештава Георпуе
Пахимер, називан Порфирогенитом пошто je био ро!)ен у Константино-
пол>у, односно у „nypnypHoj згради" при царском двору.2
1 A. Solovjev, Un inventaire de documents byzantins de Chilandar, Seminarium Kon-

dakovianum 10 (1938) 37.
2 Pachymeris De Michaele Palaeologo III 7, ed. Bonn. 183. Исто се казусе и у Ni-
cephori Gregorae VI 6, ed. Bonn. 186, као и y Cantacuzeni Historia I 209.
Према Ани Комнини (Alexias VI 8, ed. Leib II 60—61), одвсуена купа у саставу
царске палате, служепи као породилиште царица, треба да je била саграг)ена jora за
Константина I (324—337), и то од тесаника црвеног мрамора па je стога називана
оЬщш 7cop<pupo0v, од чега потиче и назив TtoptpupoyivviQ-roi;. Dölger, Paraspora 187 п. 36,
долази до заюьучка да je Порфирогенит ро^еа негде измену августа и децембра
1261, HcnpaabajyhH pairaje предложено датираке у 1260.
1еднни до сада оСЗавАеш напис о Порфирогениту, колико знамо, jecTe кратка
и лексикографски конципирана белешка Kojy доноси Н. Ahrweiler, L'histoire et la
géographie de la région de Smyrne Travaux et Mémoires 1, Paris 1965, 174— 175.
Врло je загонетан печат, oöjaBJbeH jom 1917, KojeMy je власник Kojva-ravrïvoç
Seo7c6-n]ç 7cop9upoYéwï)Toi; Aoûxaç Ko(zw¡vé<; ó ITaXaioXÔYOÇ. Издавач К. Константо-
пулос претпоставл>а да печат припала деспоту Константину (после 1277 — око 1333),
млаг)ем сину Андроника II и Ане Угарске, кога око 1319. налазимо као управника у
области Валоне, а 1321—1322. као управника Солуна (cf. Фер}анчип, Деспота у Ви
зантии и jyôcnoBeHCKHM земл>ама, Београд 1960, 91, п. 8). Налазимо да ово ту-
мачен>е raje поуздано.
44 Ф. БаришиЬ
Константин Порфирогенит, одмах да кажемо, у богатс-j галереи

ликова, каквом ce приказу|е породила Михаила VTII, заузима посебно
место. Мада je HajcrapHjeM преживелом сину Андронику обезбедио пре
сто и HajcrapHjeM н>еговом четворогодишн>ем сину савладарску круну,
Михаило VIII ипак са претерано затвореним и путл>ивим престолонас
ледником теже успоставл>а контакт. На)млаг)и синови, Порфирогенит и
Теодор, оцу су много ближи, нарочито Порфирогенит, младип наочит
и храбар, отворен, разговоран, неусил>ен и приступачан, свуда радо ви-
!)ен. Стари владар као отац према синовима и кперима не зна да буде
ни строг ни опор, према сину Порфирогениту посебно. Младоме принцу
прибавка он Hajöoê учител>е, oMoryhyje да се као личност слободно
и неометано развща, а додел>иван>ем земл>опоседа o6e36ehyje му еко-
номску независност.
Оставит без оца са тек напушених 20 година и од н>ега по завеш-
тан>у наследивши нова имала, Порфирогенит се и дал>е понаша до раз-
метл>ивости слободно и безбрижно, уопште не ocehajylm и не приме-
hyjyhH да тим и таквим CBojnM наступан>има у срцу Лупьивог и не-
поверл>ивог свога crapnjer брата и цара Андроника pacnnpyje погубну
и годинама при^ивану мржн>у. Пре него што чу)'емо шта о Порфиро
гениту као Ben одраслом Ka3yjy Георпу'е Пахимер, савременик и очеви-
дац, као и нешто потон>и али у oßaj cлyчaj добро упупени и не ман>е об-
jeKTHBHH известилац Никифор Григора, осврнимо се на вести, иако са-
држински наглашено оскудне, Koje нам о Порфирогениту као дечаку
и омладинцу саопштава лесник и ретор MaHojno Холобол.
Од укупно двадесет Холоболових кралих панегиричких песама, са-
ставл>ених по Hcroj схеми и од два хора ритуално рецитованих или пе-
ваних пред царском палатом уочи БожиЬа (24. XII) и Бопу'авл>е1ьа (5. 1),
петнаест их je посвепено Михаилу VIII а пет Андронику П.3 За време ових
у вечерн>им часовима прирег)иваних свечаности чланови царске породи-
це cтajaли би на расколшо осветл>еном балкону царске палате (ирбкифк;),
по KojeMy се ова церемонна и називала. Свака од ових песама, састо-
jehH се од петнаестак до двадесетак петнаестераца (stichoi politikoi) и
caдpжaвajyhи хиперболична величанл царевих врлина, подвига и победа
на ¿ojHOM пол>у, завршава се жел>ом за дуг живот автократора и ъегових
потомака. Царев син Константин Порфирогенит овде je апострофиран
четрнаест пута, и то по имену само jeflaHnyr (X 16), а у осталим случа-
jeBHMa, Haj4eniñe, синтагмама ó 7rop<pùpaç yôvoç (pXacToç, póSov, xXéoç)4.
з A. Heisenberg, Aus der Geschichte und Literatur der Palaiologenzeit, München

1920, у расправи о Холоболу као песнику (р. 112—132) препутно тврди да je од 20
ових Холоболових песама 19 било посвепено Михаилу VIII, а само jema (XIX) Андро
нику II (р. 131). МеЙутим, као поуздано се може репи да je Андронику II посвепено
пет песама, од kojhx ce jeAHOM (IX) проелавл.а у ствари женидба младог престоло
наследника као савладара, свакако кегово венчан>е са Аном Угарском 8. нов. 1273.
Найме, лесник жели да Христос младенцима подари дуг живот „3ajejïHO са uapyjyruiM
родителима" (auváu,<x той; yoveOoi toîç ßacaXeüo-i, p. 170, v. 15—16). Према томе, да-
тиранзе ове песмеу 1285 (женидба са Ирином Монфератском), како предлаже издавая
Boissonade (р. 170 п. 1), не би се могло прихватит. Преостале четири песме, одно-
сепи се на свечаности „Prokypsis" (III, ed. Boissonade, p. 162; IV, p. 163; ХГХ, p.
180; XX, ed. Treu, B.Z. 5, 1896, 546—547), вероватно су хорски извоЛене пред Бо
жий и уочи Бопуавл>ен>а 1283/4. и 1284/5.
« У песмама (ed. Boissonade) n°» I 18, V 20, VI 18, VII 18, VIII 20, XI 4,
XIII 12, XIV 5, XV 6, XVI 17, XVII 13, а у XII 9 осетно свечаюуе.
Константин Порфирогенит Палеолог 45
Не ynyurrajyhH се у нимало лако и до сада у неколико наврата решавано

али, ако се не варамо, на 3aflOBo^Bajyh.H начин joui увек нерешено пи-
тале ближег датиран>а nojeflmmx Холоболових песама, ми налазимо
да су оне, Koje су посвепене Михаилу VIII, наста]але у последних десетак
година н>егове владе, док се од пет панегирика посвеЬених Андронику II
jCAHHM прославлю венчан>е младог савладара са Аном Угарском из
1273, а преостала четири очигледно су певана на свечаностима „Prokyp
sis" првих година Андроника II као самосталног владара.5 У j едоку од
ових песама, поред пара Андроника II и н>еговог крунисаног наследника
Михаила IX, песник поздравлл и царевог брата Порфирогенита.6
Пада у очи да ce у jeOToj песми, nocßeheHoj Михаилу VIII, царев
син Порфирогенит апострофира осетно друкчщим речима: xal то
xXeivov xal S-aufiadriv то ttjç rcopcpùpaç 9-aXXoç (XII 9). Нама ce чини да
овим наглашено свечаним стихом песник алудира на „славни" (xXeivov)
Порфирогенитов поход против Срба, на floraljaj Kojn, како лемо видети,
доста подробно oimcyje Георпу'е Пахимер и KojnM у ствари н>егова по
веет о Порфирогениту и почин>е. Погледа]мо шта нам Ka3yje Пахимер.
5 Ближе датираае пс^едиких Холоболових панегирика, колико знамо, први je

извршио издавач J. Fr. Boissonade у коментару свога издан>а (Anécdota graeca V, Pa
ris 1833, fotokopiert 1962, p. 159—182), затим M. Treu, Manuel Holobolos, B.Z. 5 (1896)
538—559, и нарад A. Heisenberg у наведено] расправи из 1920. Heisenberg yTBpl)yje
да je Холобол као секретар на двору Михаила VIII, на jeflHOM скупу jaBHO осудивши
дара што je наредио да се ослепи малолетни законити цар JoeaH IV Ласкарис, веп
KpajeM 1261. био кажн>ен сакапен>ем носа и усана. Холобол се повлачи у неки манастир,
али 1267, на молбу патрщарха, бива помилован и изабран за ректора патрщаршщеке
Велнке школе, а од цара добща дворску титулу „ретор ретора". Ме1)утим, веп 1273.
на скупу престоничког клира, сазваном ради пропагираша уюуе, Холобол jamo оп-
тужу)е цара не само као нещяуател>а ортодокице него и као узурпатора. Кажн>ен jae-
ним спрово1)ен>ем по граду, Холобол се повлачи у jeflaH манастир Kpaj Кизика (на Про-
понтиди) и одатле враМа у престоницу тек после смрти Михаила VIII (дец. 1282). Има-
)уЪв у виду ове податке из биографще Холоболове, Heisenberg CBojy расправу заврша-
ва колико неочекиваним толико и неприхватливим закл>учком да су „све Холоболове
йесме, изузима/уЛи ]едну jeдину (XIX), найисане зими 127213", то jeer за церемоюцу
„Prokypsis" о Божипу 1272. и на Бого)авл>ен>е 1273. године (р. 131). У CBojoj 3Ha4ajHoj
расправи о династичко] породично] политици Михаила VIII Dölger се оеврпе и на ово
пятам, па узшшцуЬи у обзир да je Михаило VIII сина Андроника прогласио царем
join 1261, допушта могупност да je Холобол све ове песме, изузима]упи оне посве-
пене само Андронику II, саставио „године 1261. или 1262 (пре ослешьен>а JoeaHa IV
Ласкариса)", и да на Taj начин „част младою йесника и решора Мано}ла Холобола
бива joui йошйунще очувана нею шшо je шо Heisenberg Moiao да учини" (Dölger, Рага-
spora 187 п. 38). Ме^утим, при читаку Холоболових „Prokypsis"—песама лако
уочавамо да се у н>има прославл^у различит цареви подвизи, односно да ce у гочеди-
ним песмама алудира на различите догаОДе, да се не поздравл^у увек исти потом
ив. Другим речима, садржинска разноликост Холоболових панегирика сама по себи
разоткрива неодрживост поменутих хипотеза о ]еднократном настанку (1272, односно
1261j тих песама.
6 Boissonade Ш 29, р. 182: .. . oiiv Mixori]X тй ßaoiXet xal ты nopçûpaç yóv<í>. Да
ce последке три речи доиста односе на Константина Порфирогенита а не на мла
дог престолонаследника Михаила IX, како би на први гоглед могло изгледати, дока-
3yje завршни стих песме XIV у Kojoj Холобол на потпуно исти начин ynyhyje добре
жеяье цару Михаилу VIII aùv 'AvSpovtxcp ßaaiXei xal тф 7cop<pùpaç yávcf) (ed. Boissona
de, p. 175), а идентичан или веома сличай начин изражаваььа налазимо и у другим
песмама (нпр. I 18, р. 160; V 20, р. 165; VID 19, р. 169 и др.). ÜMajyhH речено у
виду, налазимо да се не може прихватити датиран>е песме XIX у време „после 1295.
кала je Михаило IX крунисан за цара савладара", као ни тумачеае да се наведене
речи xal тй rcopçùpaç yóvgj односе на деспота Дована, по реду треЬег сина Андро-
46 Ф. БариигиЬ
„Трибали" (Срби), предво|)ени византацским одметннком Кота-

ницом, вел неколико година шьачкашки ynanajy у пограничне области
PoMeja, продирупи чак до Сера. Да би се томе стало на пут, Михаило
VIII шал>е на границу Србще Bojcxy Kojy, са одабраним и искусним Boj-
сково^ама, предводи млади Константин Порфирогенит. KpajeM исте годи
не, а беше то 1280. година7, врапа се Порфирогенит водепи Котаница Kojn
се добровольно предао, пошто je претходно од принца добио уз заклетву
обейаше да му цар Михаило, по доласку у престоницу, непе ништа зло
учинити. Ме1)утим, ствари друкчэде кренуше. Цар Михаило, мимо уве-
раван>а и супротставл>ан>а Порфирогенитова, спреман je да ослепи
Котаница, како би ocyjeTHo н>егову поновну H3flajy. Не могавши да од-
врати оца од те намере, Порфирогенит кришом OMoryhyje Котаницу да
се као замонашени noKajmtie склони у jeflaH манастир малоазщског гра
да Прусе, камо ускоро norje и сам, 3aMeH>yjyhn цара оца Михаила, Kojn
ocraje у престоници.8
Првих месеци наредне године (1281) изненада умире царица Ана
Угарска, прва супруга цара-савладара Андроника П. Стари цар том
приликом, преко архи^акона Константина Meliteniotes-a kojh je пошао
у Нимфеон да почившу царицу пренесе у Hincejy, nopy4yje Порфироге-
ниту да, у знак жалости, скине црвену одеЬу Kojy je носио као TOpçupoyév-
vyjtoç и да, по престанку жалости, пурпурну одеЬу више не облачи,
како старщег брата Андроника, веп одавно проглашеног и потом кру-
нисаног цара-савладара, убудупе не би раздраживао.9
ника II, и то из другог брака, са Ирином Монфератском, како су предложили Treu

и Heisenberg, op. cit. 124—125. Да би се видело колико су ова тумачен>а неодржива,
доволно je указати само на две чиьенице, прво, да се веп око 1284. губи сваки трат
Холоболове активности, и друго, да je Михаило IX jom 1281, када je имао свега че-
тири године, био проглашен за другог цара — савладара од свога деде Михаила VID
(cf. Фер}аичиН, Михаило ГХ Палеолог (1277—1320), Зборник Филоэофског факултета
ХП-1, Белград 1974, 334—335).
У панегиричхим беседама пред царем Михаилом VIII, и то у другр) дpжaнoj
о Божи&у 1261 (р. 77) и Tpehoj читано] вероватно о Божипу 1262 (р. 91), Холобол
говори о тек ро1)еном Порфирогениту „ошпирно" и са много и премного реторског
патоса не саопштава^уЬи, разуме се, шдедан податак ко]и бисмо могли сматрати реа-
лним (ed. M. Treu, Program des königl. Victoria-Gymnasiums in Potsdam 1907, pp.
51—77, 78—98). Увид у ова два текста, са захвалношЬу припомшъемо, омогупила
нам je др Нинослава РадошевиЬ.
1 Pachymeris De Mich. Pal. VI 22, p. 474. Четован»а пребега Котаница оди-
rpaeajy се последших година владе крала Драгутина (1276—1282). Cf. Исторща срп-
ског народа I, Београд 1981, 437. Датира&е овог Порфирогенитовог похода у 1280.
заснивамо, поред остапог, и на чигьеници што наредне године, према Пахимерову
тексту, умире Ана Угарска, прва супруга Андроника II (Pachymeris De Mich. Pal. VI
28, p. 499), a то je била година 1281, како се обично и не без разлога сматра (cf. Р.
Possini, Observations . . . , ed. Bonn. 764—65).
» Pachymeris De Mich. Pal. VI 27, p. 497—499.
9 Pachymeris De Mich. Pal. VI 28, p. 499—500. Град Nymphaeum налази ce y
малоазщског Лидщи, ист. од Смирне и сев. од Ефеса. Михаило VIII сина Андроника
проглашава царем jom као трогодшшье дете авг. 1261, када je и сам у Св. Софщи
по други пут био свечано крунисан, а нов. 1272. Андроник je крунисан за цара —
савладара (cf. Dölger, Die dynastische Familienpolitik des Kaisers Michael Palaiologos,
Paraspora, p. 184—188).
Убрзо после свечане сахране царице Ане у Нивди Михаило УШ,

да би допринео учвршпиван»у динасще и истовремено утешио престоло
наследника Андроника и н>егову подозривост према млаг^' брапи што
више уман>ио, вьеговог четворогодиппьег сина Михаила проглашава за
свога другог цара-савладара.10
npnnpeMajyhH се за поход на Cpônjy и прикупл^упи HajaMHH4Ke
одреде, Михаило VIII изненада умире 11. децембра 1282. у селу Allage,
код градийа Радосто код Пропонтиди. На ту вест цар Андроник, до тога
тренутка беспоговорно одани и послушни син, разоткрива CBoje право
расположен>е према оцу и тек сада отворено одбацу)'е н>егову унионис-
тичку политику Kojy je дотле као савладар jaBHO подржаваоЮ" па стога
пшье наредбу да се н.егов отац, будупи теплей грепшик, сахрани у по-
менутом селу кришом, ноЬу и без видл>иве хумке.
Неколико година KacHHje (око 1284), npHÖojaBajyhn се да очев гроб
не буде од варвара откривен и оскрнавл>ен, Андроник II нареди да се
земни остаци Михаила VIII пренесу у Селимврщу. Цареви л>уди успепгао
обавише Taj посао захвалэдупи обавештен>има неког тамоппьег монаха
Атанастуа, Kojn je на Taj начин желео да Порфирогениту узврати захвал-
ност за нека ранще учишена доброчинства.11
KpajeM осамдесетих година у престоници на достеган начин про
славлю се женидба скоро тридесетгодишн>ега Порфирогенита Ирином,
Ьерком npoTOBecTHjapa 1ована Раула Петралифе и Теодоре Палеологине.
У исто време (око 1290) Порфирогенит завршава обнову чувеног и од
Латина pamije порушеног манастира Студиос, oкpyжyjyhи га бедемом.12
Почетком 1291. Андроник II одлази у малоазщеки Nymphaeum,
претходно тамо упутавши Порфирогенита са супругом. Поред стараша
о безбедности границе према Турцима, Андроник овде отпочин>е и при-
преме за женидбу свога сина Михаила.
Друге године боравка у Hимфejy (1292) севнупе прва варница у су-
дару лакомислене осионости Порфирогенитове и подмукло прикриване
мржн>е Андроникове. На свечани npHj'eM, KojH о Петровдану прирезе
за матроне царева супруга Ирина Монфератска, поред осталих стиже
и Порфирогенитова супруга Ирина, али са нападно бревном и свечаном
прапьом. Док je пролазила, нека н>ена ропака, поодмаклих година, не
подиже се. Увреди се супруга Порфирогенитова и, стигавши купи, по
жали се мужу. Плану Порфирогенит и веп сутрадан шал>е свога човека
10 Pachymeris De Andr. Pal. I 33, p. 87. Cf. Фер]анчип, Михаило IX Палеолог,

Зборник Фил. фак. XII-1 (1974) 334—335.
104 Као потврду томе довол>но je указати на чин>еницу да се Андроник II као
савладар, поред потписивааа одлука сабора у Лиону о униуи цркава и признаван>а
примата римске цркве 1274, joui у неколико наврата папи заклин>ао на верност или
му H3jaBAHBao лojaлнocт (cf. Dölger—Wirth, Regesten Ш2, n°» 2072, 2073, 2074, 2075;
H. Pagoiueeuh, Похвална слова цару Андронику II Палеологу, ЗРВИ 21, Београд
1982, 62).
» Pachymeris De Andr. Pal. I 37, p. 107—108.
12 Gregorae VI б, ed. Bonn. 190: trad. Dieten I 160—162. R. Janin, Le siège de
Constantinople et le patriarcat oecuménique. Les églises et les monastères de Constan
tinople, Paris 1953, 446—447, завршаваке радова на обнови манастира Студиос не-
оправдано ставл>а у 1293. О женидби Пopфиpoгeнитoвoj cf. Papadopulos, Genealogie
n° 37.
48 Ф. Баришип
да разгласи по граду како она Иринина ропака noTajHO живи са CBojHM

слугом Маурозомом. Jörn истог поподнева Порфирогенитови л>уди, из-
BpiuyjyhH господареву наредбу, Маурозома голог спроводе градом не-
прекидно га yoapajyhn. Дознавши то, Андроник je до беса уврейен, али
савлайу)'е се и ништа не noKa3yje, него преко CBojnx л>уди мирно Порфи-
рогениту nopynyje да Маурозома одмах ослободи.
Наредних дана цар Андроник брата ни да види. Jep сада, док у
н>ему мржн>а и уврейеност прикривено букте, он у све црн>им бо]ама
брата свога сагледава. Смета н>ему раскош у Kojoj живи Порфирогенит
па претерано 6pojHa пратн>а koJom се окружу]е, а све више га копка и
очи му боде — Ka3yje Пахимер — „юдишгьа ренша од 60.000 злашника
Kojy ( Порфиро1ениш) Прима са иман>а Koja му je ошац за живоша даровао
или у наслеге осшавио; исши ошац, да Поживе дуже, осшавио би му до
100.000 Прихода" (р. 1 57). Сем тога, по жел>и истог оца Михаила, Порфи-
рогенитове двор)анике издржава он, Андроник, и тако испада да Пор
фирогенит много троши а ништа не плаЬа. Располажупи силним нов-
цем, он на све стране расипа, прщателъе cBoje раскошно oöflapyje, окру
жу)^ се помпом Koja само цару прилита. Цар веп одавно подозрева да
Порфирогенит, немилице pacHnajyhH, у ствари л>уде подмипу^е, нешто
noTajHO припрема.
Сумн>ичен>а Koja га гризу Андроник поверава jenHHO протовести-
japy Теодору Музалону, ноЬима седеЬи уз н>ега тешко оболелог од
бубрега. Hajöojbe he бити, сагласе се н>их дворща, ако цар и у будуЬе
у свим приликама свога брата избегава и сваке пажн.е лишава, у нади
да he га то омекшати и памети дозвати. И доиста, осетивши хладноЬу
Андроникову, Порфирогенит чешЬе наврала у двор, али Андроник се
не раскравлэде. Порфирогенит почшье да се забрюьава па чак и болес-
ном протовеспцару nopy4yje да утиче на пара и стишава гьегов бес.
Управо тих дана неки монах Сава из Патрщаршще, боравеЬи у
Hmêjy и бескрупулозно интригиpajyhH, исприча цару како je чуо да
Порфирогенит прети да he, чим буде за цара крунисан, саданпъег па
триарха13 збацити и на н>егово место поставити неког монаха Козму.
Прима цар ту причу здраво за готово и Порфирогенит му nocraje све
подозривщи и омражешуи.
Не много KacHHje неки л>уди из Порфирогенитове прапье ноЬу ja-
више Андронику да н>егов брат, како се н>има чини, нешто веома озбшь-
но и опасно припрема са протостратором Стратигопулом14 па му се
стога ставл^у на расположе&е. Андроник поверова и одлута се на по
следнее. Одмах изда поверливу заповест да се пре сванупа око двора
прикупе и скривено разместе аегови гардисти, а пре подне сазову и
одабрани службеници, дворани, вeликoдocтojници. ПравеЬи се да ништа
не зна и да ништа не припрема, Андроник позива Порфирогенита на
yoÖH4ajeHO пословни договор. Не слутегш ништа, Порфирогенит долази
на двор, прекасно уочавазупи да je nao у замку. Позван на исти начин,
13 Реч je о патрщарху Атанасщу I (1289—1293, 1303—1310).

14 Михаиле» Стратигопулос, протостратор, вероватно je син великог домес
тика Алексща Стратигопула, како миели преводилац и коментатор Григория, /. L.
Dielen, Nikiphoros Gregoras „Rhomalsche Geschichte" I, Stuttgart 1973, p. 273, n. 320
et 324.
ускоро стаже и Стратагопул. Андроник тек тада, пред скушьеним вели-

капшма и на опште запрепашпен>е, плану и oGojnny обаспе тешким ув-
редама и оптужбама за mnajy. Порфирогенит и Стратагопул одлучно
поричу и траже да се изнесу ма какви докази. Неки од присущих joni их
веЬма оптужузу. Андроник rapeljyje да се обо^ица одмах вежу и Порфи
рогенит затвори у jeflHy просторщу двора а Стратагопул одведе у поли-
цщ'ски затвор. Истога дана пар noTnncyje наредбу да се обо]'ици кон-
фиску^е целокупна имовина. „И све оне землойоседе — Ka3yje Пахимер —
иа сшада сшоке и разне врсше осшава, и све злашо било у кованом новцу
било у злашним йехарима, и Предмете од сребра и свако}аке скуйоцене
шканте, све шо цар йредаде у фиск" (р. 161). И тако блиставо богатство
Порфирогенитово, jeflBa 3aocTajybH за царевим, у трен ока се расплину.
У току истога месеца марта, када се то догоди, многи са двора
ÖHBajy оптуживани као од Порфирогенита поткупл>ивани завереници.
Принчева издапгаа рука, доиста, многе je у разним приликама обдари-
вала. Али докази сасвим Heflocrajy и пар дворанима прашта. Мефутим,
исте оптужбе монаха Саве против црквених великодостсдниха, како Ьемо
одмах видети, много су се cnopnje решавале.
Цар Андроник, као изузетно педантни администратор kojh све
cBoje одлуке преноси и у onroBapajyha и брижл>иво саставл>ана писана
акта, свакако je на иста начин поступио и приликом искал>иван>а CBoje
дугогодиппъе мржше према Порфирогениту. Од неоспорно више тада
донетих аката очувао се само jenaH. То je простагма царева од Maja 1293.
Koja Hape^yje да се манастиру Богородице на Лембосу код Смирне од
мах поврати метох звани Amanariotissa, kojh je „йре извесно1 времена
био üpuceojen од Порфирогениша и часном манасширу Сшудиос йошчи-
н>ен".15 На овом акту, испод царевом руком исписаног менологема, као
me sazón (Sià) потписан je „протовестщ'ар и велики логотет Теодор Му-
залон."
Вратимо се Пахимеру. На предлог верног, оданог и смртно оболе-
лог Музалона, KojeMy je потпис на поменуку простагми био можда по
следки, Андроник одабире квестора Никифора Хумна и yHanpeÇyje га
за mystikos-a, то jeer шефа дворског секретариата.
15 MM IV, р. 272: яро xaipoO Si чатехрот^т) t¿> toioütov uítóxiov irapà той
(xipouç IIopçupOYevv^TOu, xal 6тгет£вт) Tfj eeßa<j|xtqc u.ovf) ErouStou. Cf. Dölger, Regesten
n° 2154. О функщпама Koje врши [xcoàÇcov cf. L.-P. Raybaud, Le gouvernement et
l'administration centrale de l'Empire Byzantin sous les premiers Paléologues (1258—1354),
Paris 1968, 202—206.
Вреди подсети, пореЦе&а ради, да je Михаиле VIII негде cpajeM 1272, заправо
после крунясан>а HajcTapHjer сина Андроника за савладара (нов. 1272), свога мла1)ег
брата деспота Дована, веома популарнога и пребогатога, због нападне разметл>иво-
сти казнио и памети дозвао на Taj начин штн му je знатно сман>ио претерано бро^ну
Гфапьу и, поред тога, одузео „многе гьеюве йоседе, на йрвом месту сва осшрва, Шо
jecSi Мишилену и Родос, као и мноюбро)не землойоседе на коПну koJu су били у составу
легове независне üpomje (stç aúrápxT) npóvoiav íjaav)", како ce извештава у Pachyme-
ris De Mich. Pal. ГУ 29, ed. Bonn. 321.
Jb. Максимович, Генеза и характер апанажа у Византщ'и, ЗРВИ 14—15 (1973)
120—121, анализира сачуване повел* деспота Дована за манастир Макринитису (близу
Димитрщаде у Тесалщи), издаване од септ. 1259. до Maja 1270, и закл>учу)е „да се део
йоседа Joeana ПалеолоШ, део tbetoee „üpomje", налазио у Тесали/и, и да Je он сам (sc.
4
Обавивши ове и друге текупе послове, цар Андроник 28. jyim исте
године16 напушта Hимфej и Bpaha се у престоницу, водепи са собом оба
осу!)еника, и то Стратигопула везаног а Порфирогенита затвореног у
спецщално изра^еном кавезу Kojn je ношен (èv xXoßü).
Тадашн>и и од цара Андроника поставл>ени патрщарх Атанасщ'е I,
yHBpnmyjyhH ортодоксщу и захтева]уЬи строгу аскезу од свих припад-
ника клира, наилазио je на све OTBopeHHja негодовала и отпоре, посебно
код црквених вeликoдocтojникa. Овим и оваквим понаша&има црквених
л>уди цар je, пoдpжaвajyhи патриарха, био веома незадовол>ан, а када
je од монаха Саве joui у Hioêjy био дочуо да су многи од тих досто-
jaHCTBeHHKa шуровали и са „завереником" Порфирогенитом, цар се join
више огорчио. Одмах после тога, уз царево преЬутно одобрение, монах
Сава одлази на поседе неких великодостс^ника и врши конфискащуе, бу
дучи да су они, говорио je, од цара осу^ени због тда)е. И jeflHora дана,
уграбивши прилику када je монах Сава био код патрщарха, долазе мно
ги од пого!)ених велшсодос^ника и Саву пред патрщ'архом jaBHO жи-
гошу као клеветника, 3axTeBajyhn да од патриарха буде као такав каж-
н>ен. Патрщарх Атанас^е I одговара Пилатовим речима „Узмите га ви
и распните". Незадовол>ни епископи npeKHflajy сваки контакт са патри-
japxoM. Не много касни^е, цар Hapeíjyje да стране у сукобу одрже саста-
нак. Сакупл,ени у HeKoj цркви, оптужбама Савиним погог)ени епископи
траже од патриарха да оптужбе докаже. Не могавши да пружи задово-
fliaBajyha o6jauiH>eiba, Атанасще I тада (16. октобар 1293) подноси jaBHy
оставку. 17
H3BeuiTaBajyhH о Порфирогенитовим страдан»има са временског
oflCTojaHja од пуних седам деценща, Никифор Григора CBoj приказ ове
деспот Josas) на шо] основы сшекао мно1е йрерошшиве званичнох царско1 намесника".
Другим речима, брсуни и по разним покра]инама Царства разбацани землюпоседи
деспота }ована, Koje Пахимер скупно назива „иронщом" (7ipóvoi<x), у ствари нису
били пронща него нека врста апанаже, и као поседник дела CBoje апанаже у Тесалщи
деспот JoBaH je у Toj noKpajirra аутоматски постао „намесник" (è7tÎTpOTioç) те об
ласти, како се изричито и апострофира у тестаменту извесног Теодора Скараноса из
око 1270, па je управо као носилац те и тако стечене функций намесника издавао
повел* за манастир Макринитису, иако ,,ни/е био званичан функционер у Tecajiuju".
Налазимо да je много прихватллвще paraje и у два наврата изнето тумаче&е Г. Ос-
tûpoiopcKOi (cf. Сабрана дела 1, 208) да „nporaje" деспота Дована, Михаила IX и „осталих
чланова царског дома", иако ceojoM величином далеко надилазе nporaje обичних
стратиота, jecy и ocrajy nporaje посебне врете, копима се свакако придружу)у и ре
кордно големи землюпоседи Константина Порфирогенита. Ове неадекватно нази-
ване и изузетно велике „nporaje" чланова царске породице за владе Михаила VIII
веп у доба аеговог наследника Андроника II noerajy н>ихови приватни землюпоседи
(ÇeuYi)XaTeîov) Koje je Андроник II, изгледа, на неки начин максимирао. У истом
смислу претпоставл>амо да je деспот Jomb: Палеолог за манастир Макринитису из
давао повеле не као аутоматски постали него као од цара на неки начин именовани
„намесник" (è7TÎTp07roç) Тесалще (в. доле нап. 25).
16 Да je овде у питаау 1293. година убедллво je показао /. Verpeaux, Nicéphore
Choumnos, Paris 1959, 38 п. б. Исправност овог датиран>а, поред доказа Koje наводи
Verpeaux, norapljyje и претходно приказана царева простагма од „месеца Maja, ин
дикта VI" (=1293), Kojy Verpeaux уогапте не спомиае. Са ових разлога неприхват-
л.иво je датиране поменутог Aorafyaja у март 1294, како без близких образложен>а
предлаже преводилац Григоре Dicten I, р. 273 п. 320.
" Pachymeris De Andr. Pal. II 18—21, ed. Bonn. 153—168.
личне драме, xoja се у престоници непе заборавл>ати, испун>ава скоро

исюьучиво размшшьанэима како и због чега je до те трагедще дошло.
Према аеговим oöjaunbeibHMa, xoja одишу добром обавештеношпу и
потпуном непристраснонту, мряаьа према Порфирогениту у Андронику
се годинама стварала и израстала. Порфирогенит join у првим година-
ма живота, излаже Григора, cBojoM уро1)еном отворенонДу и питомош-
hy ocBaja оца Михаила и nocTaje му нескривено дражи од Андроника,
rojeMy то пада тешко, утолико теже што сада nocraje свестан да je про-
глашен очевим престолонаследником само и jcmmo због тога што je
старищ син. Престолонаследника Андроника, неколико година каснще,
join he више коснути и у н>ему прикривану мржн>у према брату join више
распирити гласине да отац Михаило noTajHO припрема да Порфирогенита
ожени неком лепотицом из латинских земала и да му потом уступи
Солун и Махедонщ'у као oflßojeHy и посебну државу.18 У времену после
изненадне смрти Михайлове, зловол>у брата Андроника, сада цара и
самодршца, непрекидно noflrpejaßa и разбуктава читьеница што je Пор
фирогенит од оца наследио толике земл»опоседе, 6pojna стада ситне
стоке и говеда, и што са тих иман>а убире непримерено големе приходе
па те гомиле златника разметл>иво расипа делегш капом и шаком сва-
коме ко се обратно, како угледним тако и обичним л>удима. nocrynajyhH
тако и према свакоме човеку опходепи се л>убазно, Порфирогенит je,
npHMehyje Григора, тиме nocrajao привлачан свима „као пролегши цвет
CBojoM 6ojoM". (p. 188). Али управо та Порфирогенитова разметл»ивост,
тумачи Григора, била je н>егова jeflHHa али и кобна грешка. Jep причала
о тако испол>авансо дарежьивости, иако спонтано и без икаквих посеб-
них намера изражавана, до цара Андроника су пристизала као анонимне
гласине или извепгащ доставлена да Порфирогенит, noTajHO желепи
круну, свесно и срачунато придобща и Bp6yje л>уде, noTKyiubyjyrm их
осмесима или новцем, нарочито л>уде од угледа и мопи. Григора истиче
да су те и такве доставе, како у ствар упупени вепином сведоче, биле лаж-
не оптужбе, али да их je цар Андроник, опседнут дугогодшшьом мржнюм
и сумн>ичен.има, примао као истине.19
Док су се сада утамничени Порфирогенит и Стратигопул налазили
у Hh»«J)ejy, нешто каснще напоменуЬе Григора, они су као способни и
искусни BojcKOBOrje лако одбщали Турке. Ускоро по н.иховом одвог)ен>у
из Лидон'е, ме^утим, Турци слободно и све учесташце прелазе реку Меа-
ндар и пллчщу тамоппье области. Да би их сузбио, Андроник II 1295.
шал>е на лидщску границу Алексща Тарханиота Филантропина, сина
рани]е прославл>еног BojcKoBoê, протостратора Михаила Тарханиота.20
18 Gregorae VI б, ed. Bonn. 187: tStav ápxV -riva 7tepijronQaaaÖTXt тоитф xal
ßaotXeiov aûroxpa-roptav. Преводилац Dieten I p. 272 п. 319, претпоставл>а да je Ми
хаило VIH вероватно желео да Порфирогенита ожени 1олантом — Ирином Монфе-
ратском, KacBxje другом супругом Андроника II, Koja he, као што je познато, солунску
облает сматрати cbojhm наследством од Бонифашуа Монфератског.
i» Gregorae VI 6, ed. Bonn. 186—191: Dieten I p. 160—162.
20 Gregorae VI 8, ed. Bonn. 195: Dieten I 164—165. О Алексщу Тарханиоту
Филантропину cf. Papadopulos, Genealogie, nos 7 et 24; о протостратору Михаилу
Дуки Тарханиоту cf. Guilland, Recherches sur les institutions byzantines I, Berlin—
Amsterdam 1967, 245—246 (на стр. 245 погрешно ce тумаче вести Пахимерове).
*•
Месеца фебруара 1299. Андроник П, са супругом Ирином Монфе-

ратском и великом прапьом, стиже у Солун да би, као завршни чин дво-
годинпьих мировних преговаран>а са Србима, припремио и оделотворио
yflajy cBoje петогодшшъе кЬери Симониде за крала Милутина, усгушууЪя
и нризна]'упи му као невестин мираз земл>е северно од линще Охрид—
Прилеп—Штип, Koje je претходних година српски крал> од PoMeja био
ocBojHO. При измен>иван>у талаца Срби том приликом удовол>ава]у по-
себном царевом захтеву и mpynyjy му оховима везаног Котаница, kojh
je после бекства из манастира у Пруси (1284?) био поново пребегао у
Србщу и као Bolja гериле годинама ]яде задавао Роме)има из пограничних
области. У Солун приведени Котаниц свакако je дознао да се ту, у ца
ревом коначишту, налази и утамничени Порфирогенит, некадаппъи н>е-
гов спасилац. Найме, Андроник се прибсдаао да царица Majxa Теодора,
Koja веЬ годинама прекшоье да joj син буде ослобог)ен, у н>еговом од-
суству Порфирогенита на неки начин не ослободи, па га je стога из пре-
стонице оковима везаног у пратн>и довео.21- Царица Majxa Теодора, дожи-
вевши да joj пар син Андроник одбще и последн>у жел>у те своме Haj-
мла!)ем брату Теодору не додели титулу деспота, завршава cBoj живот
4. марта 1303. у тугова&у jeflHe од сина грубо поврег)ене и понижене Maj-
хе.22
Последних месеци тамновааа Порфирогенит je тешко оболео.
По савету на трон поново врапеног патрщарха Атанасща I (1303—1310)
као духовника, je/prnor KojeMy je било одобрено да може општити са
затвореником, он се замонашу)'е узвигууЪя име Атанасще. Ускоро после
тога, 5. Maja 1306, Порфиророден умире у тамници. Цар брат Андроник
шале поверл>иве л>уде да припреме сахрану. Према н>еговом наре!)ен>у,
после спонтано великог и свечаног спровода у xojeMy поред целокупног
клира са патрщархом на челу од чланова породице y4ecTByje само Haj-
мла1)и брат Теодор, Порфирогенит je сахра&ев као обични грайанин на
3ajeAHH4KOM гробл>у.23
Цар Андроник П наредне године Порфирогенитовог ^едтот сина
JoBSHa, успевши да га претходно потпуно оту1)и од утамниченог оца,
узима на двор и доделке му досто^анство панхиперсеваста и, ускоро
после тога, жени Ирином, Ьерком свога оданог прщатела и великог
логотета Теодора Метохита.24
21 Pachymeris De Andr. Pal. ГУ 1, ed. Bonn. 279; Nie. Gregorae Historia VI 9,

ed. Bonn. 203; Dieten I 169. О сложеним и тешкнм двогодиш&нм мировним прего-
ворима (1297—1299) измену Срба и PoMeja подробнща обавештеьа се доносе у Ис-
iüopuju cpüCKOi народа I, Београд 1981, 446—448.
22 Pachymeris De Andr. Pal. V 4, ed. Bonn. 377; П 26, ed. Bonn. 181—182. Papa-
dopulos, Genealogie n° 1, Пахимерову вест да je царица-MajKa Теодора умрла „у
понедел>ак друге неделе Великог поста" реконструише као 4. март 1303, позвдоцупи
се на чнкеннцу да Пахямер о jcAHOM другом догаОДу, Koja се односи на исту годину,
одрег)енще наводи да се десио „у петак, 21. jyHa", а то може да буде само 1303, а не
1304, како ce pamje погрешно тумачило.
23 Pachymeris De Andr. Pal. V 22, ed. Bonn. 424—425 et p. 860 {Petri Passini adno-
tatio). Датираае Порфирогенитове смрти у 1306. на rpajy je прихватио и Dieten
П-1, р. 111 п. 21.
24 Pachymeris De Andr. Pal. VI 20, ed. Bonn. 516—517; Gregorae Historia VII
11, ed. Bonn. 271: Dieten I 204 et p. 298 n. 464 (где се погрешно датира женидба Jo-
ванова Ирином у „kurz nach 1305", уместо „ускоро после 1307"). Osaj панхиперсеваст
Константин Порфирогенит Палеолог S3
Могло би се приметити да су претходна излагала о Константину

Порфирогениту Палеологу, у односу на повод и првобитни цил> Kojraia
су била подстакнута, требало да буду далеко сажетща. Ме1)утим, чита-
jyhn оно што су нам о Порфирогениту оставили савремени историчари
Георгще Пахимер и Никифор Григора, осетили смо да н>ихова казшшьа
нису само узбудл>ива прича о nxapoBCKoj судбини jenHor византщског
принца него истовремено и необични докуменат koj'h изблиза и непо-
средно осветл>ава характере ABojime првих владара из динаспу'е Палео-
лога, обновителе Царства Михаила VIII и н>еговог првог наследника
Андроника II.
Не улазеЬи у свестрашуе ишчитаван>е ове приче-документа и са-
свим укратко и у виду скипе износеЬи утиске Koje повеет о Порфирогениту
дочарава, рекли бисмо да су два прва пара Палеолога, отац и син, две
супротно усмерене личности. Михаило VIII, прекал>ени и жестоке нарави
ратник, BojcxoBoÇa брзих а не ретко и врло сурових одлука, не ман>е je
храбри и далековиди владар kojh из државотворних побуда смело улази
у иецрплэдупу и мучну борбу за успоставл>а1ье ме!)у верницима непопу-
ларне унще пркава, узурпатор xojH ослеплэде сасвим малодобног за-
конитог пара и jenHHCTBeHo брижл>иви утемел>ивач сопствене династще
Kojn, опседнут бригом за будупност esoje лозе, за савладаре проглашава
не само четрнаестогодиппьег сина Андроника него и четворогодшшьег
унука Михаила. Taj у свим jaBHHM пословима наглашено енергични и
разбором Boíjeiffl самодржац у породичном кругу наступа управо
обрнуто, jep као родител> он je оличен>е благости, попустл>ивости и л>у-
бави. Као што у jaBHHM пословима понекад уме да буде строг до свире
пости, тако у onxoÇeay са децом, нарочито у односу према сину Порфи
рогениту (план о одел>иван>у Македонще као посебне државе, додел>и-
ван>е и завепгган>е приватних имааа), он уме да буде до непромишле
ности попустл>ив, тако да понекад, као управо са Порфирогенитом, не-
свесно pa3rpal)yje оно што je сам као BojHHX и политичар мукотрпно
створио.
А н>егов син и наследник Андроник П, иако владарску дужност
cxBaTajyhH и обавл^'упи ништа ман>е одговорно, управо се супротно
држи и понаша и као човек и као владар. У себе повучени и веЬ од де-
чачких година л>убомором изгризани престолонаследник, незадовол>ан
je cBojHM оцем и као родителем и као владаром, али jaBHo то никада
не испол>ава.
После изненадне смрти очеве и CBoje осветничке наредбе да родител»
буде и неколико година остане сахран>ен у дивл>ем и забаченом xpajy,
JoeaH у два-три наврата байе гувернер Солуна, и бурни живот заврпшЬе 1327. у
Србщн, у земл>и свога зета крал>а Стефана Дечанског, не дочекавпш оствареае пла
на да Солун претвори у ceojy кнежевину, као што raje било сужено ни аеговом оцу
Порфирогениту, како paraje поменусмо (в. горе нап. 18), да по жел>и Михаила VIII
поставе независни владар солунске области. Cf. Papadopulos, Genealogie, n° 38, coja
смрт панхиперсеваста JoBasa исправно датира у 1327; Исшорща cpücKol народа I,
Београд 1981, 502 (о многим дога^има у вези са панхиперсевастом Дованом flaje се
критички пречишпена хронолопца; панхипервевастов отац Константин Порфирогенит,
ме1)утим, овде се погрешно назива деспотом); Jb. МаксшювиН, Византщска провин-
щцека управа у доба Палеолога, Београд 1972, 76 п. 60, 85, 128—129. Нфзад, веома
информативан преглед византщеких извора о карщери панхиперсеваста 1ована до
носи Григории преводилац Dicten П-1, р. 178—180 п. 157.
54 Ф. Баришнп
млади цар нападно се mffBaja. од породице, од Majxe и браЬе join се више

orybyje. После среЬно проживл>ених седам година у првом браку са
Аном Угарском jom за живота очева (1273 — 1281), он he касшу'е и са
синовима из тога брака (Михаило IX и деспот Константин) остати, из-
гледа, у добрим или бар подношл>ивим односима, док се за н>егове од-
носе са другом супругом Ирином Монфератском (око 1285— 1317) као
и синовима из тога брака (деспот тован Kojn умире у 22. години; Теодор
Kojn на подстигед MajKe одлази у Италщу и прелази у католицизам; де
спот Димитрщ'е) то никада не може репи, нарочито не после 1303, када
се Ирина коначно пресел»ава из Константиновог града у Солун. Пада
у очи, поред тога, да ту'едан од н»егових синова, ни из првог ни из дру-
гог брака, не живи уз оца у престоници него увек у провинции, обавл^упи
неки од оца поверени задатак.
Андроник II и као владар, пре доношеаа по]единих важнщих од-
лука caBeTyjyhH се )едшо са cBojnM увек проверено оданим и поверл>ивим
„првим министром", спроводи како унуграппьу тако и спол>ну политику
на jefíáH у свему супротан начин него што je радио н.егов отац. Привржен
poMejcKOM хришЬанству, напушта дугогодшшьи очев рад на васпостав-
л>ан>у ушу'е ÄBejy цркава, враЬа ортодоксщ'у и на чело цркве доводи чо-
века себи сличног, flojy4epaiiiH>er присталицу ymije а сада noKajmoca Гри-
ropnja II Кипранина (1283—1289).
Током целог живота он светогорске манастире обдару^е новим
земл>опоседима, искрено BepyjyhH да молитве монаха могу благотворно
утицати не само на загробни него и овоземал>ски живот, а при томе из-
разито штедра обдариван>а Хиландара вршепи и као jeflHO од средстава
Koje доприноси успоставл>ан>у или одржаван>у добрих односа са Срби-
joM. PeopraHrayjyfijí државну администращуу и прецизно oflpefiyjyhH
права и компетенщф свим носиоцима савладарске власти (крунисани
савладари, деспота, царица MajKa, царице супруге главног цара и са-
Владарй), он, свесно одбацу)'упи очева схватан>а и одупирупи се феудал-
но-партикуларистичким тежн>ама енергичне супруге Ирине, спроводи
jczmy централистички усмерену реформу у Kojoj традиционалне преро
гативе првог цара у ствари ocTajy неокрн>ене.25 Haj3afl, Андроник П и у
25 Фер/анчи/г, Миха)ло IX Палеолог 347—354, pa3MaTpajyhn сва сачувана или

у другим изворима поменута акта овога савладара, долази до закл>учка да je Ми
хаило IX као сацар (1294—1320) у ствари био „йрви савладар у Визаншщи са изванредно
широким Правима и комиешенцщама. сацар koJu je уйравлао визанши/ским шеришори-
]ама у Tpojcuju и Македонией" (р. 347), HMajynn као скоро двадесетогодиппьи „владар
jegnoi дела царства у Евройи" (р. 347) резиденций Hajnpe у Андрщанополу, а по
следом две године живота (1318—1320) у Солуну, и да je као савладар са тако широ
ким компетенщуама издавао не само потврдне хрисовул* и простагме, иако те Haj-
чешде, него и потпуно „самосшалне йове/ье, хрисову/ье и йросшаШе, ко}е нису масшале
као нейосредна йошврда pauuje даших докуменаша шгвног цара Андроника II Палео-
лош" (р. 354). Мшшьен>а смо да у овим заюьучцима Б. «bepjafpmha, иако у основи
тачним, има претериван>а. Найме, далеко Hajeetm део очуваних и сразмерно брсдних
хрисовул>а и простагми сацара Михаила IX чине потврдне повел>е, док су н>егова
акта, Roja оправдано npoueayjeMo као самостална (нпр. простагма за Хиландар од
jaHyapa 1320: Actes de Chilandar n° 52), изузетно ManoëpojHa, и друго, у овим актима
решавщу се питан>а другостепеног 3Ha4aja (у наведегоу простагми, примера ради, одо-
брава се Василщу Модину да од насле1)еног земллпоседа, CBojeepeMeHo иеговом оцу
хрисовулюм Андроника II дарованог, jeflaH део Хиландару поклони а други прода).
одбрани граница Царства од споллшх непрщ'ателл иде сводим путем,

супротно своме оцу и претходнику. Jep, као игго je познато, он he се
препьама или упадима спол>них непри)'ател>а, jeflHaxo као и ратобор-
ности унутрашн>их у грайанском рату Kojn he му у пocлeдн>oj декади
владавине наметнути унук и савладар Андроник III, супротставл>ати
првенствено мирнодопским средствима (дипломатски преговори, уступ-
ци, склапан>а женидбених веза итд.), H36eraßajyhH отворену борбу што
je MoryhHo више.
Сасвим je очигледно да je Андроник II оличена супротност Михаилу
VIII, да je син у свему био опречан оцу. Иако се ове разлике свакако и у
Hajßehoj мери o6janiH>aBajy уройеним карактерним особинама, ваша ипак
узети у обзир да je Андроник II у понеким политичким заокретима, на
пример у одбациван>у „латинофилске" политике свога претходника,
свесно истицао радикализам, 3Hajyhn колико je отац омразе на себе био
навукао због насилно спровойене yiraje. Али поред и независно од тога,
ocTaje чин>еница да су прва два владара из динаспу'е Палеолога два ис-
тинска антипода. Не губимо ли из вида да се Андроник II структуром
личности cBoje дубоко и вишecлojнo разликовао од свога оца (фрустри-
pajyhn доживл^и л>убоморе у детшьству, интровертирани карактер,
хришЬанска религиозност итд.) и да се стога у свим пословима и поступ-
цима, свесно или несвесно, супротно самоусмеравао, онда нам то са-
знавье свакако може бита од не мале помоги да бисмо лакше разумели
не само стал рада него и праве мотиве многих дела и поступака овога
нимало безличног и необично дyгoвлaдajyheг самодршца poMejcxor.
Вратамо се сада на она два податка о Порфирогениту у анонимном
и на старосрпском je3HKy сачшьеном полису грчких аката манастира Хи-
ландара. Oßaj свс^еврсни инвентар византщских повел>а, како Ьемо на
другом месту покушати да докажемо, настао je на прву стогодшшыщу
Хиландара, односно године 1299. Ставке „Порфирогенишова кгьша за
манасшир" (Inventaire, № 40) и „Порфирогенишова кн>ша за Филомаша"
Одре1)енще речено, нще нам позната нщедна повела KojoM сацар Михаило ГХ, само-
сшално одпучу]уЪя, доделке неком манастиру или nojeOTHuy у TpajHO власништво
известан землюпосед. Ако Михаило IX као савладар raje имао право доношен>а так-
вих аката, а очигледно je да raje, зар je онда одржива теза да je исти Михаило IX
био „савладар са изванредно широким Правима и комйешенцщама", односно да je око
20 година био прави „владар" византийских територща у Тракщи и Македонии?
Ми сматрамо да je Андроник II join пре истека ХШ века извршио реорганизаций
врховне власти на Taj начин што je, npeycMepaBajyhn унутрашкьу политику Михаила
VIII и прецизно oflpeljyjyhH права и надлежности свим породичним судеоницима те
власти, права и прерогативе првог цара само привидно али не и стварно уман>ио.
Да je административно-управна реформа Андроника II доиста била таква закл>у-
4yjeMO по томе што у доба овог владара судеоници царске власти (сацар, царице,
деспота) таяу/ скоро искл>учиво потврдна а изузетно ретко самостална акта, а н>и-
ховим одлукама ове врете, ако смо добро уочили, или се манастирима доделку
земл>ишта са личгах иман>а, или ce pemaeajy имовинско-правна питан>а од другосте-
пеног 3Ha4aja (разни спорови), док уопште не знамо за акт неког савладарског лица
KojHM би се неко правно лице обдаривало землопоседом Kojn je пре тога припадао
државном земл>ишту. Право на додел>иван>е оваквих поседа припадало je, ако се
не варамо, само и искл>учиво првом цару, док за Михаила VIII таква права има чак
и деспот JoBaH као намесник (Î7tlTponoç) Тесалще (в. горе, нап. 15). Сматрамо да je
захвал>у]'упи првенствено oeoj реформи Андроника II процес праве феудализацще
врховне власти у Визан^'и био успешно зауставл>ен и за читаво столепе одложен.
56 Ф. БариппЛ
(Inv. № 47) уписане су, како сада знамо, шесте године заточеништва Пор-
фирогенитова, Koje анонимном сачинителу овог полиса свакако нще
било непознато. Н>егова белешка „ПорфироШишова кгъиШ за машсшир",
како из претходних излагааа произлази, свакако се односи на акт KojnM
je Порфирогенит 1280, када je предводио BojHH поход против шьачкаш-
ких упада из Србще под во1)ством poMejcKor пребега Котаница, обда-
рио Хиландар неким комадом, вероватно, обрадивог земл>ишта са jen-
ног од cboj'hx не малобрсуних тамоппъих велепоседа негде у nrapoj око-
лини Сера. Како je дошло до те Порфирогенитове даровнице Хиланда-
ру, где се поклоаено земл>иште налазило и колику je имало површину,
сва та и слична питан>а ocrajy без одговора.
Друга ставка саставл>ача инвентара „Порфиро1ениШова кн>и1а за
Филомаша" не маае je загонетна. Извесно je jедино да Taj Порфироге-
нитов акт потпе из године 1280, каои претходни, али шта je чинило ие
гову садржину, да ли je у питан>у Порфирогенитова наредба Филомату
као опуномоЬеном стараопу свога приватног поседа да у власништво
Хиландара пренесе претходним актом даровано земл>иште, или je реч
о додел>иван>у новог земл>ишта неком пронщару Филомату, Koje се на
лазило у HenocpenHoj близинн хиландарског поседа па je због тога Taj
даровни акт каснще, када се манастирски землюпосед проширио новим
царевим дарован>има, доспео у архиву Хиландара, та шггавъа тако^ер
ocrajy без одговора. Али независно од тога неке околности наводе на
претпоставху да би се од Порфирогенита даровано земл>иште могло
налазити у атару села Градац (Kaorpív) на до&сд Струми.26
Найме, та) процес je био на путу да стварно отпочне jom за владе Михаила УШ (1259—
1282), кога je, као што je поэнато, само смрт спречила да солунску облает не одвощ
и као посебну државу додели мла1)ем сину Порфирогениту, док Не, с друге стране,
та иста облает стварно постати апанажа доног царског сжит, деспота Мано)ла Па-
леолога, тек године 1369 (cf. Максимовшг, Генеза и характер апанажа у Византии,
ЗРВИ 14—15, Београд 1973, 119—129, KojH у разматраау ове проблематике реформу
Андроника П уопште не помиае, вероватно претпоставлл|упи да нще од значаща;
БаришиН, Повеле византщ'ских царица, ЗРВИ 13, Београд 1971, 189—191).
26 Найме, HajcTapnjH хиландарски земл>опоседи у катепаникщу Сгримон на-
лазили су се управо у селу Kaorptv (Kaorptov, слов. Градец или Градац), на довму
Струми. Деспот Дован Палеолог ту je имао jenem од CBojnx земл>опоседа и вел 1271.
године он je, по одобре&у Михаила УШ, одлучио да )едан део тога землюпоседа по-
клони Хиландару (Actes de Chilandar I n° 7). Нимало нще иешьучено да je Порфиро
генит, поставши власник землюпоседа kqjh je можда jom 1272. цар Михаиле VIII био
одузео своме брату деспоту Довану (в. горе, нап. 15), управо од тога иман>а 1280. да-
ровао Звдая део Хиландару. Дедна друга околност као да ова нага1)ан>а чини jom веро-
ватнщим. Хрисовульом Андроника II од jyHa 1300, найме, село Градац (x"ptov
Kaorp(ov) у целит ([xerà navrèç rttpiápou xal tûv Stxalcav aôroû) додел>у)е ce Хиландару
(Actes de Chilandar I n° 16). У познатом практику Димитрща Апелменеа од нов. 1300,
KojH je сачуван само у староерпском преводу, у селу Градец ( - Kaorptov) наводи се,
меЬу осталим, и землиште „од йрони/е Филомаша Николе" (изд. В. Мошин, Спо-
меник СКА 91, Београд 1939, стр. 209, 1. 233—34). Управо се намеЬе помисао да бн
„ПорфироХенишова кгьша за Филомаша" из нашега Инвентара могла на неки начин бита
повезана са поменутим пронщаром Николом Фнломатом. Нщ'зад, треба подсетати
да су се пре године 1280, када датирамо Порфирогенитову даровницу Хиландару,
на ширем подруч^у Сера, то jecr у области у Kojy je Порфирогенит са венском дошао,
поседа овога манастнра налазили само у атарима села Mountziani и села Kastrion.
Према томе, више je момената Kojn би говорили за претпоставку да се од Порфиро
генита даровано земллште могло налазити управо у селу Градец (Kastrin).
И тахо, на брзину и неухо сачи&ени попис грчхнх повеял, у Хилан-

дару из 1299. представлао je у том тренутку обичан канцеларщски под-
сетних, али столеЬима затурен лежепи претварао се у вредносни папир
посебне врете. И до нас je доспео као необично 3HanajHH и )едян-
ствено драгоценн документ о документима, иако HajBehnM делом неса-
чуваннм. Мейу овнма су и две „ки>ше Порфиро1енишове"'. Две сувопарне
белешке о овим „кгьшама", копима право значен>е сада много разговет-
нще назиремо, оживл>у)у пред нама као два посебна и узбудливо cBoje-
значна записа.
Franjo BariSiê
CONSTANTIN PORPHYROGÉNÈTE PALËOLOGUE
Nous avons tout d'abord établi que deux »actes de Porphyrogénète«

(jusqu'à présent non expliqués), inscrits dans la liste vieux-serbe des actes
grecs de Chilandar, datée vers la fin du XIIIe siècle (supra, n. 1), furent en
effet édités par le troisième fils de Michel VIII (1259—1282), Constantin,
l'unique qui toute sa vie était nommé Porphyrogénète. Ensuite, nous avons
essayé de présenter, aussi complètement que possible et en partant des sources
contemporaines, le curriculum vitae de ce prince. Les sources conservées, il
faut le dire, se complètent mutuellement, bien qu'elles soient de valeur iné
gale. Les renseignements concernant Porphyrogénète-enfant et jeune offerts
par le poète et «rhéteur des rhéteurs" Manuel HoJobolos (vers 1240 — après
1284) sont conservés dans ses deux discours et les chants panégyriques
rédigés ultérieurement et rituellement récités par deux choeurs à l'occasion de
la fête de Prokypsis. Ces textes sont caractérisés, presque sans exception, par
des énonciations rhétoriques aussi boursoufflées que creuses (supra, n. 3—6).
Les rapports de l'historien contemporain Georges Pachymère (1242 — vers
1310) sont, au contraire, dignes de foi et concrets, puisqu'ils viennent d'un
observateur sobre, hautement éduqué et directement informé (supra, n.
7—11, 21—24). Finalement, les récits sur Porphyrogénète que nous lisons
dans l'oeuvre historique de Nicéphore Grégoras (vers 1294 — vers 1359),
bien que considérablement plus maigres au point de vue de faits, complètent
Pachymère d'une manière heureuse, en nous transmettant les réflexions
amples et impartiales d'un historien humainement ému et engagé sur les
véritables causes du destin de Porphyrogénète, inhabituel et marqué d'une
tournure tragique (supra, n. 12— 14, 18 —20). Tout ce qu'apportent, sur
la vie et l'oeuvre de Porphyrogénète, ces trois sources narratives susmen
tionnées, ainsi qu'une source diplomatique (supra, n. 15), nous avons
essayé de le raconter brièvement et fidèlement.
En partant, dans la seconde partie du présent travail, de la constatation
que l'histoire de Porphyrogénète représente aussi un document spécifique
qui met en lumière, de près et directement, les caractères de deux premiers
souverains de la dynastie des Paléologues, nous avons tenté de présenter,
58 F. BariSic
concisement et en forme de croquis, les natures de Michel VIII et d'Andro-

nic II et de les comparer l'un à l'autre. L'empereur-père et l'empereur-fils,
avons-nous constaté, étaient, en tant que souverains et chefs de familles,
deux antipodes, deux personnalités entièrement opposées, dans la vie pub
lique aussi bien que dans la vie privée. Dans le cadre de ces expositions
nous avons spécialement pris en considération la réforme administrative
d'Andronic II, estimant que c'est précisément à cette action qu'il fallait
remercier que le processus de la féodalisation du pouvoir suprême à Byzance
du XIIIe siècle a été arrêté et différé de tout un siècle (supra, n. 25).
Retournant, à la fin, à la note sur »deux actes de Porphyrogénète«,
nous arrivons à la conclusion qu'il s'agit de deux actes privés de l'année 1280,
lorsque Porphyrogénète était à la tête de l'expédition militaire contre les
francs-tireurs, qui, depuis longtemps déjà, faisaient des incursions de la Serbie.
C'est à cette occasion que Porphyrogénète avait fait donation au monastère
serbe d'un terrain qui faisait partie d'une de ses propriétés privées, pro
bablement de celle située au village de Kastrion, sur le Strymon (supra, n. 26).
БОЖИДАР ФЕРМНЧИЪ
ОГЛЕД O ПАРОХШСКОМ СВЕШТЕНСТВУ

У n03HOJ ВИЗАНТИШ
Извесно je да je y средеьовековном свету па и y Византии свештен-

ство имало много 3Ha4ajmijy улогу у бгху'ним манифестащуама и видо-
вима свакодневног живота него у каснщим столепима. Таква улога све-
штених лица условл>ена je н>иховим широким компетенщцама не само
у пословима цркве и поверене им napoxnje, него и у многим стварима
Koje je каснще време издпкуило из делокруга свештеничке делатности.
Свештеници су имали особити 3Hanaj Ben и по свом образован^, неоп-
ходном за обавл>ан>е поверених им пастирских послова, нарочито ако
се радило о 3a6nroj BH3aHnijcKoj провинции, где су они често били je-
дини писмени и донекле образована л>уди. Можда ове кратко наведене
характеристике места и 3Ha4aja свештенства у животу визант^ског дру-
штва ynyhyjy на закл>учак да су они у н>ему имали апсолутно повлашАен
rowioraj, различит од живота поверене им пастве.1 1едан од цил>ева
поставл>ених у овом раду je и одговор на то питание, као и на joui нека
Koja he се поставити током испитиванл изворних података о паро-
XHjcKOM свештенству.
Пре приступа самом послу потребно je, бар са неколико речи, об-
jacmrra садржинске и временске мейе рада. Пажн>у смо усмерили на
napoxnjcKO свештенство, оставл^упи по страни свештенике Kojn су обав-
л>али разне административна дужности у цариграда«и' патрщарппуи или
у öpojHHM епискошу'ама расутим по 4HTaBoj територищ царства. Познато
je да су naTpHjapuDija, као и сваки од тих дауецезалних центара, имали
одрейене групе функционера, често свештеника, Kojn су се бринули о
различитим административним пословима. Taj слс-j свештеника оста
вили смо по страни, jep су они ипак имали посебан пoлoжaj у тадашн>ем
друштву. ПовлашИен пoлoжaj имали су свештеници царске палате Kojn
су примали одрейене плате, па су ступааем у OBaj ред били матерэдално
обезбейени до xpaja живота. Исти привилегисан пoлoжaj имали су и
свештеници цариградске цркве св. Софщ'е, односно Велике цркве, Kojn
1 Такве оцене износи L. Bréhier, Les institutions de l'empire byzantin, Paris 1970,
409, Kojn наглашава да je визанпцска држава желела да свештеницима осигура осо-
бито место у друштву како би могли да воде живот досгсуан свог позива. Пре свега,
свештеници су се по своме изгледу разликовали од осталих жител>а царства.
60 Б. Фер]анчип
су такофе првмалв одре1)ене приходе; слично je било и са свештеницима

других великих и угледних престоничких цркава.2 Такав повлашЬени
noflo»aj свештениха дворских и других великих цариградских храмова
учинио je да су миоги желели да га се домогну, па су царевима упуЬи-
вали и oflroBapajyhe молбе о чему сведоче и новеле пара Иракшца xoje
KOHcraTyjy да многи то траже не из свете жел>е него из срамне похлепе
за богапеньем.3 Анализом података извора XIV века Е. Херман je закл>у-
чио да су свештеници или Ьахони Велике пркве добвдали годиппьу плату
од 12 до 16 номизми.4 Таква повлашпена свештена липа оставили смо
по страни, желе&и да испитамо пoлoжaj оних свештениха кора су као
обични л>уди живели са cBojHM верницима.
Ca друге стране треба oöjacHnra и разлоге ограничавааа овог ис-
тражикиьа на napoxnjcxo свештенство познщег периода византсуске ис-
торще. То je последила околности да дацвише података о н>еговом поло-
жajy и статусу налазимо у дипломатичким изворима, а познато je да су
византщске повел>е у велем 6pojy сачуване тек из познщих столеЬа дуге
исторще царства. Подаци о свештеницима из ранщих векова скоро увек
се односе на чисто црквена питан>а Koja HeMajy директне везе са свако-
дневним животом те епохе.
Свештенство je у Византии подел>ено на виши и нижи клир, при
чему се први звао iepwjievoi или ¿ooGev той ßirjjiaTo?, а друга Ьщрёг
Tai или той p^j(iaToç. У виши клир cnaflajy свештеници и 1)акони,
а у нижи хипо^акони, чтеци, заклшьачи и вратари.5 Осннван>е паро-
хща уре^ено je посебним одредбама хришпансхе пркве, па су оне от-
варане у градовима и селима где je било довшьно становника Kojn су
CBojHM прилозима могли да издржава]у цркву и н>еног пароха. У паро-
хщи je nocTojana главна црква, Koja се и звала парохщска, али су могле
да nocToje и друге цркве кс-je су само „подручне главно^".6 Обавезе и
дужности пароха место су биле такве да он нще могао да их сам обавл>а,
па су у nojединим местима н>егове napoxnje nocrojanH стални свеште
ници Kojn нису имали права пароха; служили су у местима где нще било
довол>но жителл xojn би cbojhm прилозима издржавали цркву и пароха.
Црква je HacTojana да стално контролише рад пароха, а пошто еписко-
mije нису nocTojane у малим градовима, тамо je Taj надзор повераван
посебним пресвитерима xojn су се називали протопопови.7 Парох je
обавльао богослужен>е у црквама у унутраппьосги уколико оне нису биле
2 Е. Herman, Die kirchlichen Einkünfte des byzantinischen Niederklerus, Orien-

talia Christiana periodica VIII, 3—4 (1942) 379—383, 438.
3 /. et P. Zepi, Jus graecoromanum I, Athenis 1930, 31 sq. (дале наведено као
Zepos); F. Dölger, Regesten der Kaiserurkunden des oströmischen Reiches I, Berlin 1924,
No. 165. Herman, Einkünfte 384 наводи податке новеле цара Алежсща I Комнина из
jyHa 1107. године да су постсуали и npexo6pojHH свештеници унети у списак неке
уносне цркве, где су они обавл>али извесне дужности, WKajy&H да се упразни неко ме
сто. Cf. Dölger, Reg. II, No. 1236.
4 Herman, Einkünfte 387 sq.
5 H. G. Beck, Kirche und theologische Literatur im byzantinischen Reich, München
1959, 79 sq.
6 H. Милаш, Православно црквено право, Мостар 1902, 434,
7 Исто 4SI сл., 422 сл.
Оглед о парохЕц'ском свепггенству у познсц Византии 61
приватне. Врховна власт у cBaKoj парохщи припадала je локалном епи

скопу, али он нще смео да парохе омета у обавл>ан>у службе, нити да их
без правог разлога и решен>а формалног суда лишава чина. Без знан>а
пароха нщедан друга свештеник нще смео да обавл>а црквену службу у
H>eroBoj napoxnjH.8 Као стални заменик епископа у дрделево] му епар-
хщи, парох нще смео да je напушта и н>егова власт je овде имала стални
характер. Зато je веЬ треЬи канон сабора у Антиохщи (341) забрашивао
пресвитерима и ^аконима да Hanynrrajy поверену им парохщу.9 Новела
пара JycTHHHjaHa из 535. године тако^е je забран>ивала свештеницима и
г)аконима да оставлю]у cBoj позив.10 Знатно каснщи Зборник Констан
тина Харменопула, Kojn углавном репродуку^е ранще законодавство,
наглашава да клирици не могу да Hanynrrajy територщу епископщ'е или
митрополще да би служили у цркви или примали рукоположение. Ако
неки клирик само npefje у другу парохщу треба да се врати, а ако je тамо
и рукоположен, чека га казна трогодиппьег излучеаа из служена литур-
гще.11
С обзиром на важно место свештеника — пароха у животу станов-
ншптва поверене му парохще, избор кандидата био je деликатна и важна
ствар. О критерщумима и релевантним стварима за избор свештеника
nocToje занимл>иви подаци у 6oraToj BH3aHTHjcKoj канонскод литератури
од Kojnx Ьемо споменути само HajeaxHHje Kojx могу бита важни за нашу
тему: одре^нваье пoлoжaja и места парохщског свештенства у no3Hoj
Византией. Иако многа од тих правила потичу из ранохриш&анских ка
нона, извесно je да су важила и у епоси xoja нас занима. У поштован>у
одре^ених критерщума а тиме и избора кандидата Haj3Ha4ajHHjy улогу
имао je епископ kojh je ме!}у свештеницима бирао личност нащогодшду
за обавл>ан>е такве дужности. У томе избору и одлучиван>у епископ je
водно рачуна и о мшшьеьу другог клира и народа.12 Мег)утим, током
времена je oBaj друга фактор сасвим занемарен, па се у седмом поглавл>у
Фотщевог номоканона наглашава да гомили не треба дозволити да
бира jepeje.13 Неке важне норме у погледу избора кандидата за свештена
лица прописивали су и световни закони. Тако новела пара .Тустинщана
(бр. 137) предви1)а да, уколико nocTojn нека оптужба против кандидата
за епископа, свештеника или Закона, треба одложити н>егово рукопо
ложена док се читава ствар не испита, што може да Tpaje три месеца-14
Велика одговорност у обавл>ан>у поверених им послова свакако да je
угадала на одрег)иван>е старосне границе кандидата за свештеника. Ben
» Исто 432 сл.

9 К. Ралис — М. ПоШлис, Eiivra-fH* tüv 6e(uv xal íepüv xavóvov П, Атина
1853, 129 sq. (дале цитирано као РП).
10 Corpus iuris civilis Ш. Novellae, ed. R. Schoell—G. Kroll, Berolini 1912, 45.
11 K. G. Pitsakes, Kovoravrtvou 'ApjievorcoúXou npóxeipov Nó(¿ü>v 3) 'EWßißXo?,
Athen 1971, 384 (дал* наведено као Pitsakes).
12 Милаш, н.д. 436 сл.
" РП I, 46.
14 Corpus iuris civilis Ш, Novellae No. 137, p. 697. У Прохирону ce npornicyje
да ce, ако je неки кандидат оптужен, ■cmrryje три месеца; ако се установи да je крив
рукоположен* се укида, а ако се докаже иегова невнност, онда се рукополаже. Cf.
Zepos П, 182.
62 Б. epjaH4Hh
je сабор y HeoKecapejH (314—325) одредио да свештеник не може бити

рукоположен пре навршених 30. година, уз об]а1шьен>е да je у томе добу
крштен и Исус Христос и да je тада почео да учи.15 Те одредбе о ста-
pocHoj граници кандидата за свештеника допутьаване су одлукама ка-
стуих сабора. На трулском сабору (692) одре1}ене су потпунще старосне
границе: чтец je морао да има навршених 20, г)акон и хипо^акон 25, а
свештеник 30 година.16 У Епанагоги се тако1}е наглашава да свештеник
не може бити рукоположен са ман>е од 30, 1)акон са ман>е од 25, а хипо-
1)акон са ман>е од 20 година.17 Може се претпоставити да су конкретни
услови и потребе попун>авак>а упражн>ених napoxnja захтевали да се
занемару)у одредбе канона Koje je требало да свештеницима и ^аконима
ocHrypajy извесну зрелост неопходну за вал>ано обавл>ан>е npeflCTojehnx
послова. Из знатно касшцег времена потиче jeflaH такав пример: 22.
марта 1 387. године патр^арппфки синод у Цариграду je распраВл>ао о
молби хипог)акона Maнojлa Сгуропула Kojn je са само 22. године тре
бало да постане г)акон. Патрщарх Нил je дозволио да се обави рукопо
ложена, али je Маж^ло Сгуропул морао да се обавеже да Taj преступ
непе спомшьати у канонским актима.18
Углед свештеника у среднювековном друштву почивао je добрим
делом и на н>еговом породичном животу, а у коме je важну улогу имало
брачно стан>е. Иако у HCTOHHoj цркви целибат никада mije обухватио
свештенике, ипак су и овде питаша аихових бракова регулисана по-
себним одредбама. Одлуке сабора у HeoKecapejH (314—325) предвиг)але
су да се свештеник Kojn се ожени после рукоположена исюьучи из клира.
Тако1)е му се забранив блудан живот или браколомство. Одлуке нешто
pamijer сабора у Анкири дозвол>авале су ^аконима да се после рукопо
ложена жене, али само под условом да су такву намеру pasoge Haja-
вили.19 Новела цара JycraimjaHa из 535. године Hapeljyje да г)акони и
свештеници не могу да се рукоположе ако су по друга пут ожен>ени,
нити ако живе са женом Koja je напустила законитог супруга. Свештеник
или г)акон Kojn после рукоположена доведе жену биде кажн>ен исшьуче-
н>ем из клира.20 Свакако да су свештеници и ^акони често кршили стро-
•5 РП Ш, 88; Ch. J. Hefele, Histoire des concües I, 1, Paris 1907, 332.

16 РП II, 337 sq. Одредбе о старостам границама понашыцу се и у каснщим
зборницима, као нпр. код Константина Харменопула. Cf. Pitsakes 380—382. Оне
су понавл>ане и у световним законским збнркама, као на пр. у Прохирону, где се
каже да клирици и о( xp&rot TÎiç nôXeciç треба да се одлтеду примерним живо
том и да HMajy 30 година. Cf. Zepos II, 182. Одредбе о старосним границама кли
рика понашыцу се у модерно^ литератури. Cf. Милаш, н. д. 276; F. Dvornik, Les lé
gendes de Constantin et de Méthode vues de Byzance, Prague 1933, 46 kojh напомин>е
да ce оне нису увек поштовале. В. такоЛе Bréhier, Institutions 403; Beck, Kirche 79;
The Cambridge Medieval History IV. The Byzantine Empire. Part II. Government, Church
and Civilisation, Cambridge 1967, 116.
" Zepos II, 252.
i* F. Miklosich — /. Müller, Acta et diplomata graeca medii aevi II, Vindobonae
1862, 97 sq. (дал>е наведено као MM); J. Darrouzis, Les regestes des actes du patriarcat
de Constantinople I, 6: Les regestes de 1376 à 1409, Paris 1978, No. 2871 (дал* наве
дено као Darrouzès VI).
•» Hefele, Histoire I, 1, 327, 312.
20 Corpus iuris civilis III. Novellae 42 sq., 45.
Оглед о парохщском свештенству у no3Hoj Византии 63
re одредбе забране женидбе после рукоположена, па су оне зато и по-

нвдьане у каснщим законским или канонским збиркама. Тако се у Про-
хирону наглашава да хипоЬакони, haxoim и пресвитери не могу да се
жене, а ако то ураде бипе лишени cßojnx чинова.21 Фотщев номоканон
тако^е nocBehyje пажн>у овом важном питан>у, па наглашава да свеш-
теник, Какон или хипоЬдкон KojH се ожени подлеже казнама предвийеним
канонима, а да деца из таквог брака ойте epuaixoí, ойте vó6oi tlaí, па не
могу примата дарове или наследство од cBojnx родителе. Нетто дал.е
се каже да за свештеника или Закона не може бита рукоположен oHaj
ко je по други пут ожен>ен, ко je узео жену Koja je напустила мужа, нити
OHaj ко има невенчану жену.22 Кршен>е одредаба о засниван>у брачног
живота узимало je маха, jep су свештеници и Ьакони склапали бракове
и после рукоположена, чему духовна и световна власт нису могле да
стану на пут. Занимл>иво ублажаванл тих одредаба noKa3yje новела цара
Исака II Ангела (1186) Koja Паконима и свештеницима дозвол>ава да се
жене у року од две године после рукоположен^.23 Знатно кастуи прав-
ни зборник Константина Харменопула говори да ^акони и пресвитери
не могу понекад да се жене, ако би тиме нарушили cßojy светост и до-
CTojaHCTBo.24 Временски блиска синтагма Maraje Властара такойе каже
да се свештенику 3a6paH>yje да се по други пут жени.25 Ме1)утим, ако су
одредбе биле доста строге у погледу бракова Beh рукоположених свеш
теника или Закона, характеристично je да су црквени форуми доста рано
узимали у заштиту н>ихове веЬ венчане жене. Пети члан канона св. Апо
стола каже да епископ, пресвитер или 1)акон не сме под изговором по-
божности (7tpo<páaÉi euXaßeia?) да отера жену, а ако то уради, казнипе
се излучен>ем из клира.26
За nonoraj и место свештеника у тадаппьем друштву важне су и
друге одредбе световних и духовних закона Koje су ограничавале или
спутавале неке облике делатности свештених лица. Осми одел>ак кано
на св. Апостола забран>ивао je епископу, свештенику или Закону да уче-
CTByje у пословима; ако je разлог за овакав преступ оправдан, опростипе
му се, а ако mije окривл>ени he бити излучен из цркве.27 Петнаести оде-
л>ак исте канонске збирке предвиЛа да he се из цркве изоптити епископ,
свештених и Ьакон xojn се ода блуду, клетвопреступу или кра1}и.28 Од-
луке Картагинског сабора (497) забран>ивале су епископима, свештени
цима и г)аконима да CKnanajy уговоре, или да стичу корист од неког не-
21 Zepos II, 128. У члану 28 се каже да свештеници не могу бити ожеаени удо-
вицом или разведеном женом. Cf. Ibid. 182. Епанагога предви1)а да свештеник треба
да буде неожен>ен или да има само jeflHy жену. Cf. Ibid. II, 252.
22 РП I, 210 sq. Да би се такви преступи избегли, join je у одлукама Првог ва-
сел>енског сабора епископу, пресвитеру и Закону эабран>ивано да има духовну се
стру, осим Majxe, сестре или тетке. Cf. Ibid. II, 120.
« РП V, 321—323; Dölger, Reg. II, N0. 1572; Beck, Kirche 81 sq.
2* Pitsakes 230.
25 С. НоваковиЛ, Manije Властара Синтагмат, Београд 1907, 176.
2* РП II, 7. О одредбама о браковима свештеника и Ьакона в. уопштено Cam
bridge medieval History IV, 2, 116.
» РП П, И.
2» Ibid. П, 32.
64 Б. Oepjamnh
AOCTojHor и нечасног посла.29 Према одлукама Трулског сабора (692)

пресвитер или ^акон не сме да узима интерес, а хлирици не могу да
држе крчме, односно винаре (xaTOqXixov ёруаот7)рюу).зо Одлуке истог
сабора 3a6paH>yjy клирицима и монасима да присуствузу играма у хипо-
дрому или позоришним представама.31 Епанагога забран>у)'е да се кли
рик било кога степена бави новчаним пословима, т]. да буде управник
гостионице, сиротишта или болнице.32 У кратком Ha6pajaH>y свега што
je забранено свештеницима кембршдска исторща наводи да они нису
могли бити надзорници аристократских иман>а, заступници у споровима
или пивилни чиновници. Свештеницима je тако!)е забраьено да држе
jaBHe купе и бурдел>е, да се баве мен>ан>ем новца, да држе хупатила. На-
супрот томе, они су могли да се баве неким занатима, као нпр. обу-
hapcTBOM или металством. 33
У оцени статуса и пoлoжaja свештеника и Закона у Византии зна-
4ajaH елемент може бити и н>ихова одговорност за преступе Kojn би спа
дали у делокруг редовног световног судства. У CTpy4Hoj литератури
се уопштено KOHcraTyje да свештеници нису могли да одговара)у пред
световним судовима, веЬ само пред cbojhm епископом. Уколико би неко
хтео да оптужи свештеника, то je могао да учини само код надлежног
епископа.34 За одговорност свештеника пред световним судовима важ
на je одлука пара Ираклща (21 . марта 629) Koja onpeljyje да je престонички
и други клир изузет од Bojuax и других судща. Сви процеси против епи
скопа, свештеника и монаха могу се водити пред цариградским патри-
japxoM или судщама Koje он одреди.35 Каснща Епанагога тако!)е одре-
peÇyje да нико од клирика (епископ, пресвитер или $ахон) не сме бити
доведен пред световне судове, а ако би неко од н»их CBojeBOAHO тражио
правду на таквом суду, биЬе кажн>ен по канонима. Нешто дадье се нагла-
шава да нико од световних архоната не сме да тужи свештенихе «XV
eî xaOoCTicûoecaç éyxXnjjia í) xaTíjyopía TtzpiÁyei.*6 Новела пара Лава VI
тако!)е одреВДе да свештеници не могу да oaxoBapajy пред световним
судовима, веп само пред cBojm* епископом. Уколико би неко хтео да
оптужи свештеника, могао je да се обрати надлежном епископу.37 Слич-
2» Ibid. Ш, 342.
30 Ibid. П, 326. Канони св. Апостола 3a6paayjy епнскопима, свештеницима и
Ааконима да ce xnncajy или шду, а ако неко то учини, подлежв казни. Cf. Ibid. П, 58;
Bréhier, Institutions 409 sq.
31 РП П, 356. Члан 27 одлука Трулског сабора забрандо клирицима да иду
недостсуно обучени, ij. да CKHaajy свештеничку одежду. Ко у томе згреши казниде се
забраном вршека службе у jejraoj недел>и. Cf. Ibid. П, 364; Bréhier, Institutions 409.
» Zepos П, 252.
33 Cambridge medieval History ГУ, 2, 116 sq. На жалост шце ми била присту-
пачна расправа Е. Herman, Le professioni vietati al clero bizantino, Orientalia Christiana
periodica 10 (1944) 23—44.
34 Bréhier, Institutions 409. Beck, Kirche 82 каже да je свештеницима било за-
браоено да своде спорове износе пред световне судове. За криминалне преступе епи
скоп je свештеника Hajnpe лишавао чина, а затим га je предавао световном суду. Оп-
тужница Koja се тада подиже против клирика мора се показати епископу Kojl je
одобрава, а уколико се са ком не сагласи, одлука се оставл>а цару.
35 РП I, 225—229; Dölger, Reg. I, No. 199; Beck, Kirche 82.
3« Zepos П, 261.
37 V. Noailles — A. Dain, Les noveUes de Leon VI le Sage, Paris 1944, 19 sq.;
Bréhier, Institutions 407 sq.
Оглед о napoxBjcxoM свештенству у познсц Визанпци 65
но CTojH и у знатно касюуем зборнику Константина Харменопула KojH

често понавльа одлуке старщих закона. Ту се каже да епископ, пресвитер.
1)акон или било ко из светог списка (тои хатаХоуои той iepxuxoC) не
може добровол>но или против cBoje вол>е да буде приведен световним
судовима (xpiTïjpioiç xoCTfiixotç). Световним архонтима je забранено да
подижу оптужбе против свештеника 7tX-})v eí xa0omwcreco<; ёу.у"кгц1л i¡
xa-njYopía 7repiêi. Ме!)утим, 3HanajHO je да ce y овом правном зборнику
свештеницима дозволлва да сведоче пред судовима.38
Особито место Koje су имали у савременом друштву налагало je
свештеницима да воде узоран живот kcJh не би саблажн>авао вернике.
Друго je питан>е у Kojoj мери су они то поштовали, a joui су ране номо-
канонске збирке регистровале разне преступе у свакодневном животу
и понашан>у свештеника. Овде пемо оставити по страни преступе Kojn
се односе на црквену дисциплину, а узеЬемо у обзир само оне kojh су
могли утицати на углед и место свештеника у свакодневном световном
животу. Петнаести члан канона св. Апостола каже да епископ, свештеник
или 1)акон не CMejy да ce oflajy блуду, кршен>у заклетви или краг)и. Неки
други чланови исте збирке тако!}е 3a6paH>yjy епископима, свештеницима
или ^аконима да се Koipcajy, или шу'у, као и да y3HMajy интерес за по-
3ajMJbeHH новап.39 Први члан одлука сабора у HeoKecapejn (314—325)
предви^ао je казне за свештеника koj'h се жени, живи разблудним живо
том или чини браколомство.40 Епанагога je предви^ала да се кaжн>aвajy
пресвитери и 1)акони Kojn због новчане користи лажно сведоче. Ако се
нису на то заклели, треба за три године да се излуче из чина, а ако jecy
да се лише заувек свештеничког чина.41 Извесно je да je држава желела
да свештеницима осигура особито место у друштву, како би могли да
воде живот достеган свог узвишеног позива. Зато су се свештеници и
по споллппьем изгледу разликовали од других л>уди, па су, пре свега,
имали браду и тонзуру Koja je била друкчща него у монаха. Од других
л>уди разликовали су се и одепом Kojy нису смели да CKimajy чак и ако
креЬу на пут.4*
Може се претпоставити да свештеници нису увек живели онако
како им je н>ихов узвишени позив налагав и да нису увек служили као
пример осталим верницима. У оцени врста и характера преступа свеш
теника у свакодневном животу могуЬности истраживача су доста огра-
ничене, jep има релативно мало докумената Kojn flajy податке о томе.
Ти документа потичу из две драгоцене, али временски прилично уда-
л>ене збирке одлука и пресуда црквених синода. 1една je чувена збирка
судских пресуда синода Охридске архиепискошце из времена понтифи
ката ученог Димитрща Хоматщана (1216—1236), а друго je исто тако
давно позната и публикована збирка судских одлука патрщаршщ'ског
синода у Цариграду из XIV и самог почетка XV века. Обе драгопене
збирке су временски и просторно ограничене, jep се прва односи на те
зе Pitsakes 382 sq.

3» РП П, 32, 58.
40 Ibid. Ш, 70; Hefele, Histoire I, 1, 327.
«i Zepos П, 255.
42 Brihier, Institutions 403.
3
66 Б. epjaH4Hh
риторщ'у Охридске архиепискошу'е прве половине XIII века, а друга на

облает Цариграда XIV столеЬа. Па ипак, обе збирке âjy драгоцене по-
датке о положку и улози свештеника у свакодневном животу. У посма-
тран>у тих занимл>ивих oiynajeBa покушапемо да их разврстамо по ха
рактеру и природа преступа свештених лица.
Из збирке Двмвтрща Хоматщана навешЬемо Hajnpe jeдан заним-
л>ив акт Kojn се односи на околину Скопл>а. Свештеник Драгомир из
села Еахова у CKonexoj области учествовао je у jczmoM убиству Koje je
уследило из сукоба луди неког севастократора и жителл споменутог
села. Зато ra je епископ Скопл>а лишио чина и исюьучио из цркве, иако
je севаст Прибо молио да га ослобода одговорности, тврдепи да je поп
Драгомир невин. Када се Драгомир обратно архиепископском синоду
у Охриду, Димитрщ'е Хоматщан je упозорио епископа да преиспита
изречену казну, jep без одлуке синода юу'едан клирик не може бити тако
кажн>ен.43 Занимл.ив cлyчaj друкчщег преступа потиче из села Ваниста
у околини Тетова. У акту Охридске архиепискошу'е, насталом пре до-
ласка Димитрща Хоматщана на н>ен трон, Tj. пре 1217. године,44 Гера
сим, монах манастира Богородице у Тетову, 3acTynajyhn свог таста Дра-
жу, спорно се са попом Добром из села Ванисте у горн»ем Пологу.
Добрин тает, noKojHH парох села (èÇàpxwv х^р'ои) свештеник Мосхо,
Kojn се уопште насилнички понашао, преотео je Дражи комад земл»ишта
и на н>ему засадио виноград. После извесног времена Дража je успео да
преко суда добще други комад земл>е исте површине у замену, али je
поп Мосхо искористио власт Другувита и Taj комад вратио у CBoje вла-
сништво. Зато je после сре1)иван>а прилика монах Герасим покренуо
парницу против попа Добре, зета и наследника noKojHor пароха Мосха,
па je суд Охридске архиепискошуе пресудао да посед мора да се врати
Герасимовом тасту Дражи.45 Збирка Димитрща Хоматщана omicyje и
jeflaH занимл>ив cлyчaj злоставл>ан>а свештеника. У питаау je Констан
тин Паспал, 1)акон и хартофилакс цркве у Драми кога je злоставлло ло-
кални намесник Георпу'е Кипам. Он je захтевао да му Константин прода
]сдан виноград ко)и oBaj туе хтео да оту1)и. Очигледно веома заинтере
сован за Taj посед, Георпу'е Кинам je затворио Константина Паспала и
у затвору га принудао да му виноград прода по незнатжу цени Kojy je
сам одредио. Када je ^акон Константин Паспал пуштен из затвора, он
се обратно суду Охридске архиепискошуе Kojn je одлучио да je читава
« J. В. Pitra, Analecta sacra et profana spicilegio Solesmensi parata VI, Parisiis.

— Romae 1891, col. 325—328 (дале наведено као Pitra). Caflpacaj акта peracTpyje
Д. Ангелов, Принос към народностните и поземелни отношения в Македония (Erraреки
деспотат) през първата четвърт на XIII век, Известия на Камарата на народната кул-
тура, София 1947, 15, 23. Акт су анализирали Р. Гр-yjuh, Протосеваст Прибо, власте
лин у CKoncKoj области прве половине XIII века, Гласник Скопског научног друштва
12 (1933) 1—3 и П. Петров, Протосеваст Прибо, български феодален владател в
Македония през първата половина на XIII век, Изследвания в чест на М. С. Дринов,
София 1960, 521—523, али их je првенствено занимала личност севаста Приба.
44 О хронологии в. Ф. Баришик — Б. Фер]анчиИ, Вести Димитрща Хоматщана о
"власти Другувита", ЗРВИ 20 (1981) 47.
45 Pitra col. 409—412. За досадаппьа мтшьен>а, као и HajHoenje тумаченл овог
заннмл>ивог акта в. БаришиН — Фер]анчиН, н. д. 47—49.
Оглед о napoxHj'cKOM свештенству у no3Hoj Византии 67
npoflaja незаконита и да треба да се врати раюуе поседничко стан>е.46

Наведени примеры показуху да су у npBoj половини XIII века свештена
лица за разне спорове довожена или су долазила пред црквени суд, од-
носно синод Охридске архиепископще.
Beh. je напоменуто да из знатно каснщег времена потиче збирка од-
лука патри)'арпиуског синода у Цариграду; у H»oj je наведен далеко вепи
6poj cлyчajeвa огрешен>а свештеника о правила живота и понапшьа, чиме
je требало да служе за углед noßepeHoj им пастви. Пре више од три де-
ценще П. Лемерл je обратно пажн»у на ову драгоцену збирку, уочивши
да су синодски акти хронолошки неравномерно распорейени: из врамена
измену 1315. и 1330. године има их релативно доста (око 30), док их из
година измену 1330. и 1394. има мало (8—10), да би се измену 1394. и
1402. године н>ихов 6poj опет знатно повепао. Истакнути француски ви
зантолог Bepyje да ce 6poj одлука naTpHjapinnjcxor синода CMa&yje после
1330. године, jep je тада спроведена судска реформа пара Андроника III
Палеолога увойе&ем четворице васеленских судоц'а. KpajeM XIV века
збиле су се разне ствари Koje су пореметиле живот у престоници (узур-
пащуа кована VII Палеолога, турска опасност и глад), што je опет иза-
звало пораст 6poja одлука патр^арнпуског синода.47
Престонички свештещщи су због различитих преступа позивани
пред патриаршески синод и ми Ьемо покушати да описане cлyчajeвe
некако групишемо. Синодски акт од 3. септембра 1352. налаже извесне
ствари Скутариоту, свештенику и табулар^у у napHrpaflCKoj четврти
Аарона, па и то да свештеницима caeeTyje да не одлазе у крчме и да не
склагауу и благосил^у незаконите бракове.48 Наведени примери пре
ступа свештеника у oBoj збирци показуху да су таква сагрешен>а била
и Haj4euiha. Из 1360. године потиче обепан>е Закона Константина Кава-
сила да he се, уколико га патрщарх рукоположи за свештеника, уздржа-
Вати од посепйван>а крчми и од других недоспуних ствари.49 Октобра
1371. свештеник Георпуе Панормин обепава пред патрщарпинским си
нодом да више непе одлазити у крчму и красти. По csoj прилици да Taj
свештеник ни кастце HHje живео долично свом узвишеном позиву, па се
новембра 1381. пред истим синодом поново o6aBe3yje да више непе од
верннка примата новац, пипе и одело.50 Из децембра 1371. потиче акт
свештеника Андрее Хрисомена kcjh обеЬава патриаршеском синоду
да се више неЬе ошн'ати, а ако на то заборави npHcrraje да буде лишен
свештеничког чина.51 Неки монах свештеник Теодосще се често onnjao,
због чега je janyapa 1383. године суспендован од патрщаршщског си
нода, али je наставио да 4HHOflejcrByje, праводуЬи такво понашан>е
46 Pitra col. 413—416. Уп. Ameлов. Принос 36 сл.

47 P. Lemerle, Recherches sur les institutions judiciaires à l'époque des Paéolo-
gues II, Analecta Bollandiana 68 (1950) 319 sq.
48 MM I, 318 sq.; Darrouzès V, No. 2329. R. Janin, Constantinople byzantin, Paris
1964, 304 perHCTpyje oeaj давни спомен престоничке четврти Аарона и напомнвье да
се она налазила у самом граду.
49 Darrouzès V, No. 2420 (документ mije об]авл>ен).
зо MM I, 576 sq., П, 36; Darrouzès V, No. 2634, VI, No. 2726.
» MM I, 590; Darrouzès V, No. 2638.
S*
68 Б. OepjaHrah
cBojHM сиромашним стан>ем.52 Фебруара 1387. свештеник Атанастн'е je

обеЬавао штрщаршщ'ском синоду да више неЬс псовати, као и да непе
продавати вино у cBojoj купи, xoja he тако поново постати flocrojHa &е-
говог узвишеног позива.53 Maja 1389. свештеник Георпц'е дао je патри-
japumjcKOM синоду обавезу да се више неЬе опщати и да неЬе одлазити
у крчме.54 Maja 1390. свештеник Müxajno Фарит je потписао слично
обеЬан>е да више Hehe залазити у крчме и тамо се ошуати.55 Maja 1392.
свештеник Симеон Вериот, еклесщарх Beлике цркве, обеЬао je патри-
japumjcKOM синоду да више неЬе да шу'е, да говори недоспуне ствари и
и да Bperja cBojy супругу.56 Августа 1400. године патриаршески синод
je примио обеЬан>е свештеника Георпца Пепагмена кога су нашли у
крчми да се више тако нешто непе десити.57
Одаван>е пилу и залажена у крчме нису jедини преступи свештених
лица чиме су могли да пол>у)ым,у cBoj углед Mefiy повереном им паством.
Споменута збирка одлука патрщаршщског синода noKa3yje и друге при
мере аиховог недоличног понашан>а. Децембра 1315. синод je расправ-
л>ао о преступима свештеника талеа из цркве св. Георпца у Мамудерти
Kojn je пустио пса а затим и свин>у у цркву, а после тога je рекао jennoM
свештенику да mije посвеЬен милошЬу св. Духа Beh самог сатане.58 На
заседашу синода од фебруара 1384. расправл>ало ce о куави свештеника
Стилщана Сарантина Kojn je оптужен да je чёсто виКао супругу неког Ву-
цеса, па зато он обепава да се више Hehe са н>оме сретати на улици а ни
у H>eHoj купи.59 Децембра 1380. сачшьен je синодски акт Kojn noKa3yje
да je Константин Кавасил, протопоп царског клира, тукао свог колегу,
па се сада o6aBe3yje да такве ствари убудуЬе непе чинити.60 Може се са
великом вероватнопом претпоставити да je у питан>у Beb горе споменути
Константин Кавасил Kojn je требало да 1360. буде унапрег)ен од Закона
у свештенички чин, па je обеЬавао да Ье се клонити HeflocrojHor пона-
шан>а (в. нал. 49).б0а Сада je он као угледни престонички прелат наставио
са недисциплином и животом недоличним свештеничког позива. У си
нодском акту од децембра 1315. говори се о неком свештенику, чще
име нщ'е сачувано, a Kojn je из цркве св. Успеаа украо фелонион и епи-
трахил>.61 За кра!)у je jyna 1365. оптужен и свештеник Kojn се пред сино-
52 ММ П, 51; Darrouzès VI, No. 2752; H. Hunger, Byzantinisches Eherecht im

14. Jahrhundert: Theorie und Praxis, ЗРВИ 14—15 (1973) 75.
« MM П, 76; Darrouzès VI, No. 2818.
M MM П, 134; Darrouzès VI, No. 2858.
35 MM П, 141; Darrouzès VI, No. 2877.
5« MM П, 158; Darrouzès VI, No. 2905.
57 MM П, 533; Darrouzès VI, 3228.
58 MM I, 41 sq.; Darrouzès VI, 2052. Црква св. Георпца у Мамудерти налазила
се на острву Коносу. Cf. R. Janin, Les églises et les monastères des grands centres by
zantins, Paris 1975, 141.
5» MM I, 60; Darrouzès VI, No. 2765.
«о MM П, 20; Darrouzès VI, No. 2709.
eoa То сматра и E. Trapp, Prosopograpiaches Lexikon der Palaiologenzeit V, Wien
1981, No. 10098.
«i MM I, 26—28; Darrouzès V, No. 2050. R. Janin, La géographie ecclésiastique
de l'empire byzantin I. Le siège de Constantinople et le patriarcat oecuménique Ш. Les
églises et les monastères, Paris 1953, 23 peracTpyje ову цариградску цркву o Kojoj nocroje
малобрсдни подаци из XIV века.
Оглед о парохщском свештенству у позно) Византии 69
дом правдао да je украо икону Богородице из CBoje цркве да би новцем

добщеним од н>ене npoflaje купио храну за жену и дете, али je ипак из
лучен из редова свештеника.62 Априла 1401. године свештеник Георпуе
Лопадиот се обавезу]е да више Hehe одлазити из Цариграда và xo¡xíctcú
fiavTáxa, 9¡ àXXaç àpxovTixàç oouXsiaç \>щретг\а<л.6Ъ У неким судским
одлукама патрщарпвуског синода доста се уопштено говори о свеште-
ницима KojH ce o6aee3yjy да више Hehe чинити разне преступе.64
Занимл>иво je да су пред патрщарнпуским синодом свештеници
одговарали и за преступе учшьене против државне власти, пре свега
против самог цара. Тако je децембра 1315. расправлено о кривили све
штеника Теодора Радина из града (xácrrpov) Никепуата koj'h je оптужен
да je клеветао царево име.65 Maja 1371. године синод je расправлло о
^y4ajy троянце свештеника Стилщана Клидаса, JoBaHa Хексауста и Ста-
матща, jep су учествовали у саставл>ан>у писма неког ABpaMHja пару
JoBaHy V Палеологу, Koje je било пуно клевета и лажи увредл>ивих за
царево име.66 Иако се из caдpжaja синодске одлуке не вида карактер на-
ведених клевета, вероватно да су оне осуЛивале унионистичку политику
JoBaHa V Палеолога, Koja je увек имала доста противника у самом цар
ству. Maja 1390. патрщ'аршш'ски синод je расправл>ао о оптужбама про
тив свештеника Андрее Радарита и Mnxajfla Сгуропула Kojn су издали
цара и отацбину; ослобойени су оптужбе, а Mиxajлo Сгуропул се оба-
везао да Hehe залазите у крчме и огауата се.67 Априла 1391. nBojima све
штеника орфанотроф Георпце Калист и JoBaH Сигерос дали су синоду
обепан>е да he спомгаьати имена царева како се то чини у Велш«у цркви.68
Вероватно да су те компликащуе око yoömajeHor спомена царевог имена
искрсле као последила узурпапш'е престола JoBaHa V Палеолога Kojy je
учинио н>егов синовац JosaH VII Палеолог (1390). У истом контексту
треба посматрати и расправу синода из септембра 1393. о свештенику
Довану Адщ'аниту Kojn je био умешан у заверу против пара. Он се нще
одазвао позиву да ce jaBH патрщарппуи, него je побегао у Галату, а по-
што ни одатле нще хтео да се врати, синод je одлучио да се 1ован Адоуанит
лиши свештеничког чина и сваке лрквене части.69
Велики 6poj преступа свештеника о копима се расправл>ало пред
патрщарипу'ским синодом XIV века односио се на склапан>е и благо-
62 MM I, 475; Darrouzès V, No. 2498. Hunger, Eherecht 75 sq. упозорава да су

свештеници понекад живели у тешксу беди, а да je патрщаршщски синод и поред осу-
де споменутог jepeja доста кратко прешао преко овог cny4aja.
« ММ П, 484 sq.; Darrouzès VI, No. 3199.
м To су нпр. свештеници Христифор TeHeflajnoc (августа 1400) и Филип
Дука (септембра 1400). Cf. MM II, 421 sq., 426 sq.; Darrouzès VI, No. 3154, 3207. Ав
густа 1381. године свештеник Дован Стратигис се пред патрщарппчским синодом
обавезао да више Hehe прелазити у Галату и тамо ce cacTajani са зетом Лованом Ски-
заном и другим особама. Cf. MM II, 30 sq.; Darrouzès VI, No. 2720 koJh у коментару
наглашава да нще jacaH разлог за ову забрану.
«5 MM I, 26—28; Darrouzès V, No. 2050.
« MM I, 560; Darrouzès V, No. 2615.
67 MM II, 140 sq.; Darrouzès VI, No. 2876 подсепа да je таква оптужба против
деснице свештеника изречена у оквиру побуне JoeaHa VII Палеолога.
« MM II, 151; Darrouzès VI, No. 2885.
69 ММ II, 172—174; Darrouzès VI, No. 2927.
70 Б. epjaH4Hh
слов бракова.70 Током дуге визанпу'ске исторще брачно право ce mije

много мен>ало, што noTBphyjy одредбе зборника Константина Харме-
нопула и синтагме Maraje Властара, као и споменута велика збирка
аката патрэд'аршщског синода из времена измену 1315. и 1402. године.
У VIH и IX веку благослов (eúXoyía, lepoXoyía, <rrc<páva>[Aa) je био пред-
услов за црквену вал>аност брака, а према одлуци 89. новеле цара
Лава VI nocraje и одпучу)уЪи захтев. То je свештеницима наметало оба-
везу да увек пажл>иво Hcnnrajy да ли су са обе стране, односно од не
весте и младожен>е, испун>ени сви услови за вал>аност зашьученог и бла-
гословл>еног брака.71 Пооштраван>е услова за склапан>е бракова на
стало je у време енергичног цариградског патрщарха Атанасща I (1289—
1293, 1303— 1309) KojH се много старао о побол>шан>у дисциплине у црк-
Ви, па je H3flejcTOBoao и одлуку синода да брак не може бита склошьен
без знан>а и учешпа локалног духовника; ту синодску одлуку потврдио
je и цар Андроник II Палеолог. Духовник je Hajnpe добщао формулар
(ßoiXXa, aTe<pavox«pTi), па je тек после тога могао да обави венчан>е.72
МеЬутим, и поред наведених мера, HajBraua духовна власт шу'е успела да
уведе ред у ове важне компетенции napoxnjcKor свештенства, о чему
сведочи писмо патриарха Калиста (децембар 1357), Koje опомин>е све-
штенике да he у ary4ajy дал>ег кршенл правила cBoje службе бита каж-
н>авани лишаван>ем свештеничког чина.73 X. Хунгер тачно KOHcraTyje
да je забрана вршен>а свештеничких дужности била на само морална
веЬ и матерщална казна „da er in dieser Zeit keinerlei Anspruch auf Anteile
an Benefizien hatte."74
Низ одлука naTpHjapumjcKor синода noica3yje да су свештеници из
различитих разлога давали благослов за незаконите брачне везе. Некада
су у махинащу'ама око склапаша бракова директаи учесници били и
сами свештеници. Око 1 363. године у патрэдарппуском синоду се водила
занимл>ива расправа о представци неког свештеника Панкратща, чща
je кЬи требало да се уда за чтеца Васили)'а, кандидата за Ьакона. Merjy-
тим, Василще je желео да раскине веридбу, наводегш као разлоге да не-
вестини родителей нису дали читав мираз и да je деъо}ця опала коса,
што je знак неке болести. Синод je одлучио да Васшпуе може бита ру
коположен за Ьакона само под условом да се ожени Панкрат^евом
перком, а ако узме неку другу жену, не може да рачуна на посвепен>е.75
Године 1394. синоду се обратно неки Димитров Асоматин koj'h je желео
да постане свештеник, па je питао да ли може да раскине веридбу са
малолетницом и да се ожени другом fleßojKOM. Патрщарх je наредио да
70 То je уочио join Lemerle, Recherches sur les institutions judiciaires II, 321 sq.,
дода^уЬн да доста одлука синода говори о заштити удовица и сирочади, а да je за-
штита мвраза схватаиа као jeiœa од нajвaжниjиx ствари. Значащ ове збирке синодских
одлука за проучава&е брачног права уочио je jom Hunger, Eherecht 65—79.
71 Ibid. 66.
72 Herman, Einkünfte 410 наглашава да je повеял патрщарха Атанасща из 1306.
године, Kojy je потврдио и цар Андроник II Палеолог, признала парохщским свеш
теницима право на закл>учиван>е бракова. Cf. Hunger, Eherecht 66.
" MM I, 368—375; Darrouzès V, No. 2402; Hunger, Eherecht 68.
74 Ibid. 67.
75 MM I, 484 sq.; Darrouzès V, No. 2448.
Оглед о napoxnjcKOM свештенству у познсу Византии 71
се читана ствар испита и да се онда донесе одлука.76 Дула 1389. пред па-
TpHjapnmjcKHM синодом je расправлено о попу MaHojny из х"Ра5 füv
Zaupüv, оптуженом да je одобрио брак cBoje перке са Раулом Сирваосом
Kojn joj je брат од тетке.77
Извесно je да су свештеници благосил>али шуедине незаконите
бракове, jep су из тога извлачили одре!}ену матерщалну корист, а слу
жили су се и другим махинащуама у оваквим пословима. Врло je карак-
теристичан cлyчаj неког попа Дакова о коме je патрщарцицски синод
расправлло 12. Maja 1370. године. Тада се туавила нека богата жена
Ексотрихина и испричала да je од попа JaicoBa затражила да joj помогне
у потрази за племенитим и честитим човеком koj'h би je узео за жену.
Поп JaKOB je унапред узео пет номизми и обейао je да be joj помопи да
на!)е cpehy, али je време пролазило и богата жена je и дал>е ocrajana
сама. Због овакве обмане поп JaKOB je доживотно изгубио свепггенички
чин.78 Да су свештеници имали новчане користи од благослова неза-
конитих бракова речито сведочи синодски акт од 6. новембра 1396. го
дине у коме се каже да je епископ Херсона благословио пети брак а да je
за то добио ÄOTrpa íxavá.79 Некада су свештеници чудлим разлозима
правдали cBojy кривицу у благосил>ан>у антиканонских бракова. Тако je
je 23. jaHyapa 1383. паттлуаршиуски синод расправлло о свештенику Сави
Спартину Kojn je благословио четврти брак, па се сада правдао да je за
савет питао попа Лована, а да ce OBaj распитивао код невестиних родите
ле и наводно установио да сметай за брак нема.80 Двадесетог janyapa
исте године синод je расправлло о any4ajy свештеника Махерата koj'h
je венчао неког Mиxajлa са Ьерком попа Георгща Вуцаса. Млада je рас
кинула цивилну веридбу са ранщим изабраником и сада je хтела да се
замонаши, што je и иуавила пред патрщархом. Свештеник Махерат се
правдао да je oeaj незаконити брак благословио из при|ател>ства према
Mnxaj^y Kojn га je преварио, али je и поред тога правданл кажн>ен искл>у-
чен>ем из реда свештеника.81 Чини се да je по изнетим разлозима веома
карактеристичан cny4aj свештеника Гавраса о коме je патрщарппу'ски
синод расправлло 1401. године, jep je по четврти пут венчао протостра-
тора Maнojлa Кантакузина Факраса.87- Пред синодом je одговорност
за брак преузео сам протостратор, навевши Да je напио попа Гавраса
76 ММ П, 212; Darrouzès VI, No. 2962; Hunger, Eherecht 71. За световну верид
бу староста граница била je 7 година за девоне, а за црквену 12 година за невесту
а 14 за младожен>у. Cf. Ibid. 72. Патрщарх Калист je 1360. године упутио писмо
свештеницима са опоменом да пазе на старосне границе будупих супружника. Cf.
MM I, 397—399; Darrouzès V, No. 2431; Hunger, Eherecht 72.
77 MM П, 138; Darrouzès VI, No. 2863; Hunger, Eherecht 68.
78 MM I, 549 sq.; Darrouzès V, No. 2575.
7» MM П 270; Darrouzès VI, No. 3028; Hunger, Eherecht 71. Из Kpaja 1360. го
дине сачуван je протокол синода KojH je расправл>ао о могушюсти склапан>а треЬег и
четвртог брака. Cf. MM I, 416—423; Darrouzès V, No. 2428; Hunger, Eherecht 69 sq.
«о MM II, 50 sq.; Darrouzès VI, No. 2751; Hunger, Eherecht 72.
81 MM II, 48—50; Darrouzès VI, No. 2749; Hunger, Eherecht 76 sq. Истовремено
je поведена расправа и против свештеника Георгща Вуцаса, jep je дозволио венчанье
CBoje Ьерке Koja je требало да се замонаши. Cf. ММ П, 48—50; Darrouzès VI, 2750.
82 Ту идентификащщ предлаже Hunger, Eherecht 74, иако у документу иф
наведено име протостратора. О oeoj личности cf. D. Nicol, The Byzantine Family of
Kantakouzenos, Washington 1968, 155 sq.
72 Б. Фер^анчиП
и да му je онда показао потребив документе. Синод je ипак био благ

према преступнику свештенику Гаврасу и одлучио je да га само казни
уздржаван>ем од шАа за je;my годину, а да сваког дана клечи по 50 пу-
та.83 Свакако да je у праву X. Хунгер KojH у наведевом cлyчajy вида
пример заштите преступног свештеника од стране моЬног протостра-
тора Мано]ла Кантакузина Факраса.84 Из аспекта добрих друштвених
веза Koje су осигуравале и потребну заштиту преступним свештеницима
необично je занимлдв cлyчaj Константина Кавасила, протопопа Вла-
херне, дакле свештеника je;me од Hajyrae/rjmjHX цркава престонице.85
Патрщарпнуски синод je 24. августа 1383. расправл>ао о н>еговим прес-
тупима од KojHX се први односио на брачно право. Протопоп Констан
тин Кавасил je без потребног документа (була) благословио брак неког
човека приспелог у Цариград из далеке Aнaдoлиje Kojn je тамо оставио
супругу и децу, а сада je поново хтео да се ожени. Нико од свештеника
нще хтео да благослови такву брачну везу, а онда je то учинио Кон
стантин Кавасил. Због овог, а и joui неких у напомени наведених пре-
ступа, он je кажн>ен искл>учен>ем из редова свештеника.86 Ме^утим, про
топоп Константин Кавасил je рачунао са cbojhm угледом свештеника
Влахерне, па се нще лако мирно са изреченом му строгом казном. Прво
je затражио интервешцуу самог пара Лована V Палеолога Kojn je послао
cBoje л>уде Константина Асена и Алексща Каваларща да извиде ствар,
а затим се обратно четворици митрополита Kojn нису присуствовали
npBoj седници синода. Упркос упорности Константина Кавасила и спо-
менутим интервенцщама, патрщ'арппуски синод je 16. октобра 1385.
поново расправл>ао о шеговом cлyчajy и потврдио рани]е изречену пре-
суду.87 На преступе и недолично понашан>е Константина Кавасила веН
смо наилазили у paHnje анализираним одлукама синода (в. нап. 49 и 60).
Он се ни као г)акон ище одликовао узорним животом и понашан>ем,
а наставио je тако и у свештеничком зваау. Свакако да je Константин
Кавасил HajeKcrpeMHHjH нама познати ony4aj свештеника KojH je стално
кршио правила живота и понашан>а духовника. Сличним разлозима,
односно утигодем могших л>уди, може се тумачити и cлyчaj неког попа
из четврти Кинига koj'h je без onroBapajyher документа, односно буле,
благословио брак кЬери великог примикирща Андроника Асена Палео
лога са Раулом. На заседан»у синода од 20. jaHyapa 1383. расправлено
83 ММ П, 488—490; Darrouzès VI, No. 3207.

м Hunger, Eherecht 75.
85 О Toj цркви cf. Janin, Géographie ecclésiastique 168—179.
86 Поред венчан>а избеглице из Анадолще, протопоп Константин Кавасил je
учинио join неке тешке преступе Kojn очигледно нису били у складу са кеговим по-
зивом пастира. Тако je, измейу осталог, после службе почео да ncyje неког човека,
а у л>утини je бацио на земльу и део светог тела Христовог. 1едном je крштавао
неко дете, па je npHcyraoj жени рекао ,Jlaj ми TBoj полни орган да га миропомажем";
псовао je и таста неког свештеника. Cf. MM II, 52; Darrouzès VI, No. 2756 из разум-
JHBKX разлога доста слободно преводи смисао скарадног понашан>а Константина
Кавасила, a Hunger, Eherecht 67 наводи само први преступ, jep га превасходно за-
нима брачно право. Janin, Géographie ecclésiastique 119 парафразира преступе Кон
стантина Кавасила.
87 ММ П, 60; Darrouzès VI, No. 2791; Hunger, Eherecht 78 sq.
Оглед о napoxHjcKOM свештенству у позно)' Византщи 73
je о овом преступу и дотични поп je кажн>ен суспензщ'ом од свештенич-

ких послова у ipajaay од jeflHe године.88
Известан 6poj преступа свештеника односио се на благослов бра-
кова малолетника. Тако je joui jyHa 1325. патрщарппуски синод расправ-
л>ао о удовици Апостолини из Енакосэде, xoja je cBojy осмогодопшьу кпер
верила за Теодора Дщаконита, а веридбу je обавио свештеник Пантирис.
Одлучено je да се због малолетства fleBojice веридба раскине, а свештеник
Пантирис cycneHflyje из службе.89 Maja 1401. синод je расправл>ао о
cjiyHajy свештеника Мано^ла Софоса Kojn je благословио брак }едног
малолетника; због тога je кажн>ен суспензщом, а сада je опет могао да
обавл>а свештеничку дужност.90 У шуединим cлyчajeвимa нису побли
же наведене врете преступа свештених лица против брачног права. Тако
je jaHyapa 1365. синод расправлло о свештенику Георпцу Проватщану,
Kojn je благосилло незаконите бракове.91 Августа 1369. синод je дао
onponrraj свештенику Миодлу Стратигу Kojn je тако!)е благосилло не
законите бракове.92 JaHyapa 1381. године свештеник Константин Апо-
кавк оптужен je да je незаконито венчао неког Христодула.93 Августа
1381. пред патрщаршщ'ским синодом je оптужен свештеник Андроник
Василик да je благословио незаконите бракове.94 Из октобра 1400. по-
тиче одлука патрщаршщ'ског синода о неком свештенику Вениамину
koj'h je без oflroBapajyher документа (була) благословио брак измену
Петрококина и Калиотисе. Одлучено je да се свештеник cycneHnyje и
Да се читав &iry4aj испита.95
Наведене одлуке патрщарнпуског синода noKa3yjy да су свеште-
ници често правили преступе, благосил^уои бракове противне одред-
бама канона или без прописаног oflroBapajyher документа (буле). Неки
cлyчajeви недвосмислено сведоче да су то чинили ociBapyjylui одре!)ену
матерщалну корист, нарочито ако je породила заинтересована за такав
брак била угледна и имупна. У многим слу^евима се не наводе мотиви
за такве преступе, али je тешко веровати да су свештеници ризиковали
да се без оствареша неке матерщалне користи излажу опасности да их
патрщарппфки синод суспенду)е и тиме их лиши основних средстава
за живот.
8« ММ П, 51; Darrouzès VI, No. 2753; Hunger, Eherecht 67. О цариградском

кварту Кнввта cf. Janin, Constantinople 377, а о великом примикирщу Андронику
Асену Палеологу Trapp, Prosop. Lexicon No. 1488. У синодском акту из времена
измейу фебруара и августа 1355. године расправляло се о кривици свештеника Ми-
xajAa Валсамона из Кинига, kojh je знао за прел>убни брак неког татропула, сина про-
товестщарисе. Gry4aj je при)авио неки поп из Кинига. Cf. Darrouzès V, No. 2375 (акт
mije издат).
«» MM I, 136 sq.; Darrouzès V, No. 2125; Hunger, Eherecht 73.
»o MM H, 488; Darrouzès VI, No. 3203.
»> MM I, 456; Darrouzès V, No. 2478.
»2 MM I, 506; Darrouzès V, No. 2556.
« MM П, 21; Darrouzès VI, No. 2712.
94 MM П, 30; Darrouzès VI, No. 2719. Taj исти Андроник Василик je августа
1386. године одговарао пред патрщаршщеким синодом што je фалсификовао цареву
хоризму, a jyHa 1392. године што je сачинио лажну простагму. Cf. MM II, 89 sq., 160
sq.; Darrouzès VI, No. 2803, 2908.
и ММ П, 433; Darrouzès VI, No. 3163; Hunger, Eherecht 75.
74 Б. 4>epjaH4ith
Важно место у животу и статусу свештеника имала су н>ихова суд-

ска права; пред KojuM судовима су свештема лица могла да траже прав
ду или да oflroBapajy за преступе световног характера. Beh je напоме-
нуто да су према одредбама канона свештеници изузети из компетен
тна световних судова, а то noKa3yjy и описани cnynajeBH из познови-
занпуског времена. И овде HajBmne материала npjOKajy две збирке
пресуда: акти Охридске архиепискошу'е из доба Димитрща Хоматщана
и превасходно одлуке патрщ'арнпуског синода у Цариграду из XIV века.
Недатирани акт Димитри]'а Хоматщана наводи да се архиепископском
синоду обратно епископ Jaibmie и изложио oiynaj неког 1)акона и табу-
лари|'а; он je покренуо новчани спор (хргцитщч áyoiyr¡\) против не
ког световн>ака, али се пред месним намесником (той ataxà tówov Spxov-roç)
усщаним гвож1)ем доказало да je оптужени невин, па се у акту постав
лю питан>е да ли je проба уетц'аним гвож^ем исправна.96
Збирка аката патрщарнин'ског синода пружа далеко више примера
пресуда Koje су се односиле на свештена лица. Из децембра 1365. потиче
молба члана царског клира Mанojла Bajoфopa и н>еговог игурака Алек-
cnja Куписта. Maнojлoвa noKojHa супруга оставила je сина од 3 године,
па сада н>ен супруг и н>егов шурак траже дозволу да nponajy купу и ви
нограде у околини Сера, имовину Koja чини део гомиуничиног мираза.
Патрш"ар1шуски синод je дао тражену сагласност.97 JaHyapa 1400. синод
е решавао о тужби свештеника Mиxajлa Kojn се оженио са Ьерком Вла-
ке, протопопа из трачке Каликратще. Супруга je изродила Tpoje деце
и умрла, а н>ен отац протопоп Влака узео je ствари Koje je донела у ми-
раз. Синод je пресудио да такав поступак HHje исправан и овластио je
царевог yjaKa Исака Асена да брани донету одлуку.9» JaHyapa—фебру-
ара 1400. године поп Зотикос се спорно са неком Атинаисом око jeflHe
купе, na je* одлучено да свака страна одреди столара да оправи купу.
Пошто Зотикос то mije урадио, вредност купе je процен>ена на 18 но-
мизми." Из jyHa 1400. потиче акт о тужби свештеника Mиxajлa Хумна
против зета JoeaHa Зарахуна, jep je oBaj pamije имао жену у Селимврщи,
a xacHHje je одатле побегао и оженио се \^ц]ловом перком, добивши
мираз од 600 номизми. Сада je дошла прва тованова супруга из Селям-
врще да га тражи, па се свештеник Mnxajno Хумнос плашио да она не
постави неке имовинске захтеве. Синод je друга брак JoBasa Зарахуна
огласио неважепим, дакле нще изашао у сусрет жел>и свештеника Ми-
xajлa Хумноса, koj'h je свакако био имупан човек, када je уз руку перке
могао да да мираз од 600 номизми.100 Из септембра 1400. године потиче
синодски акт о расправи поводом спора око баште KojH je 1)акон кир Ге-
opraje Евгеник, протекдик Велике цркве, водио са монахшьом Мартом,
4HjH се посед налазио у аеговом непосредном суседству, па je она упо-
требл>авала бунар и пролаз до царског пута. На основу права првокупа
Марта je желела да доб^е башту, али je 1)акон Георпу'е Евгеник добро
проучио протимисис и закл>учио да je он у предности. Патриаршески
«6 Pitra col. 389—392.

»7 MM I, 478; Darrouzès VI, No. 2503.
98 MM II, 333; Darrouzès VI, No. 3093.
9» MM П, 341; Darrouzès VI, No. 3098, 3102.
<oo MM II, 401—403; Darrouzès VI, No. 3141.
Оглед о napoxHjcKOM свештенству у no3Hoj Византии 75
синод je одлучио да 1)акон Георпу'е Евгеник треба да задржи споменути

посед, а да Марта остане право на коришпен>е бунара и пролаза.101
Jyna 1401. синод je расправл>ао о cnynajy монахиъе Калони Пузулу Koja
je удала кпер за Закона Контодуку, али он од н>е Hnje добио сав мираз,
па je суду цара кована VII Палеолога у Селимврщи поднео захтев да
му се исплати остатак. Када je монахин>а Калони прешла у Цариград
за н>ом je дошао и 1)акон Контодука Kojn je сада и од патрщарппуског
синода тражио остатак мираза. Haj3afl je утвр!)ено да je монахшьа Ка
лони итак остала нешто дужна своме зету, па je синод одлучио да Taj
остатак треба да му врати.102 Наведени примери noKa3yjy да су се све-
штеници обратали патрщаршщском а свакако и локалним митрополи-
тским и епископским синодима да траже cBoja имовинска и друга права
према световним лицима. Описани cлyчajeви не flajy основа за закл>учак
да су у таквим споровима свештеници били у повлашпеном пoлoжajy.
Ме1)утим, у документима су описани и супротни примери када су
свештена лица извожена пред судове и када су правду против н>их тра-
жили световн>аци. 1едан занимл>ив акт Димитрща Хомати]ана говори о
airynajy свештеника Константина Каловела из Bepnje Kojn je no3ajMno
новац од мештанина Константина Костомира а под погодбом да га
врати од идуЬе жетве у натури, односно као 10 модоу'а жита. Ако све-
штеник то не испуни, 3ajMoflaBan може да узме н>егов виноград и да га
користа. Ме^утим, следета година нще била родна и свештеник нще
могао да врати дуг, па je Константин Костомир претио да Не га предати
суду, а онда га je чак и затворио. Да би се ослободио затвора, несрешш
свештеник Константин Каловела je пристао да потпише акт kojhm je
сву имовину предао Константину Костомиру, а затим je дошао у Охрид
да се жали архиепископском синоду. Овде je благонаклоно примпьена
н>егова жалба и тражено je да само докаже све што je изнео.103 Без да-
тума je и занимл>ив акт Димитрща Хоматщана о представци анагноста
Мано]'ла Трщ'акондафила Kojn je подигао тужбу против свог таста све
штеника Теофана. Manojeo je као мираз требало да добще треЬину од
свог таста, а остова супруга трешшу имовине свога деде noKojHor све
штеника JoBaHa. MaHojno Трщакондафил je према уговору добио први
део мираза, али зато тает свештеник HHje давао ojtroBapajyhH део
cBojoj кпери. Теофан се правдао да je н>егов noKojHH тает свештеник
JoBaH половину имовине оставио аему а половину сину Mиxajлy, док
je потпуно заборавио унуку Kojy je иначе много волео. IlpaBflajyhH се
последаьом одлуком свога noKojnor таста, свештеник Теофан je хтео
да зета MaHojfla Трщ'акондафила лиши дела имовине Kojn му je припа-
дао. Синод je одлучио да MaHOjô Трщакондафил има право на трепину
имовине деде cBoje супруге, а свештеник Теофан видевши да се ствари
по н>ега неповол>но oflBnjajy предложио je неко поравнан>е: да Мажуло
узме четвртину имовине noKojHor свештеника Дована, а да после смрти
101 MM II, 427—429; Darrouzès VI, No. 3159. Ъакон Георгще Евгеник je позната
личност из Цариграда Kpaja XTV и пометка XV века. Cf. Trapp, Prosop. Lexikon No.
6188.
102 MM II, 502—505; Darrouzès VI, No. 3213.
103 pura col. 403—408; Ameлов. Принос 40 сл.
76 Б. Oepjainiih
Теофана добще треЬину винограда у селу Анаколитику. Обе стране су

се сагласиле са оваквим решетъем.104 Дакле, у горе описаном имовин-
ском спору свештеник Теофан туе уживао никакве привилепу'е пред су
дом Охридске архиепискоту'е. Тедан акт Димитрвда Хоматщана говори
о неком Десиславу из града Охрида Kojn je подигао тужбу против зета
Закона Георгм'а Заика; он je хтео да после смрти cBoje супруге npncBojn
део ствари деце xoje je она донела као мираз. У документу се поставлю
питан>е шта he бити ако се Йакон по други пут ожени, али се одговара
да то HHje могуhe. 105
Други познати oiyMajeBH тужби Koje су световн>аци подизали про
тив свештеника описани су у више пута споменутху збирци аката сино
да васел>енске naTpHjapunije из XIV века. Тако je jyHa 1316. године синод
расправл>ао о случа.)у неког свештеника Гаркана. XepaiuiejcKH митро
полит послао je синоду посмо Maнojлa Халкеопула, жител>а Памфшпу'е,
упуЬено Властарщу, државном функционеру Хариуполл. 106 У писму je
Гаркан оптужен да je дошао код патарена (elç toùç JlaTepivouç), да je од
н>их добио 50 перпера и кон>а, а да je затим нестао са неким украденим
стварима. Свештеник Гарш'ан ce nojaBuo пред синодом и испричао да
je са породицом побегао из Анадошуе и да je тражио где he да се смести
са женом и децом. Hajnpe je прошао кроз Буковик,107 али ce mije задр-
жао, jep je овде било богумила; скрасио се код Хариупол>а где je живео
девет година, а сада га je MaHojno Халкеопул оптуживао за разне ства
ри, па чак и да je носио богумилски знак. Пошто je у истрази пред чинов
ником Властари]ем Maнojлo Халкеопул H3jaBHO да га je о свему обаве-
стио неки Циопул, сада je и он на захтев Гарщана позван пред синод,
где je H3j'aBHO да je у Буковику затекао неког свештеника да краде, а онда
га je MaHojô Халкеопул наговорио да каже да je то био Гарщан. Из
rajase Циопула такойе се установило да Гарщан HHje носио богумилски
знак, Beh да je то била икона Богородице. На основу свега свештеник
Гаркан je ослобойен сваке одговорности. 108 Овде анализирани акт си
нода HHje за нас занимл>ив због оптужби да je свештеник Гарщан при-
стао уз богумиле, Beh зато што се пред патрщарпнуским синодом ра-
справл>ало о н>еговим другим преступима. Документ je важан и због
огапирне судске процедуре Kojoj je подвргнут cny4aj jeflHor свештеника
— Гарш'ана. Извесно je да je читава ствар почела код Властарща, месног
чиновника Хариупол>а, да je затим прешла митрополиту Xepaiuieje и да
je Haj3afl завршила пред патрщаршш'ским синодом. Иако je то био нор-
10* Pitra col. 417-^20.

105 Ibid. col. 145—150.
i°6 D. Angelov, Zur Geschichte des Bogomilismus in Thrakien in der I. Hälfte des
14. Jahrhunderts, BZ 51 (1958) 374 каже да je Хариупол. данаппьи Хаирабол, jyi-оза-
падно од Лиле Бургаса.
i°7 Angelov, Zur Geschichte des Bogomilismus 377 исправно тумачи да je пазив
IIox0ßixov словенског порекла и транскрибу|е га као Буковик, али не изгледа убед-
л>ива и н>егова претпоставка да je Beh у npeoj половики XIV века становништво села
било бугарско.
ios MM I, 59—61; Darrouzès V, No. 2071. Садряод акта резимира D. Obolen-
sky. The Bogomils. A Study in Balkan Neo-manichaeism, Cambridge 1948, 258 sq. Де-
lajbHHje наводи кегов садрзвд Angelov, Zur Geschichte des Bogomilismus 344 sq.
Оглед о napoxujcKOM свештенству у познсу Византии 77
малан пут во!)ен>а процеса против свештених лица, у овом cлyчajy Га-
рщана, кога je синод ослободио сваке одговорности, занимл>иво je да
je извесну истрагу водио и Властари)'е, световни функционер у Хариу-
пол>у.
Октобра 1316. године патрщарппфки синод je решавао о жалби
Maнojлa Ексауста109 против таста свештеника Панорща Цимиска, KojH
je npHCBojHo мираз cBoje перке од Koje ce Maнojлo развео. На синоду je
свештеник из]авио да je ту имовину хтео да поклони манастиру у кр]и je
намеравала да ступи н>егова кпи. Одлучено je да се од мираза oabojh
део у вредности од 50 номизми и да се, уколико je Maнojлoвa бивша
супруга остала у намери да се замонаши, flapyje манастиру, а да се ос-
татак преда н>еном бившем супругу Maнojлy Ексаусту. Уколико je она
одустала од такве намере, читава имовина од мираза треба да се врати
Мажулу Ексаусту.110 Патрщ'арппуски синод je 17. августа 1324. године
расправлло о имовини noKojHor севаста Василиса Севаспцана kojh
je имао oEx^jiaxá riva xal è(xcpureuTtxà Síxaia са црквом св. .Гована
Продрома Kojy je он из темел>а подигао. Василще je то оставио сину
Kojn je све опет завештао братанцима (àSeX<p07taiSaç), cBojnM на^ближим
ро^ацима. Сметн>е je правио Георпуе Никас, свештеник ове цркве KojH
je желео да je каснще остави cBojnM наследницима, иако je сваке године
примао шест номизми за службу у цркви. Синод je одлучио да црква св.
JoBaHa Продрома са читавом имовином треба да припадне законитим
наследницима noKojHor севаста Василща Севаст^ана. 1 1 1 Из jaHyapa
1400. године потиче акт патрщаршщског синода о спору измену неког
Maнojлa и н,еговог таста свештеника ЪЛихщла. Maнojлo je од таста по-
траживао остатак мираза од 120 номизми, а свештеник Миха]ло се
правдао да noceflyje само две купе од Kojnx je ]сдда готова, а друга се
joui зида. За ту другу купу Mиxajлo je требало да три године обавл>а
службу у цркви. Синод je одлучио да, уколико друга купа на буде готова,
свештеник Mnxajflo треба да прву купу, Koja je процен>ена на 24 номизме,
остави своме зету на име остатка дуга од мираза. Ако тако не буде,
треба да му исплати остатак дуга од 120 номизми.112 JyHa 1400. године
синод je расправл>ао о цркви св. .Гована Продрома, Koja се налазила из-
ван града на обали близу Царске кагпу'е. Ту цркву уз Kojy су биле и две
купе свештеник Теодор Сисинще je добио од свог noKojHor шурака све
штеника Николе Хрисима kojh je цркву и саградио, а тестаментом je
оставио синовима свештеницима Георпу'у Мосхопулу и Гаври. Георпуе
Мосхопул je та имовинска права пренео на децу Ану TopHapejy и Ми^ла
Мосхопула, а Лерка Гавре je продала cBoj део Mnxaj^ Мосхопулу kojh
je тако постао господар три четвртине поседа. Mtnajno je оставио не-
дораслог сина кога je заступао Дован Харстуанит. Пред синодом je рас
правлено о свештенику MaHojfly Апокавку Kojn je за плату служио у
109 О аему в. Trapp, Prosop. Lexikon No. 6053.

no MM I, 65 sq.; Darrouzès V, No. 2075.
"i MM I, 110 sq.; Darrouzès V, No. 2116; Herman, Einkünfte 422 sq. O Toj
цркви cf. Janin, Géographie ecclésiastique 444 KojH не може да je noKamnyje.
"2 MM П, 339; Darrouzès VI, No. 3096; Herman, Einkünfte 421.
78 Б. <X>epjaHirah
цркви, али KojH mije вмао никаква права на власништво. 1 1 3 Подали о

овом спору су занимл>иви, jep noxa3yjy да су неки свештеници, додуше
престонички, били доста имуйни и да су чак зидали и цркве Koje можда
нису биле нарочито велике. Дула 1400. патрщ'арппу'ски синод je расправ-
л>ао о aiy4ajy тована Хрисафиса коме je noxojHH монах Baciumje Цака-
лис оставио 50 номизми, а н»их je узео н>егов тает свештеник Фока, дав
ши му само десет номизми. Фока се пред синодом правдао да je имао
много трошкова и да сада зету не може да врати остатак новца. Синод
je одлучио да Фока то мора да учини у року од четири месеца, после чега
JoBaH Хрисафис може да узме н>егову купу.114 Без ознаке године je си
нодски акт о тужби Ане Хрисимине против свештеника Манозла Апо-
кавка коме je она недавно продала купу на обали близу Царске кагауе,
али досада юу'е добила ни перпера као ни прода)ни акт.115 1едан criynaj
спора потиче из сасвим другог Kpaja, из jerejocor приморског града Хри-
сопол>а. Тамоппьу цркву св. Teoprnja Париока noKojHH Франгопул je
оставио манастиру Есфигмену. Велики примикири]'е JoBaH Палеолог
одузео je цркву манастиру, а свештенство je сада хтело да je присвоен.
Од свештеника се спомин>у Димитров, протопоп Хрисопол>а, као и неки
Сгуропул. Велики примикирще je одредио да свештеник има половину
прихода од споменуте цркве.116 Из далеког Трапезунта (jyH 1367) по
тиче акт царевог човека судще и орфанотрофа Севаста Пилина, Kojn пре-
cyljyje у тужби jepoMOHaxa Никодима, игумана манастира Вазелона
против жител>а села Хортокаписа попа Георпуа Омохорита и н>еговог
зета Георпуа Царца и тована Курина, а због rà Xcópwc -rà 'OfioxcopiTéo-ia.
Спор je решен y корист игумана.117
Наведени примери спорова Koje су световааци покретали против
свештеника пред судовима надлежним да им суде noica3yjy да у патри-
japuuycKOM а и у другим ддуецезалним синодима свештеници нису има-
ли привилегисан пoлoжaj и третман. Напротив, многи у документима
описани сл>^еви сведоче да су свештеници често осу^ивани да испуне
заборавльене новчане и друге обавезе због kojhx су их и оптужиВали
световнлци, тражепи правду пред судовима овлашЬеним да суде све-
штеним лицима. Извесне резерве у закл>учиван>у може да наметне окол-
ност што се сви описани сл)тоуеви Haj4euihe односе на престоничко све
штенство коме je судио патрщарплуски синод. Ме1)утим, нема разлога
за претпоставку да je у раду локалних епископских синода судски трет
ман свештених лица био друкчщи.
"Î ММ П, 391—393; Darrouzès VI, No. 3135; Herman, Einkünfte 423. O Toj
цариградсксу цркви cf. Janin, Geographie ecclésiastique 424.
"4 MM П, 412 sq.; Darrouzès VI, No. 3146.
us MM П, 487 sq.; Darrouzès VI, No. 3202. Акт je свакако из времена око 1400.
године, пошто je иста свештеник Мансуло Апокавк споменут у документу из jaHyapa
1400. године (в. нап. 112). Свештеника Манодла Апокавка peracrpyje Trapp, Prosop.
Lexikon No. 1191.
lie Actes d'Esphigménou, ed. /. Lefort, Paris 1973, No. 28, 166 sq.; Herman,
Einkünfte 423 sq.
1 17 Ф. И. Успенский — В. В. Бенешевич, Вазелонские акты, материалы для истории
крестьянского и монастырского землевладения в Византии ХШ—XV вв., Ленин
град 1927, No. 120, 89 сл. (далье наведено као Ваз. акты).
Оглед о napoxHj'cKOM свештенству у поэнсу Византщи 79
II
Напред анализиране одлуке патрщаршщског синода решавале су
брсуна питала везана за живот престоничког свештенства XIV века.
Што се тиче свештенства у унутрашн>ости царства, повел>е познщег
времена najy низ драгоцених података пре свега о н>иховом материал-
ном nojioacajy, непокретжу и noKpeTHoj имовини Kojy су поседовали.
Питааем прихода провинцщског свештенства позабавио се Е. Херман
у веома yneHoj и документовано] студщи Kojy смо више пута наводили.
Он подсепа на значащ околност да су у BH3aHnijH nocrojane две врете
цркава, тзв. општи или jaBHH храмови (xaöoXtxal èxxXrjo-iai), као и при-
Ватни храмови xoje су подизали имугшщ'и поданици царства. Свеште-
ници jaBHHx цркава добщали су плату од епископа да би свете TajHe
преносили noeepeHoj им пастви.118 Што се тиче приватних цркава, Koje
су nocrojaiie од раних столепа византийке исторще, познато je да су се
у н>има тако!)е обавл>али црквени обреди, као Венчавьа, крштеаа и др.,
иако je званична црква наскуала да овакву праксу забрани чак строгом
казном анатеме.119 О издржаван>у свештеника 4HHOflejciByjyhnx у при-
Ватним црквама морали су да ce crapajy н>ихови оснивачи Kojn су често
били угледни и имупни жител>и царства. То je регулисала joш новела
пара JycTHHHjaHa, npomicyjyhH да оснивачи приватних цркава треба да
обезбеде све што je потребно за н>ихово издржаван>е, па и плате за у
н>има 4HHOflejcTByjybe свештенике. Те плате су одре!}ене уговорима
склопл>еним са оснивачем приватне цркве.120
Ако су свештеници jaBHHx и приватних цркава примали одре^ене
плате, поставла се и питан>е н>иховог 6poja kojh je, по резултатима Е.
Хермана, знатно варирао. Е. Херман je обратно пажн>у на податке из
латинских извора, али Kojn се ипак односе на визанпн'ску територи^у.
Папа Инодентще III OÄpetjyje да у Атини треба да буде 200 свештеника,
а н»егов наследник Хонорще III (1221) да села са 25 до 80 сел>ака треба
да HMajy два свештеника, ако има преко 70 породила четири, а преко 120
породица шест свештеника.121 Иако су наведени подаци веома заним-
л.иви, тешко je на основу н>их било шта закл>учивати, jep се односе
на крапе време jypHcwaamje римске цркве над бившом византийском
паством у cpeÄH>oj Tp4Koj.
Оскудне и расуте податке о платама визант^ских провинци)ских
свештеника прикупио je Е. Херман у cBojoj cадpжаjнoj расправи. Тако
je у чувеном тестаменту из априла 1059. Евстатсуе Воилас пола поседа
Вузина (той BouÇttjvS) оставио цркви Богородице Kojy je сам подигао
il» Herman, Einkünfte 411.

Н9 о томе je расправл>ао сабор из 1027. године. Cf. РП V, 31 ; Herman, Einkünfte
407 sq.
120 Corpus iuris civilis III, Novellae No. 123, с. 18, 131, с. 8, 14.; Herman, Ein
künfte 419 sq. наводи податак из позшуег времена да je Дован Малидон 1402. године
за цркву св. JoeaHa Богослова у Цариграду плапао свештеника kojh he овде да пева
(ММ П, 495 sq.). Ca друге стране, у Цариграду je неки свештеник Mиxajлo требало
да три године обаыьа службу у цркви, а за то je добио купу, <raja вредност mije на
ведена. Cf. ММ П, 339.
"I Migne PL 215, col. 1560; 216, col. 968; Herman, Einkünfte 437.
80 Б. Oepjairrah
а за плапан>е клирика. Ту се каже да годшшьа плата (póya) свештеника

или Закона износи 26 номизми, док je за осветл>аваы>е цркве оставл>ено
12 номизми.1 22 у типику тована Комнина за цркву уз манастир Панто-
кратора преданна се да поглавари (проте) две групе свештеника треба
да добщу по 15 номизми и 25 мерица жита, обични свештеници по 14
номизми и 25 мерица, а ^акони 10 номизми и 24 мерице.123 У типику
манастира Липса, Kojn je xpajeM XIII века основала Теодора, супруга
Mиxajлa VIII Палеолога, одре^ено je да сваки од четири свештеника у
манастиру треба да годшшье прима 12 номизми, 50 модща жита и 36
мерица вина.124 У синодском акту из jyHa 1400. године говори се о пра
вима свештеника Теодора Сисинщана на цркву св. JoBasa Продрома
код престоничке Царске кашу'е, па се KOHcraTyje да свештеник MaHojno
Апокавк нема никаква права на посед цркве, а за CBojy службу у H>oj
добща одре!)ену плату.125 Доста рано црква се суочавала са похлепом
свештеника да yBehajy cBoje приходе, па се Ben на Другом васел.енском
сабору констатовало да свештеници често служе у две цркве, што не
чине због ревности, веп да би добили две плате. У коментару ове одлуке
Теодор Валсамон каже да су неки престонички свештеници служили
истовремено и у три цркве.126
Извесно je да свештеници у Византии нису живели само од плата,
веп да су имали и друге приходе, пре свега у натури, Kojn су им даривани
приликом разних обреда (причест, венчан>е, крштен>е итд.). У комен
тару двадесет трепег члана Трулског сабора Валсамон прича да je у
jeflHoj napoxnjcKoj цркви на Ускрс видео жену Koja je донела разне ствари
за jeлo и рекла му да без тога свештеник непе да je причести. У одго-
вору на тридесет прво питан>е патрщ'арха Марка Валсамон каже да je
yo6H4ajeHo да се приликом венчан>а, крштенл или причести flaje поклон,
али да свештеник не сме да тражи више него што je oÖH4aj.127 Maja 1314.
године саставл>ен je опширан тестамент Теодора Караве Kojn свештенику
JoBaHy Монтони оставл>а четири номизме да би био сахран>ен у H>eroBoj
цркви и да би му се овде давали предви^ени помени. 128 Е. Херман кон-
craTyje да су свештеници и други црквени луди, односно клирици, до
бивали посебне поседе (клириката), Koje су користили док су обавл>али
службу, a Koje нису смели да поклоне или 3aBenrrajy тестаментом. Такве
поседе су могли да наследе н>ихови синови, уколико су и сами били кли
рици.129
122 P. Lemerle, Cinq études sur le XIe siècle byzantin, Paris 1977, 23; Herman,
Einkünfte 422.
123 A. Димитриевский, Описание литургических рукописей, I, Киев 1895, 677
sq.; Herman, Einkünfte 429.
124 н. Delehaye, Deux typica byzantins de l'époque des Paléologues, Bruxelles 1921,
110, 112 sq., 132. Свештеник y болници je добщао 12 номизми и 24 медимна анонич-
ких. Cf. Herman, Einkünfte 411.
125 ММ II, 392; Darrouzis VI, No. 3135; Herman, Einkünfte 423.
12« РП II, 620; Herman, Einkünfte 411.
127 РП П, 355 sq., ГУ, 472; Herman, Einkünfte 432.
12S Actes de Chilandar I, éd. L. Petit, Виз. врем. 14 (1911) No. 27, 60; Herman,
Einkünfte 433.
12» Herman, Einkünfte 414.
Оглед о naporojcKOM свештенству у позно) Византии 81
Наведени подаци о платама и другим приходима свештеника све-

доче да су духовна и световна власт показивале потребну бригу да
ocHrypajy н»ихов матерщални пoлoжaj и да им тако омогуЬе да се пот-
иуно посвете свом узвишеном позиву, као и да живе дослано н>ега. Зато
су црква и држава наметале одре!}ене обавезе öpojHHM ктиторима при-
ватних храмова Kojn су подизани у свим KpajeBHMa царства. Други из-
вори прихода свештеника били су разни дарови Koje су редовно добщали
од верника, HajHeume приликом разних обреда (причест, венчан>е, крш-
тен>е и др.). Свакако да je то друго врело прихода увек зависило од ве
личине а и имовног стан»а жител>а napoxnje Kojy je дотични свештеник
имао.
Положа]' одре!}еног сощу'алног или професионалног cлoja у сва-
ком друштву непосредно зависи од матерщалне базе на Kojoj почива.
Зато желимо да овде покушамо да и са те стране осветлимо пoлoжaj
византщског парохщског свештенства. Подаци о матерщалном поло-
жajy свештеника, односно о h>hxoboj HenoKpeTHoj и noKpeTHoj имовини
превасходно се налазе у повеллма, врсти извора Koja je последаьих де-
ценща неизмерно обогапена новим публикацщама. Нова критичка из
дана повел>а често Äajy текстове до тада непознатих докумената, а са
друге стране бол>е и савремеюуе презентоцкуу текстове pairaje издатих
аката. Додуше, ти подаци HajBeíuiM делом потичу из позшуих столепа
Византщ'ске исторще, када су нам повел>е и сачуване у веЬем 6pojy. У
посматраау тих података Hajnpe Ьемо обратити пажн>у на обичне све-
штенике поседнике, а затим на оне свештенике KojH су у селима живели
као парици.
Из тзв. средоъевизантщског времена потиче занимшив податак о
свештенику Давиду koj'h новембра 952. године Стефану, игуману из Пре-
висте, npoflaje циглану код Солуна и неке поседе близу мора. Циглану
je продао за три номизме (xptaiva), а остало je поклонио.130 На сасвим
другом терену и у Kacimjoj епоси налазимо податке о 3HaTHoj имовини
свештеника JoBasa Пoлeja из села Mameje, недалеко од Смирне. Октоб-
ра 1209. он je даровао свом ропаку свештенику Лаву Музифри из Смирне
30 стабала маслина, као и два стара стабла.131 Ме!)утим, ствар се на
томе нще заврщила, jep документ из 1251. године noKa3yje да je Дован
Пoлej, Kojn je у ме^увремену постао парик пронщара Сиргариса, поднео
1228. године приговор, изjaвл>yjyhи да je свештенику Лаву Музифри
поклонио само 20 маслина а да je он сам десет других бесправно при
своено. JoBaH Пoлej се чак заклшьао да je у праву, oöpahajyhn се свом
господару Сиргарису, а Лав Музифра je попустио не желеЬи да свог ро
пака тера у лаж. У ме!)увремену су Дован Пoлej и Лав Музифра постали
130 Actes de Lavra I, éd. P. Lemerleetc, Paris 1974, No. 4, p. 101 sq. Повел>у je
oSjaBHO join А. Лаврский, Афонскяя грамоты, Виз. врем. 5 (1898) No. 1, 483, али je
погрешно датирао у новембар 787. године.
131 ММ ГУ, 119—121. Овде je акт датиран у 1210. годину, али je Г. Осшроюр-
ски, Прошца. Прилог исторщи феудализма у Византии и у jynoaiOBeHCKHM зем-
л>ама, Београд 1951, 50 сл. (=СД I, 187) упозорио да потиче из 1209. године. Септем-
бра 1213. године Ана, удовица Maxajna Коскине, продала je маслине свештенику
Лаву Музифри и .Товану Иоле}я по цени од 70 номизми. Cf. MM IV, 118 sq.
б
82 Б. Фер)анчип
монаси. 1 32 У селу Мантии jaBJba се као поседник и свештеник Алексее

Тесаит за кога се у повел>и из марта 1235. године KOHcraTyje да je за)едно
са монахом Максимом даровао манастиру Лемвиотиси метох св. Пан-
тeлejмoнa у истом селу.133 Свакако да je Алексще Тесаит имугйпуи све
штеник, што noKa3yje и околност да je постао функционер, односно но-
мик метрополии у Смирни.134 Из септембра 1236. године потиче акт
свештеника JoeaHa Политиса ко)и са братом од стрица JoBauoM npoflaje
манастиру Богородице Хионитизмене н>иву од 16 модщ'а у Kpajy Аси-
за.135 Повел>е манастира Лемвиотисе flàjy податке и о Закону Baciumjy
Планиту Kojn се 1259. године 3aje,0Ho са зетом Константином Рендаюцем
спорно око неких поседа са монасима Лемвиотисе.136 Новембра XIV
индикта (1270) сачшьен je акт Гуделиса Катакалона, протопопа Куку-
лиса, kojh манастиру Левмиотиси flaje неке поседе.137 Из jaHyapa 1274.
потиче акт свештеника Mиxajлa Цикапита Kojn са свежима за 34 номизме
npoflaje Теодору Комнину Врани 44 стабла маслина са npHna,najyhoM
земл>ом.138 Beh сам npoflajmi акт noKa3yje да je Mиxajлo Цикапит имуп-
ни)и човек, jep npoflaje велики 6poj маслинових стабала.
Из далеког Трапезунта потичу занимл>иви подаци о брапи Паро-
пула (Лав, Константин и JoBaH) KojH 1254. године npoflajy зету попу
Нипифору посед назван Левкионин; за то треба да добщу кобилу у вред
ности од 180 аспри, говече Koje вреди 90 аспри, као и joui 100 аспри, два
модоу'а je4Ma и два модща жита.139 Поп Нипифор je очигледно човек
солидног имовног станьа, jep je према у напомени наведеним прорачунима
Г. Острогорског за кушьено иман>е, чща површина нще наведена, платно
132 ММ IV, 80—84. Б. Панченко, Крестьянская собственность в Византин,

ИРАИК 9 (1904) 119 сл.; Осшроюрски, Пронща 50 сл. (=СД I, 188) kojh исправно
KOHcraTyje да 1209. године Дован Поле] и Лав Музифра нису били парици Сиргариса,
Beh да су то каешце постали. Taj спор су кашце наставили Дованов син Тома, kojh
je у мейувремену постао парик Комнине Вранене, а уз вкга и брат му Георгще крщ
je тако^е био свештеник. Cf. MM IV, 12; Панченко, Кресть. собственность 119 сл.
Осшроюрски, Пронща 52 (=СД I, 189 сл.).
133 MM IV, 7. Поклон je потврЬен царском хоризмом а споменут je и у пот-
врдним хрисовул>ама цара Дована III Ватаца из jyHa 1235. и JoeaHa IV Ласкариса из
септембра 1258. године. Cf. MM IV, 19, 23; F. böiger. Regesten der Kaiserurkunden
des oströmischen Reiches, III, zweite, erweiterte und verbesserte Auflage bearbeitet von
P. Wirth, München 1977, No. 1749, 1853 (далл наведено као Dölger — Wirth. Reg.). Исто
je и у потеряно] хрисовул>и Андроника II Палеолога из априла 1284. године. Cf.
MM IV, 29; Dölger, Reg. IV, No. 2100.
134 MM IV, 56 sq. Из септембра X индикта (1270?) потиче акт аеговог сина
Михаила, такоЬе житела MaHTeje, Kojn ce o6aee3yje да he се бринути о храму св. Jo-
вана Продрома и давати две и по номизме годиппъе. Cf. Ibid. IV, 97 sq.; Панченко,
Кресть. собственность 106 сл.
135 MM VI, 187 sq.; R. Janin, Les églises et les monastères des grands centres
byzantins, Paris 1975, 225 sq. peracTpyje nocrojafte овог манастира.
13« MM IV, 238 sq.; Панченко, Кресть. собственность 113 сл. О хронологии
документа cf. Dölger — Wirth, Reg. No. 1881.
137 MM ГУ, 165 sq. To село се налазнло западно од Смирне; cf. H. Ahrweiler,
L'histoire et la géographie de la région de Smyrne entre les deux occupations turques
(1081—1317), particulièrement au ХШ* siècle, TM 1 (1965) 60 sq.
13« MM IV, 115—117.
139 Ваз. акты No. 49, 26 sq. На цене наведене у документу обратно je пажн>у
G. Ostrogorsky, Löhne und Preise in Byzanz, BZ 32 (1932) 329—331 (=СД II, 253, 256),
одредивши да aenpa у Трапезунту одговара зедном милщарисщу, па je према томе
кобила вредела 15, а говече 7 и по номнзми.
Оглед о napoxHj'cKOM свештенству у познсу Византии 83
нешто више од 30 номизми. У Apyroj половини XIII века у Трапезунту

среЬемо join неке матерщално ÄOÖpocTojehe свештенике. Тако из jyna
1260. године потиче акт KojHM свештеник Константин Хамурис про-
flaje jepoMOHaxy Доакиму Спаропулу посед за 24 номизме, а око 1260.
године исти свештеник npoflaje за 20 номизми други посед Константину
Кастелиту. 140 Из времена око 1260. године потичу повел>е вдима Ана
Протопападопулос npoflaje попу Теодору Сапуасу купу у Д^амахни, а
са друге стране Панкратще Салафундас му flaje посед Лепцаки ocvxl
той àXôyou xal twv xpixícov. У исто време 1ован Камакис про/цуе
попу Теодору Сапуасу посед Сатамениксу.141 Свештеник Теодор Са-
пуас je очигледно имуЬан човек, jep Kynyje или доби)'а на дар земл>ишне
поседе. Сапуаси су угледна свештеничка породила тога времена, па су
н>ени чланови — свештеници често потписани или споменути као све-
доци у савременим документима, о чему he бити ниже више речи. Вазе-
лонски акти flajy податке о join неким свештеницима Kojn додуше нису
увек били особито имупни. Фебруара 1292. године поп Нипифор Кро-
мидис са супругом Ирином flapyje манастиру Вазелону доста велику
имовину Koja je детал>но HaöpojaHa, а у Kojoj je било чак 36 модща и
8 хиникса обрадиве земл>е.142 Знатно слабщег имовног стан>а je поп JoBaH
Кутрупалис koj'h у друпу половини XIII века nponaje Роману Дувериту
посед за 8 номизми.143 Из Kpaja XIII века потиче акт свештеника Фоке
Торнариса KojHM манастиру Вазелону flapyje иман>е у стасу Гернари или
Понтила а у вредности од 18 и по Tpaxeja, док ce у flpyroj половини XIII
века то aap7rí)v т% Haxvôirçç оставлю попу Теодору.144
На flpyroj страни територще царства, тамо где су се налазили по-
седи светогорских манастира, такойе ce cpehy подаци повельа о неким
имупнщим свештеницима. Августа 1316. или мало пре настао je попис
иман>а манастира Богородице Спелеотисе у Пополни, где се у селу
Владециани наводи метох св. Теодора са виноградима и парицима Koje
je даровао свештеник Димитри^е из Драме.145 Из ових Kpajeea потиче
и занимл>ив cлyчaj свештеника Модина, очигледно имупног човека, jep
му je Андроник II Палеолог хрисовул>ним сигилионом из 1311. године146
140 Ваз. акты No. 57, 58, 32 sq. Из друге половине ХШ века потиче акт Кон
стантина Кастелита коде поклака oeaj посед Вазелонском манастиру. Cf. Ibid No.
68, 41. У другое половини ХШ века Вазелону су даровали поседе свештеник Теодор
Цартевс и Теодор Лимпос, raja се болесна кпи повукла у манастир, где je укфла и
сахран>ена. Cf. Ibid. No. 54, 30, No. 70, 42. JyHa 1275. године свештеник Теодор Та-
ронвт npoflaje иман>е истом манастиру, а око 1283. године то чини и свештеник Лав
Зиганит са поседом од шест псомарща. Cf. Ibid. No. 60, 34 sq., No. 72, 43.
1« Ваз. акты No. 17, 19, 8 sq.
142 Ibid. No. 115, 84—86. Хиникс je мера Koja у Трапезунту одговара четвртини
модща. Cf. Е. Schiibach, Byzantinische Metrologie, München 1970, 127.
143 Ваз. акты No. 89, 52. Хронолошку орщентащцу flaje npoflajnH акт из вре
мена око 1273. године, на коме je свештеник Jome Кутрупалис потписан као све-
док. Cf. Ibid. No. 93, 54 sq.
144 Ibid. N0. 113, 83, N0. 119, 88 sq.
145 Actes de Lavra П, App. VIII, 306. Издавачи yno3opaeajy да акт поставка
знатне проблеме, jep je познат само по рани}ем издан>у А. Лавриота у Виз. врем. 6
(1899) 448 sq.
146 За xpoHOJionrjy в. М. Живо]иновиН, Хиландарски метох Здравик и аегови
pamjH поседници, ЗРВИ 20 (1981) 91 сл.
t*
84 Б. Фер]анчиЬ
потврдио посед зешье од 3000 модоца у селу Здравику; посед je осло-

бо1)ен свих пореза (èxxoç pâpouç xol TéXouç Ёщиовиот tcocvtôç), a може
да ce пренесе и законитим наследвицвма.147 Jysa 1321. године пар Ан
дроник II Палеолог нэдеуе хрисовул>у хиландарском игуману Гервасщу
Koja говори о зекиьи од 3000 модща, некадаппьем поседу сада веЬ по-
KojHor свештеника Модина, a roja je jenaH од н>егових синова даровао
Хиландару. 1 48 Пример свештеника Модина, чищ синови нису наследили
н>егов позив, веома je карактеристичан, jep je у питан>у имуЬан човек
Kojn je вероватно сеоски свештеник у селу Здравику и iberoBoj околини.149
Акт пара Андроника II Палеолога из 1311. године ослобаЬа стае jepo-
монаха Модина у Здравику од различили пореских провера, а наглашава
да треба да остане од тога ослобо1)ен и стае нлговог зета свештеника
Mиxajлa Воркина.150
О имовном станьу неких сеоских свештеника у овим квдевима за-
нимл>иве податке flaje повел>а Ксиропотама (измену 1310. и 1325) Koja
peracTpyje низ npoaaja поседа манастиру. Ту се наводи да je 1)акон Ми-
xajлo Сермон са Николом Фотином продао монасима н>иву од 7 мо-
дща за 6 номизми, као и да je исти 1)акон сам продао вишу од шест стре
ма за три номизме.151 Драгоцено je што су овде наведена два важна
елемента површина и цена продатог земл>ишта. Према резултатима Г.
Острогорског модщ земл>е Hajôorber квалитета продавай je у XIII веку
за jenny номизму, па би се могло закл>учити да je први продати посед
Закона Mnxajna Сермона био доброг квалитета, jep наведена цена од-
говара Toj граници.152 Извесне дилеме намеде податак о продеуи другог
поседа, jep je према резултатима Г. Острогорског цена jeflHor стрема
земгье — мере за површину чща величина нще jacHa, али je свакако ман>а
од модща — износила трепину до четвртине номизме.153 Може се прет-
поставити да je у питан>у земл>а бол>ег квалитета, или да je опала вред-
ност новца у односу на XIII век, па да je стрема обрадиве земле коштала
пола номизме. У истом документу наводи се да je свештеник Георпуе
продао монасима Ксиропотама за 20 дуката н>иву од три стрема у око-
лини Варипуа. Мало Дадье се каже да свештеник Георпу'е nponaje н>иву
1*7 Actes de Chil. I, No. 14, 35 sq. Сачуван je и потврдни акт Mœcajna ГХ
Палеолога хоуя углавном понавл>а оно што je речено у документу главног цара. Cf.
Ibid. No. 15, 36 sq. Из она повеша ce ca3Kaje да je Модин имао зета Михаила Вор
кина Koja je такойе свештеник. У повеял цара Михаила IX Палеолога Модин je seh
назван jepoMOHaxoM.
i** Actes de Chil. I, No. 62, 145—147. To се понавл>а и у хрисовул>и Андроника
Ш Палеолога од jyra 1321. године. Cf. Ibid. No. 63, 148—150.
149 То je уочио jom Herman, Einkünfte 435. О проодици Модина и н>еним по-
седима у селу Здравику недавно je детально расправл>ала и JKueojuHoeuh, Метох Здра-
вик 91 —97; упозорила je да je cny4aj свештеника Модина jom по нечему карактерис
тичан: он je добио од цара поседе xoje je дао у мираз сводим кперима.
150 Actes de Chil. I, No. 14, 12—14. Ту повел>у je потврдио и савладар Ми-
xajno ГХ Палеолог 1312. године. Cf. F. Dölger, Aus den Schatzkammern des Heiligen
Berges, MUnchen 1948, No. 15, 56 sq. О хронологщи н caApacajy повел>е в. ¡Kueojimoeuh,
Метох Здравик 92.
151 Actes de Xéropotamou, éd. /. Bompaire, Paris 1964, No. 16, p. 117 sq., 125.
i" Ostrogorsky, Löhne und Preise 314 (=СД П, 238 сл.) Kojn с правом упозорава
на релативност оваквих закл>учака.
"J Ibid. 314 sq. (=СД П, 239).
Оглед о napoxnjcKOM свештенству у no3Hoj Внзантщи 85
од седам стрема за седам номизми.154 Први податак не изазива дилеме,

jep je према резултатима Г. Острогорског за стрему земл»е плаЬано око
пет дуката.155 Друга пример npoflaje земл>е од седам стрема чак за седам
номизми далеко прелази споменуте прорачуне Г. Острогорског према
Kojmia je стрема земгье продавана за треЬину до четвртину номизме.
Иако nocTojH могупност опадан>а вредности новца, зачу!эде околност
да се овде стрема земл>е npoflaje за }едку номизму. Тако високу цену
тешко je тумачити чак и изванредним квалитетом продате земл>е.
Из новембра 1321. године потиче акт JaKOBa, архиепископа Лем
носа и Имброса, KojnM се Лаври св. Атанасща flapyje манастирип Бо
городице Какавиотисе на Лемносу. Taj посед je Лаври рашуе даровао
свештеник кир Teopraje Хоюу'ат, а сада су монаси тражили потврду од
архиепископа.155* Велики хетерщарх Георпу'е Дука Филантропин, ке-
фалща Лемноса, издао je мало пре августа 1 346. године повел>у KojoM
Лаври св. Атанасща Bpaha разне поседе, па и напуштени стае (èÇàXei[i(jia)
од 200 модща, ранищ посед свештеника Лоаниюуа и н>еговог брата Ни
коле.156 На Лемносу се у Курумону (eîç tov Koupou(x.óv) налазила и
землл од 40 модща попа Димитржа Kojy je Maja 1355. године пар тован
V Палеолог са другим поседима потврдио манастиру Филoтeja.157 Спо-
менути свештеници са Лемноса били су, бар према подацима повелл,
различитог имовног стан>а.
Из прве половине XIV века потичу joui неки жуединачни подаци о
поседима свештеника, али они на жалост нису довол>но прецизни да се
могу стварати општщи заюьучци о н>иховом имовном стан>у. Опис по-
седа Лавре св. Атанастца од 1. jaHyapa 1321. године спомин>е у Ермилщи
метох eîç -ca. IlaXaiájiTCeXa, дарован од неког свештеника Mnxajna, а у Kpajy
KaTOflajMOHy наводи н>иву Копалиду Kojy je поклонно клирик свештеник
покоряй Номик.158 Из времена измену 1345. и априла 1346. године по
тиче простагма ерпског крал>а Стефана Душана Kojn манастиру св.
Анастасов Фармаколитрще код села Кастице доделке и стае поко]них
свештеника брапе tüv KupwràXcov, kojh су били клирици цркве у Же-
лихови.159 У XIV веку у Велигосту код Охрила као поседник спомшье
се неки свештеник Теодор, а у акту лариског митрополита Доасафа из
го 1401 —2. године наводи се да je поп Теодор мен>ао CBoj виноград са
Метеорима. 160 KpajeM XV века (август месец) у далеком Трапезунту
ls* Actes de Xéropotamou No. 16, p. 118 sq., 124. Trapp, Prosop. Lexikon No.
4100 претпоставла да je у пятаку исто лице.
155 Аутор наводи примере наплапиван>а у дукатима, али не Bepyje да се ради о
млетачким златницима, 4nja je вредност у XIV веку вишеструко вепа од номизме.
Он Bepyje да су у питан>у сребрни млетачки дукати и да се за стрему просечно пла-
пало пет таквих дуката. Cf. Ostrogorsky, Löhne und Preise 315 (=СД П, 239 сл.).
»Sa Actes de Lavra II, No. 113, p. 290—291.
1J« Actes de Lavra Ш, ed. P. Lemerle etc, Paris 1979, No. 126, p. 32, 24—25.
157 Actes de Philothée, ed. W. Regel, Виз. врем. 20 (1913) No. 6, p. 32.
158 Actes de Lavra II, No. 108, p. 205, 263, p. 212, 734 sq. У истом акту ce спо
мшье поп Димитрще Козма или поп Димитрще на Лонгосу. Cf. Ibid. p. 205, 570,
p. 206, 579, p. 213, 764.
159 Les archives de Saint — Jean — Prodrome sur le mont Ménécée, ed. A. Guillou,
Paris 1955, No. 40, p. 132.
i«o г. СубошиН, Свети Константин и Делена у Охриду, Београд 1971, 108; Н.
Веис, LepPixà xal PuÇavrwutà Ypá|¿naTa Meretópou, BuÇavrlç 2 (1911) No. 13, 48.
86 Б. 4>epjaH4Hb
наводи се акт свештеника Константина Политиса, као и световгьака

Павла Каскараса и Mnxajna Алеивтиса Kojn манастиру Вазелона Aapyjy
посед у Каталисищ.161
Неки документа flajy joui података о свештеницима поседницима
у селима на разним странама визанпу'ске територще. Тако тестамент
Германа, игумана манастира на Патмосу, спомин>е акт свештеника Про-
дромита и н>еговог брата Константина на десет перпера, акт свеште
ника Константина Гавре и н>еговог сина протопопа Георпца на десет
перпера.162 Из децембра XIV индикта (издавачи flajy 1405. или 1420) са-
чувана je повел,а великог хартуларща Ласкариса Метохита о поседима
Ватопеда у селу св. Маме, ме1)у чщюл жител>има се спомшье и свештеник
Mиxajлo, син неког Лава.163 Године 1440. у околини Патраса спомшье
се као поседник свештеник JoBaH Катаргис.164 На жалост, оскудни по
дали докумената не OMoryhyjy да се нешто прецизшуе каже о имовном
стан>у ових свештеника.
Beh више пута анализирана збирка одлука патрщарццуског синода
у Цариграду flaje извесне податке о престоничким свештеницима kojh
HMajy знатне поседе и према томе су доста имугши. JaHyapa 1400. пред
патриаршеским синодом се водио процес на захтев Мажула Kojn je
тражио да му н>егоВ тает свештеник Mиxajлo исплати део мираза од
120 номизми. Свештеник Мш^ло je у Цариграду имао две купе од ко-
jHX je jeflHa вредела 24 номизме. 165 Синодски акт из jyHa 1400. године
говори о цркви св. тована Продрома на обали близу Царске Kannje Kojy
je простагмом noKojHor цара JoBaHa V Палеолога166 добио свештеник
Теодор Сисити'е; цркву уз Kojy су биле две купе саградио je Теодоров
шурак Никола Хрисимос Kojn je тако!)е био свештеник. Дал>е се у овом
синодском акту расправлю о правима потомака свештеника Теодора
Сиситца на поседован>е цркве и купа.167 JyHa—jyna 1400. године синод
je расправл>ао о цркви св. Димитрщ'а Kojy je у Цариграду подигао
свештеник Никола Радин. Пошто je н>егов син умро, црква je припала
Теодори Аспиетиси Koja je дала перки Ани.168
161 Ваз. акты No. 122, 90 sq.

i«2 ММ VI, 231; Панчето, Кресть. собственность 162.
163 В. PeieA, XpuacSßouXXa xal ypá[i|j.íx-ra t^ç ¿v тф 'Ayltj) "Opel "A6<¡i tepàç xol
aeßaaulas (xovîjç той Вато7геоЧои, Ст. Петербург 1898, No. XI, p. 36.
164 е. Gerland, Neue Quellen zur Geschichte des lateinischen Erzbistums Patras,
Leipzig 1903, 225.
165 MM II, 339. Darrouzès VI, No. 3096. Из jairyapa 1400. године потиче синод-
ска одлука о жалби свештеника Михаила, зета протопопа Влакаса из Каликрапф
Kojn je после смрти кпери узео сву имовину донету као мираз. Cf. MM II, 333; Darrou
zès VI, No. 3093.
166 Dölger, Reg. V, No. 3219 perncrpyje ову несачувану простагму, али сасвим
разумл.иво оставл>а отворено питан>е и>ене хронолопце.
167 ММ П, 391—393; Darrouzès VI, No. 3135. Herman, Einkünfte 423. Janin, Les
églises 424 sq.
168 MM II, 404 sq.; Darrouzès VI, No. 3142. Janin, Les églises 99 omicyje cnynaj
ca црквом св. Димитрща той 'P<x8t¡voü, за Kpjy каже да се налазила у Цариграду, али
да joj се ncwroacaj не може одредити. Сматра да je подигнута у друпу половики XIV
века.
Оглед о napoxHj'cKOM свештенству у no3Hoj Византии! 87
Велики 6poj података повела говори о свештеницима xojn су у

забитим визанпуским селима живели као парици, oбaвл>ajyhи свако-
дневну црквену службу. Кембрицска исторща само кратко напомшье да
je у позновизанти)'ско време било и свештеника парика Kojn су продавани
3ajeflHO са cBojnM поседима; у таквим случ^евима они су били jcznmKH
са другим жител>има села.169 О свештеш цкма у селима опште напоме-
не flaje и Е. Херман Kojn наглашава да су они обавллли службу у CBojoj
парохщи, noceflyjytui земл>у као и остали парици. Поред прихода са зем-
л>е добщ'али су и разне дарове од верника.170 Tparajyhn за подацима о
свештеницима парицима у ранним изворима, Е. Херман наводи je,imo
старее истраживан>е о хагиографским текстовима VIII и IX века. Meïjy
примерима сел>ака парика наводи и св. тована Психаита, чн}и je отац
био из теме Букеларион, а такве oryMajeBe карактерише речима да су
свештеници парици.171 У оцртаван>у услова живота сеоског свештен-
ства Е. Херман наглашава да су они добрали земл>ишне поседе под
истим условима као и парици. Промене су наступиле почетком 1144.
године, када je цар Maнojлo I Комнин свештенике парике у провинцщи
ослободио пореских даван>а.172
Иако се подаци о имовини и сощуалном положу свештеника па
рика налазе претежно у повел>ама из касту ег времена, о томе понешто
ca3HajeMO и из докумената насталих пре крсташког ocBajaH>a Цариграда
(1204). Из децембра 1050. године потиче повел>а пара Константина IX
Мономаха Kojn Новом Манастиру на Хиосу поклан>а право на 24 парика
у поседу Калотикион, мег)у KojnMa се спомшье и свештеник тован Стру-
лос Kojn je и сам парик. 17з 'уна 1235. дукс теме Тракесион JoBaH Анг)ео
добио je налог да испита спор измену манастира Лемвиотисе и прони-
japa Сиргариса, па je позвао и сведоке ме!)у KojttMa се налазио и свеште
ник Никола Лаодикин, koj'h je нотар али и парик истог прошуара Сирга
риса.174 На Лемносу се 1304. године спомшье парик 1)акон Ангелевс.175
Априла 1348. године цар тован VI Кантакузин потерне хрисовул>ом
разне поседе манастиру св. Mapnje Мегаспилеон на Пелопонезу, па и
свештенике Димитрш'а и Константина, парике у селу Врахна.176 Из са-
1« The Cambridge medieval History IV, 2, 117.

"0 Herman, Einkünfte 437 sq.
171 L. Brihier, Les populations rurales au IXe siècle d'après l'hagiographie byzantine,
Byz. 1 (1924) 184 sq. Исти аутор напомшьс да je Григорще, аутор XHiüja св. Теодоре
Солунске, припадао „à une famille de serfs des environs de Salonique." Cf. Herman,
Einkünfte 435.
172 РП II, 370. У к'омснтару одлуке Теодор Валсамон каже да се у провинции
jaeiuio више свештеника него што je било потребно. Cf. Ibid. П, 21. О OBoj napeeoj
одлуци ул. Я. А. Яковенко, К истории иммунитета в Византии, Юрьев 1908, 96 сл.;
Dölger, Reg. II, No. 1334; Herman, Einkünfte 439 sq.
173 MM V, 7; Dölger, Reg. II, No. 902; Я. А. Яковенко, Грамоты Нового мо
настыря на острове Хиосе, Юрьев 1917, 16—18; G. Ostrogorskij, Quelques problèmes
d'histoire de la paysannerie byzantine, Bruxelles 1956, 27 (=СД I, 363 сл.).
"* MM ГУ, 36—39; Осшроюрски, Пронща 49 (=СД I, 186; idem, Quelques
problèmes 43 ( = СД I, 377); Ahrweiler, Smyrne 115 наводи и друге чланове породице
Лаодикина Kojn су обав.ъали сличне нотареке послове.
"S Actes de Lavra Ш, No. 99, p. 147, 120; Dölger, Reg. ГУ, No. 2410; Trapp,
Prosop. Lexikon No. 143.
17« MM V, 191 sq.; Dölger, Reg. V, No. 2939.
88 Б. Фер^анчип
свим другог Kpaja византщског света потиче повелл (децембар 1364)

KojoM трапезунтски цар Алексще Комввн (1350—1390) noTBprjyje поседе
и повластице манастиру на гори Мела. Ту се у стасу Мохланта noTBprjyje
и наследии посед noxojHor Сокана са н>еговим непаком свештенихом
Георпуем, а затим ce noTBpljyjy и бредни парици ме!}у копима су и попови
Павле, Mana, Авфуксен, Завлин и Константин Контас, а спомин>е се и
куЬа свештеника Хазща.177 Из околине Трапезунта (1432) познат je све-
штеник JoBaH Гералис, ко)И je парик.178
Наведени подаци говоре о парицима свештеницима, али не да]у
податке о н>иховом имовном стан>у, односно о пoлoжajy у поре1)ен>у са
другим жител>има 3ajeflHH4e у Kojoj су живели. Сазнанл о Toj важжу
страни живота и сощцалног пoлoжaja парика najy практици. Процена
висине пореских обавеза свештеника парика и н>ихово упоре1)иваае са
истим обавезама других парика села зависи од општих процена порес
ких дажбина парика, као и н>иховог односа према имовини Kojy посе-
flyjy. Корисне напомене о критерщумима за опорезиван>е у овом вре-
мену дао je joni Г. Острогорски, исправно HanrnniaBajyhH да je висина
пореза зависила од имовног стан>а породице „пре свега од поседа и стоке,
а делимично и од чланова породице способних за рад."179 Исти аутор
наглашава да се у практицима ХШ — XV века 50 модща обрадиве зем-
л>е onope3yje са jeÄHHM перпером, а да je код винограда Taj однос десет
пута маньи, tj'. пет модщ'а ce onope3yje са jcniraM перпером.180 Што се
тиче односа пореза према имовном стан»у обвезника, Г. Острогорски
наводи да ман>е од номизме imahajy веома сиромашне породице Koje
су често без икакве имовине. Измену jeflHe и jeflHe и по номизме nnahajy
они са малом имовином, а две номизме они кхуи су „ман>е више имуЬ-
ни". Као изузетно ретку високу пореску дацбину Г. Острогорски наводи
примере домайинстава Koja rmahajy више од пет номизми.181 Наведени
резултати, добщени из проучаван>а практика, драгоцени су код процена
пореских задужеаа а и имовног стан>а свештеника парика.
У посматран>у података повел>а о имовном стан>у свештеника па
рика, кренуЬемо од хронолошки HajcrapHjnx аката, иако се мора при-
знати да HajBehH део обавештен>а о томе потиче из XIV века. Практик
поседа манастира на Патмосу (март 1073) ме!)у парицима села (про-
acTHja) Олинта наводи свештеника Стратига Kojn има супругу Ирину,
сина Мосху, а од имовине само jeflHor вола и за то плала димнину пола
номизме. У селу Галиде ме^у парицима je забележен и свештеник JoBas
Пезули Kojn има зевгар и плапа чак две и по номизме.182 Из августа
1" MM V, 276—280.
17« V. Laurent, Deux chrysobulles inédits des empereurs de Trébizonde, Alexis
IV, Jean V et Davide П, 'Apxeïov IIóvtou 18 (1953) 269; Trapp, Prosop. Lexikon No.
3805.
ne Г. Острогорский, Византийские писцовые книги, BSL 9(1948) 254 (=СД I,
58—60).
im Ibid. 241 (=СД I, 45).
1« Ibid. 256 sq. (=СД I, 95 сл.).
1*2 M. Nystazopoulou-Pelekidou, BuÇocvrivà £yYPa9a TÎjç (xoviji; П<£т[хои, П. Дтцхо-
olcov XetTOopYöv, Athènes 1980, No. 50, p. 11, 153, p. 12, 171. Herman, Einkünfte 436 je
веровао да je положа) свештеника парика одговарао положа)у других парика, па
je одмах навео као примере cnynaj ове дш^ице свештеника из 1073. године.
1098. године потиче акт сачшьен из катастра села Радолива манастира

Ивирона ко|В ме!)у пореским обвезницима села наводи и свештеника
Николу са сином Георгием, чщи je порез само трепина номизме.183
Податке о свештеницима парицима груписали смо према поседима
пр)единих манастира, а започепемо са Хиландаром. Словенски превод
хиландарског практика, настао измену jyHa 1300. и септембра 1318. го
дине, наводи у селу Градац попа Георпуа Вуркла Kojn има сина Ди-
MHTpnja, зевгар, два говечета, четири свин>е, четири ълодща. винограда
и осам модоп'а земгье, а за то плаКа две и по номизме. 184 Cray4aj попа
Георпца Вуркла HHj'e карактеристичан, jep он не спада у особито имупне
жител>е овог великог хиландарског села; овде има парика Kojn iuiahajy
порез од 3, 4 и 5 номизми, па су према томе имупнищ од наведеног
свештеника. Исти словенски превод наводи у селу Каменица попа Ни
колу Србина koJh има вола, два кон>а и виноград од jczmor модэда, а
плапа само пола номизме. У истом селу регистровая je и н>егов син
Димитрщ'е, тако1)е поп, Kojn поред супруге Ирине, сина Николе и кпери
Марще има зевгар, 25 оваца, четири свин>е, четири модща винограда
и два ораха, а за све то плапа jenny и по номизму.185 У карактерисан>у
повлашЬеног пoлoжaja свештеника парика Г. Острогорски наводи баш
пример попа Николе Србина, BepyjyíLH да je н>егов низак порез доказ
да се „користио привилещ'ама свога свештеничког позива."186 Ме^утим,
село Каменица у коме живи Никола Србин, бар према расписаним по-
резима жителл, нще особито богато, па се ме!)у Николиним суседима
налазе неки парици световньаци са сличиом имовином и истим порезом.
У истом селу живи и Николин син Димитрщ'е, Kojn je тако1)е свештеник,
a KojH спада ме1)у HajBebe пореске платише у селу.
У хиландарском селу Мамицона септембра 1323. године налазимо
свештеника Константина Потамина, Kojn има супругу Ану, кпер Тео
дору, две купе, зевгар, вола, виноград од три и трепине модцф, земл>у
од 81 модща, а за то плапа три номизме.187 Свештеник Константин спа
да ме1}у богатще жител>е села Koje je доста шарено по имовини cBojnx
становника: неколико поседника плahajy порез од три па и четири но
мизме, има их чак и са по две, али има и врло сиромашних л>уди kojh
imahajy само пола номизме. Из прве половине XV века, свакако из вре
мена пре 1421. године, потиче опис (rcepiopio-poç) поседа у Сарти, где се
спомшье н>ива у бан>и близу Aprnpeje, Kojy je манастир Хиландар ку-
пио од свештеника и парика Дована Кантакузина; н>ива je била величине
од седам моден'а, а монаси су овде засадили виноград.188
Релативно мало података о свештеницима парицима доносе иначе
6pojHH документа манастира Зографа. Тако се у практику манастирских
поседа из Maja 1323, KojH су сачинили Константин Пергамин и Георгще
183 Dölger, Schatzk. No. 65, п. 183.

184 В. Мошин, Акта из светогорских архива, Споменик САН 12 (1939) 207.
»5 Исто 211.
186 Острогорский, Пис. книги 288 (=СД I, 97).
!*7 Actes de Chil. I, No. 92, 196; Herman, Einkünfte 436.
188 v. Moiin—A. Sovre, Dodatki k grSkim listinam Hilandarja, Ljubljana J948,
No. XI, 40. Од издавача смо преузели и датиранье акта.
90 Б. ФерданчиЬ
apHcej, у селу горн>а Антигонща катепаникща Каламарще спомшье

свештеник Димитрще Мацукис. Он има кйер Арету, краву, пет модща
винограда и земл>у од 50 модоуа, а плапа само jepjry и по номизму.189
У xamnunHoj расправи о визант^ским практицима Г. Острогорски je
навео свештеника Димитрща Мацукиса као пример парика kojh je ко-
ристио cBoj свештенички пoлoжaj и плапао ман>и порез него што би се
очекивало према npitnaflajyhoj му имовини.190 Ако се упореди имовно
стаае свештеника Димитрща Мацукиса са аеговим порезом, може се
наслутити да je он заиста био у повлаптеном пoлoжajy, jep у истом селу
има жител>а са ман>ом имовином KojH iuiahajy веНи порез. Тако нпр.
JoBaH, син Лава Диодримита, има супругу Ирину, два винограда од по
два и по модща, а плапа две и по номизме.191.
Занимл>ива обавештенл о парицима свештеницима naje документ
манастира Ксенофонта из janyapa 1338. године. Ту се у селу Псалидо-
фурни наводи свештеник IlaHajoT са женом Силигно, сином Николом
и перком MapnjoM, kojh има само jeflHor теглеЬег вола и плапа свега
пола номизме. Необично скромног имовног станл je и друга свеште
ник Теотокще koj'h са женом, сином и перком плапа само шестину но
мизме, jep по cBoj прилици нема никакву имовину.192 Чини се да за
KpajH>e сиромаштво ове flBojnne сеоских свештеника-парика не треба
тражити друго o6jauubeH>e, Beh обратити пажн>у на село Псалидофурну
у целини, чщи су жител>и махом сиромашни, jep iuiahajy ниске порезе
углавном испод }едае номизме.
Повел>е манастира Ксиропотама такойе садрже неке важне подат-
ке о свештеницима парицима. Тако практик поседа манастира из вре
мена око 1300. године у селу Кондогрику катепаниюца Равеншауе спо-
мин>е свештеника JoBaHa, зета свештеника Георпца Бицеа, kojh има
супругу Mapnjy, сина Николу, ропака Mиxajлa, зевгар, виноград од три
модща, башту од 20 модща, орахе, jeflaH посед и за све то плапа две
номизме.193 Свештеник Jobüh из села Кондогрику, спомеяут и у прак
тику сачшьеном после 1300. године,194 спада у éoraraje жителе села,
jep свега неколико н>их плапа порез од две и по номизме, док остали
flajy ман>е. У истом практику из времена око 1 300. године у селу Косла
катепаникща Равениюу'е споменут je свештеник Teopraje, син Дими-
18» Actes de Zographou, éd. W. Regel, Виз. врем. 13 (1907) No. 17, 40.
190 Острогорский, Пис. книги 288 (=СД I, 98) KojH упозорава да je oeaj све
штеник плалао исто колико и сел>аци Muxajna Мономаха. Cf. Actes de Zogr. No.
17, 47.
i»! Ibid. No. 17, 40.
192 Actes de Xenophon, ed. W. Regel, Виз. врем. 10 (1903) No. 11, 78. Herman,
Einkünfte 436 наводи ове свештенике као примере сиромашних свештеника парика.
193 Actes de Xéropotamou No. 18, p. 191, 13—14. У истом селу забележен je
и Ьакон Цимурис Kojn има сина Георгща, али су дале избрисани радови о кетовом
имовном стан>у. Cf. Ibid. No. 18, p. 142, 42—43. За споменутог свештеника Дована се
у тексту наглашава да je ÛTCO-reXéç, што О. Мазал тумачи као карактеристику за сло-
бодног сел^ка Kojn je само делимично парик манастира. Cf. О. Mazal, Die Praktika des
Athosklosters Xéropotamou: Ein Beitrag zur byzantinischen Wirtschaftsgeschichte des
14. Jahrhunderts, JOB 17 (1968) 88. Мало далл иста аутор каже да су свештеници
обрайивали земл»у са другим парицима, брннупи се о н>иховим душама. Cf. Ibid. 113.
194 Actes de Xéropotamou No. 18, p. 147,
Orлед о napoxajcKOM свепггенству у позно] Византией 91
трща Песчаника. Он има супругу Ирину, синове Димитрща и Миодла,

кпери Ксету'у и Кали, зевгар, 40 оваца, свшье, пчеле, виноград од че-
тири модоуа, баппу од jeflHor модоуа, други виноград, joui jeflHy башту
(£(Ttü7tepiß0Xtov) од два модоуа, два ораха и маслине, а плапа три и по
номизме.195 Село Косли имало je мало жител>а Kojn су сви 3ajeflHO пла-
Ьали свега 16 номизми, а свештеник Георгине je HajHMyhHHjH ме!)у н>има
jep плапа HajBehn порез. На поседима манастира Ксиропотама срепемо
и пример Kpajaer сиромаштва jeflHor свештеника парика. То je Дими-
трще из села JepHca, забележен у практику насталом измену 1315. и 1330.
године, KojH има супругу Кали, виноград од jeflHor модоуа и плапа само
треЬину номизме. Вредно je напоменути да сви жител>и овог села пла-
hajy сразмерно мале порезе, а да HajBehn износи две номизме.196
За разлику од наведених занимл>ивих али доста малобрс^них по-
датака о парицима свештеницима на поседима неких угледних и богатих
светогорских монашких обител>и, документа Есфигмена нуде нам много
више обавешгеша о свештеницима парицима. Тако практик поседа Ес
фигмена из времена око 1300. године на метоху св. Георпу'а у катепа-
ншау'у Стефашуане наводи свештеника Георгща, сина ^íиxajлa Цикале.
Георпу'е има супругу 3ojy, сина Jc-вана, Khep Mapnjy, зевгар, две краве,
20 оваца, винограде од три и по и два и по модща, башту (ёо-ожерфоХи™)
од два и по модоуа, а за све то плапа четари номизме.197 Свештеник
Георпу'е je далеко HajHMyhHHjH жител» на овом есфигменском метоху,
jep остали становници у просеку nnahajy порез од jeflHe номизме. Иста
практик доноси join неке занимльиве податке о свештеницима парицима.
У приобал>у Струме а у метоху Лаимину наводи се свештеник Теодор,
син удовице Кали Марула, koJh има супругу Ирину, Khep Mapajy, брата
Комана, зевгар и плапа порез од jeflHe номизме. Жителей овог метоха
нису 6pojHH а ни имуЬни, jep читав №ихов порез износи свега шест но
мизми. Свештеник Теодор, koJh са joш )еднюл жител>ем iuiaha jeflHy
номизму, спада у Hajöoraraje поседнике метоха, чщя остали становници
iuiahajy по пола номизме.198 У истом практику пописани су и поседи
Есфигмена у селу Враста катепаншауа Рендине, где je забележен све
штеник Димитрще, KojH има супругу Стамату, синове Стамата и Дована,
Khep Стратигу, зевгар, краву, виноград од три и по модоуа, поклон>ену
земл>у од 25 модоуа, а за све то плапа порез од две и по номизме. Ту
налазимо и именом непознатог свештеника Kojn има супругу Ирину,
сина и кЬери Ану и Кали, зевгар, пет крава, 40 оваца, виноград од 40
модоуа, а за то плаЬа пет номизми. Одмах иза н>ега споменут je и ьегов
зет свештеник Константин Kojn има супругу Mapnjy, зевгар, виноград
од десет модоуа и поклон>ену земл>у од 25 модоуа, а за то плапа две но
мизме.199 Село Враста има доста жител>а, na je разумл>иво да у н>ему
195 Ibid. No. 18, p. 143. У практику истог манастира из времена после 1300.
године у селу Косли наведен je свештеник Георгщ'е, син Димитрща Песчаника, kojh
плапа две номизме. Cf. Ibid. No. 18, p. 148. У томе практику, koj'h flaje само пореска
задужека у истом селу, наводи се 1)акон Никола Цимурис, чщя порез износи jemiy
и по помизму. Cf. Ibid. No. 18, p. 148.
i»« Ibid. No. 18, p. 155.
»» Actes d'Esphigménou, éd. У. Lefort, Paris 1973, No. 8, p. 68.
»»8 Ibid. No. 8, p. 69.
i» Ibid. No. 8, p. 70 sq.
92 Б. Фер)'анчип
налазимо чак Tpojrary свештеника од KojHx oHaj непознат именом спада

у имуптуе поседнике каквих у овом селу има доста, a Kojn iuiahajy пре-
ко три, па чак и пет номизми пореза. Друга ABojima свештеника парика
cnaflajy у средн>е имупне поседнике.
Ме^утим, практик из jaHyapa 1318. године у истом селу Враста
наводи по имовини скромног свештеника Стаматща, сина попа Дими-
Tpnja, Kojn има супругу и сина, виноград од jeflHor модауа, а плапа само
пола номизме.200 У овом селу, како напред напоменусмо доста насе-
л>еном и богатом, исти практик бележи и свештеника JoBana, Kojn има
сина попа Димитрща, супругу Психиотису, вола, краву, виноград од два
модща и земл>у од 25 моди|а а за то плапа ]сдау и трепину номизме.201
Не би се могло репи да je свештеник JoeaH повлашЬен плапан>ем сраз-
мерно малог пореза, jep нпр. световшак Георпце Каваларще у истом
селу има супругу Ану, сина Миха^а, кпер Кали, вола краву, десет коза,
виноград од два моди|а и земл>у од 25 модоуа, а плапа jeflny и по но-
мизму.202
Наведени практици Есфигмена flajy занимл>иве податке и о свеш-
теницима парицима у селу Крусову катепаникща Струме. У практику
из jaHyapa 1318. године овде je забележен свештеник Теодор Гелвеас,
Kojn има супругу 3ojy, синове Стана и Димитр^а, сестру Кали, зета Па-
HajoTa, непаку MapHj'y, зевгар, краву, магарца, виноград од два модоца
са jeflHHM орахом и земл>у од 50 модоца, а за то плапа порез од три но-
мизме.20^ У овом селу исти практик наводи и свештеника Константина
Дражу, Kojn има супругу Mapnjy, синове Николу и Василща, вола, пчеле,
виноград од jeflHor и по мод^а са две смокве и орахом, joui jcuaH на-
пуштени виноград (x£paá¡x7teXov) од jeflHor и по модщ'а, као и земгьу од
30 модщ'а. За све то Константин Дража плапа две номизме.204 Практик
из jaHyapa 1318. бележи у селу Крусову и удовицу попа Васшпуа Koja
има сина Mиxajлa, кпери Хрису и Кали, шест кон>а, виноград од два мо-
ди^а са орахом и са четири бадема, као и земл>у од 14 модоца, а зато
плапа порез од две номизме.205 Новедени свештеници из Крусова Тео
дор Гелвеас и Константин Дража, као и попадща удовица, cnaflajy у
HMyhHHje жителе села, 4HjH становници iuiahajy доста ниске порезе. Од
200 ibid. No. 14, p. 102 sq.

201 Ibid. No. 15, p. 112, 24—25. Исто имовно стадо свештеника Дована забе-
лежено je и у практику из децембра 1321. године. Cf. Ibid. No. 16, p. 120. Извесно je
да je Taj Дован син попа Димитрща Kojn je у истом селу споменут у практику из
времена око 1300 године (в. нап. 199).
202 Ibid. No. 15 p. 112, 19—20.
203 ibid. No. 14, p. 113. Исти подаци о овом свештенику и н>еговом имовном
стан>у налазе се и у практику из децембра 1321. године. Cf. Ibid. No. 15, p. 121.
204 ibid. No. 14, p. 105. У практику из децембра 1321. године снтуащуа свеш
теника Константина Драже се нешто променила. Поред супруге и синова, сада су са
н>име у домапинству join две кпери Ирина и Кали, као и брат Никола, са невестом
Кали. Од имовине Константин Дража сада има зевгар, краву, магарца, виноград
од два Mozufja, напуштени виноград (x£paá(xneXov) од je/iHor модща, join )едан вино
град у Птерници од je.0Hor мод>ца, и земл>у од 30 модща. Дакле, породица свеште
ника Константина Драже се у ме1)увремену нешто увепала, као и аена имовина, сти-
цан>ем joni jewor винограда, али je порез остао исти. Cf. Ibid. No. 15, p. 122.
205 ibid. No. 14, p. 105.
н>их je имовински взцбол* crajao Теодор Гелвеас, jep je само jemn жител>
истог села — неки Станос Христодул плапао вепи порез од н>ега у из
носу од три и по номизме.
Практик из jaHyapa 1318. на метоху св. Георпуа у катепаншиуу
Струме спомтье попадоуу удовицу 3ojy, Koja има виноград од три и по
и jeflHor и по модоуа, башту (èaoMtepipôXiov) од два и по модоуа са два
ораха и посед (êaw&ûpiov) од три модщ'а a плапа jenny и по номизму.206
Метох св. Георгщ'а je слабо насел>ен и н>егови жител>и углавном nnahajy
мале порезе, па je шцвепи oHaj попадщ'е 3oje, Koja je дакле HajHMyhmija
на овом метоху. Haj3afl, практик из децембра 1321. године у селу Пор-
тареа катепаникща Каламарще, Koje je такойе припадало Есфигмену,
спомин>е свештеника Димитрща Сфендакиса; он има супругу Ирину,
свастику Mapnjy, сина JoBaHa, виноград (ÙTcoreXéç) од jeflHor модща,
краву и земл»у од 25 модау'а, а плапа само jenny номизму.207 Свештеник
Димитрще Сфендакис представл>а занимл>ив пример допиьака у овом
селу, jep се не налази у ранш'ем практику из почетка 1318. године. Осим
тога, придошли Димитров Сфендакис спада ме!)у нajнижe опорезоване
жителе села манастира Есфигмена; ман»и порез од иьега плапа само
удовица Хрисохоа са сином Георгщем и Ьерком Теодором Koja има
виноград од пола модоца, а плапа пола номизме.208
BpojHe и занимл>иве податке о свештеницима парицима деуу по
шей поседа светогорског манастира Ивирона, издати захвал»у]уЬи труду
Ф. Делгера. Практик Ивирона, Kojn je 1301. године сачинио познати апо-
графевс Димитрще Апелмене, бележи у селу Мелинщпани катепаниюда
Струме свештеника Михаила, зета неке удовице Ане. Он има супругу
Ирину, клер Марщ'у, зевгар и десет кошница a iuiaha две номизме. У
истом селу спомтье се и свештеник Андроник Kojn има супругу Софщу,
сина 1ована, кЬери Арету, Марщу и Ану, шурака Константина, зета Jo-
вана, зевгар, две краве, шест свшьа a плапа jenny и по номизму.209 По
дали практика Ивирона су занимл>иви пре свега због околности да се
у селу, Koje je истини за вол>у доста велико, налазе nBojnna свештеника.
Што се тиче н>иховог имовног стан>а уочл>иво je да само jeflan жител,
Мелинщуане плапа порез од три номизме, а остали чак ман>е и од две.
Према там прорачунима, свештеник MHxajno спада мейу имупни)'е
жителе села, а вьегов колега Андроник мейу средаье имуБне.
Драгоцено je да и практик из новембра 1317. године naje податке
о поседницима, па и о свештеницима села Мелинциане. Ту налазимо
Софщ'у попа Андроника, Koja има кЬер Делисавету, зета Георпуа, вола,
краву, три свин>е и виноград од jennor Moflnja, а плайа пола номизме.
20« Ibid. No. 14, p. 106.

207 ibid. No. 15, p. 116. За термин vntoreXiç, kojh ce najqenme jaan>a за вино
граде, Ж. Лефор сматра да означава винограде чщи je део дажбина пренет на неко
друго лице. Cf. /. Lefort, Fiscalité médiévale et informatique: Recherche sur les ba
rèmes pour l'imposition des paysans byzantins du XIVe siècle, Revue historique 512
(1974) 340 sq.; Actes de Lavra IV, éd. par P. Lemerle etc., Paris 1982, 161.
208 Actes d'Esphigménou No. 15, p. 115.
209 f. Dölger, Sechs Praktika des 14. Jahrhunderts für das Athoskloster Iberon,
MUnchen 1949, 35. sq. Taj практик je издат и у Dölger, Schatzk. No. 66—67, p. 194.
94 Б. <t>epjamRh
Наведен je и Андроников зет свештеник Георпуе Kojn има супругу Ану,

синове Михаила и Димитрща, вола, краву, две свшье и виноград од )tßr
ног модш'а за шта ruiaha jeдну номизму. Hajзaд, ту je и Андроников шу-
рак свештеник Константин Kojn има супругу Марщу, синове Mиxajлa и
Тому, зевгар, краву, свшье и виноград од четири мощна, а за то плапа
jenny и по номизму.210 И практик Ивирона из септембра 1320 (по изда-
вачу Ф. Делгеру из 1321) године наводи у селу Мелинщуани свештеника
Константина, шурака попа Андроника, Kojn има супругу Марщу, синове
Миха|ла, Тому и Георпуа, зевгар, краву, четири свшье, виноград од че
тири и по MOflnja а за то плапа jeflHy и шестшгу номизме. Иза н>ега je
споменут свештеник Георпуе, kojh je таког)е зет попа Андроника, а има
супругу Ану, синове Димитрща, Николу, Теодора и тована, младу по
Димитрш'у Теодору, затим купу, два зевгара, пет крава, кон>а, 12 свшьа,
виноград од два морща, а за то плапа jenny и по номизму.21 1 Упорег)ен»е
података два практика (1317. и 1320. године) показухе занимтьиве ствари
о свештеницима у Мелинщуани. Имовина свештеника Константина, шу
рака попа Андроника, остала je практично иста, али се зато аегова по
родила увеЬала сином Георгием. Због тога je можда и порез сман>ен
на jenny и шестину номизме. Имовинске промене су знатно Bebe код све
штеника Георпуа, зета попа Андроника; у кратком временском размаку
он je стекао два зевгара, увепао виноград за jeflan мощу, а обогатио je
и сточни фонд. Десиле су се промене и у H>eroBoj породили, jep нема Haj-
CTapHj'er сина Mnxajna, Kojn je, како Ьемо касшуе видети, основао по-
себно домапинство, али се зато ]авла)у синови Никола, Теодор и 1ован,
као и Димитрщева невеста Теодора. Порез je увеЬан за пола номизме.
У практику из априла 1341. године иза свештеника Георпуа уписан
je и н>егов син свештеник Mиxajлo, Kojn има супругу Марщу, купу, пола
зевгара, две краве, четири свшье, конл и виноград од четири и по мо
щна, а за топлайа jenny номизму.212 Очигледно je да je током протеклих
година Mиxajлo отишао из купе свог ода свештеника Георпуа, сам по-
стао свештеник и основао посебно домапинство. Ту je забележен и све
штеник Мано]ло, син неког Mиxajлa, koj'h има синове Николу и Геор
пуа, перке Ану и Ирину, зета по Ани, купу, две краве, шест свшьа а
плапа пола номизме.213 На)зад ту налазимо и Закона Георпуа, kojh je
зет епископа, а има супругу Mapnjy, купу, пола зевгара, две краве, вино
град од пола мощуа и плапа пола номизме.214 Наведени практиди, на
стали у npBoj половини XIV века (1301, 1317, 1320. и 1341), доносе заним-
л>иве податке о свештешщима паридима у селу Мелинщуани. Пре свега,
треба нагласити да се по пореским плапагьима, односно по имовном
стан>у, ти свештениди парици нису разликовали од других жител>а села,
jep ни они не iuiahajy велике порезе. Колико смо могли уочити, HajBehn
порез у селу износио je две номизме, а толико nnahajy и овде забележени
HajHMynmyH свештениди парици. Осим тога, подаци практика сведоче
210 Dölger, Sechs Praktika 55.

211 Ibid. 67. Свештеник Георпуе забележен je са том имовнном у практику од
априла 1341. године. Cf. Ibid. 81.
г" Ibid. 81.
2" Ibid. 81.
21« ада. go.
о изузетном месту породице попа Андроника, забележеног joui 1301.

године са супругом Софщом. Чланови те разгранате породице, kojh се
у наведеним практицима cpehy до 1341. године, очигледно су уживали
велики углед у селу, jep су углавном свештеници. То je Hajryuiha и Haj-
разгранати)'а свештеничка породила Kojy смо могли да пратимо према
подацима практика XIV века.
Практик Ивирома из 1301. године регистру)'е у селу Гомату свеште-
ника JoBaHa Колокинта kojh има супругу Ирину, синове Григорща, Геор-
пц'а, Димитрща и Атанасща, именом непознату кпер, зевгар, три краве,
кон>а, виноград од десет модща, три маслине и башту од jcnnor мо-
доца, а за све то плаЬа две и по номизме. У истом селу забележен je и
свештеник Никола Колокинта Kojn има супругу Ксенщу, синове Геор-
raja и Дована, кпери 3ojy, Теодору и Mapnjy, зета по 3ojn JoBaHa, унука
Георпца и унуку Mapnjy; од имовине свештеник Никола nocenyje зев
гар, четири краве, кон>а, магарца, четири свшье, десет кошница, вино
град од десет модоу'а, 20 маслина и орах, а за све то плана три номизме.215
Свештеници у селу Гомату JoeaH и Никола npiman,ajy jeдно] породили
Колокинта, иако се не може препизнще одредити степей н>иховог срод
ства. Ca друге стране, наведена имовина и порези осталих жител.а истог
села noKa3yjy да JoBaH и Никола Колокинта cnaflajy у имущице станов-
нике, нарочито Никола, чща. je имовина Доста велика и Kojn се можда
и користио повластицама свештеничког позива, jep плала свега три
номизме.
О свештенидима парицима села Гомату говоре и касюу'и прак-
тици Ивирона. Тако практик из новембра 1317. године овде спомшье
попадоцу Ирину Колокинта, очигледно удовилу горе споменутог све-
штеника Николе, Koja има сина Николу, кпер Теодору, зета Тована, де-
Вера JoBaHa; од имовине попадш'а noce;ryje вола, две свшье, виноград од
четири модща и напуштени виноград (xep<iá(A7teXov) од jeflHor и трепине
модоца на коме су 22 маслине, 14 младих смокова, три крушке и друго
дрвепе; затим има врт и виноград (äfi7teXo7tepiß6Xiov) од четири модоуа
на коме су 25 маслина, два ораха, пола дуда, три крушке, две младице
лозе и друго дрвепе, као и посед (аиХотбтасл») од пет модща. За тако
богату и разноврсну имовину Ирина плайа само две и по номизме.216
У истом селу забележен je свештеник Teopraje, сии Калигара, kojh има
синове Димитрща и 1ована, кпер Дафни, затим виноград од jeÄHor мо
доца и башту од два модоца на Kojoj су пет ораха, четири треплье, две
крупнее, три маслине и друго плодоносно дрвепе, а за то плайа пола но
мизме.217 Практик из априла 1341. године бележи у селу Гомату свеш-
теника Димитрща, зета попа Димитри]а Каламариса.218
Подаци о свештенилима парицима села Гомату необично су за-
НИМЛ.ИВИ. Према практику из новембра 1317. године становници села
плапали су различите порезе; неки од н>их luiahajy мале суме, а има их
215 Ibid. 38 sq. За термине око поседа cf. Ibid. 126, 123.
216 ibid. 59. Попадща Ирина наведена je са истом имовином и у практику из
1320-1. године, само што плапа нетто маки порез од две номизме. Cf. Ibid. 70 sq.
2" Ibid. 59.
г»» Ibid. 87.
96 Б. Фер)анчиЬ
KojH Aajy и по д ве номизме. Попадща Ирина, Koja noceflyje доста добара,

спада мег)у ва)имуЬни)е али и повлашпене жителе села; то се може за-
кл>учити на примеру удовице Ирине rianajoHo Koja има доста велику
имовину а плапа три и по номизме, дакле више од попадще Ирине.219
Ca друге стране, пада у очи да су свештеници парили у Гомату поседо-
вали доста плодоносног дрвепа. flajyhn преглед занимаша жителе
села Гомату, kojhx je било 562, настадених у 130 домапинстава, A. JIajy
KOHCTaTyje да je овде нашла Tpojnny свештеника, а да их je 1321. године
било дво^ица.220
MeÇy селима манастира Ивирона 3Ha4ajHO место имало je Радо-
ливо, по opojy жител>а jeflHo од HajBehnx села познатнх из светогорсхих
докумената. Сасвим je разумливо што у томе великом селу налазимо
доста свештеника парика. Практик из janyapa 1316. године бележи овде
свештеника Василща Правилу kojh има супругу Марщу, сина Дими-
трща, брапу Мю^ула и Георгща, снаху по Мю^лу Ану, купу, зевгар,
две краве, магарца и виноград од седам модща а плапа две номизме.221
Ту се спомшье и свештеник Василще Арулис са супругом Членом, си-
ном Константином, тако1)е свештеником, перком Марщом и зетом Jo-
ваном. Од имовине има купу, краву, виноград од девет модща за шта
плапа две номизме.222 У селу Радоливу живи и свештеник Димитрще,
син Гериле, Kojn има супругу Марщу, Majxy 3ojy, кпер Евдокщ'у, брата
Василща, купу, зевгар, магарца и виноград од седам модща а за то
imaha jeдну и по номизму.223 Практик из jaHyapa 1316. je веома заним-
л>ив, jep доноси податке о свештеницима у Радоливу kojh су присел>е
ници (Ttpo<Txa8Y)(ji,evoO. То je пре евега JoBaH Попица из Лукувикще KojH
има сина Георгща, невесту 3ojy, унуку Марщу, н>иву, а плапа само
пола номизме. Merjy жител>има Радолива убележен je joni jcflw свеш
теник приселэеник: Константин Трикалин у Доксокампу, Kojn има
супругу Теодору, сина 1овава, виноград од четири модща, а плапа две
номизме.224 Исти практик peracrpyje у Радоливу и свештеника Арулиса
Фотина Kojn има супругу Ирину, сина Mnxajna, hepKy Делену, кубу, кра
ву, виноград од седам модща, а за то плапа две номизме. На]зад, у
селу je споменута и Марща, удовица свештеника JoBUm Берице, Koja
има сина свештеника Димитрща, н>егову невесту Марщу, другог сина
Василща и н»егову невесту Кали, унуку Марщу, купу, виноград од три
модща, а за то плапа jeдну номизму.225 Подаци о свештеницима пари-
цима села Радолива у практику из jaHyapa 1316. године noTBpî}yjy кон-
статацщу да je тако велико и многолюдно село Metjy жител>има имало
више свештеника. Подаци о имовини тих свештеника noKa3yjy да су они
поседовали винограде, што je у томе времену очигледно главна прив-
редна делатност жителе Радолива. По забележежн' имовини и порезима
21» Ibid. 58.

220 A. Laiou — Thomadakis, Peasant Society in the Late Byzantine Empire, New
Yersey 1977, 125, n. 37.
221 Dölger, Sechs Praktika 93.
222 ibid. 96.
223 ibid. 98.
224 ibid. 98, 102.
225 ibid. 99.
1s
Оглед о napoxHj'cKOM свештенству у позно)' Византии 97
ти свештеници парици cnanajy у средаье имуЬне жителе, jep практик у

Радоливу шцчепше бележи поседнике Kojn miahajy порез око jeflHe но-
мизме. Има их само неколико имуйнщих kojh imahajy по четири, a joui
pelje по пет номизми. Колико смо могли да проверимо, око петнаест
жител>а села плаЬало je порез од три и више номизми.
За проучаваае свештеника парика у селу Радоливу, нлховог ста
туса и пoлoжaja, драгоцено je што je сачуван joui даав практик поседа
Ивироиа у коме je тако!)е обухвапено и ово велико село. То je практик
из априла 1341. године Kojn бележи свештеника Лава, зета Пасхалща
Кенхреа, kojh има супругу 3ojy, синове JoBana, Михаила и Николу, перку
Марщу, купу, пола зевгара, две краве, магарца, виноград од пет и н>иву
од осам модоуа а за то iuiaha jeAHy и по номизму.226 Ту се као присел>еник
у Просещцани спомин>е свештеник Теодор Кенхреас kojh има супругу
Кали, синове Пасхалща и .Гована, купу, пола зевгара, две краве, магар
ца, три свшье, виноград од шест модш'а а за све то плаЬа jenny и по
номизму.227 у Радоливу je тада забележен и свештеник Теотокще kojh
има супругу Кали, сина Фотина, перку Фотину, непака Василща, купу,
пола зевгара, виноград од седам морща, а плайа jeAHy и по номизму.
Одмах иза н>ега наведен je и свештеник Васишуе Слав kojh има су
пругу Фотину, синове Тирщана и JoBana, купу, пола зевгара, краву, ма
гарца, десет коза, виноград од шест модоуа а за то flyryje порез од jeflHe
и по номизме.228 Практик из априла 1341. године peracTpyje у Радоливу
и свештеника Николу Гериласа Kojn има супругу Теодору, сина Проко-
mija, шураке Влаха и Димитрща, невесту удовицу Кали, непака Стама-
Tuja, неЬаку Mapnjy, купу, винограде од пет модауа, а за то плаЬа jenny
и трепину номизме.229 Ту je наведен и свештеник Дован, kojh има супругу
Теодору, синове Георгща, Калуда и Константина, невесту Teopraja Тео
дору, кЬер 3ojy, купу, магарца, винограде од четири модща а за то iuiaha
jeAHy номизму.230 У Радоливу je забележен и свештеник Baciumje Пра-
вица Koju има супругу Мари)'у, синове Антошу'а, Mиxajлa и Василща,
невесту по Антонщу Ирину, кпер Ирину, куКу, звегар, краву, магарца,
две свшье, виноград од девет модоц'а [ASTà той é£aXet[A¡AaTo<; той KoXcGvou,
kojh je дао перки у мираз, а за то плаЬа две номизме.231 Ту je регистро
вая и свештеник Дован, зет попа Baciumja, Kojn има супругу Стилщану,
купу, пола зевгара, краву, винограде од четири MOAHja, а опорезован je са
jeAHOM номизмом.232 У истом практику налазимо и свештеника JoBaHa
Педщака, kojh има супругу Кали, кЬери Марщу и 3ojy, куЬу, пола зевгара,
две краве, магарца, шест коза, винограде од пет модща а за то плана
jeflHy и четвртину номизме.233 У Радоливу ce peracTpyje и свештеник
Димитрще Василкос kojh има супругу Кали, синове Калуда и Joeana,
«« Ibid. 107.
227 Ibid. 107.
228 ibid. 112.
22» Ibid. 114.
2M Ibid. 115.
231 Ibid. 115.
232 Ibid. 115.
233 ibid. 116.
7
98 Б. Фер)'анчип
купу, винограде од четири модща, а за то плапа je;my номизму.234 Haj-

зад, исти практик бележи и свештеника Калуда, зета попа Константина,
KojH je присел>еник у CaMHjaHH. Он има супругу Стаматики, синове Jo-
Вана и Георпн'а, перку Кали, тетку удовицу Калковипу, братучеде Ва-
cилиja и Георпуа, купу, пола зевгара, магарца, две свин>е, виноград од
девет модща дат зету у мираз, а за то плапа пола номизме.235
Подаци о свештеницима парицима села Радолива из практика од
априла 1341. године joui су инструктивной од оних Koje налазимо у ра
ннем практику из 1316. године. Пре свега noKa3yjy да je ово велико и
многолюдно село имало више насел>ених свештеника него две и по де-
цгнще paHHj'e. Ме^утим, подаци о висини пореза noKa3yjy да ни свеште-
нкцд парици а ни други жител>и Радолива нису много имуЬни. Jep, пре-
ма практику из 1341. године сви они nnahajy умерене порезе, а само по
неки пример прелази две номизме. Колико смо могли да уочимо, Haj-
веЬи убележени порези износили су три номизме, a jaen>ajy се само у
три ^ynaja. Ca друге стране практик из 1341. године, као и oHaj из 1316,
сведочи да свештеници парици nocenyjy винограде, што je свахако од-
говарало npeoB^ljyjyhoj и HajßHUie застушьежу non>onpHBpeflHoj култури
становништва Радолива. Упоре!}ива1ье података два практика из 1316,
и 1341. године noKa3yje занимл>иву чюьеницу да je за време протекле две
и по деценщ'е потпуно променян свештенички кадар Радолива. Jep, од
свештеника парика познатих по практику из 1316. године овде после 25
година среЬемо jcnjoro Bacmmja Правилу, али се у ме^увремену и у н>е-
roBoj породили стан>е променило: домапинство су напустила н>егова
брапа, а нема ни сина Димитрща, али зато свештеник Василще Правица
има нове синове (Антошп'а, ^íиxajлa и Васюиц'а), као и кЬер Ирину. Ca
друге стране, нешто се променяла и имовина Василща Правиле: 1341.
године наведена je jczma крава, док je рашуе имао две, али je сада имао
две свшье, а површина винограда je повепана од седам на девет MOfliija.
Порез свештеника Василща Правиле остао je исти и износио je две но
мизме. Практици из 1316. и 1341. године спомшьу ÄBojHny свештеника
парика KojH по CBoj прилиди npraiaflajy породили Гериласа. Први je Ди-
митрще, син Гериласа из 1316. године, а затим Никола Герилас из 1341.
године. Све би то говорило Да je покретност свештеника била доста ве
лика и да су се они често селили, Meibajyhn место живл>ен>а и обавл>ан>а
пастирских дужности.
Напред анализирани практали flajy податке и о свештеницима па-
рилима других ман>их заселака Радолива. Практик из jaHyapa 1316. го
дине у Овилу бележи свепггеника Димитрща, брата Мавровог, Kojn има
супругу Mapnjy, кпер Кали, купу, вола и плапа само шестину номизме.236
Osaj свештеник парик плаЬа jenaH од HajMaibHX пореза Koje смо нашли
у изворима, али очигледно да то HHje последила н»еговог повлашЬеног
пoлoжaja, Beh више него скромне имовине Kojy noceflyje. У истом прак
тику испред н>ега je наведен xpoja4 Церин Kojn nocctryje нешто Behy имо-
234 Ibid. 109. Нешто каснще наведен je и н>егов син riarajoT, Kojn има супругу
Кали, купу, магарца, винограде од два моди^а, а плапа пола номизме. Cf. Ibid. 115.
235 ibid. 110.
236 ibid. 105.
вину, а плайа пола номизме. Ca друге стране пада у очи да веЬина ста-
новниха Овила плапа мале порезе око jenne номизме, a HajBHUie je/ury и
по номизму. У практику из 1316. године нашли смо само двсуицу Kojn
су плаЬали две и по номизме.
Meljy об]авл>еним збиркама докумената великих светогорских ма-
настира 6pojne и инструктивне податке о свештеницима парицима да^у
акта Велике Лавре св. Атанасща. У оппшрном полису поседа манастира
из 1300. године у мейама Новог Села спомшье се куЬа попа Георпуа, а у
меЬама села Kapeeje куЬа свештеника Криопигадита.237 На жалост, то
су j едини оскудни подаци о делу имовине ове дво]ице свештеника на ос
нову Kojnx се ништа не може репи о н>иховом имовном стан>у. Заним-
л>иве податке о свештеницима парицима naje инвентар парика Велике
Лавре саставл>ен око 1300. године. Ту се у селу Гомату катепаникэда Je-
риса и Равешдауе наводи свештеник Нипифор Kojn има супругу Mapnjy,
пар волова, магарца, две свшье, виноград од jennor моддуа, посед са
дрвепем од Kojer je jenna маслина, а за то iuiaha jenny номизму.238 Наве-
дени свештеник je доста скромног имовног стан>а, па се на основу пореза
не може заюьучити да je у било коме погледу повлашпен. Иначе, у селу
има неколико сел>ака xojn nnahajy порез од две номизме, а сличну имо-
вину има н»егов брат xpoja4 Кирщак Kojn тако!}е rmaha jenny номизму.
Ме^утим, током времена je свештеник Ншшфор увеЬао породипу а и
имовину, jep га у практику из jaHyapa 1321. среЬемо са супругом Мари-
joM, пасторком Mиxajлoм и н>еговом невестом Аном. Од имовине за-
бележено je да има вола, мазгу, врт од пола модоуа, два ораха, винограде
од три, jeflHor и трегшне и пола модща, као и половину млина; зато
плапа две и шестину номизме.238»
Mefiy парицима села Селада у катепаникщу Jepnca инвентар на
води свештеника Атанасщ'а, Kojn има супругу Марщу, сина Теодора,
вола, две краве, 20 оваца, кон>а, магарца, шест кошница, виноград од
мираза величине jennor модоуа а за то плапа две номизме.239 Ме1}утим,
у селу Селада инвентар парика наводи и свештеника Bacmmja Kojn има
супругу Ану, сина тована и iuiaha само трешшу номизме. Нешто дал>е
je забележен и свештеник Алексее Kojn има супругу Таласину, синове
JoBaHa и Димитрща, Перку Mapnjy, а плайа порез од пола номизме.240
237 Actes de Lavra II, No. 90, p. 86 sq., 181, 201. У исцрпнсу и документовансд
студщи о поседима Лавре св. Атанасща Н. Своронос KOHcraTyje да je Лавра у Кала-
марщи имала метох Kapeejy са агридионима Гена и Неохори. Taj метох се спомшье
в у noTBpAHoj хрисову.ън цара Mnxajna VIII Палеолога из jaHyapa 1259. године. По-
вршина агридиона Неохори износила je 3698 модща, од чега 3273,5 обрадиве земле.
Cf. N. Svoronos, Le domaine de Lavra sous les Paléologues, Actes de Lavra ГУ, 90, 93.
238 Actes de Lavra II, No. 91, p. 99, 27 sq. Село Гомату, Koje ce налазило близу
JepHca, стари je посед монаха Лавре; према подацима практика овде je 1300—1305.
био 331, а 1321—1324. године 372 становника.
«8а Actes de Lavra П, No. 109, p. 252, 533—535.
239 Actes de Lavra II, No. 91, p. 106, 80—81. Одмах иза aera je наведен и Jo-
ван, сия Димитрщ'а Песщака, ксу'и има веЪу имовину, а плапа исти порез. Село Се
ладу на североистоку катепаники]а Jepnca — Равениквде, монаси Лавре су добили
од деспота Дована, брата цара Михаила VIII Палеолога. Иначе, ово село je jeflHO од
Hajeeltox Koje je поседовала Лавра св. Атанасща: 1300—1304. имало je 496, а 1321—
1324. чак 686 жител,а. Cf. Svoronos, Domaine 173а.
2*о Actes de Lavra II, No. 91, p. 106, 85—86, p. 107, 93.
7*
100 Б1ФеианчиЙ
Подаци о свепггеницима парицима села Селада веома су занимл>иви;

пре свега, наведени порези показэду да у овом по имовини жител>а ша-
реном селу они спада^у у средн>е имуЬне поседнике. Исти полис парика
noKa3yje да у Селади има сел>ака kojh nnahajy порез вейи од четири но-
мизме; неки Димитрще са доста великом имовииом плапа чак шест но-
мизми, а Василще Есфигмен join четвртину номизме више.241 Друга
ÄBojnna споменутих свештеника cnaflajy у HajcHpoManœnje л>уде овог
позива Koje смо срели у документима; шихови порези су врло Мали, jep
они не nocenyjy никакву имовину. Додуше, oeaj инвентар парика бележи
у истом селу Селада и неке световн>аке парике Kojn нису поседовали ни
какву имовину.
Занимъиве податке о свештеницима парицима najy и пописи села
Koje je Велика Лавра св. Атанасща имала на оствру Лемносу. Тако прак
тик из октобра 1304. године у селу Хрисипу наводи Закона Косту KojH
има сестру Теодору, зета Миодла, купу и краву а за то плапа само ше-
стину номизме. Ту je забележен и 1)акон Коста Kojn има супругу Mapnjy,
две куКе, зевгар, магарца, 18 оваца, виноград од пола модща а плапа
порез од 18 коюца. У истом селу je регистрован и свештеник Дован Па-
реквол, Kojn има супругу Mapnjy, сила Косту и кпер Снежану, зета Ко
сту Неофора, купу и краву, а за то плапа свега пола номизме.242 По
даци овог практика noKa3yjy да сем ретких изузетака жител>и села Хри-
сипа imahajy мале порезе, иако нису увек сиромашни у имовини. Само
jeflaH становник, неки IlaHajoT, наведен на почетку списа, има доста ве-
лику имовину па плапа шест номизми. Други жител> плапа три и по
номизме, а остали Haj4einhe испод номизме. У том светлу треба по-
сматрати и податке о свештеницима парицима, мала се истовремено
мора признати да они HMajy малу имовину, знатно скромншу од многих
других становника села Kojn исто iuiahajy мале порезе.
Ме1)у парицима села Калецика практик из октобра 1304. године
бележи и Закона Ангелевса Kojn има супругу Евдоюуу, синове Теодора
и Косту, xyhy, два говечета (áYeXáSia), виноград од jeflHor и по модоуа
а за то плапа трепину номизме.243 Ту je регистрован и 1)акон Коста KojH
има супругу Ану, две купе, зевгар, две краве, два магарца, пола ком,
четири свин>е, девет оваца и виноград од два модоуа а за то плапа jcmry
номизму.244 Пoлoжаj Закона Ангелевса и Косте нще повлашпен, jep су
и остали жител>и села сличног имовног ставьа и nnabajy отприлике исти
порез. Тако се одмах иза Ангелевса спомшье JoeaH Кодонис са перком
Евдокщом, куном, две овце, виноградом од jeflHor модща и порезом
од четвртине номизме.245 Становници села Kaлeциjaкa, Koje je доста
насел>ено, nnabajy порезе измену шестине и три номизме, a oBaj HajBehH
порез забележен je само у je,zraoM cny4ajy.
2*1 Ibid. No. 91, p. 105, 112, p. Ill, 171—173.

242 ibid. No. 99, p. 149 sq., 164 sq., 193 sq. Село je 1304. године имало 48 по-
родица. Cf. Svoronos, Domaine 141.
243 Actes de Lavra II, No. 99, p. 147, 120—121. Село je 1304. године имало 34
породице. Cf. Svoronos, Domaine 141.
2*4 Actes de Lavra П, No. 99, p. 147, 125—126.
245 rbid. No. 99, p. 147, 121—122.
Оглед о парохщском свештенству у позно) Византии 101
Иста практик из октобра 1304. године у селу Цукаларща на Лемносу

бележи свештеника Константина Kojn има супругу Mapnjy, перку Ири
ну, две купе, вола, краву, магарца и четири свшье, а плапа свега пола
номизме. Ни за овог свештеника парика се не би могло репи да je по-
влашЬен у односу на друге жител>е села, jep се одмах иза н>ега наводи
световкак парик Георгще Ифандис Kojn са ÄBoje деце има отприлике
нету имовину joui и са виноградом, а тако1)е плапа пола номизме.240
Практици поседа Лавре св. Атанасща npjraajy join неке занимлдве
податке о свештеницима парицима. Тако практик из фебруара 1317.
године у селу Доксомпу peracrpyje свештеника Георгща Kojn има су
пругу Ану, Ьерку Марщу, сина Сарантина, две купе, зевгар, три свшье,
пола винограда, десет рибхьака и виноград од три модш'а, а за све то
без риболова плапа порез од }едае номизме.247 У истом селу наводи се
и Ана, удовица свештеника Константина Врщенща, Koja има сина Ата-
насща, купу и виноград од jennor модоца, а плапа свега пола номизме.
Занимл>иво je да попадица Ана нема у имовини ни чамца ни рибн>ака,
иако je, бар према у овом документу описано^ имовини, село Доксомпос
изразито рибарско.248 У истом селу споменут je и свештеник Joвал Си-
несще Kojn има супругу Теодору, сина Кала, купу, вола, три свшье и ви
ноград од два модща а за то .zryryje порез од je,nHe номизме.24' Овде je
споменут и 1)акон Теодор Пицакотос Kojn има сина Нипифора, кпер Ка
ли, зета Николу, купу, мазгу, пола брода и виноград од пет модша, а
за то без риболова плапа jenny и по номизму.250 Иста практик у селу
Доксомпу бележи и Кали, удовицу свештеника Катакала, Koja има сина
Ираклиота, купу, две свшье, виноград од осам модоуа и за то дугу)'е порез
од две номизме.231 Преглед^уЬи податке о свештеним липима — пари
цима или Н.ИХОВИМ удовицама у густо насел>еном рибарском селу Док
сомпу, не бисмо смели заюьучити да су се они у било чему разликовали
од других житела. Jep, у селу има и знатно богатщих поседника Kojn
nnahajy порез од три па и више номизми.
Практик поседа Лавре св. Атанасша, сачшьен janyapa 1321. го
дине, спомитье у селу Лороту свештеника Георпуа Kojn има супругу
Евдоюду, сина Полиевкта, вола, кон>а, два винограда од три и jeflaH
величине од jennor модш'а, а за то плапа три номизме.252 Село Лорото
24« Ibid. No. 99, p. 150, 203—204. Село Цукаларща mije било велико, jep je
1304. имало свега 15 породнца. Cf. Svoronos, Domaine 141.
247 Actes de Lavra II, No. 104, p. 166, 77—79. Село Доксомпос или Токсомпос
на доло] Сгруми поклонно je Лаври цар Михцло VIII Палеолог 1259. године. Према
практику из 1317. године село je имало 4300 модща од чега 3000 обрадиве земле. У
нлму je у 141 купи живело 406 становника. Cf. Svoronos, Domaine 112, 173а.
24* Actes de Lavra П, No. 104, p. 168, 123—124. Жители села Доксомпос има-
ли су право риболова на оближкем je3epy Тахинос. Cf. Svoronos, Domaine 112.
24» Actes de Lavra П, No. 104, p. 169, 150—151.
Ibid. No. 104, p. 169, 133—134.
"1 Ibid. No. 104, p. 170, 155—156.
252 Ibid. No. 109, p. 234, 228—229. Село Лоротос налазило ce на Каламарщи
где je Лавра имала старе поседе. Године 1300. имало je површину од 4500, а 1321. го
дине од 4000 модща од чега je 1900 било обрадиве земле. Измену 1321. и 1324. го
дине село je имало 250 жител>а. Cf. Svoronos, Domaine 90, 93, 173с.
102 Б. Фер]анчиЬ
je доста густо населено, а н>егови жители су прилично имупни, jep многи

од н.их iuiahajy порез од три па и више номизми. Према наведеном по
резу од три номизме свештеник Георпце би спадао у имугйпуе жител>е
села, што се може тумачити доста великим виноградима xoje je поседо-
вао. Исти практик из почетка 1321. године peracTpyje у селу Kapeejn
свештеника )ована, зета Константина Мажу'ла, Kojn има супругу Тамару,
зевгар и виноград од два модща, али je у документу избрисано место о
н>еговом пореском задужен>у.253 У селу Гена исти практик бележи све
штеника Димттяуа Кондоникиту, Kojn има супругу Ирину, Лерке Кали,
Теодору и 3ojy, зета од прве Mиxajлa, зевгар, две краве, магарца, три
винограда од Kojnx два од по два и по модща а трепи од пола модща;
за то je дуговао порез од две и по номизме.254 Подаци практика из по
четка 1321. године noKa3yjy да село Гена шуе велико, али су порези н>е-
гових житела врло различити и крепу се од je;me четвртине до четири
номизме. Према там прорачунима свештеник Димитрще je имуЬтуи
човек, чщк je доста висок порез од две и по номизме, свакако условлен
виноградима Koje je поседовао.
Практик из jaHyapa 1321. године у селу Пинсон спомшье свеште
ника Mиxajлa, зета попа Кала, Kojn има кпер Mapnjy, зевгар, магарца,
виноград од два и по модща, врт (Io-wxtjtciov) од трепине модту'а и за то
плапа jeflHy и по номизму.255 Иста практик бележи у овом селу и Закона
Георпуа, зета Цикале, koj'h има супругу Ану, кпер Mapnjy, зевгар, кра-
ву, виноград од jeflHor модща, врт од четвртине моди)'а, а плапа je;my
номизму.256 У селу Пинсон срепемо и попа Maнojлa, Kojn са супругом
Ирином нема никакву имовину, па плапа само трейину номизме.257
Подаци практика из jaHyapa 1321. године noKa3yjy да становници доста
великог села Пинсона нису особито имупни, jep je Hajeehn забележени
порез износио три номизме, а плапао га je извесни Димитрще Леонтас,
KojH je поседовао доста велику имовину. Неколико жител>а села nnanajy
две номизме или нешто више, док су остали са нижим пореским заду-
дужен>има. Подаци о свештеницима парицима села Пинсон доста су
различити: свештеник Mиxajлo и 1)акон Teoprnje cnaflajy у средаье имупне
поседнике села, док je поп Мажуло jeflaH од HajcHpoMainmijHX свештеника
парика на Koje смо наишили у документима.
Практик поседа Лавре св. Атанасщ'а из jaHyapa 1321. године pinje
податке о свештеницима парицима у join неким манастирским селима.
253 Actes de Lavra II, No. 109, p. 239, 312—313. Село Kapeeja тако1)е се нала-
зило на Каламарщи где je Лавра имала старе поседе. Оно je 1300. године имало 2969,5
а 1321. године око 3160 моцща од чега 2300 обрадиве зем1ье. Измену 1321. и 1324.
године Kapeeja je имала 95 жител>а. Cf. Svoronos, Domaine 93, 173с.
254 Actes de Lavra II, No. 109, p. 240, 324—325. Село Гена на Каламарщи
тако1)е je стари посед Лавре. РЬегова површина je 1300. процекена на 348,75 а 1321.
године на 445,50 модща обрадиве земл>е. Измену 1321. и 1324. године село Гена je
имало 83 житела. Cf. Svoronos, Domaine 92 sq., 173c.
255 Actes de Lavra II, No. 109, p. 227, 108. Село Пинсон или Писон се нала-
зило ме1)у старим поседима Лавре на Каламарщи; 1300. године имало je 8143,50 а
1321. године 8346,80 модща од чега око 6000 обрадиве земле. Cf. Svoronos, Domaine
90, 95.
2» Actes de Lavra II, No. 109, p. 228, 111—112.
257 Ibid. No. 109, p. 228, 131.
У селу св. Еуфимще катепаншау'а Каламарще спомшье се свештеник

Лав Ренкусис Kojn има кпер 3ojy, зевгар, пет коза, виноград од три дела
величине пет и четвртине модоуа, као и шести део млина; за све то ду-
говао je порез од две и четвртину номизме.258 У истом селу забележен
je и свештеник Калос Анатолик Kojn има сина Константина, вола, ма-
гарца, 75 коза, четири винограда величине три, пола, два и по и два мо
доуа, пола свевременог млина и врт од пола модоуа; за ту приличну имо-
вину свештеник Калос плапа порез од четири номизме.259 У селу св.
Еуфимще споменут je и свештеник Константин Каматир KojH има су
пругу Mapnjy, брата Николу, зевгар, виноград од два модоуа опорезован
(Û7TOTeXéç) код манастира св. Георпуа и други тако!)е опорезован
(ÛTOTeXéç) од три модоца; зато /ryryje порез од две и шестину номизме.260
У истом селу наводи се и свештеник тован Симеон KojH има синове Кон
стантина и Димитрща, кпери Теодору и Ану, вола, виноград опорезован
код другог поседника (Û7toxeXéç) од два модща, а за то плапа порез од
jeflHe номизме.261 Подаци практика из почетка 1321. године noKa3yjy да
je село св. Еуфимще доста густо насел>ено, а да су н>егови жители раз-
личитог имовног стан>а, jep nuafiajy порезе у широком распону од пола
до четири номизме. Занимл>иво je да се у селу св. Еуфимще налази и
екстреман aiy4aj поседника Димитрщ'а Каламара Kojn има велику имо-
вину, па чак плапа порез од осам номизми. Велико село св. Еуфимще
имало je неколико свештеника парика од Kojnx су дэдица средшег имов
ног стан>а, jep imahajy порез око две номизме. Ме^утим, овде je забе
лежен и свештеник Janoc Анатолик Kojn плапа четири номизме, што je
jeflaH од Hajßemix пореза Koje смо залазили код свештеника парика. У
великом селу Гомату je, поред веЬ споменутог свештеника Ншшфора
(в. нал. 238а), забележен и свештеник Ксенос Мезин Kojn има супругу
Семни, сина Атанасща, кпери Евдоюуу и Теодора, зевгар, кон>а, мазгу,
винограде од трегшне, jenHor и по модоуа, 16 и 18 литара и ]едан орах;
за то плапа две номизме.262 Треба напоменути да жителей овог села
imahajy сразмерно ниске порезе, а свега неколико н>их плаЬа три номизме.
У селу Селада OBaj практик бележи flBojnny свештеника, Николу Петра
Kojn има супругу Христину, сина Теодора и кпер Софщу, а од имовине
зевгар, две краве, мазгу, виноград са дрвейем од пола модоуа, башту
од jeflHor модща, осам трешавьа, виноград од пола модоуа, а за то пла
па две и трегшну номизме.263 У Селади живи и свештеник Дован 6 той
'EoTpayfjivou, KojH има супругу 3ojy, сина Кирщака, кЬери Теодору и Ма-
258 ibid. No. 109, p. 229, 145—146. Село св. Еуфимица на Каламарщи монаси
Лавре су стекли join у XII веку. Оно je 1300. имало површину од 4465,125 а 1321.
године од око 5000 модаца, од чега 4000 модща обрадиве земл»е. Cf. Svoronos, Do
maine 95.
2» Actes de Lavra П, No. 109, p. 229, 147—150.
2«o ibid. No. 109, p. 230, 155—156. За термин vkoteMi;, Kojn ce y документи-
ма Лавре често jaeiM за винограде, в. нап. 208. Што се тиче другог термина à-reXéç,
Lefort, Fiscalité médiévale 340 sq., eepyje да ce он односи на винограде Kojn су опо-
резовани и унети у пореске документе. Cf. Actes de Lavra IV, p. 161.
261 Actes de Lavra П, No. 109, p. 232, 196—197.
262 ibid. No. 109, p. 255 sq., 591—592.
263 ibid. No. 109, p. 265, 756—757.
104 Б. 4>epjaH4Hh
pnjy, вола, две граве, мазгу, свигьу, два винограда од по jeflHor модоуа,
а за то ruiaha две номизме.264 У великом селу Селада жители ruiahajy
порезе чах и по три, па и четири номизме, па према томе наведени све-
штеници cnaflajy у средне имуЬне поседнике.
У практику из почетка 1321. године пописани су и поседи Велике
Лавре св. Атанасща у ман>им селима, па и овде има података о свеште-
нилима парицима. Тако je у селу Дримосирта споменут свештеник Ди-
митрще, Kojn je по перки зет свештеника Андроника, а има супругу Ану,
сина Îиxajлa, виноград од два модща, за шта ruiaha порез од пола но
мизме.265 Према подацима практика село Дримосирта je доста густо
населено, а н>егови жители ruiahajy различите дажбине од шестине до
три номизме, тако да овде затечени свештеник Димитрще спада у си-
poMauTHHje жителе. У селу Панагща исти практик бележи свештеника
Лампудиса са сином Георгием ко]н има jeflHor вола и плаЬа порез од
трегшне номизме.266 Село Панапца je доста слабо населено, а порези
гьегових житела се углавном креЬу око jeme номизме, осим jeflHor па
рика Kojn je чак плапао четири номизме. Занимливо je да споменути
свештеник Лампудис спада у HajcHpoMaimnije становнике овог малог
села.
У селу Хладни Извори забележен je свештеник Никола Момотис
са супругом Аном, синовима Атанасщем и Maнojлoм, магарцем, 12 коза
и виноградом од jeflHor модща, за шта ruiaha порез од}едае номизме.267
Овде cpeheMo и свештеника Лава Вамвакиса Kojn има супругу Кали,
hepxy naHopejy, зевгар, десет коза, виноград од jewior модща, а за то
ruiaha }едну и по номизму.268 Село Хладни Извори у коме живе дво-
jnoa свештеника парика доста je населено, а въегови жители ruiahajy
порезе у распону од пола до четири номизме, па су према томе и разли-
читог имовног стагьа. Споменути свештеници парили cnajiajy у сиро-
машни)'е становнике села и не би се могло регш да су у погледу опоре-
зиван>а у нечему повлапшени. Као илустрацща може се навести Дован
Василаки или Капсалас KojH има супругу Ану, кЬери Кали и Марщу,
вола, четвртину млина и виноград од jeflHor модща, за шта ruiaha jenny
номизму.269 Исти практик из почетка 1321. године спомшье у селу Ске-
лохори на Касандрищ свештеника Константина Дрииноса са супругом
Марком, синовима Дованом и Георгием, Kojn има зевгар, две краве,
2«« Ibid. No. 109, p. 271, 872—873.

263 Ibid. No. 109, p. 241, 348—349. Село Дримосирта налазило ce на неточно]
страни Каламари|е где je Лавра имала Hajenme поседа x-oje je стекла join током XI—
XII века. Године 1300. Дримосирта je имала површину од 8384 модща, а 1321—1324.
године у селу je живело 208 жителе. Cf. Svoronos, Domaine 90, 173с.
266 Actes de Lavra II, No. 109, p. 245, 415. Село Панапца на Каламарщи има-
ло je површину од око 900 модща. Године 1321—1324. имало je 85 становника. Cf.
Svoronos, Domaine 91, 173с.
267 Actes de Lavra II, No. 109, p. 246, 432—433. Село Хладни Извори (Kpúa
Птдуавих) налазило се у приморском Kpajy близу Дримосирте на Каламарищ. Према
практицима имало je 3600 или чак 4000 модаца обрадиве земл>е, а 1321—1324. године
године 128 жителя. Cf. Svoronos, Domaine 91, 173а.
м» Actes de Lavra П, No. 109, p. 247, 445—446.
M» Ibid. No. 109, p. 247, 439—440.
Оглед о паросском свештенству у no3Hoj Византии 105
магарца, виноград од даног модща и четири литра, join два винограда

од по jeflHor модща, затим н>иву од 27 модоуа, а за све то плапа порез
од две и по номизме.270 У овом селу xoje нема много жителл порези се
крепу измену трейине и две и по номизме, а свештеник Константин Дри-
нос je Haj6oraTHjn становник. Из знатно касюуег времена (април 1409)
потиче акт Павла Газа и Георпуа Принкипса о замени неких поседа
Лавре са државном блажном. Ту се у селу Дримосирта спомшье поп
JoBan, зет Кациле, Kojn плапа седам номизми, као и поп Никола, Kojn
noceflyje краву, а плапа шест номизми.271 Ова свештена лица cnaflajy у
средн>е имупне поседнике села, jep има жителе Kojn iuiahajy вепе порезе,
чак и преко десет номизми.
Горе изнети материал о свештеницима парицима oMoryhyje неке
зашьучке о н>иховом статусу и пoлoжajy у шуединим срединама где су
обавл>али cBoje пастирске дужности. Потребно je напоменути да су ве
сти о томе временски и просторно ограничене: потичу из практика
и других полиса поседа светогорских монашких обител>и, сачин>ених у
npBoj половини XIV века; са друге стране, ти пописи oöyxBaTajy села и
поседе светогорских манастира на oflpel)eHoj територщи, углавном у
околини Атоса, где су ce HajBehHM делом и налазила н»ихова иманл. Пре
свега je занимгьиво да ти свештеници парици живе измешани са другим
парицима у селима светогорских манастира. Извесно je да je 6poj свеш-
теника парика у jeflHOM селу директно зависио од ¿poja ьегових жи
теле, jep густо насел>ена и велика села, какво je нпр. било Радоливо
манастира Ивирона, HMajy више забележених свештеника парика kojh
су овде вероватно обавл>али и предви^ене пастирске дужности. Упоре^у-
упи описану имовину и пореска задужевъа свештеника парика са оним
што су поседовали и плапали световни парици истог села, могли смо
да у HajßebeM öpojy cлyчajeвa констату]емо да они нису у повлашпеном
rowKOKajy Kojn би се огледао у ман>им пореским обавезама. Као и други
жител>и сеоске заверите, односно световни парици, свештеници па
рици плапали су порез сразмерно члановима породице и pacпoлoживoj
имовини. Подали практика сведоче и о различитом имовном стан>у па
рика свештеника, што се углавном види по висини разрезаног пореза.
Ca jeflHe стране наишли смо на сиромашне свештенике парике практич
но без икакве имовине Kojn су плапали незнатне порезе. Вепи 6poj све
штеника парика, забележених у практицима, средн>ег je имовног сташа,
jep плапа порез у висини око две номизме. Доста су ретки примери имуИ-
нщих парика свештеника kojh су плапали порезе, што се иначе запажа
код световних парика.
Свакако да су свештеници као учени и угледни л>уди учествовали
у раду разних судских тела одедница у KojnMa су живели, peiuaBajyhH
текупе имовинске спорове или тестаменте. У регистрован>у таквих при
мера оставипемо по страни свештенике Kojn су чинили административни
апарат епискогода, па су по дужности и функции одре^ени да y4ecTByjy
"о ibid. No. 109, p. 247, 451^52.

"l Ibid. III, No. 161, p. 157, 23, p. 158, 32. У селу Гомату je забележен поп Ми-
xaino Kojn noccoyje краву, али je избрисана брсу'ка нлговог пореског задужевъа. Cf.
Ibid. No. 161, p. 159, 68.
106 Б. <t>epjaH4Hh
у решаван.у таквих спорова. ПокушаЬемо да уочимо оне cnynajeBe kojh

су, како се чини, имали ванредан характер, a koJh сведоче о великом
угледу локалних свештеника, jep су присуством и сведочен>ем давали
правну снагу одлукама у судским споровима. Ben 14. марта 897. године
настао je акт Георгще, удовице Димитрэда Цагастиса, Koja са децом
npoflaje Евтимину, игуману манастира св. Андрее у Перистери, наслед
ие поседе у селу Другувунтон. На акту je први потписан Димютлуе, про
топоп храма Богородице, а затим Епифанэде, пресвитер и Baauinje, rja-
кон истог храма, као и неки световнлци.272 Занимллво je да je oBaj про-
flajHH акт требало да овере свештеници познате солунске цркве Бого
родице Ахиропиита, што сведочи о н>иховом угледу. У практику патри-
japumjcKor нотара Адама из jyHa 1073. говори се и о одрег}иван>у ме^а
поседа манастира св. JoBam на Патмосу у проастиону Bapejn, па се уз
парике као сведок спомшье и свештеник Мосхос.273 Марта 1078. године
протонотар Никола врапа Есфигмену поседе у IlopTapejn Koje je при-
cвojилa солунска митропол^а. Разграничен>у je као сведок присуствовао
и протопоп Кирщак из села Kapeeje.274 JyHa 1081. године сачин>ен je акт
Евгенща, игумана и свих монаха Космидиона, kojh Бенедикту, монаху
Амалфитанаца, rapaHTyje посед Платона у области Принарща, продат
за 24 ливри злата. Пошто je акт настао у манастиру Влахерна, потписани
су Константин, пресвитер Велике цркве и Влахерне, Георгще Герулис,
пресвитер Влахерне и тован, 1)акон Велике цркве и Влахерне.275 Априла
1089. нотар JoBaH Теологит саставио je практик неких поседа Koje je
патмоски манастир имао на острву Леросу; као сведоци су наведени
Калхос, протопресвитер епископще Лероса, свештеници \^^ло и Ни
кола, као и хипо^акон Mиxajлo.27б Документа манастира Богородице
Милостиве из jyna 1 1 53. године у селу Кондарату спомшьу попа Мило-
рада (о 7taTc5cç MaXopáSou), а у селу Лесковици попа Григорща; они су
сведоци код одре1)иван>а граница поседа. Касшц'е се у описиваньу Meîja
спомин>у н>иве попа Милорада из Кондарата.277
Сличног характера je и сведочетье протопопа Mиxаjла Никща KojH
ce Maja 1209. године nojaAJbyje у спору Лампона, жител>а Милета и ма
настира св. JoBana у Вату; потврдио je да je н>ива испод ставропипцског
пута наследии посед Лампона.278 Низ ary4ajeBa сведочен>а свештеника
налазимо у повеллма манастира Лемвиотисе, недалеко од Смирне.
Тако je Beh у акту од септембра 1 191. године, KojHM монах Геронтще да-
pyje посед манастира св. Mapnje, потписан Теодор Гунгулакис, свеште-
272 Actes de Lavra I, No. 1, p. 90 sq.

273 Nystazopoulou-Pelekidou, BuÇ. ïy-ypaipa No. 50, p. 14, 210.
274 Actes d'Esphigménou No. 4, p. 53.
27' Actes de Lavra 1, No. 42, p. 255. Из 26. септембра 1085. године потиче прак
тик rpHropHja Ксерита Kojn су попшсали пресвитер Дован и свештеник Дован. Cf.
Ibid. No. 47, p. 254.
27« Nystazopoulou-Pelekidou, BuÇ. iyypixyx. No. 53, p. 73, 207.
277 L. Petit, Le monastère de Notre Dame de Pitié en Macédoine, IRAIK 6 (1900)
40, 42, 44. У коментару ових података (p. 65) исправно ce каже да je облик MaXopâSoç
у ствари Милорад.
27> MM VI, 153—155. Janin, Les églises 228 наводи акт и Bcpyje да je издат 1209.
године.
Оглед о napoxHjcKOM свештенству у познсу Византщи 107
ник и номик села Приновари.279 Занимл>иво je да je Теодор Гунгулакис

дуго остао на Toj дужности, па чак и после потпуне промене ситуащце
у Смирни и околини, jep га априла 1232. поново срепемо као потписника
акта KojnM Григорще Понирос и супруга Кали npoflajy Лемвиотиси по-
сед у области св. Георпуа.280 Акт из jyлa 1231. године, koj'h по napeeoj
наредби omicyje границе два поседа Лемвиотисе у селу Кукули, сачинио
je и потписао Mnxajô Мосхин, протопоп и номик области Левка и Ку-
кула, а на Kpajy текста je потписан и свештеник Лав Скорцидис281 Из-
гледа да je полоз^ номика овог xpaja ocTajao у породици Мосхина, jep
je августа 1269. године Теодор Мосхин, протопоп и номик Кукула и
Левка, сачинио и потписао акт KojnM Ана Ан1)ео Äapyje рибшак Лемвио
тиси.282 Сличай пример служепег свештеника и административног функ
ционера срепемо у селу Мурмунти. Тако веп августа 1263. године Геор-
raje Каринатис (KapuvâTyjç), свештеник и номик села Мурмунта, потли-
cyje акт KojnM Никола Критик и н>егов син nponajy посед Лемвиотиси.2"
Марта 1275. године монах Неофит npoÄaje посед Лемвиотиси, а на акту
je потписан Георпуе Каронитис (Карсжтт)?), протопресвитер и номик
села Мурмунта.284 Ме^утим, изнена^е чшьеница да je у ме^увремену
(априла 1265) издат акт KojnM Никола и Ксенос Дерматас да]у поседе
Лемвиотиси, а Kojn je потписао Mиxаjлo Керамевс, свештеник и номик
села Мурмунта.285 X. Арвелер perncTpyje горе наведене примере свеш
теника номика села Мурмунта, а склона je да noBepyje да су Георгще
Каринатис и Teoprnje Каронитис иста личност. То би звачило да je и
горе забележени Mnxajno Керамевс истовремено био номик села Мурмун
та када и Георгще Каринатис (Каронитис), што X. Арвелер прихвата
као MoryhHo.286
Сачуван je само Kpaj акта из фебруара 1278. године на коме je пот
писан Никола Филокинигит, свештеник и номик MaHTeje.287 Из марта
1280. године потиче акт Георпу'а Какаве koj'h са браном npoflaje Лемвио
тиси н»иву у Kpajy Лилиди, а потписао га je свештеник и номик Георгще
27' MM IV, 201 sq. Село Приновари налазило се североисточно од Смирне.

Cf. Ahrweiler, Smyrne 56 sq.
280 MM IV, 197 sq. Теодора Гунгулакиса као нотара Приноваре perHcrpyje и
Ahrweiler, Smyrne 115.
281 MM IV, 142—144. Облает Левки — Кукула налазила се западно од Смирне.
Cf. Ahrweiler, Smyrne 61. Исти аутор perncrpyje oeaj акт и датира га у }уп 1231. го
дине. Cf. Ibid. 117.
282 MM IV, 245 sq. Ahrweiler, Smyrne 117 peracTpyje акт и датира га у 1296.
годину.
283 MM IV, 158 sq. Село Мурмунта се налазило северно од Смирне. Cf. Ahr
weiler, Smyrne 62—64.
284 ММ ГУ, 170 sq. Продав акт Евдокще Петрице из марта 1275. године та-
ко1)е je потписао Георгще Каронит, протопресвитер и номик села Мурмунта (ibid.
171 sq.); иста личност je потписана joui на два акта: Кали Тиранине Koja априла 1276.
npoflaje поседе Лемвиотиси и Николе Критика KojH априла 1276. године npoflaje посед
и цркву истом манастиру. Cf. Ibid. 174 sq.
2« Ibid. 150—152.
28в Ahrweiler, Smyrne 117 sq.
287 MM IV, 84. Село Mairreja се налазило неточно од Смирне. Cf. Ahrweiler,
Smyrne 59.
108 Б. Фер)анчиК
Гунаропул.288 Повел>е манастира Лемвиотисе сачувале су join неке

примере свештеника ко)н су као номици села потписивали акте о продд]'и
добара. Марта 1276. године Миха]ло Петрица nponaje посед у Пиргу
Лемвиотиси, а на акту je потписан Ксенос Модин, свештеник и номик
села Оксиса у Kpajy Кордолегита.289 Из 1287. године потиче акт о посе-
дима Лемвиотисе где се спомин>у неки жителей села Приновари: свеш
теник и номик Константин Копадос, свештеници Миха]ло Мавхи и Ми-
ха^о Родман, као и неки световнлци.290 Новембра 1293. године издат
je акт становника Новог Села koJh регулише више питаша ме^а поседа
Лемвиотисе, а на Kpajy текста су потписани свештеници Константин
Манос и JoaaH Мармара, o6ojioia номици овог села.291
Поред наведених примера учешпа свештеника функционера из
околине Смирне у саставл>ан>у купопрода^них аката, има cлyчajeвa да
су то чинили и обични свештеници, користеЬи се cBojnM угледом и по
знававшем месних прилика. Тако из деиембра 1228. године иотиче акт о
решаван>у спора измену жител>а села Приновари и Макринитисе, а из
тога села су наведени свештеници Комнин и Варазин, као и неки светов-
нлци.292 У рашп'ем излаганьу спомшьали смо свештеника Алексща Те-
саита као поседника у околини Смирне, а сада га среЬемо као потпис-
ника акта из 1234. године Kojn се односи на посед Сфурну; поред Алек-
cnja Тесаита Taj документ су потписали Теодор, свештеник и номик ми-
трополще Смирне, као и неки сведоци световшаци.293 Веома je заним-
л>иво да je у акту из септембра 1235. године наведен као сведок и Никола
Лаодикин, свештеник и номик са пронще Сиргариса, а опет се радило
о поседу Сфурна. 294 На акту Константина Агрипарниса, Kojn октобра
1239. године npoziaje посед Лемвиотиси, потписан je и сЕештеник Ни
кола Халимарис295 Из априла 1240. потиче акт Марще, Нерке Мш^'ла
Гунаропула, Koja Лемвиотиси продеуе посед у Kpajy Румваку; на доку
менту je потписан свештеник Лав Копадис.296 Децембра 1246. године
JoBaH Влатерос са породицом продаже млин Лемвиотиси, а на акту je
потписан свештеник Лав Липарин.297 Септембра 1246. године 1ован
Ханте са породицом npoflaje маслине и земл>у свештенику НиЬифору
Варгу и сину Довану Манкафи, a nponajHH документ je потписао и све-
288 MM IV, 226 sq. Иста личност je потписана и на акту од марта 1287. kojem
Константин Гавала продаje Лемвиотиси н>иве у селу Вари. Cf. Ibid. 228. О Георпцу
Гунаропулу cf. Ahrweiler, Smyme 116.
289 MM IV, 172 sq. Taj спомен pemcrpyje Ahrweiler, Smyme 118. Kpaj се на-
лазио на севернс-j страни смнрнског залива. Cf. Ibid. 60.
2»0 MM IV, 278.
291 Ibid. 231 sq. Село Неохори се налазило североисточно од Смирне. Cf.
Ahrweiler, Smyrne 64 sq.
292 MM IV, 187—189.
2" Ibid. 32 sq.
294 Ibid. 38. О читавом cny4ajy в. OcUtpoiopcm, Прошца 31 сл. (-СД I, 189
сл.). О породици Лаодикина cf. Ahrweiler, Smyme IIS.
2« MM IV, 157 sq.
296 Ibid. 195 sq. Свештеника Лава Копадиса као редактора акта perHCTpyje
2«7 MM IV 196 sq. Свештеника Лава Липарина као редактора и потнисника
nPOAajHor акта perHCTpyje Ahrweiler, Smyme 116.
Оглед о паросском свештеяству у познсу Византии 109
штеник Лав Сиропул.298 Дануара ХШ индикта (1241. или 1256) Георгще

Петрица уступа Лемвиотиси башту (rcspijióXiov), a Taj акт je потписао
свештеник Никита Мандрагора.299 Априла 1250. Mapnja Катафагиотиса
продеуе Лемвиотиси н>иве у Мавраки, а на акту je потписан свештеник
Стефан Левкате.300 Из марта 1254. потиче акт KojnM Константин Ки-
порос и Никола Дерматис npoAajy Лемвиотиси неке поседе а кр]и je
потписао и свештеник Никита Термирис.301 Jyna 1282. године Mиxajлo
Фока npoÄaje маслине Лемвиотиси, а акт je као сведок потписао свеште
ник Георпуе Вамбулидис. 302 Mиxajлo Керамонит npoflaje jaHyapa 1283.
посед манастиру св. Mapnje а на акту су потписани Константин, Макрос,
протопоп Геника и свештеник Ксенос Сгуридис303 Haj3afl, из овог Kpaja
потиче и акт од новембра 1293. године о разграничен^ измену Лемвиотисе
и Комнина Вране, а ме|)у сведоцима je наведен и свештеник Алексее.304
Подаци богате збирке повел>а манастира Лемвиотисе, недалеко од Смир
не, показуху да су у овом Kpajy локални свештеници скоро редовно уче-
ствовали у саставл>ан>у npoflajmix и других аката о имовинским пита-
н>има. Понекад су то свештеници KojH су обавл>али дужност номика у
селима, а понекад пароси села, Kojn су носили зван>е протопопа. Пози-
вани су због угледа koj'h су уживали, као и због доброг познавала ме-
сних прилика.
Примере учешпа локалних свештеника у саставл>ан>у правно-имо-
винских аката налазимо и на другим странама византщске територще.
Тако je измену 1270. и 1274. године настао тестамент Теодора Скарана,
монаха Теодула, у коме се спомин>у 6pojHH свештеници из околних села;
то су Теотокще Кератиниот, Константин Агиомеринит и Константин
Лесхиот из Ермилще, а Лав Опсиюуан, Василще Петрона и Пангала из
Св. Илще.305 }уна 1271. године сачшьен je акт у коме се oflperjyjy границе
неких маслшьака манастира Спасителе на Косу, метоха патмоског ма
настира. Merjy присутним лицима спомшьу се свештеник Сорос и Тео-
гност, протопоп той Ke<páXou.306 Занимгьиво je да су у jeflHoj молби жи
теле Коса цару Андронику II Палеологу из jyâ 1288. свештена лица на
ведена посебно на Kpajy акта.307 Из 1304. године потиче дугачак акт цар-
298 MM IV, 69 sq. Акт je потписао и Георпце Калист, 1)акон и номик митро-
nonnje Смирне. О породици Сиропула cf. Ahrweiler, Smyrne 148.
299 MM IV, 92 sq. Свештеника Никиту Мандрагору peracTpyje Ahrweiler,
Smyrne 116.
300 MM IV, 205. Свештеника Стефана Левката pernerpyje A hrweiler, Smyrne 116.
soi MM IV, 152 sq.
з°2 MM IV, 129 sq. О породили cf. Ahrweiler, Smyrne 141 sq.
303 MM IV, 269 sq. Село Геникон се калазило североисточно од Смирне. Cf.
Ahrweiler, Smyrne 62 sq. Константина Макроса као протопопа овог села регистру^
304 ММ ГУ, 178—180.
305 Actes de Xéropotamou No. 9, p. 84.
306 Nystazopoulou-Pelekidou, BuÇ. êrYP»?» No. 70, p. 201, 19, 21.
307 To су свештеници JepeMHja, Константин Рапсонит, Константин, 1ован
Фотки, протопоп, Job&h Маргарит, Довод Епнфашде, 1ован Преторщан, Константин
Магалит, као и (акони Анатолик и Захалас. Потписан je и Лован, свештеник еписко-
шце Коса. Cf. Nystazopoulou-Pelekidou, BuÇ. Éyrpaça No. 75, p. 226 sq.
по Б. 4>epjaH4Hh
ског функционера о разграничен^ неких поседа Хиландара, чщи су се

монаси спорили са брапом из Лавре св. Атанаси]'а и Ксиропотама. Спо-
рови су настали у Рудави и око метоха на Превлаци, а мег)у особама
присутним решаван>у спора на терену спомшьу се свештеници кир Геор-
гще и кир Константин за Koje се наглашава да су мештани (totcixoí). Пе
ред н>их се наводе и други мештани световн>ани, а мало каенще се спо-
мин>у свештеници из Рудаве, JoeaH, Константин и Никола.308 Очигледно
je да се у наведеним документима тестаменту Теодора Скарана и акту о
спору Хиландара са Лавром и Ксиропотамом ради о истс-j nojaen: као
угледни и у имовинским споровима верзирани л>уди локални свештеници
помажу да се неке имовинске ствари изведу на чистину.
Децембра 1305. године сачшьен je акт архиепископа Лемноса
Koja поклан>а Лаври св. Атанасща манастир Богородице Какавиотисе
на Лемносу. Документ су потписали свештеници Mnxajflo Модас, Теодор
Панагиотис, Теодор Карвонис, Тома татропул и }ован Халкиопул,
као и jepoâKOH JoeaH Авгеринос; на xpajy je потписан и севаст Кон
стантин Цирапис, дукс и кефалща Лемноса.309 Повел>у о истом лемно-
ском манастиру издао je новембра 1321. године и таков, архиепископ
Лемноса и Имброса, а на Kpajy су поред неких свештеника функционера
архиепископов потписани 1ован, свештеник и номик, као и )ован, jepo-
г)акон и логотет.310 Из августа 1309. године потиче акт KojnM Mиxajлo
Капитонет и супруга му Ксенща npoflajy Ксеносу Крититу купу у Солуну
близу цркве Асомата. Taj npoflajHH акт су потписали свештеници ове
славне солунске цркве: Димитров Марщан, Димитрще Милинарис и
Георпуе Македон, као и неки други функционери.311 Свакако да су све
штеници познатог солунског храма овде ангажовани као сведоци због
свог великог угледа, а и познаван>а ствари.
Занимл>иве податке о свештеницима сведоцима дaje тестамент
Теодора Караве из Maja 1314. године, сачшьен у присуству свештеника
солунске цркве св. Мине протопопа кир Теодора Катаве, као и свеште-
теника кир Константина Колокинта, кир Димитр^а Макрина, кир Ни
коле Сгуропула, кир .Тована Монтина, кир Георгща Кармаце и кир Кон
стантина Агиалина. Необично je занимл>иво да су свештеници за Taj по-
сао добили новчане награде: Катава и Колокинт по три, Сгуропул, Мон-
тин, Кармаца и поп Ксенос по jenny номизму, а Монтин je добио
joш четири номизме ëvexev èvroupiao-Tixoô xal (Avr^n)? (íou. Meljy сведо
цима на Kpajy акта потписани су и неки свештеници: Димитров Мили
нарис и Теодор Периволин.312 Из наведеног тестамента видимо да су
локални свештеници, Kojn су cboj'hm знан>ем и угледом осигуравали важ-
ност одлукама аката о имовинским споровима, понекад добщали за то
зов Actes de Chil. I, No. 19, p. 41—45.

30» Actes de Lavra II, No. 101, p. 154, 25—29.
зю Ibid. No. 113, p. 291, 38—50.
зп Actes de Xénophon, éd. L. Petit, Виз. врем. 10 (1903) No. 4, 40—43. О со-
лунскс-j цркви Асомата, познато] из докумената XIV века, cf. Janin, Les églises 355
Kojn кратко резимира и caApxcaj акта из августа 1309. године.
312 Actes de Chil. I, No. 27, p. 59—64. О солунском храму св. Мине cf. Janin,
Les églises 397 Kojn peracTpyje и nocTojaH>e овог тестамента.
Оглед о napoxHjCKOM свештенству у no3Hoj Византии 111
и извесну новчану награду. Може се само претпоставити да je висина те

награде зависила од н>иховог угледа и полозка.
Повел>е манастира ff,ajy обавештен>а о joui неким свештеницима
KojH су сведочили при решаван>у имовинских спорова или саставл>ан>у
nojeflHHHx аката. Августа 1275. године jepoMOHax Теодосще flapyje ма-
настиру Макринитиси у неточно] Тесалщи манастириЬ св. Николе у
Кармени; на акту je испред других сведока потписан и свештеник Геор-
raje.313 Седамнаестог августа 1304. године Mapnja Ангелина, удовица
Mиxajлa Дуке Ангела, а Лерка Димитрща Спартина, flapyje Лаври св.
Атанасща разне поседе, а акт су као сведоци потписали свештеници и
клирици Maнojлo Ахрадис и тован Радин, иза Kojnx су потписи сведока
световн>ака.314 Децембра 1304. године Димитрще Филантропин уступа
зографу кир Mиxajлy Проелевсину годшшьи приход од поседа Кирща-
комони код Алмире, а у акту се као присутни спомшьу свештеник и кли
рик JoBaH Кокала, као и клирик Миодло Врахнос. На Kpajy су потписани
свештеници и клирици JoBaH Калис и Ксенос Лигирос.315 Некада су акте
о имовинском споровима оверавала духовна и свештена лица, као нпр.
повел>у о винограду тована Ангела, насталу измену октобра 1316. и Maja
1317. године. Виноград je MajKa оставила сину Константину Kojn га je,
будупи без деце, завештао брату товану а пред претором дима Димитри-
jeM PajaHOM и свештеником JoBaHOM Агапитом.316 Pamije o6jaBn>eHoj
повел>и Хиландара (август 1321), KojoM монахин>а Марина npoflaje мо-
насима посед у Кесаропол>у, В. Мошин и А. Совре додали су део са пот-
писима сведока Meíjy KojHMa су и свештеници Константин Охлиарин,
JoBaH Озлин и Андроник.317 Марта 1326. године Георпце Вуцин прода]е
JoaHHKHj'y, игуману Ивирона, купе близу солунског хиподрома, па се
каже да je новац примио у присуству неких лица, ме!)у KojnMa je и све
штеник кир Алексще, потписан и на Kpajy акта.318 Из децембра 1327.
године потиче документ тована, сина noKojHor Сисинща, Kojn дару]е ма-
настиру AлиroIja наследии посед млина близу Ревитиона, а ме1}у сведо-
цима световним функционерима потписани су свештеник Димитрще
Борил и н>егов отац 1ован.319 Августа 1329. године кир Герасим, харто-
филакс епискотце Jepnca, са сином свештеником Константином, flaje
поседе Хиландару, а повела о томе сачин>ена je у присуству свештеника
Теодора Корна, Закона и клирика тована Латира и кир JoBana Ктиста.
Ту je и акт попадще танопула о npoflajn н>иве Хиландару, настао пред
блаженим свештеником Иваном Крецевулом, Законом Латиром, све
зи MM IV, 427. О овом манастиру cf. /. Köder—F. Hild, Tabula imperii by-
zantini I, Hellas und Thessalien, Wien 1976, 210 sq.
314 Actes de Lavra II, No. 98, p. 141, 59—60.
3'5 Actes de Chil. I, No. 21, p. 46—49.
31« MM I, 66—68; Darrouzès, V, No. 2076. 1ована Агапита perncTpyje Trapp,
Prosop. Lexicon No. 121 Kojn претпоставл>а да je то иста личност са царским посла-
ником на Криту из 1310. године (F. Thiriet, Délibérations des assemblées vénitiennes
concernant la Romanie, Paris 1966, No. 216).
317 Moîin-Sovre, Dodatki No. IV, 21. Текст повеле je сдавлен y Actes de Chil.
I, No. 69, p. 155—158.
318 Dölger, Schatzk. No. 112, p. 306 sq.
31» Actes de Kultumus No. 13, p. 67.
112 Б. Фер^анчиЬ
штеником Теодором Кормом и свештенихом Константином Симеоном.

ТреЬи део говори о Константину Таситу xojH са супругом Ксешцом про-
flaje н>иву Хиландару, а као сведоци су потписани свештеник Теодор Кор-
мос и !)акон JoBaH Латирос.320 Из августа 1358. године потиче акт пин-
кернисе Ане Торникине Koja великом стратопедарху Алексщу и великом
примикирщу JoBaHy flapyje половину поседа Валтиста у Завлантщи kojh
je донела као мираз. Met)y потписаним лицима налази се и свештеник
MaHojno Калоидас.321 Haj3afl, из септембра 1415. године потиче акт
солара у Солуну kojh ce o6aee3yje да Ье давати годшшьу плату jepoMOHaxy
цркве св. Павла, а акт су као сведоци потписали свештеник Агиостефанит,
као и 1)акон Mnxajno Хоюу'ат, протекдик Солуна.322
Занимл>иве податке о свештеницима сведоцима при саставл>ан>у
разних аката о имовинским питан>има или споровима нашли смо у по-
3HaToj збирци повела манастира Вазелона, недалеко од Трапезунта.
Додуше, та збирка je сасвим специфична, jep сводим подацима покрива
доста малу територщу на Kojoj су се простирали посели овог славног
манастира. Вазелонски акти садрже податке о породили Сапуаса Koja
je у другое половили XIII века дала низ свештеника. Тако су на npoflaj-
ном акту свештеника Константина Хамуриса (jyn 1260) као сведоци пот
писани свештеници Василще и Теодор Сапуас.323 Свештеник Теодор Са
пуас je свакако богат и угледан човек, што noKa3yjy неки подаци доку-
мената о H>eroBoj имовини. Око 1260. године Ана Протопападопулос
продгуе попу Теодору Сапуасу купу у Дианиахи. Отприлике у исто време
Панкратще Салафунтас flaje свом зету попу Теодору, вероватно Сапуасу,
швье Легнаки у замену за коша и уагвлд. У исто време и 1ован Ка-
махис npoflaje попу Теодору Сапуасу посед Саталенику.324 Око 1260.
године HacTaje акт kojhm Константин Цавалитис flapyje поседе мана-
стиру Вазелона, а као сведоци су наведени свештеници Георгще Алпу-
сис, Теодор и Константин Сапуас. На акту je потписан и свештеник Ев-
статще Хурунорит као ô yçxftùç той 6<pouç.325 Око 1270. године у при-
суству свештеника JoaHHKHja и Васшнл'а Сапуаса, као и Георпл'а Хон-
дра, а и )ОШ неких сведока, сачин>ен je акт о потврди даровала стаса
Mnxajna Зукарена монасима Вазелона.326 На пропаном акту из 1268.
године потписани су свештеници Василще и Joammtje Сапуас, као
и Константин Катенис.327 Из времена измену 1260. и 1270. године
потиче даровни акт попадще и удовице Mapnje Куртиставе у коме се
као сведоци спомшьу свештеници JoamooQC Сапуас и Георгще Алпу-
320 Actes de Chil. I, No. 119, p. 250—252.

32» Actes de Saint-Pantéléemôn, éd. P. Lemerle, etc., Paris 1982, No. 12, p. 105.
У коментару ce наглашава да je породнца Калоида позната из светогорских доку-
мената.
322 Actes de Dionysiou, No. 14, p. 97. О солунскс-j цркви св. Павла cf. Janin,
Les églises 405.
323 Ваз. акты No. 57, 32.
324 Ibid. No. 17, 8, No. 19, 8, No. 21, 9.
323 ibid. No. 79, 46 sq.
326 ibid. No. 36, 16.
327 ibid. No. 50, 27.
Оглед о napoxHj'cKOM свештенству у üoshoj Византии 113
сис.328 Године 1263. или 1278. сачшьен je даровни акт Павкалща Вува-
ласа на коме je ме1)у осталим сведоцима наведен и свештеник JoaHHXHje
Сапуас.329 Наведени подаци из повел>а показу)'у да je свештеничка по-
родица Сапуаса била веома бро]на, а по CBoj прилици угледна и богата,
jep се н>ени чланови jaBJbajy као поседници и сведоци у низу докумената
из друге половине XIII века, везаних за околину Трапезунта.
Ме^утим, акта вазелонског манастара flajy joui неке, додуше скром
нее податке, о свештеничким породицама. На npoflajHOM акту Лава
Кутрупелиса из друге половине XIII века ме!)у сведоцима je наведен и
свештеник Георгще Санщан, а на Kpajy je потписан свештеник Mиxajлo
Диплоит као ó Ypaçeùç той 6<pouç.330 Тестамент монахшье Amicje Ка-
лиаве из 1291. године сачшьен je у присуству сведока свештеника Дована
Псоме и Теодора Санщана.331 Извесно je да je пред нама join jefljia уг
ледна свештеничка породила Санщана. Слично се може реЬи и за по-
родицу Хондралеста. Из друге половине ХШ века потиче повелл 1ована
Сигиариса kojh flapyje посед манастиру Вазелону, а на акту je као све-
док потписан и свештеник Евгегац'е Хондралест. Из истог времена je и
даровна повел>а jepoMOHaxa Теодора Валезиота Kojy су као сведоци
потписали свештеници Joamouije Мапас и Андрща Хондралест.332
Резултати овог рада fl03Bon>aBajy да се донесу неки општщи зак-
кл>учци о статусу и положа]у парохщског свештенства у no3Hoj Визан
тии. Они, пре свега, noKa3yjy да су за учюьене преступе, па и за оне kojh
су се тацали световног живота, свештеници одговарали пред црквеним
судовима васел>енске патрщарппуе или локалних епискошца. На жалост,
сем ретких изузетака, описи таквих спорова искл>учиво потичу из пресуда
синода васел>енске патрщаршще у Цариграду. Томе треба додати и важ-
ну околност да су ти познати cny4ajeBH и временски ограничени, jep се
углавном односе на XIV век из Koje епохе je и сачувана велика збирка
пресуда цариградске патрщарпице. Одлуке noKa3yjy да синод нще ра-
справл>ао само о канонским преступима свештеника веЬ и о онима kojh
су cbojhm caдpжajeм сасвим спадали у домен световног живота. Из опи-
са поступка и пресуда Koje смо у Toj збирци одлука патрщарппфког си
нода нашли нисмо могли да заюьучимо да су свештеници у престоници
били у повлашИеном пoлoжajy у односу на световне странке Koje су се
по)явл»ивале у споровима пред синодом. Ca друге стране спорови воуени
пред синодом сведоче о пpиличнoj hmobhhckoj разлици ме1)у цариград-
ским свештенством. Постоев имупни свештеници kojh су у caMoj престо
ници поседовали знатну непокретну имовину. ЗахвалэдуЬл Toj околно-
сти, они су имали и одре^ен углед у средний у Kojoj су живели, што им
je осигуравало зашгиту yranajmix л>уди у царском двору, па некада и
самог цара. Ме^утим, на Äpyroj страни нашли смо и свештенике чще
32» Ibid. No. 45, 23.

32» Ibid. No. 84, 49 sq.
ззо Ibid. No. 91, 53. Георпф Сашу'ан je 3ajeflHO ca свештеником Константином
Политом присутан и при писан>у даровног акта Василща и Ане Зосим из друге поло
вине ХШ века. На Kpajy акта je и потпис Константина Диплоита ко]и je и овде 6
YpOUpEÙç -ТОО "xfOUÇ
3" Ibid. No. 78, 45 sq.
332 Ibid. No. 27, 11 sq., No. 117. 87.
I
114 Б. Фер^анчяЬ
имовно стаде mije завидно; неки ме!)у тим сиромалшщим свештеницима

су учшьене преступе отуфивааа црквене имовине об^аппьавали и прав-
дали бедом cBoje породице и жмьом да тахве невол>е мажар привремено
реше. Велики 6poj преступа свештеника у Цариграду односио се на за-
хльучиваде и благослов спорних бракова; у шувейем 6pojy таквих случа-
jeea радило се о непоштован>у доста строгих одредаба васеллнске патри-
japumje о обавезном документу код склапаш, брака. Осим тога све-
штеници су правили и друга огрешедо у склапаау бракова када су се
таквом чину испречавале одре^ене сметное (малолетност супружника,
paHHje склопл>ени бракови или веридбе итд.). Извесно je да свештеници
такве преступе нису чинили случадоо и да су од будуЬих супружника или
н>ихових породила добщали награде, jep су они од зашьученог брака и
сами очекивали извесну корист.
Подали докумената о napoxHjcxHM свештеницима у унутраппьости
царства ocвeтл>aвajy сасвим друге стране н>иховог живота и пoлoжaja,
jep превасходно говоре о H>HxoBoj noKpeiHoj и HenoKperaoj имовини. Ре-
rncTpyjy nponaje или дариван>а поседа Koje свештеници чине превасход
но манастирима. Описали cny4ajeBH noxa3yjy да су свештеници у визан-
rajcKoj провинцши често били и имуЬни л>уди, када су могли да OTyljyjy
простране земл>ишне поседе, npoflajyhn их или поклашууЬи маластир-
ским обител>има. Необично занимл>иве и инструктивне податке повел>е
Aajy о свештеницима парицима, свакахо HajcnpoMannrajeM делу овог
сталежа. Сачувани манастирски прахтици сведоче да су тахви свештеници
живели са осталим парицима у nojединим селима, сносеЬи сходно вели-
чини породице, хао и покретне и непокретне имовине, одре!)ене пореске
обавезе према држави. Ca друге стране, подали практика светогорских
монашких обител>и показуху да су ти свештеници као и други парили били
различитог имовног стан>а. Има cny4ajeBa да неки од н»их нису распола
гали ни са каквом имовином, nnabajyhH зато симболичан и минималан
порез. Уочл>иво je да je вешгаа свештеника парика, xoje смо регистровали,
средаьег имовног стан>а, бар према поре1)ен>у н>ихових пореских задуже-
н>а са порезима световних парика истог села. Доста су ретки примери
особито имупних свештеника парика, али и тахви случа]еви не достижу
величину имовине HajôoranijHX забележених парика световн>аха. Прах
тици noxa3yjy да у веЬим селима светогорсхих манастира има више све
штеника парика KojH су по CBoj прилили овде обавлали пастирске дуж-
ности. Природно je да су свештеници као писмени и донекле образовали
л>уди имали 3Ha4ajno место у решаван>у разних имовинских спорова,
хао и у саставл>ан>у и редигован>у ахата о томе. Они су те дужности че
сто обавльали хао функционери локалних епископских канцеларща, али
смо ми обратили пажн»у само на оне cny4ajeBe таквог учешЬа xojn су
условл>ени угледом свештеника или н>иховим познаван>ем месних прили
ка. Подали позновизантщских извора noKa3yjy да je свештенички позив
често насле^иван, иако je црква покушавала да спречи стваран>е затво-
рених свештеничких породила. Тахво преношеше свештеничхог позива
Hajnemhe се односи на директив потомке — синове, али су пастирски
пoлoжaj често насле^ивали и зетови свештеника. У неким примерима,
KojH додуше потичу из далеког Трапезунта, могли смо да констату^емо
nocTojaae свахако угледних породила у KojnMa je свештенички позив био
Оглед о napoxnjcKOM свештенству у познсу Византии 115
веома чест. Уверени смо да резултати нашег рада могу допринети бол>ем
разумеван>у статуса и ncwioacaja парохщ'ских свештеника у познсу Визан
тии, друштвеног aïoja Kojn je у среднювековном друштву имао много
3Ha4ajHHjy улогу у свакодневном животу него што je то oiynaj у MoflepHoj
епоси. Дал>а истраживан>а овог сложеног питан>а свакако he допунити
или исправите резултате до Kojnx смо дошли у нашем раду.
Boiidar Ferjanêié
ON THE PARISH CLERGY IN LATE BYZANTIUM
Inasmuch as priests played an important role in the Byzantine world

in all aspects of social and public life, the author wished in this work to throw
light on the social position and material status of the parish clergy. Those
priests who fulfilled various duties as functionaries in the administrative ap
paratus of the Ecumenical Patriarchate or of the dioceses throughout the
provinces of the empire have been ignored because such service guaranteed
them a certain position in society. Information concerning the parish priest
hood, that important and influential layer of Byzantine society, is mainly
to be found in charters which, as is well known, are preserved in large num
bers only from the middle of the eleventh century, for which reason this
study has been limited in time to the parish clergy during the later centuries
of Byzantine history. In sketching the position of the parish clergy the author
first of all considers some general conditions which had to be respected upon
the selection of candidates for the priesthood. Those conditions were already
determined by the decisions of ecumenical and local synods in the early Chris
tian period and were introduced later in the same or somewhat altered form
into the most famous collections of ecclesiastical legislation (the Codex
Justinianus, the Procheiron, the code of Constantine Harmenopulus) as well
as into the great canon law collections (those of Photius, Theodore Balsa-
mon, and others). Among the first and most important conditions which a
candidate had to fulfill were an exemplary moral life, age, and marital status
since a priest was not supposed to marry after ordination. The regulations
of ecclesiastical and secular laws show that the practice of everyday life com
pelled the Church and the state to mitigate the severe requirements of earlier
centuries concerning the selection of clergymen. Priests and deacons could
be ordained even before reaching the required age, while on the other hand
they were allowed to marry even after ordination. Diplomatic documents
give much interesting information concerning violations of ecclesiastical and
secular laws by priests. Provisions of early Byzantine legislation already
established that clergymen were accountable only to ecclesiastical courts
even for violations which fell under the competence of the secular courts.
For this reason there are preserved interesting data on various violations com
mitted by clergymen in the acts and decisions of the ecclesiastical courts, that
is, the synod of the Ecumenical Patriarchate in Constantinople or similar
116 В. Ferjanfi¿
bodies of the dioceses and archdioceses throughout the provinces of the

empire. The oldest such collection preserved is a series of decisions by the
synod of the Ochrid archdiocese from the time of the pontificate of the learned
Demetrius Chomatianus (1216—1236). It contains interesting descriptions
of conflicts in which clergymen are accused of various violations of eccle
siastical and secular laws ; on the other hand, it also describes cases in which
clergymen themselves sought justice and protection from the violence of
their secular fellow townsmen before the synod of the Ochrid Church. Another
collection considerably richer in information of this sort is a series of decisions
by the synod of the Ecumenical Patriarchate in Constantinople which covers
the better part of the fourteenth century with a few lacunae. The cases which
are discussed by this highest judicial body of the Ecumenical Church permit
us to learn of certain violations which were most often committed by parish
priests in Constantinople and its immediate vicinity. Thus it can be concluded
that clergymen often indulged in drink or other vices and tempations of every
day life, which certainly was not worthy of their pastoral calling. It is interesting
that in some decisions of the patriarchal synod there is mention of violations
committed by priests against the secular, that is imperial power, and even
of their participation in plots against the reigning emperor. A large number
of decisions of the patriarchal synod speak of offenses committed by priests
in connection with the provisions of the marital law which became particularly
strict through measures passed by the Ecumenical Patriarchate in the four
teenth century. A series of cases is described in which priests performed
weddings in the absence of the documents prescribed by canon law. On the
other hand, there are a number of cases noted in which weddings were per
formed which were against canon law for one reason or another (previously
contracted engagements or marriages, minority of the spouses, etc.). Those
cases described in which clergymen were severely punished show that they
had committed violations consciously in order to obtain certain material
gains; the parties to a marriage were prepared to reward a priest who would
accept to perform such a wedding of doubtful legality. In the descriptions
of disputes before the patriarchal synod in regard to various violations there
are examples which indicate that priests sometimes had the support of the
emperor or influential persons in the capital who intervened to have them
pardoned for the offenses committed. Finally, there are examples in this rich
collection of priests being called to account for various violations committed
against their secular fellow townsmen and their property, just as they them
selves sought protection for their rights which were endangered by secular
persons. The cases described of such disputes show that clergymen did not
receive any particularly favored treatment from the patriarchal synod.
In the second part of the work information is considered concerning
the material conditiosn of the everyday life of the parish clergy. The rules
of canon law contain provisions obligating the founders of churches (either
the state or private persons) to see in advance to the upkeep of the priests
who would carry out their pastoral duties in them. That is why there are
lacking in the sources very many data concerning the salaries which the priests
received. However, parish priests in Byzantium did not live off their salaries
alone ; they also received gifts in cash and in kind on various holidays from
their flocks. In determining the material and social position of the parish clergy
the personal property which they possessed is of decisive importance, but data
On the Parish Clergy in Late Byzantium 117
on this subject are to be found exclusively in charters. They speak above all
of priests who owned large and lucractive pieces of land in various parts
of the Byzantine Empire. Information about such clergymen is particularly
abundant in the documents of the Mt. Athos monasteries, where we
encounter fairly wealthy parish priests. Another category of data in the By
zantine charters, above all those from Mt. Athos (11th— 15th a), speaks of
priests who lived as paroikoi, that is as dependent peasants, in the villages
of the Mt. Athos monasteries. It may be concluded that they occupied a
different material position, just as indeed did their neighboring secular
paroikoi. There are recorded both personal property and real estate, as well
as their tax obligations, which testify to a wide variation in their material
positions : there were rich men among them, who neverthelless did not compete
with the richest of the secular paroikoi, but on the other hand one also finds
in the documents very poor priests paroikoi, who paid minimal taxes because
posessed practically no land. Comparing the property and tax obligations of
the priests paroikoi with those of the other, secular paroikoi from the same
village, we were able to determine that the priests were in no wise favored;
rather, their tax obligations, like those of the other paroikoi, were propor
tional to their material status and the size of their families. It is important
to note that the charters also yield data concerning the priests proskathe-
menoi, who therefore had just arrived in some village or other not long be
fore and who had not yet attained the status of paroikoi. We also find inte
resting information in the charters concerning the priests who acted as wit
nesses when documents relating to property disputes and wills were being
drawn up. They served in that role by virtue of being well acquainted with
local circumstances, but also because their reputations and their signatures
would lend greater legal authority to the resolution of the disputed issues
discussed in the act. In investigating such cases those priests who acted as
officials in the offices of certain dioceses and who carried out such duties by
virtue of the positions they held have been ignored. It is true that in some
documents there are rare mentions of cases in which some eminent parish
priests who had been called in to help resolve some dispute or other received
some monetary compensation for their efforts. Data in the charters concerning
the parish clergy also indicate that the priestly calling was inherited in certain
cases, which was against the provisions of canon law. That is why one can
find examples of entire families of wealthy priests in which the clerical calling
was inherited. This work shows that the parish clergy in Byzantium belonged
to various categories of the population with respect to property holdings.
Certainly there were a number of wealthy priests living in the cities, above all
in Constantinople, whose secure material position was a result of the constant
and generous donations of their flocks. However, we also encounter in the
centers of the cities poor clergymen. In remote provinces of the Empire, par
ticularly in the villages, there were many more poor priests, which in turn was
a result of the general poverty of the late Byzantine village whose inhabitants
were not able to give sizable gifts or salaries to their pastors. Finnaly, data
in the sources indicate that the state and the Church were constantly attentive
to the quality of the personnel recruited into the clergy and took pains to
fill posts promptly with people who by virtue of their personal traits and
their relatively high level of education would discharge credibly the tasks
entrusted to them in the parishes.
НИНОСЛАВА РАДОШЕВИЪ
ИНОПЛЕМЕНИЦИ У „ЦАРСКИМ ГОВОРИМА"

ЕПОХЕ ПАЛЕОЛОГА
Юьижевни жанр „царског говора", похвалног слова владару играо

je у Византщи одре^ену политичку улогу превасходно као израз званичне
царске и државне идеолопу'е и као део разра^еног дворског церемони-
jaia.1 Користейи се свим расположивши, од антике познатим и током
друге софистике дефинитивно одре!)еним средствима реторике, царски
енкомщасти су имали за цил> да реалне florarjaje и конкретне особине по-
jewfflor владара уклопе у уопштену и идеализовану слику poMejacor ва-
силевса Kojn вол>ом божшом као врхунски поглавар влада васеленским
царством.2 Тако су основне Hüeje византщске царске идеолопуе — бо-
жанско порекло царске власти, екуменски карактер царства као и н>егово
место на врху xxrjepapxKjcxe лествице осталих средаьовековних држава —
сачиаавале главну окосницу ових говора. Панегирици царевима су пред-
ставлали юьижевни одраз не толико политичке мопи Царства колико
претензща царске владе, као и представе Византинаца о себи самима.
Да би се дошло до таквих апстрахованих, узвишених представа,
теорща реторике je пружала велике могуЬлости. Одва)када je главни
захтев епидеиктичког беседништва био auxesis — увепаван»е свих оних
floraÇaja и особина Kojn he допринети дочараваау лика савршеног у
сваком погледу. Стари теоретичари су ексшшцитно препоручивали пре-
Ьуткиван>е свега непожел>ног и негативног, а хиперболично уздизан>е свега
оног што je добро.3 Овакво слободно манипулисан>е чшьеницама на
кн>ижевном плану бипе од посебне важности у оним временима кад су
идеалистички захтеви енкомиона у коме су се признавали само успеси и
велики псдвизи били веома далеко од реалности.
1 Cf. О. Treitinger, Die oströmische Kaiser- u. Reichsidee nach ihrer Gestaltung im

höfischen Zeremoniell, Jena 1938 — Darmstadt 1956, 79 n. 169; L. Previale, Teoría e prassi
del panegírico bizantino, Emérita 18 (Madrid 1949) 340 sq.; H. Hunger, Aspekte der grie
chischen Rhetorik von Gorgias bis zum Untergang von Byzanz, öster. Akad. d. Wiss.,
Philos.-histor. Kl., Sitzungsberichte 277. Band, 3. Abhandlung, Wien 1972, 4—20; H.-G.
Beck, Das byzantinische Jahrtausend, München 1978, 82.
2 B. H. РадошевиЛ, Похвална слова цару Андронику П Палеологу, ЗРВИ 21
(1982) 61—83.
3 Rhetores Graeci ГХ, ed. Waltz, 213 sq.
120 H. Радошевип
Такво доба спол>нополитичких пораза, унутраипьег опадан>а и те-

риторщалног осигшьа Kojn су водили ка неумитнсу пропасти царевине,
било je и доба у коме су владали цареви последн>е византщске дина-
craje. То je време оме1)ено полувековном латинском окупащуом Цари-
града и н>еговим коначним падом у турске руке. У еуфорщи после осло-
ба^аша Цариграда 1261. и обнове Царства Михаила VIII свеет о чшьени-
ци да je вечна престоница клак могла пасти и толико дуто се задржати
у тувинским рукама била je присутна у мислима Византинаца. Убрзо се
показало, иако je стварна опасност са Запада уклонена, да и будуЬност
nocTaje застраиод'упа. Поред потреса гра^анских ратова, експанзще
балканских суседа, унутраипьег економског опаданл, постепена али си-
гурна турска Haje3fla се ширила Царством док нщ'е сатрла и саму н>егову
престоницу.
С друге стране, у ово исто време долази до изузетног култур-
ног и кн>ижевног процвата. У византщ'ским интелектуалним круговима
се jaвл>ajy нове wjeje и стремл>ен>а Kojn добрим делом проистичу из по-
литичких промена и сазнан>а о озбшьности ситуацще.4 Ме^утим, пара-
лелно са овим новим и отвореним приступом MpanHoj и тужжу реал-
ности панегиричка кн>ижевност, традиционалистичка и конзервативна,
Tpaje до самог Kpaja Царства. Колико су у oBoj епоси н>ене концепщде
анахроничне и приказивааа нереална и колике су и какве промене у H»oj
настале покушапемо да видимо у н>еном односу према страним народи-
ма. Пратипемо pa3Boj односа према Латинима, омрзнутим заодевачима
Царства KojH KpajeM епохе представл^'у, бар за врхунску политику, }еда-
ну налу на спас, према Турцима Kojn се средином ХШ века jaBibajy као
HajaMunnH Koje Византсуа користн за оствариван>е сводах амбищда ре-
конквисте а веп почетком XIV века као огромна неман Koja се спрема
да прогута Царство, према балканским суседима Kojn од презрених
племена noerajy надмолни противници.
Сасвим je разумл>иво да се за je,zmy средину Koja je себе и CBoje je-
динствено универзално Царство идентификовала са цивилизованом
екуменом сви остали народи — oí áXX&puXoci, ol pápPapot или просто
£öv>) и 7ïàv ëOvoç, све оно што je изван граница Tà î»7tep6pia, та ¿XXórpia,
í¡ áXXoSa7rí¡ yr¡ — налазе на нижем друштвеном, културном па и етич-
ком ступн>у.5 Овакав однос према другим народима био je насле^ен од
4 Cf. H. -G. Beck, Theodoras Metochites. Die Krise des byz. Weltbildes im 14. Jahr
hundert, München 1952; /. Sevöenko, The Decline of Byzantium Seen Through the Eyes of
its Intellectuals, DOP 15 (1961) 167—186; И. П. Медведев, Византийский гуманизм XIV—
XV вв., Ленинград 1976.
î Cf. G. Ostrogorsky, Die byz. Staatenhierarchie, SK 8 (1936) 41—61 = Визан-
thjckh систем XBjepapxirje држава, Сабрана дела V, Београд 1970, 238—262; idem. The
Byzantine Emperor and the Hierarchical World Order, The Slavonic and East European
Review XXXV, № 84, December 1956, 1—14 = Византийки цар и светски хи)ерархщски
поредак, СД V, 263—277; F. Dölger, Rom in der Gedankenwelt der Byzantiner, im: By-
zanz u. die europäische Staatenwelt, Darmstadt 1964, 77; Treitinger, 158 sqq.; H. Ditten,
BápPapoi, "EXXTjveç und *Po>(xatoi bei den letzten byz. Geschichtsschreibern, Actes du
XIIe Congrès international d'études byz. П, Ochride 1961 — Beograd 1964, 273—299;
Sp. Vryonis Jr., Byzantine Attitudes toward Islam during the Late Middle Ages, Greek
Roman and Byzantine Studies 12,2 (1971) 263—286; H. Alirweiler, L'idéologie politique
de l'Empire byzantin, Paris 1975; Beck, Jahrtausend, 104 sq.; A. Ducellier, Le drame de
Byzance, Hachette 1978, 161 sqq. На жалост, недоступна ми je кн>ига — К. Lechner,
Hellenen u. Barbaren im Weltbild der Byzantiner, Phil. Diss., München 1954.
Иноплеменици у „царским говорима" епохе Палеолога 121
старог хеленског света где се врло рано културна супериорност грчких

полиса оштро супротставл>ала суседним „варварима" и , .варварском"
начину живота. С друге стране, свуда ce jacHo pacno3Hajy библщски noj-
мови изабраног народа и н>егових непри)'ател>а Kojn he сви с божщом
помопи бита побейени.
Светску исторщу византийки панегиричари обично деле на пет
царстава (вероватно према пророку Данилу — Дан. 2, 37) — Асирско,
Персщско, Македонско, Римско из кога je настало хришпанско Визан-
rajcKO (Holob. Or. II 56, LPP III 212, LPP III 1 57).<> Тиме се Царство иуед-
начузе са свим великим имперщама исторще, a yjeflHO се истицагьем бо-
жанске интервеншце у н>еговом стваран>у издва]а светом изузетношЬу и
вером у вечно Tpajaae. Ове íweje се могу пратити до саме пропасти.7
У државноправном погледу Византща се директно Be3yje за Римску
имперщу, што he се истицати и у енкомионима последним царевима
чищ поседи нису представл>али ни сенку некадаппьег Царства. Чшьеница
je да je истицан>е везе са Римом представл>ало наслейен топос Kojn се по
peTopOTKoj инерщп'и понавлло, али je свакако то и одраз покупка по
следних Византинаца да се вежу као за сламку за слиху cBoje прошле
славе. Царска породила Дукасакс^има су Палеолози у сродству потаче
од славног римског рода Флавщ'а (LPP III 1 55),7а а праотапбина Михаила
IX je Рим на Тибру (Plan. с. 19) чще je старешинство Визанпца преузела
на свеопшту корист (LPP III 203). Упоредо са инсистиран>ем на вези
са Римом у последн>им вековима Византще почин>е да се истиче хелен-
ско порекло византи)'ског рода. Не бисмо улазили овде у питавъе конти
нуитета хеленске, византийке и новогрчке културе о коме се са прилично
жестине у hobhjoj науци расправлю, али нам се чини да баш на примеру
наших енкомш'а можемо да видимо да, бар у традиционалистичод
каижевности, концепшца о повезаности са Римском имперщ'ом и HZieja
о хеленском пореклу Византинаца не искл»учу]у }сдаа. другу.8 Исидор
Кщевски прича о томе како су Визант основали колониста хеленског
рода flopaHaHKaKojey4ecTBOBaooBajrpafl у грчко-персщским ратовима;
о томе како je Константин Велики пренео cßojy престоницу 3ajeflHo са
племенитим и храбрим PoMejHMa kojh су се уклопили и стопили са хе-
ленским староседеоцима и како je на Taj начин настао неупоредиви, слав-
ни и ка\болм род kojh би се могао назвати Ромелинима ('Pa>¡xéXXY¡ve<;
— LPP III 149—152).»
6 В. на Kpajy чланка списак корншЬених енкомиона. Cf. Sevöenko, Decline, 183;

Е. Fenster, Laudes Constantinopolitanae, Miscellanea Byz. Monac. 9, München 1968.
7 Cf. H.-G. Beck, Reichsideen u. nationale Politik im spätbyz. Staat, BZ 53 (1961)
86 sq.
7a D. I. Polemis, The Doukai, London 1968, 3. Говорепи о традицщи римског по-
рекла породице Дука, Полемис не сломим Флави^е као н>ихове претке.
8 V. D. A. Zakythenos, Le despotat grec de Morée II, Paris 1953, 350; Beck, Reichs
ideen; Ditlen, о. с; С. Mango, Byzantinism and romantic Hellenism, Journal of the
Warburg and Courtauld Institutes 28 (1965) 29—43; Fenster, 182 sq.; Ahrweiler, Idéologie;
Медведев, Гуманизм, 125 сл.; Sp. Vryonis Jr., Recent Scholarship on Continuity and
Discontinuity of Culture: Classical Greeks, Byzantines, modern Greeks, Byzantina kai
metabyzantina 1 (Malibu 1978) 237—250.
» Cf. Beck, Reichsideen 93 n. 19; Fenster, 257, 264 sq.
.Гединствени положа]' нове престоннце био je од велике важности

за напредак Царства. 10 Налазегш се у природном центру света (G. Сур.
Mich. 317), Цариград noBe3yje сва мора, заливе, луке и реке (LPP Ш 144),
као MajKa и царица свих градова на свету (Holob. Or. III 82) држао je
власт над целом екуменом, над толиким потчюьеннм народима, над
покореним владарима, BojcxoBohaMa и тиранима (LPP Ш 152, G. Сур.
Mich. 317). Под jeflHOM влапшу су цедшьена три континента Koja су
била рашпе подел>ена на Behe и ман>е државе. Простор kojhm влада
Византща чини целу екумену, jep оно што je изван н>еног домапвда mije
ни вредно спомена — Либща (Африка) je пуста и сува, на далеком jyry
су врупине од кода не може да се дише, на xpajaeM северу вепи део
године je снег и лед, сасвим на западу влада хладноЬа и влага, на удал>е-
ном истоку je топлще него што треба, док дым од Еуфрата и Кавказа
живе само варвари (LPP Ш 137— 140, Plan. с. 18). 11 Чак и у време Baja-
зидове опсаде на самом Kpajy XIV века Цариград има претекну'е да по-
Be3yje исток и запад (LPP III 206).
Мейутим, оно што je Царство учинило заиста зединственим и пара
уздигло над свим другим владарима je божанско порекло н>егове власти.
Василеве je власт добио од Бога као одрейени удео и наследство, преузео
je од предака уз сагласност полдника, noKopaBajyhH се божщим налозима
и законима цркве а остали владари xojn су се власти дочепали тиранщом
или каквом преваром само су по називу властодршци и привидно вла-
najy (LPPIII 203/4, 213). Побожност Koja je cBojcTBeHa цару a Tyha другим
владарима (G. Сур. Mich. 343) уздиже и брани PoMejcKo царство од па-
гана, иноверника и шизматика. Господ je одозго пресудио у пелагонщекс^
бици (1259), он je 1261. отворио PoMCjHMa врата Града (Holob. Or. I 181,
Choumn. 9/10), гьегов гнев je зауставлло свахи покупку Карла Анжу]ског
кад би кренуо против цара (Choumn. 26), он je покренуо Тимура против
Baja3iwa 1402 (Chortasm. 1. 79, LPP Ш 162) и помогао да се склони мир
са султаном Муратом П (1424) и тиме Цариград ослободи непосредне
опасности (LPP Ш 220).
За разлику од других држава KojnMa je судбина или onroBapajyhH
исторщеки тренутак (ó o-u¡JwtÍ7rT<ov XP^Ç) доделио привремену превласт,
сам Бог je створио Царство према узору небеског царства, па као што
je он извор свег доброг за л>удски род тако се и цар брине о земалэском
добру cBojnx поданика (Chortasm. 1. 119 sqq.). Бог je присутан у пре-
стоници Царства и зато за разлику од свих других градова у свим Бре
менима mije подложан промени — нада се Исидор Киевски десетак
година пре пропасти Царства (LPP Ш 142). Визанпуа je ]едина. зако-
нита држава (ßaaiXsta lvvou.o<;)lla насупрот свим другим непрестано
потресаним грайанским немирима и тиранщама. Порейеае цар — ти
рании (присутно готово у свим нашим панегирицима — Choumn. 10,
10 V. Fenster, passim.
и О Еуфрату и Кавказу као идеолошким и културним границама екумене — v.
H. Ahrweiler, La frontière et les frontières de Byzance en Orient, Actes du XIVe Congrès
International des Etudes Byzantines I, Bucarest 1971—1974, 210 sqq.
il» V. H. Hunger, Prooimion, Elemente der byz. Kaiseridee in den Arengen der
Urkunden, Wien 1964, 114 sq.
12, 13, 27, 31, Plan. с. 21, с. 38/39, Chortasm. 1. 121, LPP III 163, LPP
ГО 203 etc.) непосредно се наставлл на античко супротставл>ан>е сло
бода — правда што je паралела пару Хелени — варвари.12 Дедан цар
као симбол }едаот Христа на небу — обелеяде je монархщског принципа
владан>а Koje je у сваком погледу изнад полиархщ'е и анархще (LPP 1П
305). Читав низ поре!)ен>а noKa3yje надмоЬ. цара над страним непрщате-
л>има и н>иховим владарима — h>hxoboj лудости он je супротставио раз-
боритост, дрскости храброст, многовлашпу (TOXoêipía) промшшьеност
и побожност (Chortasm. 1. 31 sq., LPP III 204).
Све ово чини цара душом космоса (Hyrtak. 251), он je заседании
управител> свих народа (Kurus. 1. 71, Cyd. Jo. Cant. I p. 9) кога Hajpa3-
личитщ'е државе npraHajy за свога цара — Ъеновллни (Holob. Or. I 186),
француски посланици (Plan. с. 38/39), турски емири (Cyd. Jo. Cant.
II 81) и западни крал>еви (LPP III 162). Цара и н»егов род Kojn доноси
слободу свим народима (Plan. с. 18) no3Haje цео свет, сва екумена, па чак
и они Kojn живе изван н>е. Н>егова слава допире и до Келта на западу
и до Индуса на истоку, диве му се и при|ател>и и душмани, и Европа
и Азщ'а (Holob. III 79, 81, Prev. 31, Choumn. 38, 52, 53, Plan. с. 21, Greg.
Hist. 332, 333, Cabas. 114, LPP III 157). Царева лична интересовала и
знака нису ограничена на локалне проблеме веп су знатно шира и обу-
xBaTajy области универзалних размера (Nie. Greg. Hist. 333).
Зрачеае yTHuaja Цариграда Плануд пореди са круговима Kojn се шире
око камена баченог у воду. Културна мисща престонице се не огра-
ничава само на различите KpajeBe Царства веп flenyje пресудно и на су-
седне народе. Тако не само да се Дошанин бави филозофщом, граг)анин
Солуна реториком, жител» Македонще атичким стилом него и Мижа-
нин (Бугарин), иначе дотада лишен културе, noeraje цивилизован и го
вореКи говором Грка прихвата се образовала (Prev. 32). Многобркуни
непрщателл Kojn су током времена нападали на Цариград, повлачили
су се постийени необавл>ена посла и добрим делом прихватали визан-
THjcxe законе. По цeлoj земл>и се као одблесак сунца проширио утшед
цариградске иркве (LPP III 213). На cBojnM жалосним и беспредметним
потуцан>има по земллма Запада MaHojflo I изазива свуда дивл>ен>е сво-
JHM духовним квалитетима Kojn заменэду обична oбeлeжja мопи — бо
гатство, велику Bojcicy, власт над многим градовима (Chortasm. 1. 50
sq.). У jeflHOM од обавезних поре^евьа са владарима старих цивилиза
ция, 4Hja je власт без обзира на безмерно богатство и огромну тери-
TopHjy била ограничена, анонимни emcoMHjacT развща jom jenno поре-
г)ен»е великог yrnnaja духовног потенциала Maнojлa II Kojn превазилази
оквире Majyumor Царства са Христом Kojn je у земал>ским димензщама
припадао само 1уде]я а у ствари влада читавим светом (LPP III 204).
Царево мишл>ен>е nomTyjy Bofje варвара и крал>еви, 1ьеговим владалач-
ким способностима и филозофищ диви се сав л>удски род (LPP III 1 58).
Ca све четири стране света хрле л>уди да би видели и чули цара (Greg.
Hist. 333, 336, Gr. Сур. Mich. 318/319). Посланици страних владара xojn
12 Cf. Th. Nissen, Hist. Epos u. Panegyr., Hermes 75 (1940) 317; M. Gigante, Gior
gio di Pisidia e i Persiani di Eschilo, La Parola del Passato 27 (1972) 131 sqq.; Ahrweiler,
Idéologie, 59.
су били д<уучерашн>и непрщатели заборавл^'у на задатак због кога су

дошли не могупи да ce oflsoje од Цареве личности Koja плени мудрим
разговорима (Choumn. 37/38, Plan. 1. 1195 sq. — ed. Kurus.). Врло често
василевс дела као миротворац cperjyjyrüí ме^усобне размирице суседних
народа (Prev. 41). Вештом дипломатиям он успешно интервенише у
венепщанско-йеновлэанском рату 1431-3. год. (LPP Ш 302—ЗОЗ).13 Цар
посредно саветима утиче на велике исторщеке Aorahaje, на Сицилщанско
вечерн>е (Choumn. 26—31), на Тимурову победу над 1^азидом (Chortasm.
1. 70, LPP III 162), 14 док je пораз креташке войске код Никопола
1396. г. углавном настао због тога што се западаьаци нису довол>но
озбшьно односили према н>еговим стратешким сугеспу'ама (LPP Ш
159/160). У савезу kojh je склопио са европским снагама за борбу про
тив Турака MaHojno II je, како то Исидор Кщевски сликовито хаже,
душа а савезнипи су тело (LPP Ш 161). Благотворив последице контакта
са Михаилом VIII искусили су и Турци код кода je будули цар био при-
нуйен да побегне (Gr. Сур. Mich. 333), док су се зверски и варварски
Трибали и Пеонци дивили врлинама пребега Кантакузина (Cyd. Jo. Cant.
II 79). is
Зедна. од главних царевих обавезних врлина — човекол>убл»е про
теже се код неких панегиричара (али, видепемо каенще, не код свих) не
само на поданике него и на цело човечанство (tcocv yhnç). Под утащуем
н>егове доброте, благости и л>убазности и HajßehH дивл>аци nocTajy бла
жи (LPP III 186/7). За Михаила VIII Холобол каже да je према непри-
]ател>има милостив, према побеЬеним варварима caocehajaH и човеко-
л>убив (Siderid. 183). Под видом човекол>убл>а анонимни панегиричар
npHKa3yje потез Андроника II kojh je дао cBojy шестогодиппъу перку
ерпском крал>у Милутину за жену не би ли умирио опасног северног су-
седа. Oeaj царев поступак ce o6janra>aBa чудном мешавином саосеЬа&а
према „угроженим" варварима копима пар из филантрошу'е пружа
руку и политичке мудрости и користи. Тако панегиричар уздиже цара
над yoÖH4ajeHHM кодексом понашавьа према непрщател>у и ту!)ину Kojn
се дрзнуо да се супротстави Царству (Kurus. 1. 13 sqq.).16
Насупрот оваквом широкогрудом ставу, други панегиричари хва
ле цара што туг)е уништава a eeoje чува (Prev. 39), што rajn л>убав према
cBojHM саплеменицима а борбену ревност према безбожницима (Choumn.
19). Максим Плануд чщя je енкомион пун врло одревних савета и под-
CTHnaja за акцщ'у приликом крунисанл сина Михаила IX 1294. г. сматра
да милосрйе према непрщател>у imje ствар благости него слабости и
и V. N. A. Oikonomides, On the Date of John VÜTs Letter to Saridja bej (April

1432), Byz. 34 (1964) 106 sqq.
14 Oso место код Исидора je Делгер у сверим Регестама искористио као уедини
податак о посланству Koje je Marojjio II послао Тимуру пре свог одласка на Запад
1399. г. — F. Dölger, Regesten der Kaiserurkunden des Oströmischen Reiches 5, Mün
chen 1965, n. 3278.
is Кидон погрешно наводи Пеонце Kojn у византщеким изворима означавду
Mahape и знатно pehe Бутаре (G. Moravcsik, Byzantinoturcica П, Budapest 1943, s. v.
208 sq.). Цар Дован Кантакузин je 1342. г. прешао у Србщу и остао код крала Ду-
шана до априла 1343. г. — Исторща ерпског народа I, Београд 1981, 516 сл.
1* Уп. РвдонитЛ, Похвална слова 76.
глупости (Plan. 1. 972 sqq.). Енергични милитаристички тон и наглашени

антилатински став H3ABajajy oBaj говор из реторског клишеа похвалног
слова и по cBoj прилили представлю израз незадовол>ства jczrnor дела
престоничких кругова дефанзивном политиком Андроника П.17 Никако
се не сме бита благ према варварима, веп се треба обема рукама борити
против н>их (Plan. 1. 1249—1250 — ed. Kurus.). Плануд npenopynyje Kpajay
неповерл>ивост према странцима koJh су мирни само кад им шкоди да
noxa3yjy отворено непрщателлтво (с. 39). Мирно стан>е у Царству иза-
зива код н»их завист и зато их треба држати у сталном страху. Плануд
апелу^е за прикушьан>ем сопствених снага и обнавл>ан>ем Bojcice а на
рочито флоте (1. 671 sqq.). О npecynnoj важности превласти над морем,
сад веп не ради обнове Царства веп ради спаса саме престонице, говори
и Исидор Кщевски хвалепи MaHojjia II што je схватио да „ко морем
влада избеЬи he потпуну пропаст од варвара" (LPP Ш 161).
Мора се реЬи да je у свим нашим енкомионима, а не само у мили-
тантном програму Планудовом присуща у Maiboj или Behoj мери три-
j)Tv«j>anHa симболика — jcoHo од главних обележ|а царске идеологще и
дворске юьижевности.18 У време спектакуларних али привремених поли-
тичких успеха Михаила VITI kojh су давали утисак прогреса и поновног
стицваа старе славе панегиричари су видели свуда тpoфeje и победнич-
ке венце, cjajHe победе и на истоку и на западу, и на копну и на мору
(Holob. Or. II 54, Gr. Сур. Mich. 322, Сур. Andr. 373, Choumn. 29—31).
Непрщател>и су на све стране уништавани а ускоро he и целокупна вар-
варсха моЬ (то ßápßapov aû^mxy) бита побелена (Prev. 42). Чак je и не на
рочито ратоборна политика Андроника II представлена као свакоднев-
НО прикушьан>е тpoфejа (Nie. Greg. Hist. 378), нлгови боравци у Manoj
Азщи почетком осамдесетих и почетном деведесетих година где je по-
купшвао да учврсти погранична утврг)ен>а и где je из неколико 6e3Ha4ajHHX
oKpniaja с Турцима изашао с извесном предношпу, приказали су као cjajHe
победе Koje су натопиле земл»у варварском крвл>у (Gr. Сур. Andr. 377—8),
а сам пар je упорейен са Агесшиуем (неиздато друго „царско слово"
Теодора Метохита — Cod. Vindobon. philol. gr. 95, fol. 150г).19 У без-
öpojHHM потресима уздрманом Цариграду на почетку XV века Исидор
Кщевски прича како се лоше 3aBpuraBajy сви напади на престоницу, како
се непрщател>и у noTnyHoj пропасти повлаче разбидених глава (LPP III
142). У уводу анонимног евкомиона 1овану VITI говори се о подвизима
и тpoфejимa царевим kojh се не flajy избро^ати као ни звезде на небу ни
зрнца песка на земл>и, а непосредно после тога износи безнадежну си
туаций Царства. Наравно, сви подвизи су извршени мопи и вол>ом
божщом а руком царевом (Holob. Or. II 61, Prev. 40, LPP III 161) или
17 P. Lamma, Un discorso medito per l'incoronazione di Michèle IX Paleólogo,

Oriente e occidente nell' alto medioevo. Studi storici sulle due civilta, Padova 1968, 415—
438 (= Aevum 29, 1955, 49—69).
18 V. Treitinger, 169 sqq.; A. Grabar, L'empereur dans l'art byzantin, Strasbourg
1936, 31 sqq.
19 V. H. Hunger, Katalog der griechischen Handschriften der österreichischen
Nationalbibliothek I, Wien 1961, 202—203. Cf. A. E. Laiou, Constantinople and the La
tins. The Foreign Policy of Andronicus II 1282—1328, Cambridge Mass. 1972, 23—25,
77—79.
126 H. РадошевиЬ
како то Плануд caBeTyjyhn пословично каже — уз бояду помоЬ треба и

руку покренути (1. 1334).
У равнотежи светских политичких снага цар je по природа (<púoei)
владар света, док су страни народи углавном самом ceojoM суштином
варвари и непри]'ател>и Царства. Цар Михаило VIII je био физички гра
нен тако да су му бедра била као штат окренут према варварима (Side-
rid. 180). Н>егов син, мали савладар Андроник, joui готово у noBojy
прети варварима koj'h фркпу на PoMeje (Holob. Or. Ш 94).
Соларна метафорика je увек била везана за царски култ и у односу
на варваре ]аъла. се у антитези светлост — мрак. Василеве као сунце
pacTepyje мрак и сенке непрщател>а.20 Пад Цариграда за Плануда пред
ставлю помрачен>е сунца (1. 636), а налета безбожних варвара мрак Kojn
прекрива истину за анонимног енкомщасту XV в. (LPP Ш 293). Читав
низ поре!)ен>а са елементарним непогодама jaBJba се у свим нашим го
ворима. Латинска окупащца je као магла полегла на Цариград (Siderid.
184/5), западна коалицща тутн»и потмуло као тектонски потрес пред
пелагонщ'ску битку (Choumn. 11). Срби као облаци са севера наткрилэду
почетак владавине Андроника II, као катаракта на Нилу руше се на цара
(Nie. Greg. Hist. 337/8). Изврсни крманош MaHOjô П се носи са уз-
бурканим морем, провалом облака и нещ»уател>ском олухом (т^
хатоауЁоЧ Ttöv iövucwv rcveu[A<xTG)v — LPP III 1 59). Непрщател>и се пореде
с мун>ом, громом, крвавом кишом, поплавом.
Jörn су чешпа nopeheiba са дедаьим зверима и разним штеточина-
ма.21 Суседни варварски народи имали су душу твр1)у од звершье док
нису пришли пару, постали стварно побожни и почели да за]едно мир
но живс са PoMejHMa као вук са овцама (Prev. 37, LPP III 295). Латински
окупатори се пореде са вуковима, 3MHjaMa, лавовима, дивл>им свшьама;
турски ocBaja4H са вуцима koj'h су се устремили pa3janjbemix чел>усти
(LPP III 178). Варвари прете Царству као скакавци, гусенице, индщеки
мрави, додуше кад их цар поплаши онда се као зечеви Kpnjy под ка-
менл (Gr. Сур. Mich. 343). Поре1)ен»е непрщател>ских инвазща са мно
гоглавом хидром врло je старог датума (Holob. Or. II 60, Th. Met. Bas.
П fol. 154').22
И мимо ових пореЬенл варварима црипада]у увек лоше особине
и епитети. Насупрот PoMejUMa kojh су изнад обичне л>удске природе,
Kojn и кад падну на 6ojHOM полу не npH3Hajy пораз (Plan. 475 sq., 490),
CToje варвари са свим HajropnM л>удским особинама.23 Непрщател>и су
злотвори (Holob. Or. II 61), сопственим злом и мржнюм препун>ени
(Prev. 33), увек нешто rayjy против Царства (Plan. 1. 440, Chortasm. 1. 29),
похлепни су (Choumn. 26), ужасно разметл>иви (Chortasm. 1. 34), непо-
уздани вероломници (Gr. Сур. Andr. 377, LPP Ш 293). Природа je вар-
варског народа нeзajaжл>ивa и необуздана, лако се узохоли и сматра
20 V. ТгеШпдег, 116 sq., 165; Grabar, Empereur, 104 sq.; Nissen, Epos 300, 323 n. 1.
21 V. Treitinger, 167; Nissen, Epos 320.
22 Nissen, Epos, 324.
23 Cf. Ahrweiler, Ideologie, 51; J. Lefort, Rhétorique et politique. Trois discours
de Jean Mauropous en 1047, Travaux et mémoires 6 (1976) 286.
HajBehoM грешком судбине да остане унутар cbojhx граница (Plan. 1.

1347 sq.). Охолост (ößpi?) и дрскост (броссто;, т6Х(л7)[Аа) су особине Koje
подстичу варваре да се усуде да нападну на PoMeje. Борба са непрща-
тел>има се схвата као хажн>аван>е непослушних народа Kojn ремете при-
родни поредак ствари (Choumn. 30—31, Plan. 1. 602, 1232, Chortasm. 31
sq., LPP III 296, 302).24 Цшь сваког цара je да таквим дрзницима савще
вратове и потчини их Богом даяо) BpxyHCKoj власти (Prev. 42).
До тог цшьа се долази како ратом тако и дипломатиям — силом
и умеЬем (Suváfiei xal ктотгцщ — LPP Ш 203). Неки се непрщательи
могу приволети златом и поклонима, неки преговорима, а они kojh су
на,двр1)и чврстом руком (Prev. 22/23, 38/39, LPP Ш 295). Вештим кориш-
пен>ем варвара могу ce jeflHH упутити против других (Chortasm. 35).
Анонимни панегиричар Андроника II сматра да су дипломатски потези
много важюн'и и целисходюуи од гранена скупих одбрамбених yraprje-
н>а (Kurus. 1. 71 —75). Ca губитком старе мопи врлине nocrajy главно
оружие борбе. Истине се ум над борбеношпу (Prev. 35), разборитост и
душевна чврстина над öpojHouihy Bojoce (Gr. Сур. Mich. 343, Chortasm.
L 39).
У односу PoMej — варварин са новонасталом ситуащу'ом може до-
пи и до промена, па се деси да je цар припущен да се приближи свом при
родном противнику. 1едан такав природни непрщател> je добио цареву
перку за жену — у cnynajy Андроника II и српског кралл Милутина,
други je спасао будупег цара бегунца (1256. Михаило Палеолог je побе-
гао у Икотуски султанат), а трепи се приволео да промени cBoje намере
и одлучио да служи цару као HajaMHHK (1346. османлщски султан
Урхан постао je савезник Зована VI Кантакузина — Cyd. Jo. Cant. II 80).
Византинци позног доба се са сетом cehajy старог благостанл (Cyd.
Jo. Cant. II 78), када се ништа понизно ни скромно Haje ни помшшьало
ни чинило него се одмах реаговало на сваку непрщател>ску намеру и
дрскост суседа (Plan. 1. 602 sq.). Нарочито се уздижу славни почеци —
Константинове установление престонице, HmcejcKH сабор Kojn je учврстио
православл>е и велико доба JycTmrnjaHOBe имперще кад je сан о екумен-
ском царству био нajближи стварности (LPP III 212/213, LPP П 293).
Западни државници KojnMa се MaHojno II o6paha за помоЬ не иду тако
далеко унатраг у сепан>у, него и сама успомена на губитак Цариграда
1261. године и на поразе Koje су претрпели од Михаила VIII изазива у
н»има поштоване према несрепном византщском владару у невол>и
(Chortasm. 1. 61 sqq.). Почетком XV века царев енкомщаст naje пред-
ност штату над мачем и H3jaBn>yje да je добро и корисно побейивати,
али je jom кориснще спасавати се (LPP III 194). Ca горчином се Плануд
joui KpajeM XIII века пита куда je нестало пре!}ашн>е име, где je OHaj ja-
рам Kojn je био наметнут толиким народима, где je страх пред силном
мопи, страх Kojn се протезао до граница земл>е (Plan. 1. 598). Jom трагич
нее звуче почетком XV века порег)ен>а бивше cpehe (f) 7Tpcí»)v eÚ7)(xepía) са
сядаппьом очигледном несрепом (í¡ Soxoüaa Suo7)(Aepía — Chortasm. 1.
61), порег)ен>е државе Koja je некад владала Европом и Азщом (LPP Ш
" Lamma, 427, 438.

203), soja je огромном пространству наметнула CBoj закон, са садаш&ом

потчтьеношпу различитим народима и варварима (LPP III 293).
Рекли смо Beh да су Византинци cBojy државу, CBoj сопствени род
(t¿> yéw;), па према томе и CBojy исторщу замгашъали под директном
божком заштитом. Мейутим, кад се хиладугодиниье Царство почело
да распада, пореметила се имагинарна концепций апсолутног теократ-
ског ycrpojcTBa па се у тумаченл промена у односу светских снага и у
об|'ашн>аван>е сопствених неуспеха увукла представа о судбини схва-
heHoj било као универзална сила изван л>удског поиман>а било као уоби-
4ajeHH феномен преокрета индивидуалне човекове cpehe.25 Овакав фа-
талистички приступ продро je у конзервативну и идеолошки oöojeHy
енкомщастичку кн>ижевност. Сасвим je усамл>ен cлyчaj Плануда kojh
невол>е Царства на спол>н>ем плану вида у н>еговом унутрапиъем опа-
дан>у и пореди га са болесним организмом kojh због опште небриге губи
постепено и коначно CBoje удове (с. 20). До пада Цариграда 1204. го
дине дошло je због тога што и државно ypeÇeae (тоХьтеСа), као и л>уд-
ско тело може да стари и да изумре (с. 21, 1. 625 sqq.).26 Григорще Ки-
парски oBaj пораз приписке слабости тадаипъих царева xojy су варвари
искористили (Сур. Mich. 347/348), иако на другом месту каже како за
пад Цариграда не треба кривити очеве jep je такав закон л>удске судбине
(ó v6|ao<; Tffi àv6pto7tiv7)ç тих»}?). У човековом животу ништа нще сигур-
но ни стално веЬ су роду смртника cBojcTBeHe промене (Gr. Сур. Mich.
345). OBaj будуНи патрщарх се приближава концепции паганске неу-
митности, додуше увек у оквиру юьижевних реминесценщуа, Ананке Koja
noicpehe све и од Koje никад ништа imje ja4e. IjHTHpajyrüi Платона он
каже да je човек играчка божща. Ову метафору треба схватити у паган-
ском смислу божанског хира (Gr. Сур. Mich. 345, 346).
Време, односно исторщски тренутак je Taj Kojn сам по себи управлл
florahajHMa (ó хр^С LPP III 204) или, како то Хортазмен каже, ано
малhjа времена покушава да уздрма цареву ja4inry духа (í¡ twv xaipüv
ávw[iaXía — Chortasm. 1. 53.).
Промеюьивост судбине и н»ену обест (fj 6(ipiç t^ç rliyrfi) рела-
тивно често спомшье Исидор Кщевски. МеЬутим, он сматра да уз суд-
бину aenyjy и дрскост варвара и шихова моЬ (LPP III 158—159, 160).
Кад судбина крене тешким путем онда je неопходан човек разборит, сна-
жан и присебан — какав je наравно цар (LPP III 177).
Ангарска битка 1402. године Koja je тако нагло завршила карьеру
султана Baja3H,oa а Царству донела извесно време предаха импресиони-
рала je савременике kojh су у H»oj видели нajбoл>и пример нестабилности
судбине и неочекиваности промена свсуствених л>удском животу где све
npohe као сенка или сан (LPP III 163).
Анонимни панегиричар .Гована VIII уместо судбине криви Павола
за све недапе, „оца зависти" куи je све покренуо (LPP Ш 293). НЬегов,
тако!)е анонимни, претходник npraœcyje самоме цару говор kojhm je
хтео да ободри CBoje onajHe суграйане. Све што се дешава, дешава се по
" Веек, Th. Metochites, 87 sqq., 106 sqq.; Vryonis, Byz. Attitudes, 266.
2« Sevëenko, Decline 182; Lamma, 427 sq..
6o3KHjoj наредби. Ме^утим, не треба бити малодушан, jep ствари никад

не CToje у месту.
Не треба се л>утити због cpehe и успеха непрщатыьа него учинити
све што je у лудсксу могш да ситуацщ'а буде бсыьа, или бар да не постане
гора. Подстичугш хришпански морал становништва, цар подсег\а на пат-
н>е мученика и апостола, на безнача.щост овоземаллког живота. Ро-
Mejn, Kojn су хрипшанску веру проширили по свим покол>ен>има и зем-
л>ама и KojH су од свих народа }едшш од Бога изабрани, могу се надати
да непе пропасти као што су пропали многи други градови и државе
у исторщи, jep су досад издржали многе и тешке нападе. Цар оптимис-
тички завршава констатащуом да и Hajrope што доноси прошлост у бу-
дугшости nocTaje Haj6ofl.e (LPP III 216—218).
Ледан од обавезних захтева енкомщастике je syncrisis поре!)ен>е
хвал>еног jyHaKa са личностима из античке HCTopHje. НемогуЬе би их
било све споменути Kojn се у нашим говорима налазе, илустращуе ради
навешпемо само неке. У jeдном од енкомиона Михаилу VIII наилазимо
на поре!)ен>е са Александром Македонским — jeflHOM од античких лич
ности Koja се у реторским приручницима изркчито наводи. Александар
je покретом мача пресекао Гордеев чвор, а цар има много тежи задатак
да исправи свих народа злочинителлки скуп (sÖvüv 6Xcov xaxo[i.7)xav°Ç
autopia) Kojn избегава japaM PoMeja (Prev. 38). Благотворив последице
Koje су се очекивале од брака мале принцезе Симониде са крал>ем Милу-
тином пореде се са масовним женидбама Александрових луди са hep-
кама побелен их Персщанаца, као и са отмицом Сабшьанки (Kurus. 1.
84, 86). Пада у очи актуализащуа jeflHor исто тако старог општег места
— однос Хелена према Перау'анцима и порег)ен»е са грчко-персщ'ским
ратовима. Нешто слично можемо запазити у епским панегирицима са
почетка VII века визанпуског песника Teopraja Писиде посвеЬеним бор-
бама цара Ираклща са Сасанидима.27 Чин>еница да je мала Атина успела
да победи огромну добро организовану BojcKy са истока била je много
драга Византинцима притиснутим у Цариграду масом Турака. Прщатно
je звучало подсепанэе на коначан неуспех Ксерксов Kojn се успротивио
природним елементима и правепи мостове и npecenajyhH копно нару-
шио Богом установл>ени поредак када je са ocBaja4KHM намерама прела-
зио из Европе у Азщу (Sider. 184, Chortasm. 1. 137 sq., LPP III 150, LPP
III 296). Особине свих старих народа су углавном негативне и устал>ене
— асирским царевима je CBojcTBeHa раскош и разнеженост, Феничанима
и Егигшанима неплеменита занимагьа трговином односно земгьорад-
н>ом, а за варваре уопште je карактеристичан ропски и понизан однос
према владару (Plan. 532, 832, Chrotasm. I. 23). Занимл»ив je помен Ин
дуса Kojn су иначе изван poMejcKe екумене, али HMajy мудрост Koja шде
6e3Ha4ajHa jep се приближава хеленскс-j филозофи^и (Holob. Or. П 51).
Паралелно са овим античким поре!}ен>има неброаена су поревела и алу-
зще на библщску исторщ'у. HajoMHn>emija су наравно она Koja говоре о
спасаваау Израела из Египатског и Асирског ропства, као и она у ко-
jHMa je реч о победама изабраног народа над свим непри]ател>има.
*
27 Cf. Giorgio di Pisidia, Poemi I: Panegiríci epici, ed. A. Pertusi, Ettal 1960, passim;
Gigante, Pisida e i Persiani, 131 sq.
9
Kao што смо до сад видели, у начелу je однос према свим инопле-
меницима без разлике углавном исти, припису^у им се сличив особине,
користе исти епитети и метафоре, с обзиром да се уопшгававъе Koje je
jeflHo од главних карактеристика енкомиона преноси и на однос PoMej —
варварин. МеЙутим, ако посматрамо однос према nojединим народима
или групама народа, H3ÄBojeHo и хронолошким редом, можемо да уо-
чимо извесно конкретизован»е као и одраз реалних мейународних суко-
ба и додира и одрейених промена исторщског pa3Boja.
Почетак епохе Палеолога у знаку je ослобойенл Цариграда 1261. г.,
BojHHx операщца Koje су му претходиле и успомена на деценще латинске
окупащуе. Западни заво^евачи Царства — разноврсно називани као Ла
пши, Итали, Гали, на jeдном месту чак и Авсони (Prev. 33), називом
иначе резервисаним за саме Византийце, kojh су некада немилице оп-
ллчхали славну престонипу, затим се поражени у нереду повукли али
се и дал>е упорно боре против василевса задржавши добар део византтд-
ских територща, основна су преокупацша првих енкомиона ове епохе.
Год. 1204. почшье свеопшта драма и трагедща. Под изговором
рата против безбожника за заштиту Христова гроба лажни крсташи напа-
flajy праве приврженике крсту, припаднике светог Христовог стада (Но-
lob. Or. II 60, 61).28 Спустила се дубока ноп без месечине, нелудски мрак
на престоницу (Prev. 17) у Kojy су провалиле убице законитих наслед
ника (Holob. Or. Ш 82). Цариград je принуйен да poöyje непрщател>има
kojh су ранщ'е дрхтали пред самим писмом Koje би из н>ега било упуп.ено
(Plan. 1. 631). Латини су се показали као веома жестоки, крволочни и
похлепни окулатори. Пропали су сви сталежи poMejcKor друштва, све
што je било вийенще — официри, достозанственици, правници, учени
л>уди, предузимачи, царски чиновници, свештена лица, монаси. Жене су
одвойене а град потпуно опустошен и разорен. Све оно што се вековима
подизало пропало je — многих царева труд и ремек дела древних руку.
Срушен je венац градских пиргова, Kyhe лепе и уметнички украшене. А
оно што су PoMejn Hajeraue замерили окупатору било je шьачкагье свети-
н>а, храмова, уметничких црквених предмета и светих утвари. Латини
су као лопови оскрнавили божщи виноград, изровали гробове, свете
храмове у тржнице претворили. Ови страшни трговци божанским пред-
Mei има (oi Ъеак&щШ), меаачи новца kojh су пропили износеЬи светшье
на лицитащцу, бацали су бисер свшьама (Holob. Or. П 60—63, Holob. Or.
III 85, 86, 88). У граду je у н>ихово време владало безакоше и неред, пра-
ви хаос (Siderid. 185, Prev. 18, Gr. Сур. Mich. 345, Plan. 1. 665). Земгьу
Koja припада PoMejnMa су поделили, а што нису освежили, као гусари су
noTajHO нападали и шьачкали.
Увод у ослобо1)ен>е Цариграда 1261. г. чини пелагонщека битка
1259. г., проистекла из антагонизма две грчке државе, Епирске и HnKejcKe,
а у Kojoj су углавном страдали савезници Епира, поглавито axajcicn кнез
ВилемП Вилардуен са cßojoM во^ском.^Цео Запад се дигао против Роме-
28 Fenster, 187, 190.

29 Cf. D. Geanakoplos, Greco-Latin Relations on the Eve of the Byzantine Resto
ration: The Battle of Pelagonia — 1259, DOP 7 (1953) 99—141; idem, Emperor Michael
Palaeologus and the West, Cambridge Mass. 1959, 121 sq.; A. Bon, La Morte franque,
Paris 1969, 120 sq.
ja, снаге Манфреда Сицилщског — Аламани (немачки кон>аници), Сицили-

jaH4H, л>уди из Апулщ'е и из Бриндизща, сам кнез Axaje са cBojnM ваза-
лима „тиранима" Пелопонеза, Ey6eje, Атине, Тебе и целе Грчке
(Choumn. 12). У свом првом говору Холобол веома сликовито oimcyje
величанствен настул axajcKHx ратника обрва уздигнутих од уображености,
високих, снажних и досто}анствених, на брзим кон>има, покривених ок-
лопом, KojH издалека H3nieflajy не као л>уди него као цинови исковани
од меди. Занимл>ив je податак KojH flaje Холобол о аспиращуама Вшьема
II Вилардуена у односу на Солун.30 Кад je дошло до битке, уз божщу по-
Moh и царева мудра упутства „стреле PoMeja су се поквасиле крвл>у",
настао je страшан покол. Латина. Цело се пол>е као пол>е плача, и сва
долина као долина смрти испунише лешевима л>уди и кон>а мейусобно
помешаним. Они Kojn су преживели плачупи, стеаупи и проклшьупи за
четника рата, оковани у ланцима уйоше у Солун. Мейу заробл>еницима je
био и сам axajcKH кнез и тридесет барона Kojn су у битку ушли као на
крилима, презируЬи земл>у, а сад су корачали сасвим ниско, уз само тло
жалосна изгледа и понизна држан»а. Донедавна цинови и лавови пре
творили су се у пш-Meje и кепеце. Тахо je Господ охоле варваре ставио
пред Цареве ноге (Sider. 181 —183).
Две године касшце PoMeja су победоносно ушли у Цариград.31
Пар je послао кесара Алексща Стратигопула да се приближи престоници
и зада Латинима страх. МеЬутим, oBaj маневарски подухват претворио
се у многожел>ено ocsaja&e престонице. Изненайени Латини преплашили
су се као пас Kojn се препадне од сенке. PoMejn то искористише и заузеше
град. Настаде призор страшне помепье. Они Koje не однесе први сукоб
с PoMejHMa разбежаше се на све стране, неки побегоше на бродове уси-
дрене у луди, неки се посакриваше по стоама и по подземним каналима.
Свуда су се разлегали полуварварски гласови и лелекан>е. Плач и кук-
влал чули су се и са бродова док су се са бегунцима удал>авали. А сам
латински цар Балдуин, Kojn je стремио веома високо и царско достс-jaH-
ство сам себи npncBOjHO, иначе Мали неки човечул>ак, сад je као пропа
лила и лопов бежао без cBojnx инсягшда као Херакло без батине и лавл>е
коже. Како то Холобол ефектно изражава етимолошком фигуром —
„зло су уништене зле звери из Лащуа" и оксиморонима — „стоглави
цариградски Тифон без главе и сторуки BpHjapej без руку." Град се от-
ворио да прими сопствену чел>ад и да избаци тушине (то áXXórpiov). Ус-
коро je стигао и цар, свечано ушавши на Златну кашуу Kojy je донедавно
латинска братща, ти преступни стражари, даноноЬно опьем и мачем
будна ока чувала (Holob. Or. П 55—57, 66—68, 75, Or. Ш 82 sqq., Prev.
18—19, 24—26, Gr. Сур. Mich. 348, Choumn. 10, Plan. L 647).
У „царским говорима" насталим непосредно после ослобаЬака
Цариграда покуде Латина реторски изречене израз су искрене мржн>е
PoMeja према окупаторима. Ова нетрпел>ивост je имала cBojy предисто-
30 Siderid. 181: tíjv Si yt ©erraXtaç |xi]Tp6noXiv . . . aÜToßoel 7tapa<jrôa<jôat xal

Ta¿T»)v ttaSúvat xa-rà 7tpá-njv xlvqaiv tvTjßpivovro. О МОгуЬнм плановима Вилардуе-
новим да заузме Солун као разлог веговог ступааа у коаливду са Епирском др-
жавом и са Манфредом Сицилщ'ским — v. /. Lognon, L'Empire latin de Constantino
ple et la principauté de Morée, Paris 1949, 224; Geanakoplos, Michael Pal., 56 et n. 41 Kojn
ото место код Холобола не y3HMajy у обзир.
« Cf. Geanakoplos, Michael Pal., 92—115.
f
рщу у антагонизму везаном за расцеп цркава, нормаиске нападе и крс-

ташке ратове, антагонизму на политичком, идеолошком, верском и кул-
турном плану заснованом на суревн»ивости и неразумеван>у.32 Трщумф
1261. г. само je изоштрио сва непрщател>ска осеЬан>а према дотадаш-
н>ем ocBajany. Латини су л>уди помамни за ратом, юьачкаши, л>уди
жедни крви и гладни меса, наоштрених зуба ce устремлэду попут вепро-
ва и усамл>ених горских звери. У опхо1}ен>у су крути и тврди као гвожве.
Толико су се узохолили да су покушали cßojoM шаком да поделе свет, што
треба да je дело само божт'е руке (Holob. Or. II 60, 65, Or. III 88). Уобра-
женост PoMejn Латинима никако нису могли да опросте. Константне
оптужбе због безочности, надмености, гордости, охолости, самоувере-
ности, разметл>ивости прелазе оквире мотива дрскости kojom варвари
HapyuiaBajy од Бога утврйену равнотежу екумене.
Суревнлвост у области културе je дубоко задирала у Византинцима
cBojcTBeHy представу о апсолутном првенству сопствене цивилизащуе.
У jeflHoj инвективи у облику апострофе Италу, nyHoj жучног сарказма
упереног на досадашн»е тлачител>е Холобол се подсмева високим пре-
тензщама западаьака на пол>у реторике, филозофще и теолопде. Они
замишл^у да су веЬи ретори од Демостена и Тукидида, вепи мудраци од
Аристотела и Платона, бол>и познаваоци богословл>а од св. Василта
и св. TpHTopHja — од великана хеленске антике и раног источног хри-
пшанства xojn су у очима Византинаца сачшьавали стожер н>ихове соп
ствене културе и потонлг православл>а. Не само да су себе тако високо
умипиьали него су били и пуни презренна према PoMejHMa. Називали су
их, KOHcraTyje Холобол пун згражан>а и негодован>а, селлцима
(oí áYpiwTat) и тежацима што Tepajy волове (ol épyáTivai ßouxaioi). У
клеветан>у PoMeja били су страшни — кога нису стварно убили, дави
ли су га речима изоштривши je3mc као змще (Holob. II 64, III 88—89).
Византинци са CBoje стране нису Латинима остали дужни. Припи-
сивали су им варварску неотесаност и животшьску неразборитост (íj
ßapßapwSYj? áypoixía xal xttjvcôStjç áXoyía — Holob. Or. III 95). Сметао
им je и сам н>ихов бучни je3HK kojhm варварски бл>узу, н>ихови полу
варварски гласови, гутан>е и сакаЬен>е речи, надувеност изговора. Под-
ругл>иво спомилу варвареке називе за латинске великаше — принчеве,
бароне, подесте, конзуле, виконте и велику надувену гомилу доспуан-
ственика (Siderid. 181, 183, Holob. Or. III 88, Gr. Сур. Mich. 354).
Иако je са' 1261. годином PoMejHMa пошло наболл а Латинима на-
rope (Holob. III 89, 90, Gr. Сур. Mich. 343, Choumn. 22), иако су побед-
ници претили да he василевс уз войство божидег анйела препи и саме
Алпе,33 непри|ател>ска 3Mnja се joш и дал>е увща и цариградска влада
he joш дуго да се бори за превласт на Пелопонезу, у Tp4Koj и на ErejcKHM
острвима. Холобол се л»ути на Латине што joui влaдajy Ey6ejoM, држе
Коринт, Тебу и Атину, држе поробл>еним Крит, и спроводе CBojy тира-
32 Cf. Ibidem, 66; Ahrweiler, Idéologie, 75 sqq.

33 Прелажен>е Алла je изгледа био сан визанпцеких панегиричара. Григора у
свом енкомиону Андронику Ш тврди да би цар, само да je имао бол>у Bojcry, прешао
Алпе и стигао до Гибралтара — U. V. Bosch, Andronikos III Palaiologos, Amsterdam
1965, 3 n. 5. Издание овог енкомиона ниje ми приступачно — Westermann, Ехсег-
ptorum ex bibliothecae Paulinae Lipsiensis libris manu scriptis I, Leipzig 1865.
ищу над Кикладима и Строфадима (Holob. Or. Ш 89). Касшци енкоми-

jacra првог цара Палеолога као и они н>еговог сина Андроника II хвале
Михайлове успехе у успоставл»ан>у византийке власти над JerejcKHM ос-
трвима и прекомерно уздижу делимично ослобаг)ан>е Пелопонеза као
подвиг уништенл тиранще и полиархще (Prev. 33, 36, 39, Gr. Сур. Mich.
342/3, Gr. Сур. Andr. 373, Plan. L 675 sqq.)."
Непри]ател>и Византще се нису помирили са васпоставл>ан>ем
Источног царства. KpajeM шездесетих година ствара ce jaxa коалищуа
западних и балканских снага на челу са Карлом Анжу|ским — страшним
тиранином Италще и Сицилще (Choumn. 26—31). 35 Без икаквог праведног
разлога, веп из безмерне похлепе, он je у више наврата нападао PoMeje.
Домогао се поред Сицилще и Манфредових поседа у Албатци и Вилар-
дуенових на Пелопонезу, покушава да заузме цело PoMejcxo царство.
Што je више претрпео неуспех то се више трудно да пред сваким новим
покупаем претходна акщуа изгледа као дечща игра. Што су ужурбанще
и грандиознее н>егове припреме то je вепи н>егов пад. Победом над
Н.ИМ у Албанщи византтцски василевс je пружио и Сицилии могупност
да се ослободи од тирашуе — Хумн директно повезу)е византийку по
беду код Берата 1281. г. са Сицилщанским вечерн>ем марта 1282. када су
Анжу]ци дефинитивно протерани са великог и мопног медитеранског
острва.36
Почетком XV века поново се врапамо на Пелопонез када се млади
савладар JoB&H VIII придружио своме брату деспоту Теодору II да му
помогне у ширен>у византщске Mopeje 1417— 18. г. Итали kojh су некада
давно владали целим Пелопонезом, држали су веп дуго година Месешцу,
Елиду и готово целу Axajy. Неометано су поседовали ову хеленску земл>у
као неку cBojy наследну очевину. За непуних месец дана брапа су од по-
следн>ег axajcKor кнеза Чентуриона Цакарща ocвojили целу Месенщу и
неке градове Елиде. Пошто je латински кнез сагнуо главу пред византщ-
ском влашпу, млади цар му je препустио н>егове поседе. Споменуто je
да je цар предузео и опсаду Патраса, лепог града Axaje у лепом Кри-
cejcxoM заливу. О томе да je због венеодцанске помогш опсада била не
успешна у нашем енкомиону нема ни речи (LPP III 174—176). 37
Десет година каснще дошло je до нових сукоба на Пелопонезу о
KojHMa Исидоров енкомион пружа драгоцене податке.38 KpajeM 1427. г.
цар JoeaH VIII долази у Mopejy да заустави брзометно надиран>е грофа
Кефаленще Карла Тока. Oßaj „оштар и енергичан" човек наследио je
JoHcxa острва, домогао се доброг дела Епира, са Пелопонеза истерао
кнеза Цакарща и почео да се шири на рачун poMejcKHx поседа. Незахвалан
34 Cf. D. Zakythenos, Le despotat grec de Morée I, Paris 1932, 15 sq., 41 sq.; Г.

Осшроюрски, Исторща Визанпф, Београд 1959, 422 сл.; Geanakoplos, Michael Pal.
154 sqq., 295 sqq.; Bon, 129 sq., 140 sq.
И Cf. Geanakoplos, Michael Pal. 189 sqq.
3« Ibidem, 336 n. 111. Cf. et St. Runciman, The Sicilian Vespers, Cambridge 1958.
37 Cf. Zakythenos I, 180 sqq.; J. W. Barker, Manuel II Palaeologus, New Brunswick
1969, 346—347; Bon, 285 sqq.; И. ЪуриН, JoeaH VIII Палеолог, дактилографисана
докторска дисертащца одбран>ена априла 1982. у Београду, 185— 189.
з» О 3Ha4ajy Исидоровог енкомиона као извора за борбу са Карлом Током —
Zakythenos I, 200 sqq.; Bypuh, Дован VIII, 266 сл.
према сводим добротворима poMejcraM царсвима, ко)и су му били ранще

доделили flocTojaHCTBO деспота прекршио je уговоре без оклеваша. Не-
посредни узрок сукоба je био у том што je од Албанаца, византийских по-
даника отео читава стада коша, говеда, оваца и свюьа. Одлука je пала
у noMopcKoj биди код острва Ехинада где су Токове снаге претрпеле пот-
пун пораз. Бродови с посадом су заробл>ени, други су побегли а многи су
бацили штитове и кошьа, клицали су пару и наливали се н>еговим робо-
вима молепи за милост. Као и у onyrajy мале жене крал>а Милутина и
овде je политички брак донео расплет ситуащн'е. Удавпш cBojy брата-
ницу за царевог брата Константина Драгаша, душманин се претворио у
прщатела, ту!)ин у ропака а непрщ'ател. у савезника (LPP III 194— 197).
Занимливо je видети како су у разматраним енкомионима приказане
супарничке талщанске републике Венещца и Ъенова са KojnMa je визан-
тщска исторща овог периода тако уско повезана. О Венеции Koja je у
латинском ocBajaay Цариграда играла пресудну улогу, а каскиуе по-
стала нестални савезник Византще имавеома мало изричитог помена.
Вест о победоносном уласку PoMeja у Цариград веома je потресла све
варваре Kojn год нису били PoMejHMa прщател>и, посебно уображене Ита-
лщане а од н>их HajBHUie водоземну хидру, амфибщу Венещп'у Koja се
некад разметала као орлий а сад je скривена као сова у купи или Hoj
у рули (Holob. Or. П 70).
IIoflcebajyhH пара Довела V на н>ихов 3aje,ajra4KH боравак у Мле-
Ta4Koj републици (1370— 1371. г.) у Kojoj je пар, молеТАи за финансщску
помоЬ и HeMajyhn матерщалних могупности да отплови, преживео велике
непрщ'атности, Кидон назива Венещцу гором од сваке jaMe у Kojy се ба-
najy лешеви (f) 8' èv Bevexía xaôéSpa où 7tavro<; х^?ш P«pá8pou — Cyd.
Jo. Pal. с. 9). 39
Други анонимни енкомион Довану VUJ веома детально говори о
компликованом односу тал^анских градова из кога je произишао мле-
тачко-1)еновл>ански рат 1432—33. год. не flajylui HnjeflHoj страни нарочиту
предност и истичупи цареву пресудну улогу у измирен»у. Ъенову je у
сукоб увукао н>ен господар милански Bojßofla Висконти kojh je био у рату
са Венещцом. Претрпевпш зло од BojBOfle, Венещп'анци Hanaflajy 1}енов-
л>ански Хиос, Ъеновл>ани за узврат pa3apajy млетачка острва у Johckom
мору, а затим се пред мопном млетачком флотом повлаче у Галату. Да
нще било поштован>а Венещф према пару и шеговом посредован>у, су
коб би се веома лоше завршио (LPP III 301 —303).40
О Ъенови има много више података. У свом првом говору посве-
пеном дога^има пред ocBaja&e Цариграда 1261. г. Холобол велико
место nocBeñyje споразуму Kojn je Михаило VIII склонно у пролеЬе 1261.
у Hимфejy са Ъеновом xojoj je том приликом поклонно и два из-
везена пеплума, jenaH са царевим ликом а други са житщем св. Лавренти-
ja, патрона талщанског града. Холобол je граду Ъенови посветио праву
похвалу — laudatio, уздижупи славну метрополу Koja се одлиод'е помор
ском силом, кон>ицом и трговином, богата je и има жител>е славног рода.
3» Cf. R. J. Loenertz, Jean V Paléologue à Venise (1370—1371), REB 16 (1958) 217 sq.
to V. Oikonomides, On the Date, 106 sq. О овом левантийском рату талщанских
република веома детално говори ЪуриН, 1ован VIII, 249—287.
CBoje друштвено уре1)ен>е слично aTHHcxoj демократии спремна je да

промени из л>убави према пару кога прихвата за свог врховног господара
(Sider. 186— 189). Веома je интересантно паралелно позиван>е на античке,
хеленске и римске великане к<уи су очито у очима Византинаца епохе
Палеолога и ренесансних Ъеновляна саставл>али део н>ихове две соп-
ствене баштине. Пошто je HnMíJiejcKH уговор ударно основу 1)еновл>ан-
ском ynujajy у византщ'ским сферама, 1267. године Ъеновл>ани су добили
од цара право да се настан>у)'у у Галати на супротнс-j обали Златног Рога
(одатле и назив Галапани KojHM се Ъеновл>ани у енкомионима искл>учиво
Ha3HBajy). IlpH4ajyhH о утвр^иван>у Ъеновл>ана у Галати, анонимни па-
негиричар Дована VIII каже да су они према споразуму били подложни
царевима и у свему н>ихови савезници и да су се до тада (до почетка мле-
тачко-1}еновл>анског рата 1431) придржавали ових услова и сачували вер-
ност (LPP III 301). Супротно овом идиличном приказу 1)еновл>анске пот-
чшьености и верности Цариграду, претходни анонимни енкомщаст Jo-
вана VIII са негодованием спомин>е помоп Kojy су Ъеновл»ани указали
Мурату II 1422. године да пре!)е Хелеспонт — старом завидл>ивошпу
према PoMejHMa подстакнути, кришом од цара дали су архонту Истока
брод да постигне давно жельени цил> (LPP III 2 14). 41 Приликом тог пре-
ласка у Европу Мурат II je предузео и страшну опсаду Цариграда.
KpajeM XIV и у XV веку западни народи се готово више не jae-
л^у као омражени супарници eeh се спомин>у као савезници од KojHX се
очевде помоп против новог и много страиппфг непрщатела — Турака.
Ca JoeaHOM V почин.у путован>а визант^ских царева по западним зем-
ляма у тражен>у матерщалне и BojHe потпоре за онемопало и осирома-
шено Царство. У свом говору 1овану V, Kojn иначе нема карактер ен-
комиона, чувени латинофил Димитрще Кидон моли цара за допуштен>е
да OTnyryje у Италщу да би се посветио изучаваау н»ихове вредне науке
и културе и дошао у додир са тамоппьим ученим л>удима од чега je
очекивао нajблaroтвopниjy корист. С друге стране, noflcehajyhn цара на
Нэихов за^еднички претходни боравак у Италщи (1369—1371) Кидон не
идеализу)'е спремност западн>ака да буду од конкретне финансисте и
политичке користи — ,,од зоре до мрака морао сам да куцам на врата
мопника не би ли што постигао од оног због чега смо дошли" (Cyd. Jo.
Pal. с. 22).
Потпуни пораз код Никополя 1396. г. великог крсташког похода
против Турака, kojh je под во^ством угарског крал>а Жигмунда (кога
Исидор Кщевски назива германским царем са позшцуа времена у коме
пише много година доцн^е) обухватао према Исидору, Келте (Францу
зе), Галате (Т>еновл>ане), народе Западне Ивирще (Шпанце) и Германе,
с ниподаштаван>ем и презрен>ем ce прилжэде неспособности западних
BojcKOBoâ kojh су, npeHeöperaBajyhn Цареве савете, поуздавши ce у CBojy
храброст, 6poj л>удства, наоружан>е, новац и конницу без реда наступали
и без тактичког плана делали некако недорасло и неискусно. Први су
страдали 1)еновл>ански племипи, затим готово цела Bojaca. Жигмунд je
преплашено побегао ла!)ом — до jy4e уображен, хвалисав и горд постао
« Barker, Manuel II, 359; ЪуриЛ, Дован VID, 222.

je понизан, сав покун>ен и потиштен, са свих страна притеииьен прокли-

н>ао je и себе и CBoje сараднике што нису цара послушали (LPP III 159—
160).«
Пошто je OBaj поход претрпео неуспех, a Baja3HH веЬ неколико го
дина опседао Цариград, Maнojлo II je KpajeM 1399. кренуо на Запад у
пратн>и, односно под заштитом гувернера Ъенове маршала Бусикоа —
Менескала, човека Галате xojn je био од великог утицгуа код крал>а Га-
лаЬана (уствари францускогкрал>аоди je био тадаипьи господар Ъенове).
На овом путу, Kojn je Tpajao четири године и на коме je стигао чак до
Албиона (Енглеске), у cBoj CBojoj ревности према Богу и ближн>има
тражио je излаз из невол>е и помоп. PoMejcKH василевс je свуда био ве-
личанствено дочекиван, сви су се дивили H>eroBoj врлини xojoM je успеш
но и досто^анствено одолевао недаЬама, cehajyhH се старог cjaja и мопи
иьегових предака искаливали су му огромно поштован>е. Крал>еви и вели
канш су у н>ега гледали као на nojaBy поелату са неба, прихватили су га
и славили као сопственог цара (Chortasm. L 50 sq., LPP III 162, LPP III
207).43 Характеристично je да Исидор Юцевски стране владаре не назива
латинским изразом „reges" ни неком метонимщом „архонт" или „хе-
гемон", него их зове „тамоппьи василевси". То само noKa3yje како je
реалност уздрмала хщерархщеку конструкций са jeflHHM и jединим ва-
силевсом на н>еном врху. Насупрот овоме, анонимни панегиричар Jo-
вана VIII ма^арског крал>а, а тад и немачког цара Жигмунда назива
„рексом Запада и во1)ом и архонтом народа Угара" (LPP III 219).
Jörn за Манорюва живота дошао je ред и на Лована VIII да тражи
по свету помоп. KpajeM 1423. тован VIII je кренуо у Венецщу, северну
Италщу и Угарску.44 Н>егови домапини су му се дивили не ман>е него
н>еговом оцу док je он излагао све невол>е Kpje су се свалиле на престони-
цу, ш^авивши да ако не доби|'е конкретну подршку све he потпуно про
пасти. Жигмунд je био спреман да му удовол>и у свему. ÜMajyhH то у
виду, како каже наш панегиричар, турски хегемон je предухитрио интер
венций са запада па je склопио уговор са Maнojлoм II и са грайанима
Цариграда. Ca CBoje стране, стари цар je прихватио услове мира öojehn
се да he се н>егов син вратити необавл>ена посла (LPP III 178/179, LPP
Ш 219/220).
Добро je позната ствар да су сви претвори са Западом били веза-
ни за питаае уюуе са римском црквом. Наши нам говори дозвол>ава|у
да донекле пратимо став Византинаца према овом важном проблему Kojn
je задирао дубоко у духовни живот друштва и ни у jeflHOM тренутку нще
био jeflHHCTBeHo третиран у свим н.еговим сло^евима.45 У првим данима
рестаурашп'е Царства религщ'а Латина била je je;ma од н>ихових каракте-
ристика Koje су се износиле руглу — н>ихово схватан>е побожности, пра-
зно богословл^е и високе претензще у црквеном примату (Holob. III 89).
42 Barker, Manuel П, 131 sq.

43 Ibidem, 171 sqq.
44 Ibidem, 375—379; Ъурик, JoeaH Vm, 239 сл.
45 О различитим поглелима на решенье политичке cinyaiiHje путем cjeOTH>eH>a
са западном црквом у зависности од карактера по]единих друштвених cnojeea — v.
Geanakoplos, Mich. Pal. 268 sqq.; Beck, Jahrtausend 107; bypuh, JoeaH VIII, 313 сл.
Издавач анонимног енкомиона Михаилу VIII, саставленом после

1272, дакле у време кад су се вршиле припреме Koje he довести до Лион-
ског сабора, види Moryhy алузщу на noKyuraj склапан>а ушце у помену
„велике победе за све хрипЛане осим оних Kojn нас мрзе" (Prev. 26). 46
Андроника II сви н>егови панегиричари, а нарочито они kojh су
за претходне владавине били присталице ymqe, jejSHoniacHO хвале због
промене верске политике и врапан.а православл>у (Gr. Сур. Andr. 381 —
384, Choumn. 52—54, Plan. с. 29). 47 Иронично се oöpahajy католицима као
побожним представницима часнще и здравее вере, учител>има свих на
рода, оцима правилне догме KojoM замишл^у да могу да оплемене вар
варство CBoje душе и свог je3m<a (Gr. Сур. Andr. 382).
JoBaHy V Kojn je 1369. г. прешао у католичанство, врхунски рим
ски apxnjepej je био велики прщател> и Кидон се нада да he CBojHM борав-
ком у Риму радити на ja4aH>y и развщан.у ове везе (Cyd. Jo. Pal. с. 23).
Покупке 1ована VIII да путем yHHje обезбеди себи подршку запад-
них држава против Турака н»егов анонимни панегиричар o6jauiH>aea као
помоп брижног цара Kojn не може да поднесе што jeflaH део хриптанства
због недостатка памети и уображености ума нще био у стан>у да научи
истину нити да се задржи у оквирима светих отаца и васел>енских сабо
ра, него je грешком попио пехар безбожништва. Зато цар све чини да
као отац подучи чедо и врати га разуму (LPP III 299/300).
Ватрени противник у]един>ен>а цркава тован Евгеник упутио je
1449. г. последнем византщском цару Константину XI говор — у ствари
енергични апел за одбациван>е унще.48 Он ocyhyje великаше што су се
полатинили, ocyfiyje 'ована VIII Kojn je требало да буде заштитник пра
вославна, а прихватио je не само другу веру него и ту!)и начин мишл>ен>а.
Као светли пример треба да послуже Андроник II и н>егова MajKa св.
Теодора Kojn су ишчупали горки корен латинизма Kojn доноси пометн»у,
одбацили све л>удске страхове и то у времена у KojnMa je опасност била
притисла ништа маае него сада, 'едини спас Византинаца не лежи у
трщерама, златницима и помопи са Запада, Beh у страху од Бога. Право-
славян je jeflHHO и право opyжje против свих непр^ателл (LPP I 126, 127,
130).
Пре него што прейемо на Турке, варваре са истока kojh су угро-
жавали тако дуго Царство док га нису коначно срушили, позабавипемо
се поменима, додуше веома спорадичним, балканских народа.
У свом другом говору Холобол поред победе над Латинима и бор-
би са Турцима истиче Цареве подвиге над Трибалима (Србима), Мижа-
нима (Бугарима) и другим н>има суседним народима. Мало касюуе
помин>е и Србе и Бугаре 3ajeflHO са Турцима, талщанским пиратима и
Албанпима као народе KojH су му задавали бриге непосредно пред за-
узиман>е Цариграда 1261 (Holob. II 54, бб).4»
Анонимни панегиричар Михаила VHJ алудира вероватно на затег-
нуте односе са Урошем I koj'h су уследили после неуспелих преговора о
46 Previale, Panegírico inédito, 12 п. 2, 26 п. ad 1. 2.

47 Уп. РадошетЛ, Похвална слова, 79.
** В. йурий, Дован Vin, 317.
49 В. Исторща српског народа I, 350—351.
138 H. РадошевиЬ
браку византщске принцезе са сином српског крала — ако Трибал на

други пут (xpißov) скрене, цар га препадне ceojoM палицом, jep je ис
кусно тежину н>егове непобедиве руке (Prev. 38). 50
По cBoj прилици се на српску офанзиву на византщске територще
1282. г. односи и Григории помен облака Koje je покренуо северац на по-
четку владавине Андроника II (Greg. Hist. 337).
Цео сачувани одломак анонимног енкомщасте са пометка XIV в.
односи се на брак принцезе Симониде са крал>ем Милутином коме je
претходио потпун неуспех визанпуског noKyuiaja да потисне ширеае
Србще 1297. г. Панегиричар je у високом реторском стилу ову епизоду
приказао потпуно супротно тврдепи да су Трибали, kojh су се усудили
да дигну руку на Царство, били пред потпуним истребл>ен>ем да нще
било пара Kojn je у свом човекол>убл>у повезао народе мейусобно потпуно
различите и у мишл.ен>у и на 6ojHOM пол>у. Непосредна корист за Цар
ство у овом браку Kojn je jczmHHiry кпер oflBojno од родител>а и прину
див je да живи у Heno3HaToj и Tyl)oj земл>и, енкомщаст види у томе пгго
су до ногу потучени варвари спречени да из мржн>е CTBapajy Византин-
цима невол>е. Овако се цела Траюуа paflyje спасена од варварских на-
пада (Kurus).
Трибали KojnMa je цар JoBaH Кантакузин био приморан да побегне,
народ су варварски и зверски (Cydon. Jo. Cant II 79). Срби цара Душана су
они варвари kojh пустоше и шьачоду пред капщама Солуна на очиглед
04ajHHX гра1)ана Kojn nneflajy како непрщателл caKynn>ajy плодове са
н>ива Koje су они обрадили (Cydon. Jo. Cant. I, с. 7, 8).51
Споменули смо вей како je Мижанин (Бугарин), до скора сасвим
нецивилизован, 3axBan>yjyhn yTHuajy културне политике Михаила VTII
проговорио грчки и стекао основно образован>е (т% èyxuxXiou TOxiSeùoetûç
forcerai — Prev. 32). Будним оком цар Михаило прати поступке Бутара,
3HajyhH добро да je нешто од poMejcKe земл.е у н>иховим рукама — овде
изгледа Георгще Кипарски алудира на упаде Константина Тиха на ви-
занти)'ску територщу и на успехе Михаила VIII Kojn им je одузео Месем-
врщу и Анхи)'ал (Gr. Сур. Mich. 342).52 О Михаиловом ocBajaay градова
и тврЛава од Бугара говори и Плануд (1. 702 sq.).
Браком савладара Андроника II са угарском принцезом Аном Па-
нонац (Ма^ар) je постао византщски човек Kojn мисли само на мир и на
стан>е без побуна (Prev. 38).53 У позно доба Пеонце (други назив за Угре)
мудри цар je подигао да се боре против Турака (Chortasm. 1. 35).
Нешто више се може извупи о Албанцима, HajHemñe названим Или-
ри. На прагу рестаурашуе Царства цар Михиало VIII имао je брига са
илирским pa36ojHHUJiMa (Holob. Or. II 66). Победе над градовима у Или-
рику о KojHMa говори анонимни панегирик Михаилу VIII вероватно се
односи на успехе Цариграда 1264. г. над епирским поседима у Албании.
» Исто, 353.
« Исто, 542.
52 В. Н. Злашарски, История на Българската държава през средните векове Ш,
София, 1940, 505; Geanakoplos, Michael Pal., 181.
53 Geanakoplos, Michael Pal., 233.
Побелели царевом врлвном, ови градови су га прюнали за свог господа-

ра. На Taj начин су и варварски народи из околине ових градова, kojh
HMajy душу тврйу од животщьа, не маре за лице божще, него на л>уде
ставл^у безбожие руке a Kojn су ипак пришли цару, постали цивилизова-
нщи. OflynaBajybH се од зверског понаншьа и привикава^уйи се мирно-
пи, почели су делима да noKa3yjy cBojy побожност Koja je paraje била
само на речима. Тако су Албании (oí ttjç "AXßoc?) почели да излазе из
неприступачних пепина, осматрачница и склоништа, ставили се под
цареву заштиту и сами себи прете смрМу ако би увредили Бога или цара
кога je он поставив (Prev. 37/38).
О eTHH4Koj ситуации у Епиру говори Исидор Кщевски доста оп-
ширно (LPP Ш 194/195). По приморским градовима живе Грци, док у
залезу живе варвари на месту Koje су заузимала MHoro6pojHa античка
нестала племена. Почетком XV века ове xpajese су насел>авали Албан
ии, сви илирског рода, kojh тешко живе раштркани и номадски, не по
градовима, ни тврйавама, ни селима нити по н>ивама или виноградима,
eeh по горама и долинама. Слично су живели и Илири на Пелепонезу
где су rajiura стоку и у време несташица силазили да презиме у плодну
и погодну равницу Елиде.
Толико о народима са Балкана. 1256. г. кад je Михаило VIII био
прину!)ен да побегне у Кон>у, он се за селцучког султана успешно борио
против инвазще Монгола — Масагета, како каже Георгще Кипарски, Kojn-
ма се нико нигде mije могао супротставити (Gr. Сур. Mich. 336). Монголи
(овог пута назвали Скити) код Kojnx je с оне стране Кавкаских врата пу-
товао у посланство Кидонов отац, били су л>уди навикли да пустоше
мачем, са савршеним луцима, браним фалангама, невероватно окретни
у свему, са огромном жел>ом за плен. Ипак, били су побейени речима
вештог визанпдског посланика (Cyd. Jo. Cant. Ic. 17). Hajeehn утисак
на PoMeje су сасвим разумл>иво направили Тимурови Монголи, побед-
ници султана Ба]азида kojh сад носе назив Переданаца и Метана, Haj-
вепих ocBaja4a Старог истока. Oßaj бич против бича, ову злотворну пер-
ещеку силу сам Бог je послао на погубу непрщателл Царства (LPP Ш
162/63). Хортазмен за Тимура каже да се као неки велики лав устремио
у лов подстакнут не толико царевим обепан>има колико импресиониран
н>еговом узвишеношпу, а у]'едно и мрзепи неправду Агарена (Chortasm. 1.
66 sq.).
Први додир са Турцима у разматраним говорима било je бекство
Михаила Vin Kojn je попут цара Давида морао да се склони у страну
земл>у. Подвизи будуЬег цара прославили су н>егово име ме!)у народима
и jom су уверл>ивщи постали сведочен>ем туйина. Хвалисави варвари
обогатили су се н»еговом врлином а н>егови тpoфejи омогупили су им
да до!)у до благостан>а (Sider. 177, Holob. П 53, Gr. Сур. Mich. 333, 335).
Ca CBoje стране Персщанци (Турци) били су храбри савезници PoMejHMa
у neflaroHHj'cKoj бици (Sider. 182).
Мейутим, вей почетком владавине Михаила VIII долази до сукоба
са Турцима. Први говор нашег Холобола доноси податке о непознатом
походу царевом у Малу Азщу против Скито-Пероцанаца. 1едно je била
екепедицща у долину Скамандра у пролеЬе/лето 1260. г., а друго KpajcM
1260. или почетком 1261. поход у облает Смирне ради учвршпиван»а си
гурности. Пораз варвара на чще je безбожне главе цар бацио смрт био je
страшан. Страдали су не само ратници него и сав селпучки номадски
живал> — говеда су мукала, жене су кукале, козе су вречале и деда пла
кала (Side г. 189).54
Доба активног савладарства Андроника II почетком осамдесетих
година, а затим почетак деведесетих година у време н>егове владавине
обележени су н>еговом изузетаом бригом за Малу Ази)'у залустелу због
константних напада варвара (Gr. Сур. And г. 375—380, Choumn. 19—20).
Андроник je према тврг)ен>у свежих панегиричара однео над Турцима
блиставе победе подстакнут не толико н>иховим нападима на Царство
колико Н.ИХОВИМ безбожништвом. Теодор Метохит у свом другом „цар
ском говору" (Vind. phil. gr. 95, fol 1 54r) ce згража над нецивилизованошпу
и многовлашпу варвара Kojn су jtaaa. анархична гомила без реда, грешка
природе. Не 3Hajy за правду, државно ypefieibe ни за хармошцу вла
сти.55
KpajeM XIV века борбе с Турцима nociajy главна и готово jewma
тема панегирика. 1394. године почела je дугогодишн>а опсада Цариграда
Kojy ни крсташки поход 1396. г. ни цареви преговори на Западу нису
успели да ocyjeTe. Султан Baja3HH кога Ha3HBajy Мун»а, дрзак и варвар
ски човек, са огромном BojcKOM, CBaKojaKHM опсадним справама, пун
нечег страшног и готово лудачког кренуо je против вере и Бога. Опсада
je тpajaлa непрекидно читавих седам година56 и HHje било наде на пов-
лачен>е иепрщателл, jep je Ба^азид сав непоколебл>ив, суров, жилавщн
од нескуваног боба (sic!) покушавао свим средствима да ocBojn град
(LPP III 158/159, LPP III 206). МеЙутим, стигла га je заслужена казна.
Опет имамо слику охолог ocBaja4a Kojn се претвара у сатрвеног и слом-
л>еног ja/unuca, слика Koja je овог пута Hajyne4a^HBHja од свих претход-
них. Овог роба неумерености, уображеног, гордог и хвалисавог тиранина
Kojn се донедавна правио важан и вриштао да he сву екумену посркати
и прогутати — сада вуку живог у оковима док посматра како му жене
и н>егове HajMmuije одводе у робл>е, како je Bojoca разбщена, гомиле не-
öpojeHor блага ошьачкане, како су градови и целе области пали (Chortasm.
1. 76, LPP ГП 158/59, 163, LPP III 205—207).
После ангорске битке турски наслеДници су нacтojaли да уступ-
цима постигну мир са царем да би имали одрешене руке за братоубилачки
рат (Chortasm. 1. 95). Варварски турски народ ройеног брата сматра
HajeeriHM непрщател>ем уколико je борба за власт у питан>у. Синови
Baja3HflOBH су дуго година водили нештедимице мейусобне битке до ис-
требл>ен>а. У мейувремену су сви без разлике погнули главу пред царем
у знак CBoje потчгоьености (LPP Ш 164).57 .Гедан од млайих принчева
54 V. Р. Wirth, Von der Schlacht von Pelagonia biz zur Wiedereroberung Constan-
tinopels, BZ 55 (1962) 36—37.
55 V. Sevienko, Decline, 178; Pagoiueeuh, Похвална слова, 74—75.
5* Огаптем размимоилажелу извора о TpajaH>y Бадазидове опсаде придружу^е се
и наш анонимни панегиричар vqe се указиван>е времена од седам година не поклапа
саунауци установл>еним периодом од 1394. до 1402. г. V. Barker, Manuel П, 123
sq., 479—4SI.
57 ЪуриН, JoeaH VIII, 127 н. 140.
сасвим je пришао цару и као кад се ружа подави ме1)у трн>ем тако je он
постао }едшт хришплнин ме!)у безбожницима.58
Десетак година после Ангарске битке на византщску сцену ступа
турски претендент Мустафа KojH се 1416. г. склонно у Солун и тиме
изложио град опасним претн>ама султана Мехмеда I. СреЬом, nojaeoM
Дована VHJ арогашпн'а варвара се смирила, бегунац je пребачен на Лем
нос, а каснще на Пелопонез у Монемвасщу.59 Поводом смрти Мехмеда I
1421. г. Цариград се поново умешао у турске династичке сукобе. Мла-
ди цар JoBaH VIII доводи поново прогнаног Мустафу, трудепи се да
му помогне у успоставл>ан>у власти над европским делом османлщске
државе и тиме ограничи yTnnaj новог владара Мурата И. У оквиру
овог договора Мустафа je заузео Галипол>; ме1)утим, заборавивши на
дату веру, впце га предао Византинцима. Веома брзо турски претендент
je врло жалосно завршио. Мурат II je прогааао по цeлoj Траюуи свог
супарника све док га юуе усмртио (Chortasm. 1. 95, LPP ГО 164, 173/4,
LPP III 213/21 5).бо
Директна последица овог мешан>а у турске династичке борбе била je
Муратова опсадд Цариграда 1422. године. Покренуо се сав турски род
и перещеки колико га има око планина Таур и у Азщ'и, cjaтили су се сви
и опсели град са свим машинама Koje je лудски ум могао да измисли.
Дан>у и Hohy Tpajana je битка, од многих стрела сунце се сакрило. Ста-
новници су били у великоз неволи jep je сва храна у близини града била
уништена. Султан je покушао да поткопа канале под цариградске зиди-
не, али труд му je био узалудан. Уз помоЬ Богородице грабани су се са
царем на челу храбро бранили и шузад су се варвари повукли као вук
р&^ашьених чел>усти, осрамопени због CBoje тврдоглавости и самоуве-
рености (LPP III 176—9, LPP III 215—216). Следепе године био je склоп-
л>ен мир кога се, каже Исидор Юн'евски негде тридесетих година XV
века, варвари придржа^у и до дана Данашвьег (LPP III 179).
*
Ако се осврнемо на низ наших „царских говора" KojH са одрег)еним

прескоцима noKpneajy готово целу епоху Палеолога од славног ослоба-
t)&ïb& Цариграда 1261. г. па до тмурних и тешких година пред н>егов де-
финитиван пад под Турке, можемо уочити неколико особености.
CnmajeM околности енкомиони нису равномерно распоре^ени на
цео период и можемо изджуити две згуснутще групе — jeflHy везану за
XIII и почетак XIV века, а другу за сам Kpaj XIV и XV в. Панегирици првих
Палеолога, нарочито они посвепени Михаилу VIII, настали су у време
обнавл>ан>а Царства, победа на дипломатском и 6ojHOM пол>у и, како je
изгледало, поновног стица&а старе славе, мопи и угледа. Од успомене
на окупацщу много je ja4a била свеет о Hoeoj снази Koja je окупатора оте-
рала. Ограничености домета реконквисте Византинци joui нису били све-
38 О HejacHOM питан>у KojH je од турских принчева примио хришпанство v. Bar

ker, Manuel П, 253 п. 88; ЪуриН, JoBaH VIII, 164 и. 3.
5» Barker, Manuel II, 342, sqq.; Ъурик, Лован VIII, 180 сл.
«о Barker, Manuel П, 355—359; ПуриЛ, Дован VDI, 221 сл.
142 H. РадошевиЪ
сни, панегиричари je у свахом cnynajy нису признавали. У време Андро

ника II, кад je дошло до стагниранл и кад су многи проблеми jacHO дошли
до H3paxaja, реториха се заноси успесима претходног периода а ужо-
лихо преноси поразе и неуспехе она их приказу^ у нереалном светлу,
вешто их ymianajyhH у cjajHy потку старих клишеа.
Изузетак мейу енкомщастима овог периода, Максим Плануд до
води у сумн>у саму основу дворске кн>ижевности увиОДуЬи да царска идео-
логзда губи сваки смисао кад нема више царства над kojhm се влада.
Мейутим, Планудове пророчке речи пуне су ратоборног жара. Послед
ки енхомщасти kojh пишу у време кад су се видовите стрешье оствариле,
као да су веп помирени са судбином Остала je само нада у неке ситнщс
и скромне успехе Kojn he коначну пропаст одложити и вера у Бога Kojn
he у последнем тренутку, а сви су били свесни да je последоьи тренутак
eeh настао, опасност уклонити.
Док су енкомиони Михаила VIII cbojom високопарношпу, уопшта-
ван>ем и апстрахован>ем сасвим у складу и са претходним делима овог
жанра и са н>еговим праобразом установл>еним у приручницима ретори-
ке, панегирици последн»их Палеолога у многоме су се по caMoj ceojoj
суштини и структури изменили. Нема више узвишених уопштаванл и
магловитих алузща на реална збивальа писаних са пьедестала дворског
ретора kojh иза себе има моЬног цара и велико царство. ,, Царски гово
ри" настали у сутону Византще представл^у много више хронике
Aorahaja везаних за цара и н>егових односа са непрщател>ем.
С друге стране, видели смо да су елементи копима ce oeaj жанр од-
мукада служио остали за сва времена исти. Ту je и jacHO утврйени, да
тахо кажемо, црно-бели однос PoMeja и варвара, ту je ничим замуЬена
представа о мудром и непогрешивом цару, чврста повезаност са хеге-
MOHHjoM римске имперще и првенством хеленске културе, па чак и иде)а
о jeAHHCTBeHOM и универзалном Царству као и вера у божщу заштиту
потпуну и коначну.
Одувек je суштина енхомиона у односу на исторщска збиван>а била
неха врста фйкцаде у цюьу политичке пропаганде и учвршЬива&а држав-
не идеологще. МеЙутим, док je pamije за oeaj жанр био сжуствен однос
посебног и општег, стварности и симболикс, сада панегирички тонови
говора представл^у однос реалног и потпуно нереалног.
Не треба такойе заборавити да je од инерщуе идеолошких схвата-
н>а инерцш'а и конзервативност реторике много jana. Као што, док по-
CTojn Царство, постр]и и н>егова идеолопу'а тако и док nocrojH реториха
nocTojn и н>ен панегирички, ynemuaBajyhH приступ реалности.
И Haj3afl, у уводу свог панегирика цару Manojo II Хортазмен
врло искрено каже да цил> говора rage у приказиван>у среЬних охолности
него у стрихтном придржавашу правила реторике.
СПИСАК КОРИПГЬЕНИХ ГОВОРА
Користили смо следепе царске говоре: три говора Михаилу VIII византщског
ретора Мансула Холобола сукцесивно насталих непосредно после ocBajaH>a Цариграда
1261. године — Siderides: ed. Siderides, EEB2 3 (1926) 168—191 (= ed. M. Treu, Pro
gramm des Königlich. Victoria-Gymnasiums zu Potsdam, 1906, 30—50); — Holobol, Or.
П, Or. Ш: Manuelis Holoboli orationes II et Ш, ed. Treu, Programm , 1907, 51—77,
78—98. Анонимни енкомион Михаилу VID xojn издавач npnrmcyje такоЬе Холоболу
и датира после 1272. г. — Previale: Un Panegírico inédito per Michèle Vin Paleólogo, ed.
L. Previale, BZ 42 (1943—1959) 1 —49. Дедан енкомион Михаилу VDI и jeflaH Андро
нику II ученог Георпц'а — Григорща Кипарског — Gr. Сур. Mich., Gr. Сур. And г.:
ed. /. Fr. Boissonade, Anécdota graeca I, Paris 1829 — Hildesheim 1962, 313—358, 359—
393. Похвално слово Андронику П знаменитог Нипифора Хумна (пре почетка 1284.
г.) — Choumn: ed. Boissonade, AG II 1—56. „Царски говор" Максима Плануда пово
дом крунисака Михаила IX за савладара 1294. г. — Planud.: ed. L. G. Westerink,
Le Basilikos de Maxime Planude, BS1 27 (1966) 98—103; 28 (1967) 54—67; 29 (1968) 34—
50 — Idem, Texts and Studies in Néoplatonisme and Byzantine Literature, Amsterdam
1980, 113—149; такоЬе и додатак St. I. Kuruses, Nioç xtiStÇ той „BaaiXtxoö" MocÇtfiou
той nXavoiiSr), 'AV* 73—74 (1973) 426-434 = Westerink, Texts and Studies, 150—
— 158. Три говора Андронику II полихистора Нипифора Григоре од koj'hx je први,
састашьен 1321, ушао у састав Григорине Исторще — Greg. Hist.: Nie. Gregorae
Byzantina Historia I, cura L. Schopeni, Bonnae 1829, 328, 9—339, 20; — Greg. Or. I,
Or. П: ed. P. A. M. Leone, Byz. 41 (1971) 503—519. Фрагмент анонимног похвалног
слова посвепеног Андронику II поводом yflaje н>егове перке Симониде за ерпског
крал>а Мшгутина 1299. г. — Kuruses: Sí. /. Kuruses, 'H ярсотт) -KXixta xal f| лрс&^ос.
OTaSioSpofila той 7гро)тех8Ыои xal е!та aaxeXXtoo TÎjç MtyáXi¡q 'ÈxxXTjo-iaç ГссоруСои
raXTjolûjTou (1278/80—1357), 'A0r)và 75 (1974—75), 364—366. Енкомион Николе
Кавасиласа поводом крунисан»а Матще Кантакузина 1354. године. — Kabasilas:
ed. M. Jugie, ИРАИК 15 (1911) 113—118. Из великог опуса Димитрща Кидона знамо
за три говора посвепена царевима JosaHy VI Кантакузину и 1овану V Палеологу. Од
Н.ИХ je само други говор Jaaaay VI прави царски говор (1347) док су она друга два
(1347. и 1371. г.) много више приватног епистоларног характера те их je издавач Ки-
донове преписке с правом уврстио у ceojy кн>игу — Cyd. Jo. Cant. I, Cyd. Jo. Pal.:
Demetrius Cydonès Correspondance I, ed. R.-J. Loenertz, Studi e Testi 186, Vatic. 1956,
1—10, 10—23 (=ed. G. Cammelli, BNJ 3, 1922, 67—76, BNJ 4, 1923, 282—295); — Cyd.
Jo. Cant. П: ed. Cammelli, BNJ 4 (1923) 77—83. Говор Мано}лу П Палеологу Kojn je
измеЬу 1408. и 1416. саставио Довав Хортазмен — Chortasm.: ed. H. Hunger, Johannes
Chortasmenos, Wiener Byz. St. VTI, Wien 1969, 217—224, 225—226. Први од три ано
нимна панегирика издата у JlaM&pocoBoj збирци иэвора из доба Палеолога а ксди се
односе на Пелопонез (t. Ш) G. Mercati (Scritti d'Isidoro il cardinale Ruteno, Studi e
testi 46, Roma 1926, 6) je идентификовао ca енкомионом koJh je Исидор, будупи руски
митрополит а затим и кардинал саставио Довану VIII измеАу 1428. и 1436. г. Посвета
у наслову издавача Мано]лу П и Довану VIO формално гледана Haje исправна jep Ма-
нс^ло II у то време saje био више мейу живима. Велики простор ксуи му je у овом го
вору дат у ствари припада обавезяЫ рубрици посвеЬено] .даревом оцу" — LPP III
132—199: ed. Sp. Lambros, ПаХаюХбуеса xal ПеХожтпгдочаха, III, Атина 1926. Исто
важи и за посвету следеЬег анонимног енкомиона — LPP Ш 200—221. Довану VIII je
такоЦе упуЬен jora ]едан анонимни говор саставл>ен 1432—1433. г. — LPP Ш 292—
308. Узели смо у обзир и говор Дована Евгеника посвеЪен последнем внзаитяЗском
цару — koj'h и raje по свом саставу прави „царски говор" — LPP I 123—134.
144 N. RadoSeviC
Ninoslava RadoSevic
LES PEUPLES ÉTRANGERS DANS LES „BASILIKOI LOGOI"

À L' ÉPOQUE DES PALÉOLOGUES
Le genre littéraire de »discours impérial«, éloge du souverain, exprimait

l'idéologie officielle impériale et celle de l'État. Les panégyristes impériaux
avaient pour but d'insérer — à l'aide des moyens de la rhétorique — les événe
ments réels et les propriétés concrètes d'un souverain dans l'image géné
ralisée et idéalisée de basileus romaique qui, par la volonté de Dieu, règne
sur l'Empire oecuménique. La libre manipulation des faits sur le plan litté
raire était d'une importance particulière dans ces époques où la réalité était
très éloignée des exigences idéalistes de Vencomion. On sait que l'époque des
Paléologues était précisément une époque des défaites dans la politique étran
gère, de la décadence intérieure et de la désagrégation territoriale qui menaient
à la ruine inévitable de l'Empire. Dans les cercles intellectuels apparaissent
alors des idées et aspirations nouvelles qui, pour une bonne part, résultaient
des changements politiques et de la conscience de la gravité de la situation.
Cepandant, parallèlement à cette compréhension nouvelle et objective de la
sombre réalité, la littérature encomiastique, traditionaliste et conservatrice,
connut une longue vie durant même jusqu'à la fin de l'Empire. Combien, dans
cette époque-là, ses conceptions étaient anachroniques et ses présentations
irréelles, et combien de changements avaient malgré tout subi ce genre, on
peut déduire des rapports démonstrés envers les peuples étrangers. Les La
tins, conquérants odieux de l'Empire, devenaient, vers la fin de l'épcque,
l'unique espoir du salut, du moins pour la politique suprême. Les Turcs qui,
vers le milieu du XIIIe siècle apparaissaient comme mercenaires utilisés par
Byzance pour la réalisation des ambitions de reconquête, au commencement
du XIVe siècle se présentaient déjà comme un monstre énorme prêt à avaler
l'Empire. Les voisins balkaniques, jadis des tribus dédaignées, deviennent à
cette époque des adversaires redoutables.
Pour un milieu qui s'identifia lui-même à l'univers civilisé, tous les
autres peuples — oí áXXó<puXoi, oí ßapßapoi ou tout simplement та Êôvrj
et itâv ëOvoç se trouvaient à un degré social, culturel et même éthique in
férieur. Une telle considération des autres peuples présentait un héritage du
monde hellénique où de très bonne heure déjà la supériorité culturelle d'une
polis grecque était distinctement opposée aux "barbares" et à la manière de
vivre »barbare«. D'autre part, on y reconnaît nettement les notions bibliques
du peuple élu et de ses ennemis qui seront tous vaincus grâce à l'aide divine.
L'Empire des Romées basait sa primauté dans le monde connu sur
l'héritage de l'Empire romain et sur celui de la culture hellénique, il fondait
sa primauté sur la situation exceptionnelle de sa capitale qui relie l'Europe
et l'Asie et, avant tout, sur l'intervention divine survenue dans sa création.
Byzance est l'unique État légal que Dieu avait créé lui-même à l'exemple
du royaume céleste, tandis que tous les autres états sont de caractère tem
poraire, secoués par les incessantes guerres civiles et par la tyrannie. La com
paraison empereur — tyran provienne directement de la comparaison antique
liberté — tyrannie, ce qui est une parallèle au pair Hellènes — barbares.
Les peuples étrangers dans les „basilikoi logoi" 145
Le rayonnement de l'influence de l'Empire s'étend sur toute la terre

habitée. La mission culturelle de Constantinople exerce une action décisive
sur les peuples voisins qui deviennent, sous son influence, instruits et civilisée.
L'empereur lui-même est l'âme de l'univers, son opinion est respectée par les
chefs des barbares et par les rois étrangers. Le genre humain tout entier ad
mire son savoir de régner. Il agit souvent en conciliateur sur les différends
entre les peuples voisins et par ses conseils il influe indirectement sur les
grands événements historiques. Sa philanthropie s'étand non seulement sur
ses sujets mais aussi sur tout le genre humain. Sous l'influence de sa bonté
même les plus grands des sauvages deviennent plus doux.
Pourtant, parallèlement à cette philanthropie on reconnaît aussi une
attitude tout à fait différente, militariste selon laquelle l'esprit conciliant et
la charité envers les étrangers sont considérés comme une manifestation de
faiblesse et de stupidité. Lasymbolique du triomphe est une des caractéristiques
principales aussi bien de l'idéologie impériale que de la littérature. Nonobstant
le développement réel de la situation politique, les empereurs sont toujours
victorieux dans les encomia et rassemblent des trophée tandis que les ennemis
sont toujours vaincus. Dans le cadre de la métaphorique solaire, les barbares
ont été toujours représentés comme ténèbres dissipés par Pempereur-soleil.
Les comparaisons avec les intempéries et les bêtes sauvages sont également
fréquentes. Aux barbares appartiennent toujours les mauvaises qualités et
épithètes. Les ennemis sont des malfaiteurs, avides, vantards, félons, insa
tiables et effrénés. La lutte contre les ennemis est conçue comme un châtiment
des peuples désobéissants qui troublent l'ordre naturel des choses.
Les panégyristes de l'époque tardive se souvenaient avec mélancolie
du bien-être ancien. Au commencement du XVe siècle résonne tragiquement
la comparaison du bonheur passé avec l'infortune actuelle évidente, de même
que la comparaison d'un État qui régnait autrefois sur l'Europe et l'Asie, et
qui imposait sa loi à une étandue énorme, avec la soumission actuelle aux
différents peuples et aux barbares. L'actualisation d'une syncrisis actuelle —
comparaison avec les guerres gréco-perses frappe les yeaux. Aux Byzantins,
coincés à Constantinople par la masse des Turcs, était agréable de se rappeler
de l'échec de Xerxès qui défiait les éléments de la nature, lorsqu'il passait de
l'Asie en Europe.
Les Byzantins imaginaient que leur État et leur histoire se trouvaient
sous la protection directe de la divinité. Conformément à cela ils expliquaient
leur décadence soit par la volonté de Dieu, soit par l'intervention du diable.
Pourtant, lorsque l'Empire millénaire commença à se désagréger, la concep
tion imaginaire de l'organisation théocratique absolue fut troublée. On intro
duisit, dans l'interprétation des changements survenus dans les rapports des
forces mondiales et dans l'explication de ses propres défaites, la notion du
destin conçu soit comme une puissance universelle en dehors de la compréhen
sion humaine, soit comme un phénomène habituel de revirement du sort
individuel de l'homme. Un tel aspect fataliste a pénétré aussi dans la littérature
encomiaste conservatrice et idéologiquement colorée. Tout à fait isolé est le
cas de Maxime Planude (fin du XIIIe siècle) qui voit la cause de la mauvaise
fortune de l'Empire sur le plan extérieur dans sa décadence intérieure.
146 N. RadoSevié
Dans les éloges composés immédiatement après la libération de Con

stantinople en 1261, les blâmes adressés aux Latins, rhétoriquement formulés,
résultaient de la haine sincère portée envers les envahisseurs. Cette intolé
rance avait son prologue dans l'antagonisme sur le plan politique, idéologique,
religieux et culturel, basé sur l'envie et l'incompréhension. Le triomphe de
l'année 1261 n'a qu'aigri ces sentiments hostiles envers le conquérent expulsé.
Les inculpations constantes de vanité et d'ostentation dépassent les cadres
des »motifs de l'insolence« par laquelle les barbares troublaient l'équilibre
de la terre habitée que Dieu avait établie. L'envie manifestée dans le domaine
de la culture imbua profondément l'idée, propre aux Byzantins, de la pri
mauté absolue de leur propre civilisation. Les panégyristes se moquaient
de hautes prétentions des occidentaux dans le domaine de la rhétorique, de
la philosophie et de la théologie, de la barbarie de leur langue et de leur pro
nonciation présomptueuse. Ils reprochaient aux Latins de dédaigner les Ro-
mées et de les traiter de paysans.
Vers la fin du XIVe et au XVe siècle les peuples occidentaux n'apparais
sent plus comme rivaux odieux, mais on les mentionne plutôt comme alliés
dont on attendait le secours contre un ennemi nouveau et beaucoup plus
redoutable. Digne d'attention est le fait que dans un panégyrique les souve
rains étrangers étaient nommés »basileis« de ces pay-Ia, ce qui témoigne
que la réalité avait ébranlé la construction hiérarchique supposant un seul
empereur à son sommet. Pourtant, toutes les fois qu'il était possible les pa
négyristes byzantins exprimaient leur dédain des alliés et soulignaient la su
périorité de l'empereur sur ceux-ci.
Les panégyristes prenaient des attitudes différentes envers la question
de l'union des églises étroitement liée à l'aide occidentale. D'un côté, la re
connaissance de la suprématie du pape fut interprétée comme une consé
quence du secours que l'empereur soucieux prétait aux frères chrétiens égarés
dans l'Occident; de l'autre on attaquait énergiquement la recherche du salut
dans les navires et les jaunets occidentaux tandis qu'on voyait l'unique puis
sance des Romée dans l'orthodoxie et la crainte de Dieu.
Les voisins balkaniques, représenté comme tribus sauvages et incultes
font l'objet de la mission culturelle de Constantinople. Les succès que l'em
pereur remportait sur ceux-ci sont exagérés et les échecs sont représentés
comme triomphe absolu. La paix que l'empereur fut contraint de conclure,
est interprétée comme une oeuvre de ses sentiments humains exprimés envers
les ennemis vaincus. Intéressante est la description de la situation ethnique
dans l'Épire et le Péloponnèse, où, dans l'arrière-pays des villes qu'habitaient
les Grecs, vivaient les nomades albanais.
A l'Est apparaissent les Mongols et les Turcs. Les Mongols étaient un
peuple belliqueux, habile dans la lutte et ayant un désir immense de piller.
Les Byzantins les vainquaient soit dans le conflit de guerre soit par l'ingénio
sité de la langue de leurs émissaires. Les Mongols de Tamerlan avaient joué
un rôle décisif par la victoire qu'ils avaient remportée sur le sultan turc Ba-
jazet. Cette victoire était expliquée dans les panégyriques par l'influence que
l'empereur exerçait sur le khan mongol et, bien entendu, par la providence
divine.
Au commencement de cette époque les Turcs servaient comme mer
cenaires byzantins dans la lutte contre les Latins. En même temps, les empe
Les peuples étrangers dans les „basilikoi logoi" 147
rcurs luttaient dans l'Asie Mineure contre cette foule impie et anarchique qui
ignoraient la justice et vivaient en dehors de la civilisation et dans la poly-
archie. Vers la fin du XIVe siècle la lutte contre les Turcs devint le sujet prin
cipal des panégyriques. Constantinople était assiégé presque constamment
par l'ennemi arrogant qui s'était mis en marche, avec une masse énorme,
contre la foi et contre Dieu. Dans la description de la défaite subie par Ba-
jazet, le conquérant hautain s'était transformé en esclave écrasé, qui avait
subi le châtiment mérité. Les retraites que les Turcs effectuaient de temps en
temps étaient présentées comme victoires de la sagesse de l'empereur et la
preuve de la protection divine. Avec la conscience de la possibilité réelle de
ruine finale vivait aussi l'espoir que le salut pouvait venir en dernier moment.
•
Tandis que les encomia de Michel VIII, par leur grandiloquence, leur
généralisation et leur idéalisation étaient entièrement en accord avec les
oeuvres antérieures de ce genre et avec son prototype établi dans les manuels
de rhétorique, les panégyriques des derniers Paléologues étaient considéra
blement changés dans leur essence et leur structure. Il n'y avait plus de géné
ralisation et d'allusion nébuleuses enveloppant les événements réels, vus du
piédestal du rhéteur de la cour qui avait derrière lui un empereur puissant et
un grand Empire. Les »discours impériaux«, produits de l'époque crépuscu
laire de Byzance, représentent plutôt les chroniques des événements se rap
portant à l'empereur et à ses confrontations avec l'ennemi.
De l'autre côté, les éléments que ce genre utilisait depuis les temps im
mémoriaux, sont restés les mêmes pour toutes les époques: c'est le rapport
nettement établi, exprimé pour ainsi dire en noir et blanc, entre les Romées
et les barbares, c'est aussi la notion jamais troublée de l'empereur — vainqueur
éternel, de même qu'une parénté étroite avec l'hégémonie de l'empire romain
et la primauté de la culture hellénique, ainsi que l'idée de l'Empire unique et
universel et la foi en protection divine, totale et définitive.
Par rapport aux événements historiques Yencomion était depuis toujours
une espèce de fiction ayant pour but la propagande politique et la stabilisation
de l'idéologie de l'État. Pourtant, tandis que jadis le rapport entre la réalité
et la symbolique était caractéristique de ce genre, maintenant les tons élo-
gieux du discours transposent la réalité en sphères de l'entièrement irréel.
D ne faut pas oublier, non plus, que l'inertie et le conservativisme de la
rhétorique sont beaucoup plus forts que l'inertie des conceptions idéologiques.
Tant qu'il existe l'Empire, il existera aussi son idéologie, de même, tant qu'il
existe la rhétorique il existera aussi sa méthode panégyrique, embellissent la
réalité.
10«
Recueil des travaux de l'Institut d'études byzantines, XXII, 1983 '
ЧЕЛИЦА МИЛОВАНОВИЪ
УЧИТЕЛНО 1ЕВАНЪЕЛ>Е ПАТРШАРХА

КАЛИСТА У CJ10BEHCKOJ И ВИЗАНТШСКСМ
КН>ИЖЕВНОСТИ
Ме1)у старим штампаним словенским юьигама jaBJba се и jeflHa

збирка проповеди за све неделе у години, као и на изабране велике праз-
нике, преведена са грчког и приписана ауторству Калиста патриарха ца-
риградског (1350—53. и 1355—63). По самс-j CBojoj природа, дакле, Taje
шьига интересантна како за слависте тако и за византологе. Мег)утим,
тумачегш порекло те кн>иге они, изгледа, нису довол>но сара!}ивали. Jep
с jeflHe стране, визаитолози упорно понавл^у да je та збирка у ствари
хомшшу'ар патриарха Калиста и да je преведена ка руски и штампана
1637. г. у кругу чувеног митрополита юуевског Петра Могиле.1 С друге
стране, слависта, бар они старщи, свесни су чин>енице да je руски превод
тог хомилщара nocrojao и пре 1637. г., и да ce jaen>a не само у штампа-
ном виду Beh и знатно pamije, као рукопис, почев негде од XV века.
Ледан од тих старщих истраживача, Соболевски, отишао je и корак дал>е
и тврдио да je руски превод настао као резултат тзв. другог jyacHocno-
венског yranaja на руску средшовековну юьижевност (XIV век).2 Но ни
jeflHH ни други, византолози и слависта, нису питаь»е ауторства ове збир-
ке до Kpaja проучили. Пропустили су, рецимо, да упореде грчки текст
„правог" Калиста са словенским преводом, те да на Taj начин утврде
ради ли се доиста овде о Калистовом хомилщ'ару.
Истина, гоуедини слависта3 наслупивали су да византщски оригинал
хомили)'ара можда и HHje дело Калистово, него неког другог патрщар-
1 H. G. Beck, Kirche und Theol. Lit. p. 774 каже да je хомилщар преведен „по
наредби Петра Могиле." Исто и: Tusculum Lexicon Griech. und Latein. Autoren des
Altertums und des Mittelalters, München 1963, s. v. Kallistos I. Други, опет, кажу да je
Петар Могила лично превео хомилщар: С. Kern, Les traductions russes des textes pa-
tristiques. Guide bibliographique, Chevetogne 1957. Узгред буди речено, Петар Мо
гила jecre одиграо ту неку улогу — на ььегов подстшед хомилщар je поново, у поправ-
ллном преводу издат на yKpajnHCKOM je3HKy 1637. г. Вида: Хв. Титов, Матерюли для
icTop. книжно! справи на Вкра1н1 v XVI—XVIII вв., Ки1в 1924.
1 А. Соболевский, Переводная литература Москов. Руси XIV—XVII в. Библио
графические матер1алы — Сборник ОРЯС 74,1 (1903) стр. 21.
3 В. нпр. И. У. Будовшц, Словарь русской, украин., белорусе, пиемсн. и литера
туры до XVIII в., Москва 1962, s. v. Kallist. Но вепина слависта држи, као и поме-
нути византолози, да je Калист аутор те збирке проповеди.
150 Ч. Миловановип
xa, поименце Филотуа, савремениха и наследника Калистовог(1353—

—54. и 1364—76).4 Имада je Taj заюьучак изведен на основу поре^еоа
са грчким рукописима, ни оннще меродавани, jepje поре^енл извршено
са ман>е-више cjrynajHo одабраним рукописима, а не са целокупном ру
кописном традицщом Koja je, како Ьемо каснщ'е видети, веома разграната
и joui у велиод мери неиспитана.
Не претенодупи да у овом чланку разрешимо компликовано пи-
тан>е ауторства те збирке проповеди, покушапемо Hajnpe да изнесемо
нека запажан>а до kojhx смо TparajyÜH за решен>ем дошли, а затим Ьемо
указати на правце кодима би требало, по нашем мишл>ен>у, дал>е ис-
траживан>е да се крепе.
Hajnpe да jacHo идентифивдемо о коме се словенском тексту ради.
У библиографи)ама старих штампаних кн>ига та се збирка проповеди,
односно хомилщар, помшье под називом Учишелно }еван!)еле. Али Taj
назив сам за себе нщ'е довольно специфичан, jep nocToje и друге збирке
различитог садрзода, Koje се под истим именом jaefl>ajy. Поменимо
само Учител>но jeвaнl)eл>e Константина Преславског (XI век) или читаву
литературу учител>них jeBaHÍ)efl>a, Koja je цветала у Ухдоини у XVI—ХУП
веку.5 Нека штампана издан>а помин>у и име аутора: то je патрщарх Ка-
лист (рецимо изданл из 1606, 1616, 1637. г.6). ВеЬина издан>а ипак не по-
мин>е аутора.
Наслов збирке гласи: Кн>Ша, зовома/а JeemieAuje учишелноje, ош' ecjex'
чеширех' jeeaniemcuioe' избрана, и ош' мношх' божесшвених' Писаны], и
Предана церкви Eoxcujej, во ecjoKyjy неделу чишашиуа, Шакоже и на îo-
cüog'cKuja Праздники и Прочих' cejatäux', на йоученще хрисшоименишим
лудем\ ко исйравлени/у душевному и йуелесному . . . (следе подаци о
времену и месту издаван»а, издавачима итд.). А затим, на почетку самог
текста проповеди, CTojn овакав наслов: Поучетуа избрана ош' cejaûuu'o
JeeaHlemja и ош' мношх' божесшвених' йисанщ, маюлема ош' apxujepeja
из'усш', во ecjoKyjy неделу, на йоученще хриайоименийшм лудем', или йро-
чиша]ема, шакоже и на ¡ocuogacuja Праздники.1
CanpîKaj збирке чини обично око 77 проповеди — поученща, рас-
поре1)ених у два дела. У првом су све недел>е покретне црквене године
(период триода и пентикостара, као и 32 недел>е по MaTejy и Луки), док
су у другом изабрани велики празници, почев од новог лета (1. септем-
* Соболевский, op. cit. р. 21, на основу закльучка до кога су дошли Горский —

Невоструев, Описание слав, рукоп. MСБ П, 2, бр. 209, поредеЬи словенске са подешним
грчким рукописима.
3 В. Н. Перетц, Исследования и материалы по истории старинной украинской
литературы XVI—XVIII вв., Сборник ОРЯС 150,2 (1926), стр. 5—14.
* И. Каратаев, Описание слав. русс, книг напечат. Кириллов, буквами с 1491 по
1652 г., Сборник ОРЯС 34, 2 (1883), бр. 186, 229, 455. Прво издан* Учител,ног jeBaH-
фем било je 1569. г. (Каратаев бр. 75), а укупан 6poj изда&а до 1652. г. био je, по Ка-
paTajeey тринаест. В. М. Ундолъскш, Очерк слав. русс, библиографии, Москва 1871,
за Taj иста период наводи join два шлака, знали укупно петнаест, а до xpaja XVIII
века join двадесет и jcKHO издан>е, значи укупно бар тридесет шест. Пошто подаци биб
лиографа нису увек потпуни и сасвим прецизни, не може се са сигурношлу знати да
ли се увек ради о oeoj или Hexoj другр) збирци. Поменутих 36 издан>а скоро су сигурно
нашег Учител>ног jeeaHlJeJba, а лако je могупе да je било и више издан>а.
7 Наслов дат према првом штампаном издан>у, Каратаев, бр. 75.
Учител>но jeBaHl)eJbe патриарха Калиста 151
бар) до Усекованя главе Довода Претече (29. август). Пада у очи да je

у први део, у ускрипьи циклус убачена — очигледно накнадно — jeflHa
проповед чщя се аутор увек поименце помин>е: Кирила ( = Туровског)
недосшо]на1о мниха слово на вознесенье 1осйодн>е, в' чешвершок' б недели
йо ûactfje оШ' Пророческих' указанищ, и о воскресенщу всероднаю Адама
из' Ада. Иначе, кахо смо вей. реши, вепина изданьа нигде не помин* ауто-
ра целокупне збирхе.
У библиографщама старих штампаних издан>а обично се не налазе
никакви ближи подаци о садржа]у збирке, те понекад не можемо само
на основу н>их ни бити сигурни ради ли се у неком ^y4ajy о Hauioj збирци
или о HeKoj другс-j, cличнoj. Стога су нам за прелиминарии посао тачне
идентификащуе словенског текста много више користиле библиографще
рукописних кн>ига, Tj. описи рукописа. Jep они, осим наслова и описа са-
држине кнэиге, доносе Haj4euihe и incipit за свако шуедино поглавл>е,
а подударност измену инципита показала се, бар у овом ^y4ajy, као до-
ста поуздан водич за препознаван>е целокупне збирке.
Сличиост измену штампаног текста ове наше збирке и извеских
рукописа применена je joui доста давно. Собол>евски, на пример, при
метно je да то што се у штампаном виду назива Учител>ним jeeaHêêM
патрщарха Калиста, одговара дословно тексту сачуваном у aHOHHMHoj
збирци поученща чщи je jeflaH примерак описан код Горског-Невостру-
jeea.8 А Горски-HeBocrpyjeB, са ceoje стране, не само да су видели да се
н>ихов рукопис у потпуности слаже са првим штампанкм изданием него
су, како смо вей. ранще поменули, покушали да мейу грчким рукописима
пронайу OHaj са кога je начинай словенски превод.
3axBan>yjyhH дакле управо 6pojHHM и испрпним описима словенских
рукописа и ми смо Hajnpe схватили да je име патрщарха Калиста без
много оправдаша доведено у везу са Учител>ним jeBaHrjen>eM и, друго,
да je питание са ког je византщског предлошка райен словенски превод
joui сасвим отворено.9
Даше, открили смо да не само мейу рукописним примерцима те
збирке поучетуа него и у штампаним издан>има има мейусобних раз-
лика и одступанл, како у самом тексту nojeflHHHx поученща тако и у
caдpжajy целе збирке. Найме, мада штампана издан>а нуде ман>е-више
исти избор текстова, одрейене разлике ипак nanajy у очи. Рецимо, док
туедина издан>а доносе поменуто слово Кирила Туровског на Вазне-
сеае, дотле друга издан>а садрже на Taj празник jenno друго, анонимно
поучение.10 Уз то текст je штампан у различитим преводима (црквено-
' В. нап. 4.
9 Подсттвд да уопште у1)емо у цело питан>е Учителног ]еван!)ел>а добили смо
npoynaBajytto нашег Гаврила Стефановипа ВенцловиЪа. Он найме у cbojhm рукопис
ним кн>игама често преводи из неке кн>иге „поучевдца штампанога у Москви 1697.
године." Tparajyhn за идентитетом те кн>иге открили смо да се ради о jeflHOM каснн-
jeM издан>у Учител>ног jeeaHl)en>a (види: Ч. МиловановиЛ, О изворима и кн>ижевном
поступку Г. Ст. Венцловипа, Зборник Матице српске за кн>ижевност и jc3HK, бр. XXX /1
за 1982). Желепи каопце да сазнамо о ком се византщском тексту ту ради — пошто je
било очигледно да je руска кн>ига само превод са грчког — открили смо да то питан*
join ниje решено и да су joui многа прелиминарна истраживан>а потребна пре но што
се оно може решити.
10 Како смо веН поменули, прво издам из 1569. г. има слово Кирила Туров
ског. Издан>е из 1697 (чщи смо микрофилм кошцу користили током израде овог члан
152 Ч. Миловановид
словенски, украршсхи, рускословевски) од Kojxx je свахи бар по неко-

лико пута поправлен и редиговав.
Рукописни примерци збирке noKa3yjy, како се може и очекивати,
joui вепу разноврсност, како у избору текстова, тако и у je3iraeoj редак
ции. Што je нарочито интересантно, име Калиста као аутора збирке
ншде се не помин>е. И сам наслов, Учишелно ]евшфеле, у рукописима се
не jaejba. Он je очигледно на неки начин повезан са штампаним издан>и-
ма, док je прави наслов збирке оно што je у штампаном издан>у само
поднаслов: Поученща избрана ош' cejaíuaio jeeame.iuja и ош' мношх' бо-
жесшвених' йисанщ, ыаюлема ош' apxujepeja из' усш' в' ecjaxyjy неделу,
на йоученще хрисшоименишим' лудем', или йрочийиуема, шакоже и на
iocüogcKuja Праздники и на избраних' cejavùux'. Taj наслов доста поуздано
обележава ову збирку: нисмо наишли ни на jcjtaa ^y4aj да се под тачно
там насловом крще нека друга збирка проповеди.
1едини ко се у рукописима понекад помшье као аутор збирке jecTe
— JoBaH Златоуста. Но с обзиром да у самом наслову jacHO ctojh да je
збирка избор из многих „божествених nHcaHHj", као и да je сачинител>
избора очигледно често посезао за цитатима из правог Тована Злато-
устог,11 спорадично приписиван>е целе збирке Златоустом нимало mije
необично. Али ко je прави сачинител> збирке, ocraje и дал>е непознато.
Iipenieflajyrta бродне описе рукописа наишли смо на 54 примерка
ове збирке поученща.12 HajöpojinijH су рукописи из XVI века, укутаю
ка) има за дан Вазнесен>а поучение Koje почина: во врем/а оно воскрес' Исус' ош' мерт
вых' и ciäa üocpegje ученик'. Порекло тог поученща загонетно je jep се, изгледа, не ja-
вл>а ни у jeflHOM (од досад познатих) грчком рукопису.
1 1 У „послесловщу" штампаних издан>а crojH jom je/ша интересантна напомена:
6ecjegyjeiü' же в' H>ej (= у Учит, jee.) ... с' толкованием' cejaíuaio великою св)ашишела,
вселепе] учишела и йокщанщу иройов/едника Зоана Злашоусшаю, и cejaMaio ошид Тео-
филакша, бившаю apxujepeja Бол1аром'. Цитирано према Описан, рук. Соловей, мон.
наход. в. библ. Казанской дух. Акад. I, бр. 371 (1S5). Значи да су издавачи штампаног
текста хомилщара били сасвим свесни чипенице да се у н>ему налазе 6pojHe no3ajMHiie
и угледааа како на JoBavra Златоустог тако и на Теофилакта Охридског.
12 У следеЬим описима словенских рукописа нашли смо примерке овог Учи-
телног jeeaHl)№a, често и у више примерака од Kojnx нису сви увек потпуни:
— Арсений иеромон.. Описан, слав. рук. библ. Святотроицкой Сергиевой лавры,
ЧОИДР, (= Чтен. в общ. истор. и древн. рос.) 1878, 1879, 1880, бр. 99—106.
— Eoigauoeuh Д., Каталог пирилских рукописа манастира Хиландара, Бсоград
1978, бр. 415.
— Востоков А., Описан, рук. Румянцовского музеума, СПб 1842, бр. 209.
— Горский А. — Невоструев К., Описан, рук. МСБ П, 2, Москва 1859, бр. 209.
—■ Добрянский Ф., Описан, рук. Виленской публ. библ., Вильна 1882, бр. 69.
— Иосиф иером., Опись рук. в библ. Москов. Дух. Акад., ЧОИДР, 1881,
бр. 171.
— Калайдович К. — Строев П., Описан, рук. графа Ф. А. Толстова, Москва 1825,
бр. 30. 101.
— Леонид архим.. Описан, рук. графа А. С. Уварова I, Москва 1893, бр. 297—
306.
— Леонид архим., Сведение о ркп. поступив, в библ. троицкой дух. Семинарии,
ЧОИДР, 1883, бр. 9.
— Мошин В., Тшрилски рукописи у Пов. My3ejy Хрватске, Загреб 1952, бр. 71.
— Moiin V. — Radeka M., Ôrilski rukopisi u sjevernoj Dalmaciji, Staline 84, 1958,
br. 53 Krka.
— Никольский A. И., Описан, ркп. в архиве Св. прав, синода II, СПб 1906, бр.
1544-46.
Учятелно jeeaHÎ)eJbe патрщарха Калиста 153
34, из XVII в. има их 7, из XV в. има 6, а из XIV в. само даан (и за н>ега

нще поуздано припада ли XIV или XV веку);13 преосталих 6 рукописа
су из XVI—XVIII века. Лезички, рукописи су распоре1)ени на следеп.и
начин: HajöpojHHjH су рукописи руске редакщуе, укупно 47, 14 у cpnacoj
редакщуи има 4, öyrapcKoj 2 и влашко-молдавскс-j jeflaH рукопис.
Рекли смо да се име Калиста ни у jcoHOM рукопису целокупне збир-
ке не помюье. Али пада у очи чшьеница да се шуедини текстови из ове
збирке jaвл>ajy у оквиру других зборника, чак и у рукописима старщим
од XV века, и да у тим ar/4ajeBHMa као име аутора CTojn име Калиста.15
Због чега се н>егово име jaвл>a у рукописима Kojn садрже само шуедине
проповеди, а не и у рукописима целе збирке, засад je потпуно отворено
питан>е.
Време настанка рукописа целокупне збирке протеже се дакле од
XV до XVIII века (а штампаних издаша од XVI до XIX в.). А када je на-
стао први превод са грчког? Сами рукописи на то питание нуде два од-
говора: jeflHH као годину прево1)ен>а помин>у 1343, други 1407. годину.
Beдина описивача рукописа слаже се, под yranajeM Горског-HeBocTpyjeBa,
да je година 1407. прихватл>ивща, а да година 1343. не долази у обзир
пошто je ранща од ступан>а на патриаршески престо OiuioTeja, однос-
но Калиста, под претпоставком, наравно, да je )едан од н>их редактор
збирке. Ме^утим, како нще извесно да су било )едан, било други стварно
аутори збирке, можда не би требало занемарити ни податак о 1343. го-
дини, поготово што се он с великом упорношпу у многим рукописима
jaвл>a. Наравно, док год се тачно не утврди природа и порекло збирке,
HHje могупе решити ни питание датован>а првог словенског превода.
Поред старих штампаних издан>а и рукописа постс-jH joui jeßaa из-
вор за упознаван>е са словенским текстом хомили)ара, односно Учител»-
ног jeeaHl)e.Jba. То су тзв. Велики чши минер митрополита MaKapnja.
Найме, nojeflHHa noy4eHHja из наше збирке, из н>еног другог дела (по-
— Panaitescu P. P., Manuscr. slave din Bibl. Acad. RPR, Bucuresti 1959, бр. 148.
— Петров H. И., Описан, рук. в городе Киеве I, ЧОИДР, 1892, бр. 113,415. .
— Петров Н. И., Описан, рук. церковноархеол. музея при Киевской дух. акад.,
Киев 1875—79, бр. 570.
— Порфирьев — Варковский — Красиоселъцев, Описан, рук. в библ. Казан,
дух. акад., Казань 1881-96, бр. 371.
— Срезневский В. И., Описан, рук. в Олонецком крае, СПб 1913, бр. 89.
— Срезневский — Покровский, Описание, библ. Импер. Акад. наук, СПб
1910, I 2, бр. 34.7.10; 33.9.10; 21.7.5.
— Строев П. М., Рук. принадлеж. И. Н. Царскому, Москва 1848, бр. 176.
— Титов А. А., Рук. принадлеж. И. А. Вахрамееву II, Москва 1892, бр. 287.
— Титов А. А., Описание, рук. А. А. Титова I, 1, СПб 1893, бр. 106—108.
— Ундольский В. М., Ркп. В. М. Ундольского, Москва 1870, бр. 19.
— Понев Б., Опис на рук. на Народа, библ. в София, София 1920, бр. 304.
— Яцимирский А. И., Слав, и рус. рук. румынских библ., СборникОРЯС 79, 1905,
Нямец. монаст. 82.
и Яцимирский, Нямец. монаст. 82 (86), каже да се ради о зборнику из XIV века,
док Panaitescu, бр. 148, исти Taj зборник датира у XV век.
14 Овде нисмо правили разлику измену руске и тзв. малоруске, одн. укра.)инске
редакций Koja je релативно места, захвал,у|упи вероватно yrauajy штампаних издан>а
yKpajHHCKHx.
iJ Ради се о рукописима из XIV века: Д. Eoigaiioeiih, Каталог Хиландара, бр.
388, 392, 404. Jb. CiûojaHoeuh, Каталог рукописа и старих штампаних кн>ига СКА,
Београд 1901, бр. 88.
ученща на велике празнике), увршЬена су у XVI веку у поменуте Чили

Mimeje, у ту невероватно богату колекщцу црквеые квьижевности на сло
венском.16 А како je та колекщуа у Модерно време и штампана (бар де-
лимично), релативно лако су нам доступна укупно 14 поученща из Учи-
тел>ног jeßaHêfl>a.17 Иначе, целокупни Чили минер* садрже, судеЬи по
описима рукописа18 око 25 поученща, дакле, практично цео други део
Учителэног Зеван1)ел>а.
На основу, с je;me стране, оволиког обшьа сачуваних рукописа,
као и великог 6poja штампаних издагьа, а с друге стране, на основу чи-
н>енице да су 6pojHa поученща преузета у Макарщеве Чши минеje, може
се закл>учити да je ово Учител>но jeвaнl)eл>e било ме1)у Словенима изу-
зетно омшьена и широко коришпена збирка поучних црквених беседа.19
ч Током лвадесет година, не штедепи труда ни новца, митрополит новгород

ски Макаpaje (1482—1563) прикушьао je „све свете пьиге Koje ce у pycKoj земл>и могу
наЛи", да би коначно оформио CBoje Велике чши мине}е, збирку прозних текстова за
чатам на сваки дан у години. Тако су се на окупу нашли: цео Нови завет са тумаче-
н>има, дела црквених отаца, патерици (азбучни, ^ерусалимски, епшатски, CHHajcKH,
скитски и печерскн), разне анонимне приче и повести, путописи, типици, посланице итд.
Сачувана су три рукописна примерка те збирке, на основу kojhx je средином прошлог
века почело модерно издаван>е. На жалост, штампано издание остало je недовршено: од
1868. до 1915. изашао je у Петрограду низ томова коде O&yxMTajy месеце од почетка
црквене године, септембра, до jaHyapa и посебно месец април. Остали месеци и даиье
nocToje само у рукописном облику.
17 То су следепа поученща:
— на ново лето, три поученща (1. септ.): oeaj празник je изузетак по томе што
има три поученща, остали празници HMajy само по jeAHO.
— на Ро1)ен>е Богородице (8. септ.): oeaj текст je превод познатог апокрифа тзв.
Protevangelium Jacobi; иначе у рукописно] традицией Учителлог )еваш)ел>а на oeaj
датум jasjbajy ce join два текста, jeflHO анонимно поучешде и слово Joeajia Дамаскина.
— на недел>у пред Воэдвижен>е крста (дато уз 13. септ.)
— на Воздвижен>е часног крста (14. септ.)
— на св. муч. Димитрща (26. окт.)
— на св. Кузму и Да\цана (1. нов.)
— на св. Дована Златоустог (13. нов.)
— на Ваведен>е Богородице (21. нов.)
— на неделу пред Pohejbe Христово (дато уз 19. дец.)
— на Родене Христово (25 дец.)
— на св. Василща (1. jaH.)
— на недел>у пред Крштеке Христово (дато уз 5. jaH.)
— на Крштен>е Христово (6. jaH.)
— на великомуч. Георпца (23. апр.).
" Горский — Невоструев, Описан, вел. четых миней Макария митроп. всеросс.,
ЧОИДР, 1884, 1886. Абрамович Д. И., Описан, рук. С. Петербургской дух. акад.,
Софийская библ. II, СПб 1907.
19 Учител>но jesaHtene преведено je и на румунски и штампано само десетак
година после првог словенског иэдан>а: Evanghelie cu Invititurè a diaconului Coresi, y
Брашову 1581. Занимл>иво je да су модерни руманисти, не HcnnTyjyhH у целости тра-
дицщу грчког текста, вел радели само са тдединим изолованим рукописима, дошли
до закл>учка кога се непоколебл»иво држе, да je грчки оригинал Учит. jee. дело патри-
japxa 1ована Калеке. Први je то устврдио V. Grecu, Izvorul principal bizantin pentru
Cartea cu Invátáturá a Diaconului Coresi din 1581. Omiliile Patriahului loan XIV Caleca
(1334—1347). Acad. Rom. Studii si cercetäri XXXV, 1939. Ha aera ce nosüBajy и: = M.
Radulescu, Originalul slav al Evangheliei cu invätäturä a Diacon. Coresi. Versiuni si re-
dac(ii ale colectiei de omilii a patríarhului Joan Caleca. Acad. RPR, Bucuresti 1959 (при
каз y Byz. slav. XXI, 2, 1960), или D. Deletant, A copy of the original Greek version of
John Caleca's homily for Easter Sunday in the British Museum, RE Sud-Est Europ. X, 1972,
219—225.
Учитыьно }еван1)ел>е патрщарха Калиста 155
Утолико je интересантнвде питаае када и где je збирка била преведеяа

на словенски и са гот грчког оригинала. Исто тако, вед само питан>е
традиций словенског текста може бити предмет посебних студща.
У такве студще ми засад не можемо улазити, али можемо — макар
и узгред — поменути да jeflaH од елемената на основу kojhx би се могао
груписати огроман рукописни матерщал jecTe Beh сам caдpжaj збирке.
Найме, пада у очи да передний рукописи за одрег)ене празнике flftjy разли
чите текстове. То су следепи cfly4ajeBH: за 8. септембар (Рог)ен>е Богоро
дице) jaBfl»ajy се чак три текста, jejwo анонимно поученще, слово тована
Дамаскина, или апокриф познат под именом Protevangelium Jacobi; за
13. новембар (св. тован Златоусти) на xpajy поученща у неким рукопи-
сима cTojH да се исто може читати и на дан св. Константина и .Гелене,
док у другим рукописима цело поученще crojn поновл>ено уз 21. Maj; на
Kpajy децембра nojeflHHH рукописи HMajy по je,0HO поученще и за недел>у
св. праотаца и за недел.у пред Ро1)ен>е Христово, док други HMajy само
по je,nHo од та два; за 24. jyrai (Ро1)ен>е .Тована Претече) jaaibajy се два раз-
личита поученща, оба анонимна; за празник Вазнесен>а таког)е се jaвл>a-
jy два текста, уедая анониман, други Кирила Туровског. Када би се дакле
сви nocTojehH рукописи, као и Hajcrapnja штампана издан>а (jep одре1)ени
рукописи преписани су очигледно са штампаног текста), разврстали на
основу ме|)усобних разлика у вези са поменутим празницима, вероватно
би се наметнули одре^ени закл>учци о месту и времену настанка nojeflH-
них, да тако кажемо, редакцща збирке. Али, као што смо рекли, засад
пемо ту линщу истраживан>а оставити отвореном.
Ако се окренемо rp4Koj страни не бисмо ли нешто више сазнали
о пореклу, времену и месту настанка оригиналног текста Учител>ног je-
ван^елл, прво he нам се наметнути закл>учак, на KojH смо веп указали,
да треба озбнгьно сумн>ати у повезиваке ауторства Учител>ног jeeaH-
5ел>а са именом патрщарха Калиста. Jep Калист, истина, jecTe оставив
за собом хомилщар саставлен од 52 поучне и свечане проповеди, чщи
ce jeflHHH примерак чува у Хиландару, али судели бар по опису рукопи-
са20 Taj хомилщар нще ни у каквом сродству са нашим Учител>ним je-
ванг}ел>ем. Прво, од 52 проповеди само шест се односи на одре^ене не
деле ускрпньег циклуса (нажалост, опис рукописа не flaje инципите
тако да не можемо бити сасвим сигурни да ни ових шест проповеди нису
у вези са Учител>ним ]еванг)ел>ем), док остале углавном представл^у
поучне беседе о разним моралним и догматским питавьима хришпанског
живота.
Из тог рукописа, упркос norpeumoj информации код Бека,21 нще
досад ништа издато. Издате су, ме^утим, на основу jennor бечког руко
писа, три друге Калистове проповеди Koje се не налазе у избору садржа-
ном у хилавдарском рукопису, проповеди на Успен»е Богородице, на
Усекован>е главе тована Претече и на Воздвиженще часног крета.22 Ако
го Sp. Lamprou, Ratal. Hagioreitik. kodik., Athen 1888, nr. 229 (Chil. 8).
21 H. G. Beck, Kirche und Theol. Lit., p. 774 каже да je Eustratiades иэдао три хо-
милще из овог рукописа.
22 S. Eustratiades, Ekklest. Pharos 8, 1911, 112—137, на основу бечког рукописа
Vindob. Theol. Gr. 279. Tpeha xoMiuwja, на Воздвижоье часног крета, постсу'и и у
jftOHOM старшем издан>у: Gretser, Opera omnia II, De saneta cruce, Regensburg 1734 (на
основу истог бечког рукописа).
се упореди текст тих проповеди са текстовима на исте празнике из Учи-

тел»ног jeeaHêJba, одмах he се видети да се ради о потпуно различитим
проповедима. Значи, или бечки рукопис погрешно npmmcyje ове три
проповеди Калисту или словенска штампана издан>а погрешно наводе
Калиста као аутора целе збирке.
Да бисмо се мажар приближали решяьу ове загонетке морамо се
окренути rp4Koj pyKOimcHoj традиции. CpehoM, за такво истраживаае
nocTojn jeflHO помопно средство без кога би сналажен>е у мору грчких
рукописа ове врете било практично немогупе. То je чувена кн>ига А.
Ehrhard, Überlieferung und Bestand der hagiogr. und homilet. Literatur der
Griech. Kirche. Ерхард Kojn je са задивлэдупом систематичношпу, упор-
Houihy и стршъивим радом проучио и евидентирао вал>да све тада до-
ступне рукописе хагиографског или хомилетског caдpжaja, обрадио je
у посебном поглавл>у и истор^ат нашег Учител>ног jeßaHhefl>a. Наравно,
он га не Be3yje ни за Калиста ни за словенску традищлу уопште, али по-
3HajyhH макар само оквирно caдpжaj Учител>ног ]еванЬел>а HHje тегако
видети да je наше Учител>но jeeaHîbe исто што и збирка Kojy Ерхард
назива Das Partiarchalhomiliar von Konstantionopel, или скрапено Homi-
liar //.23
Из тог XoMUAujapa H Kojn садржи осамдесетак текстова (као и у
словенском, и овде су честа одступан>а у смислу изоставл>ан>а или дода
вала текстова за nojeflHHe празнике) распореЬених у, Hajnpe, ускрппьи
циклус, затим недел>е по MaTejy и Луки и изабрани празници, издато je
досад само осам текстова. То су следепе проповеди: на недел>у Митра и
(papHceja,24 на прву недел>у великог поста,2' на трепу недел>у поста,26
на недел>е трепу, шесту и дванаесту по MaTejy и на недел>е трепу и пету
по Луки.27 flopeheae грчких текстова са словенским за исте недел>е не
оставл>а сумн>е да се ради о jeflHOM истом хомилщару. Штавише, словен
ски превод je Hajíeuihe потпуно веран и дослован.
И све остале хомилще из Учител>ног jeeaHheâ, за Koje не постели
штампан грчки текст, noKa3yjy у инципитима такойе велику верност, да
не кажемо буквалност превода.28 Све то нас yTBphyje у уверен>у да оно
што у словенец кн>ижевности називамо Учител>ниМ jeeanheaeM, или
jeднocтaвнo збирком поученща, у BH3airnijcKoj кн>ижевности представлл
» A. Ehrhard, Ueberlief. und Bestand III, 1941, pp. 559—631.

24 Diobuniotes, Epet. Hetair. Byz. Spoud. 1941, 138—143.
25 C. Triantafillis — A. Crapputo, Sylloge hellen, anekdot. I, Venezia 1874, 47—61,
под именом патриарха Филотф.
2« Migne, PG 150, col. 264—280, под именом патриарха Лована Калеке.
27 Ових пет хомилща издате су под именом тована Ксифилина, Migne, PG
120, coll. 1201—1258.
28 Ево само jeflHor интересантног <yiy4aja. То je инципит за поучение на 29. не
делу, KOjn гласи: MHoiuje и различ'ни/е нрави дарова нам" боГ jeme делаши ейасени/е сво-
]е . . . (сличай je и инципит за поученное трепе на ново лето). То нрави превод je грчког
Tpôrouç: otXXoùç xal Siaipôpooç трбтоо? êScoxev fj^ïv 6 4>e&ç el; -ri xaxepyáÊaóai. У
овом ciry4ajy Tpôroç значи „начин", „могупност", а не „характер", „нарав". Горски-
HeeocTpyjeB приметили су (ЧОИДР, 1884), без познаван>а грчког текста, да je нрави
погрешай превод грчког трбто;. Ме1)утим, шцедан од старих прера!)ивача и поправ-
л>ача словенског превода HHje грешку приметно, него су сви упорно понавл>али то
нрави.
Учително jeeaHêjbe патрщарха Калиста 157
тзв. IJaüipujapmujcKu хомилщар царшрадски, односно збирку проповеди

Koja се под именом одре^еног патрщарха npeflaje на употребу, било да
буде „npoHHTajeMa" било „од apxnjepeja из уст" проповедана сваке не
деле у години.
А под именом ког патрщарха? Ерхард je открио да се исти
хомилщар jaвл>a под именом неколицине патрщараха: 1ована IX Ага-
пета, званог и Халкедонски (1111 —1134), Германа П (1222— 1240), Jo-
вана XIII Гликиса (1316—1320), .Гована XIV Калеке (1334—1347), Фило-
Teja (1353—1354. и 1364—1376). Уз то, у великом 6pojy рукописа хоми
лщар je Зедноставно анониман или je на почетку оштепен тако да се не
може знати ком je аутору био приписан. Укупно, Ерхард flaje податке
за 130 рукописа.
Одмах пада у очи да од толиких рукописа нщедан не припюэде
ауторство збирке Калисту. А што се тиче осталих кандидата, Tpojmia
каснщих, Гликис, Калека и OanoTej, искл.учу]у се као Могупи аутори веп
самим тим што HajcTapnjH грчки рукописи хомилща потичу с Kpaja
ХШ или почетка XIV века. Од преостале двс^ице, Германа I и .Гована
Агапета, Ерхард се уз убедл>иву аргументацщу одлучу^е за 1ована Ага-
пета као аутора збирке.
Али тиме joui HHje oöjanifteH целокупни исторщат Пашрщаршщскох
хоыилщара. Jep хомилщар, je саставллн од два дела (циклус покретне
црквене године и циклус изабраних празника) и мада измену та два дела
нема упадл>иве разлике било у caдpжajнoм било стилистичком погледу,
Ерхард ипак закл>учу]е да je само први део, циклус покретне црквене го
дине, дело JoeaHa Агапета, док je други део тек каснще, неодре^ено
када, додат. Главни аргумент Kojn Ерхард користи jecTe то што се други
део хомилщара jaeâ у само малом 6pojy рукописа, и то позшуег дату-
ма. Од 130 рукописа Koje je он евидентирао, само 10 садрже и пропо
веди на изабране празнике, а од тих десет, три Hajcrapnja потичу тек из
XV века.
Несразмера у 6pojy рукописа Kojn садрже само први део, у односу
на рукописе целокупног хомилщара, заиста je упадоьива. Зато се морамо
упитати да ли je Ерхард успео да сагледа заиста комплетну традицщу
грчког текста. Можда jeflaH део те традицще гьему ипак нще био досту-
пан, или je jeflHoeraBHO неповратно про nao.
На такву претпоставку наводи нас поре!}ен>е са словенском руко
писном традициям. Тамо je опет упадл>иво то да скоро сви рукописи
садрже оба дела хомилщара. Дале, на размишл>ан>е подстичу и оне две
године Koje се упорно jaeaajy као време настанка словенског превода,
1343. и 1407. година. Ако и одбацимо могупност да je превод настао 1343,
и сама 1407. година веома je рана ако се узме да HajcTapnjH грчки руко
писи потичу из XV века. Стога смо склони да сматрамо да су морали
nocTojaTH и ранищ грчки примерци хомилщара, од Kojnx je неки послу
жив као предложак словенском преводиоцу.
Пада у очи тако^е и да словенски наслов „йоученца избрана . . . ",
KojH се са зачуЭДуЬом доследношпу jaBâ у вепини рукописа, у том об
158 Ч. Миловановил
лику не nojaBjbyje се ни у редком од рукописа кс-je Ерхард цитира.29 У

грчким рукописима наслов нще уопште узедначен, jaejba се у пуно вари-
jaHTH Koje, наравно, Hcxa3yjy исту суштину, али мало друкчщим речима.
У вепини варщаната налази се и реч dbcoero|juc'riÇ6|Mvai, што je очи-
гледно узор за оно словенско ош' apxujepeja из' усш' Шйолема, али ни
у jeflHoj нема оног на йоученще хриайоименишим' лудеи', што тешко
да je словенски преводилац измислио, него га je вероватно тако^е са
грчког превео.30 Наслов на]приближюуи словенском, на грчком овако
гласи: ojAiXiai éxâtmjç xupiaxîjç той бХои èviauroû xai inl Хеоттотисац xal
Ç6(irvov, &eo<piXî) Xaóv, èxXeÇà(xevoç cruvéê-ro inb Siaçôpcov áyítov тсатерыу

èÇcyriTâiv xai éféptov oTxpôiv âv5*p£>v31 (име ayтора не помшье се уопште).
Али oBaj конкретан наслов сигурно Bxje био предложак словенском пре-
водиоцу, поготово кад се има у виду како дословно он и иначе преводи.
Наравно, HajBaacHHjH разлог за претпоставку да je морао посто-
jaTH, осим оних noôpojaHHX код Ерхарда, join неки примерах грчког тек
ста хомилщара jecre то што ме1)у евидентираним рукописима не видимо
нш'едан Kojn би у потпуности одговарао словенском преводу. Истина,
ако не заборавимо да и у словенском и у грчком nocroje разне комби
нашке и одступан>а од основне схеме садржаза, можемо реЬи да се од-
ре^ени грчки рукописи доста приближава]у словенском моделу.32 Meljy-
тим, у словенским рукописима nocroje и неки текстови, очигледно пре-
ведени са грчког, xojn се не налазе ни у je,¡moM од рукописа Koje je Ерхард
пописао. То су, на пример, два поучетуа на 1 . септембар (грчки руко
писи HMajy на Taj дан само jeAHO поученще, а словенски по три), или по
учение на 1. август (о Макавдцима). У првом случа]у, поученща на ново
лето, скоро je сигурно да словенски преводилац HHje по concTBeHoj ини-
цщативи убацио join две проповеди из неког другог извора, него их je
морао напи у свом грчком оригиналу.
ПронаЬи рукопис са кога je он преводио било би вишеструко инте-
ресантно. Можда би се испоставило да je веЬ у грчком хомилщар био
приписан патрщарху Калисту. Или je то био ]едш од оних у копима се
шцедно име не помшье. У сваком cny4ajy засад ocTaje ueo6janiB>eHO от-
куд je у словенским штампаним издан>има од)едном искрсло име Кали-
стово.
Коначно, желимо jom нешто да кажемо о проблему самог грчког
текста, односно н>егових извора. Како je eeh Ерхард утврдио и непобитно
29 Упорно ja&ibaae истоветног наслова, као и шдединих инципита (као у прет-

xoflHoj напомени), можда указууе на чиаеницу да словенска рукописна традищца,
упркос велико] разноврсности рукописа, потиче ипак од малог 5poja (да не кажемо
jeOTor jcAKHor) архетипа. Сви тэв. нови преводи и редакций сводили су се изгледа
на делимично поправл>ан>е jeflHor старог превода.
30 И оно „или ирочиша/ема" характеристично je као превод, али са погрешно
схвапеног оригинала. Претпоставл>амо да се радило о формулами као у рукопису
Mercian, gr. II 96 (Ehrhard p. 581) 8t8aoxaX(ai . . . ctç tà xomx xopiaxàc. ávorfivco(ixó|xcva
áyia ciaYYéXia auXXryiîaai.
il To je рукопис París, gr. 1222 (Ehrhard p. 590).
32 Конкретно рукопис Marcian. gr. II 98 (Ehrhard p. 603) из XV века, по Ерхар-
довим речима jenaH од на^потпунщих грчких рукописа ПаШри/aputuJCKOt хомилц/ара.
Учително jeeaHheJbe патрщарха Калиста 159
доказав, Пашрщаршщски хомилщар настао je под jawM ynnjajeM хоми-

rajapa монаха 1ована Ксифилина (Kpaj XI века). Штавише Пашрщаршщски
хомилщар се може сматрати директном прерадом овог старщег хоми-
лщара, у смислу текстуалног по]едноставл>иван>а и стилског у)еднача-
ван>а. Поред тога, ман»е-више дословне no3ajMHne из дела Дована Зла-
тоустог и из коментара уз jeBaHhefl>a Теофилакта Охридског толико
naflajy у очи чак и при летамичном читан.у хомилщара да су их углав-
ном били свесни и преписивачи рукописа и приреЬивачи старих штам-
паних изданл.33
Колико нам je познато, проблемом извора како Хомилщара I
(Хована Ксифилина) тако и Хомишуара II (патрщарха 1ована Агапета)
досад се исцрпнще бавио само X. Хенепхоф.34 Иcтpaжyjyhи исторщат
jeraor другог, каснщ'ег хомилщара (патрщарха Нила), он je изнео дра-
гоцене податке о yranajy roja je на аутора прва два хомилщара извршила
не само традицща 1ована Златоустог, као и дело Теофилакта Охридског
(можда чак и он лично, као савременик!), веп и дела Евтимща Зигабена,
Андрще Критског, као и различити типови егзегетских катена. И колико
je Ерхардова кн>ига апсолутно незаменл>ива као ризница података о
рукописном наслежу разних хомилщара толико je ова Хенепхофова сту-
дща драгоцена као путоказ за методологий изучаван>а касне византщске
хомилетике уопште.
МеКутим, говореди о Пашрщаршщском хомилщару — што уоста-
лом raje главни предмет вегова интересовала — Хенепхоф се усред-
средио на изворе за егзегезу (o6jamaeH>e onroBapajyher jesanQeocKor
текста) Koja чини централни део сваке проповеди посебно, али raje по-
светио пажн>у уводном делу проповеди. А у там уводним деловима за
CBoje проповеди аутор Патрщаршщског хомилщара обилато користи
no3ajMHne из jeoHor другог, веома познатог црквеног беседника, Теодора
Студита. Hajoчиглeдниjи примери су, рецимо, уводни делови за другу
и пету недел.у поста, где су повепи одломци дословце преузети из Сту-
дитове Мале кашехезе.
Што je joni интересантнще, no3ajMnne из Студита )&ъя&уу се и у
уводним деловима за проповеди Koje cnaflajy у други део хомилщара
(изабрага празници), рецимо у поученщу на ново лето или поученщу
на св. Василща. Како смо paraje рекли, сматра се да други део хомили-
japa не припада истом аутору, 1овану Агапету. МеЬутим, ова подудар-
ност у коришпен>у извора тешко да je случ&]ш. Пре he бита да оба дела
хомилщара (бар оквирно) npmaflajy истом аутору. Наравно, коначан
одговор може се дата тек после детал>ног испитивавъа грчког текста
свих проповеди. Ми Ьемо се засад ограничити само на то да наведемо
неколико примера xojn, како изгледа, указу]у на директно преузимавье
nojerarax увода из Студита. Пошто нам грчки текст тих проповеди из
хомилщара raje био доступан, уз грчки текст Студита цитирапемо сло
венски превод хомилщара. Чак и тако ce jacHo види да je Студитова
33 в. вал. 11.
34 н. Hennephof, Das Homiliar des Patriarchen Neilos und die Chrysostomische
Tradition. Ein Beitrag zur Quellengeschichte der spatbyzantinischen Homiletik, Leiden 1963.
160 Ч. МиловановиЛ
Мала кашехеза морала послужити као jeдан од директних извора ауто-

ру хомилщара.
Можда HajynaAJbHBHjB пример je увод за проповед на пету неделу
великог поста, Kojn реч по реч прати увод из 68. поученща Студитовог
Koje носи наслов „У част пролепа" (Etç то êap).
Мимо иде уже зима, Пролешще же в'ниде, и зрим' швари в'се боше-
jyuiiûe, jeже суш сади цветоносны, земла злак' Прозеба}ушша, и Пйшци
e'cueeajyutûle, и üpovaja в'са обновла)ема, и о сих pagyjeM се и веселим се
и славим' и велича}ем и удивла]ем' се Премудрому хишр'цу боху, и йрела-
щушхЪему и ПреШара}ушшу Шар' в'су на обновление; н' }акоже зрим'
euguMoja в'са обновляема, и ми дондеже време наше жишще обновим' и
ми освешша)ем се молу ви и в' себе Приходим', и нови в 'место вешхих'
бива)ем', и о себе с'машра^ушше }еже о швари йришча; обновление бо
швари вину uMajeiu' време зимно}е, ашше бо не би Прежде йрщела Шар'
даждеви зими и вешри, не би на обновление Пришла, ашше бо не наПо}ила
се би земла Прежде множице]у ош низходешших' с' небеси дажд', не би
родила трави, и Прозебла в'мешшена)а в' н>у семена и в'здала мнохосухуб-
naja Плоди делашелу, йрщемшу ош бо'ха блахословенще; обновление же ду
ши вину имаш мисл'нще зими искушенща и найасши, ашше убо Прежде
душа не убелиш се и уснежиш се скр'бми и Шскошами и наиасшми, и бе
дами, в'саким' не в'змошши имаш Процвесши и Плоди добродетели При
несши и на обновленще Прииши gyxoenuje красоши.*5
"Orí ¿ 5(ei[i¿)v 7rapr)X&ev, xal тб Sap e£a9¡X&ev, ópü¡xev rí)v xxlaiv áva$áX-
Xoudav íjy°uv T" <рита ávJhxpopoüvr- tíjv yrjv ^XoTj<popoü<iav, та тсе-reivà
xeXaSoûvra, та áXXa rcávra avaveouiAeva" xai èv toûtoiç í)o*ó¡xe$a xal ío£á-
Çofxev t6v áptaroTé^vTjv &eóv, tov хатао-xeuàÇovra xal (xeTa7roio5vra хат'
êroç TTjv xtÍítiv (...) Aet 8*è rjfzàç . . . xal etç éauTOÙç áva&sa>pr¡o-ai tí»v
tt¡<; xtÎ<tscûç Xóyov. IIwç; "Oti ó àvaxaiviqzèç oôroç atxiov lxet T^v Х61!*07*'
. oùx âv yàp etç aùfi)v 7rpoeX^Xu9-ev, el {ri) 7rpórepov frrceo-rrj vtçeroùç xal
ßjißpou? xal àvejiouç' oÔtwç xal ettI ttjç ф^г]*;, el [A-i) 7tpÓTepov xiam&rjo-a
тац &Х1феоч xal тац «TTevoxwpiaiç xal Taïç терютао-еач, oùx av ávdo-
ipopfl, èveYXoOaa 8è xal хартохрореЕ xal [ieTaXa|jißavei eûXoyiaÇ &soû xa&âç
уеуратгтаь. Tr¡ yàp fj тгюйаа tov Itz' aûr% 7roXXàxiç lpx¿(Aevov àe-rov, xal
TÍxTouaa ßoTavrjv eö&erov èxeivoiç, SV o5ç xal уеыруйхаа, [xeTaXa(ißavei,
eûXoYÎaç inb той deoü.3<s
Оваквих примера нашло би ce joui доста. Поменимо само, рецимо,
noy4eHHje трепе на ново лето, чщи увод одговара уводу за 29. поучение
Студитово ,,На памет мученика Tafleja", или увод за поучетце на праз-
ник св. Василща Kojn одговара уводу за 42. поучение Студитово „На
памет Златоустог и св. .Гефрема' ' итд. Kojmá je тачно путем материал
из Студита доспео до Патрщаршщског хомилщара тек треба испитати.
У сваком ^y4ajy чини нам се да би истраживан>е у том правду донело
интересантне резултате.
м Текст цитиран према рукопису из 1563. године, ерпске редакщце, из Патри-

japnntjcKe библиотеке у Београду, 6poj 38.
Зб Текст цитиран према A. Mai, Nova Patrum Bibliotheca ГХ (ed. J. Cozza-Luzi),
S. Patri Nostri Th. Studitae Parvae Catecheseos Sermones, Roma 1888.
The Homilary of „Patriarch Kallistos" 161
Коначно, да укратко резимирамо о чему je у овом чланку било речи.

Прво, констатовали смо да ]една, за црквену употребу веома омшъена
кн>ига, названа Учишелно jeeantje/be патриарха Калиста, или како сто-
jH у рукописима Поученща избрана, одговара у грчксу рукописно] тради
ции тзв. Пашрщаршщском хомилщару (цариградском), насталом по CBoj
прилили joui у XII веку, из пера патрщарха тована Агапета. Тако1}е, ут-
врдили смо да ce у rp4Koj, засад no3HaToj, рукописно] традиции име Ка
листа не Be3yje за oeaj хомилщар, а да с друге стране дела Koja се сма-
Tpajy аутентичним Калистовим, у ову збирку нису уврштена. Питание
одакле се у словенскс-j традиции шуавило име Калиста остало je нераз-
janraeHO. Да би се оно решило, требало би у проучаван>е узети и друге
зборнике, различитог садржа]а, у KojnMa се понекад налазе и по]едине
изоловане проповеди из нашег хомилщара, али ту ипак под именом
Калиста. У сваком случа]у коначан одговор не може се очекивати све
док се не проучи целокупна исторща словенског превода Учителног
]еван!)ел>а. Што се тиче грчког текста хомилщара, указали смо на чин>е-
ницу да мейу остале, досад познате вьегове изворе треба уюьучити и Малу
катехезу Теодора Студита. А то што je она коришпена као извор и у
првом и у другом делу XoMiuinjapa, можда говори у прилог ]единственог
ауторства (Агапетовог?) за целу збирку.
Célica Milovanovié
THE HOMILARY OF »PATRIARCH KALLISTOS« IN THE

SLAVIC AND BYZANTINE TRADITIONS
Among old Slavic printed books there exists a collection of liturgical

homilies for all the Sundays in the year, as well as for the selected holidays
(Uöitelnoje Evangelije), which was translated from the Greek and attributed
to Kallistos, Patriarch of Constantinople (1350—53, 1355—63). By its very
nature the collection is of interest to both Slavicists and Byzantinists. How
ever, they seem not to be aware of each other's conclusions concerning it.
For, on the one hand, Byzantinists contend that this is indeed a collection
of Kallistos' homilies and that it was translated into Russian in 1637, in Kiev,
under the auspices of Peter Mogila. On the other, Slavicists emphasize the
fact that the collection, in manuscript form, existed in Slavic long before 1637,
and that corresponding Greek manuscripts attribute it to the authorship of
Patriarch Philotheos (1353—54, 1364—76). But since neither side has made
a thorough search of either the Byzantine or the Slavic manuscript tradition
of the collection, their respective conclusions about the nature and origin
of the collection are easily proven to be incorrect.
it
162 С Milovanovié
Without pretending to give a complete and correct solution ourselves

to the whole problem of this collection, we have tried to show some directions
in which further investigations might proceed.
Strating with the Slavic tradition, which includes innumerable printed
editions from the 16—19 centuries, as well as manuscripts dating from the
15—18 c, we have stated the following facts. Under the title Uëitelnoje Evan-
gelije in printed, or Pouéenija izbrarina in manuscript form, there is usually
a collection of about 77 homilies, covering first the cycle of the movable church
year (the Easter cycle plus the 32 Sundays of Matthew and Luke), then a
series of holidays starting with September 1 (New Year's Day) and concluding
with August 29 (Beheading of John the Baptist). Both printed editions and
manuscript copies show discrepancies in the choice of homilies included
(which might be used later on as a basis for classification of the extensive
Slavic tradition). From the linguistic point of view the diversity is still greater:
Church Slavonic, Ukrainian, Russian, Serbian, Bulgarian, Moldavian ver
sions are represented. Apparently the collection was widely disseminated in the
Slavic world. Another proof of its popularity is the fact that the whole second
part (homilies for selected holidays) was incorporated in the Cetii mineji of
the Russian Metropolitan Makarij.
There is on; noteworthy distinction between the printed editions and
the manuscripts: while the first often mention Kallistos as a compiler of the
collection, the latter never use his name. On the other hand, the name of Kal
listos appears in some other manuscripts (dating as far back as the 14 c),
containing among other texts only a few homilies from our collection. So the
question of how and when the name of Kallistos was connected with the Slavic
version of this collection of homilies remains, for the moment, without answer.
As for the dite of the translation from Greek into Slavic, two years
are often mentioned in the manuscripts: 1343 and 1407. The earlier date is
usually rejected by modern scholars who take it for granted that this collection
is in fact the work of Kallistos. But whoever takes a closer look at the Byzan
tine tradition, will easily find that that assumption is invalid.
First, there is only one known collection of homilies under Kallistos'
name, preserved in a single manuscript, Chiland. 8. That collection is defi
nitely not the one that we have in Slavic tradition. Other than that, there are
some homilies attributed to Kallistos in a Vienna manuscript, Vindob. Theol.
Gr. 279: these again are not represented in the Slavic version. In other words,
the Greek Kallistos has nothing in common with the Slavic »Kallistos«.
Second, the Greek text of our collection does exist, although not under
Kallistos' name. In our opinion it is to be identified with what Ehrhard calls
Das Patriarchalhomiliar von Konstantinopel, or briefly Das Homiliar II. Eight
homilies have been published from that homilary until now: they all correspond
word for word to the text found in the Uëitelnoje Evangelije. We believe that
this is sufficient proof of the identity of the two collections.
O.i thî basis of his extensive knowledge of the Greek manuscript tra
dition, Ehrhard concluded that the first part of the homilary was to be at
tributed to Patriarch John IX Agapetos (12 c), while the second part might
be a much later addition, dating probably from the 15 c. But in the light of
the Slavic tradition, where the whole collection is said to have been translated
in either the year 1407 or 1343, a new assumption might be formulated even
The Homilary of „Patriarch Kallistos" 163
with respect to the date of composition of the Greek homilary (precisely of

its second part — dating it earlier than the 15 c). In any event, the final
conclusion cannot be drawn without more thorough investigation of both
the Slavic and Greek traditions.
Finally, a word can be said about the sources for the Greek homilary.
In addition to the sources already known to modern scholars (H. Henephof),
another favorite source of our compiler is the so-called Parva catechesis of
Theodore Studites. The fact that borrowings from it are found in the proemia
of the homilies from both the first and second parts of the homilary, may
indicate that one and the same person has compiled the whole collection.
It is not possible to decide at this time whether or not that person is indeed
Patriarch John IX Agapetos. That problem, as well as the question of the
attribution of the collection to Kallistos, awaits further research.
MHPJAHA ЖИВОШНОВИTi
СВЕТОГОРЦИ И СТОНСКИ ДОХОДАК
Стонски доходак (tributum Stagni) je био само jeflaH од трибута

Koje je Дубровачка Република плапала CBojHM jaHHM суседима било за
земл>иште Koje je добщала или за слободу трговине.1 Наше истражи-
ван>е пемо ограничити на годиииьи трибут од пет стотина млетачких
перпера Koje je Република св. Влаха сваке године о Ускрсу почела да
плайа крал>у Душану на основу н>егове повел>е од 23. jaHyapa 1333. го
дине.2 Не улазеЬи у детали добро познатог споразума измену Душана и
представника Дубровачке рспублике Kojoj je ерпски крал> под одре^еним
условима уступио npHMopje од Стона до Дубровника и острво Посред
ницу на Неретви и дога!эде Kojn су томе уследили,3 подсетипемо само
на чин>еницу да су православии монаси — Василщанци, морали напус
тите стонски манастир Св. Николе и да су се неки од н>их, по cboj при
лили настанили у ерпском манастиру св. Михаила у 1ерусалиму.4 Цар
Душан je, не помин>упи ове дога^е у ceojoj повел>и H3flaToj у Мелнику,
8. марта 1350, стонски трибут уступио jepycaлимcкoм манастиру, што je
потврдио и цар Урош, 24. априла 1357. године.5 Тако су у другс-j половили
1 О томе в. M. J. ДишЛ, Дубровачки трибути — Могориш, Светодмитарски и

Конавоски, Провижиун брапе ВлатковиЬа — Глас СКА 168 (1935) 203—257.
2 Fr. Miklosich, Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii,
repr. Graz 1964, 103—105. После маке од месец дана (15. фебруара 1333) Дубровчани
су добили и од босанског бана Степана II Котроманипа повел>у о уступан>у Стона
уз обепаке да he и н>ему плайати пет стотина перпера годиинье (Mon. serb., 105—107).
За детал»ну дискуещу о том уступан>у са наво1)ен>ем ранще литературе в. В. Трйковик,
Око „уступааа" Стона и Пел>ешца Дубровчанима (1326—1333), Истори^ски гласник
1 (1963) 39—60; в. и Исторща ерпског народа, I, Од HajcTapnjHx времена до маричке
битке (1371), Београд 1981, 512 (аутор Б. Фер/анчиК).
3 О н>има в. Н. Милаш, Стон у средн»им вщековима, Дубровник 1914, 82—106
и П. ГлунчиЛ, Из прошлости града Стона XIV—XIX вщека, Споменик 111 (1961) 89 сл.
4 Ове податке flajy рукописи фракевачких манастира у Дубровнику и Стону из
1394. године. Наведени текст je из дубровачког рукописа, а дат je према изд. Петкович,
Исторический очерк сербской православной общины в Рагузе, 14 и Милаш, Стон 91.
5 С. HoeaKoeuh, Законски споменици ерпских држава средн>ега века, Београд
1912, 708—709 и Mon. serb., 159—160. Поред ових nocToje и фалсификоване повел>е
цара Душана од 29. априла 1348. и цара Уроша од 2. jyHa 1358 (Mon. serb., 159—160
и 165—167). Beb je К. Диречек указао да оне нису веродостсоне — К. Jireíek, Do-
hodak stonski, koji su Dubrovcani davali srpskome manastiru sv. Arhangjela Mihajla
u Jerusalimu i povelja o njemu cara Uroäa (1358) i carice Маге (1479), Festschrift
für Jagié, Berlin 1908, 531 —532. О томе в. и Вл. Мошин, Повел>е цара Стефана
Душана о Архан1)еловом манастиру у Лерусалиму и о манастиру св. Николе на Ска
дарском острву Вранлни, Археографски прилози 3 (1981) 7—28.
166 M. ЖивсциновиЬ
XIV и током XV века бележени подаци о доласцима jepyc&iraMCKHx мо

наха у Дубровник.^ Од 1501. године до XIX века по стонски трибут сти-
зали су у Дубровник монаси светогорских манастира Хиландара и Св.
Павла.
Свакако због тако дугог nocTojaaa пореза KojH je после пропасти
српске сред&овековне државе Дубровачка Република продужила да flaje
joni три и по века, уз то joui више због промене н>егових уживалаца (од
]ерусалимског манастира Св. Михаила право кеговог коришпеша пре-
узели су Хиландар и Св. Павле), стонски трибут je веп одавно привлачио
пажн>у научника. За вьега су се заинтересовали како они Kojn су проуча-
вали судбину манастира Св. Михаила7 тако и научници kojh су издали
документе о прикушьан>у стонског трибута од стране поменутих свето
горских манастира,8 затим историчари Стона,9 и, Haj3afl, они KojH су
проучавали улогу Маре БранковиЬ, перке деспота Ъур1)а, у свему то
ме.10 Док су поменути научници у cbojhm радовима само успут дотакли
питан>е стонског дохотка и аеговог убираша, К. 1иречек My je посветио
посебан рад, yKa3yjyhn у коме правду треба тражити решение за нлгово
преношен»е са jepycaлимcкoг на светогорске манастире.11
Документа о исплати стонског трибута, Hajnpe манастиру Св. Ми
хаила у 1ерусалиму, а затим Хиландару и Св. Павлу, пре свега су одлуке
Beha умол>ених, односно Сената Дубровачке Републике, у чщу je над-
лежност спадало даван>е овлашпенл Кнезу (Ректору) и Малом веЬу да
одговоре монасима Kojn су долазили у Дубровник по трибут. Да би се-
натска одлука о исплати била пуноважна неопходно je било да Монаси
HMajy nyHoMohje надлежних власти, односно доказ да су они доиста пра-
ви 1ерусалимци, KacHHje Светогорци, KojnMa je поверено да приме три
бут. Пошто би добили новац, монаси су били обавезни да о томе Kwajy
признаницу, чиме се отклан>ала могупност поновног тражевьа истог
трибута, односно сваке преваре. Сви ови документа представл^у веома
драгоцен извор jep CBojnM обавештен>има oMoryhaßajy да се, бар до-
некле, створи слика о стонском трибуту и вьеговиМ уживаоцима — мо
насима Св. Михаила и затим Хиландара и Св. Павла — на Koje смо ог
раничили наше истраживан>е. Осврпуйи се на убирание дохотка од стране
jepycaлимcкиx монаха, посебну пажн>у смо обратили на аегове исплате
током XV века, jep управо из н>их произлази да у то време пада постепено
преношен>е уживан>а трибута на светогорске манастире.
6 OöjaBHO их je JupeveK, Доходак стонски, 539—542.

7 И. ДучиН, Српски АрхаяЦелски манастнр у Дерусалиму, Годиппыща Николе
ЧугоЛа 9 (1887) 235—242; Д. Глумац, Српске задужбине у Палестини, Православле
136 (15. нов. 1972) 9—10 и В. Недомачки, Манастир архангела Михаила и Гаврила у
Jepyca-таму — задужбина крала Милутина, Зборник за ликовне уметности 16 (1980)
25—70, Koja flaje и опширну старщу литературу.
s A. Vuietié, Pisma kaludera srpskih manastira na Svetoj Gori knezu i vlasteli du-
brovaCkoj (god. 1520—1792), Starine JAZU 17 (1885) 1—48; V. Vukasovié, Podatci za pc-
vijest dubrovadke biskupije, List dubrovaike biskupije 17 (1917) 72—75 и Д. Берик, Све
та Гора и Дубровник, ПКГИФ 23 (1957) 82—91.
» Милаш, Стон, 90—93.
10 Р. Ъук, Царица Мара, Исторщски часопис 25—26 (1978—1979) 75 сл.
И JupeveK, н. д., 527—542.
Светогорцн и стопски доходах 167
Посматравъем података о исплатама стонског трибута запажа се да

су оне биле релативно HajpeflOBimje првих двадесет година откако ra je
манастир Св. Михаила добио, 8. марта 1350. године. Тринаест сачуваних
признаница и три одлуке Beha умол>ених за период од 1352. до 1372.
године показуху да су монаси долазили обично сваке, а понекад и сваке
друге године и да су увек добщали само пет стотина перпера, Tj. трибут
за jenny годину — Haj4enihe прошлу (tributum Stagni de anno praeterito
или proximo praeterito).12 Од дана када je доношена одлука о исплати
до н>еног спровойен>а обично je пролазило десетак дана. МеЬутим, де-
шавало се да монаси проведу у Дубровнику и много више времена оче-
KyjyhH да приме новац. Тако je монах Серапион чекао од 4. октобра до
11. новембра 1366. године, због чега je 12. новембра Мало веЬе решило
да му се д&]у два перпера за станарину. • з Jörn више се одуговлачило са
исплатом 1367. године. Behe умол>ених je одлучило, 6. jyлa, да се мона-
сима исплати трибут онда када се то учини згодно Кнезу и Малом веЬу
(ad ilium terminum quod videbitur domino rectori et parvo consilio), а то
je било тек 7. децембра 1367. године, н По CBoj прилици због великих
издатака Koje je Република имала у рату са жупаном Николом Алто-
мановипем, je,0Horo,miniH>H трибут je 1371. године исплапен у две рате
и то 15. октобра и 3. новембра.15 Само 1372. године исплата je стигла
текупу годину, тако што су монаси Hajnpe, 26. августа, примили пет сто
тина перпера за 1371, а 17. септембра joui пет стотина перпера за 1372.
годину.1* И овом приликом у Дубровнику су проборавили преко месец
дана.
Монаси Kojn су долазили по стонски доходак до Kpaja 1371. године
били су опуномоЬени писмима српских царева, Hajnpe Душана, а затим
Уроша. О веровним писмима братског сабора Св. Михаила у то време
нема изричитог помена. Тако се у одлукама Beha умол>ених, као и на
признаницама, спомиау писма domini imperatoris Sclavoniae (Serviae).
За поменутог монаха Серапиона (нов. 1367) се каже да je nuntius
et procurator . . . excelentissimi domini Orosii . . . imperatoris Serviae et
Graecorum, „што се види из аутентичних царевих писама оверсних н>е-
говим печатом са фигуром лава."17 Само у признаници од 3. августа
1363. године каже се да je монах Методике уз писмо српског цара имао
и неко латинско писмо (cum quadam littera latina) Koje би могло бити
nyHOMohje братства Св. Михаила.18 Урошево веровно писмо последоьи
пут се спомиье у признаници од 15. октобра 1371, где се наводи да je
монах Роман Пркоса примио трибут „уз изричити пристанак и по вол»и
цара Рашке" (cum expresso consensu et volúntate imperatoris Rassiae.19
12 В. првзнанице: исто, 539—540.

lî J. Gelcich, Monumenta ragusina, Libri reformationum IV (1364—1396), Za-
grabiae 1896, 56 и 68; в. и Зиречек, н. д., 540.
14 Mon. rag. IV, 96 и Зиречек, н. м.
15 Зиречек, н. д., 540—541; в. и К. Зиречек, Српски цар Урош, крал. Вукашин и
Дубровчани, Зборник Константина Диречека I (1959) 377.
í* Зиречек, Доходак стонски, 541.
» Исто, 540.
» Н. м.
19 Н. м.; уп. Зиречек, Српски цар Урош, 377.
168 M. ЖивсуиновиЬ
СледеЬе 1372. године, дакле после Урошеве смрти, трибут je нсплапен,

као што je речено, чак за две године. Даваое стонског дохотка вршено je
веп довол>но дуго тако да je постало o6H4aj, те je, изгледа, трибут не-
колико пута дат jepycaлимcким монасима и без веровних писама срп-
ских владара. Признанице из 1372 (15. октобар и 3. новембар), 1375 (22.
децембар) и 1382 (28. )уни) их не спомшьу.20 Истовремено са нестанком
неманьипке државе исплапиван>е стонског дохотка постало je све нере-
довнще. Будупи да су монаси због све чешпих ратова, куге и других не-
волл долазили pel)e, дубровачка општина je почела Hajnpe изузетно, а
затим све редовнще давати од|едном хшьаду перпера, Tj. трибут се ис-
плаЬивао за две године. Тако je први пут са хшьаду перпера датах 26.
августа и 17. септембра 1372. намирено дугован>е за 1371. и 1372. годи
ну, а приликом следепег даванл, опет хил>аду перпера, 22. децембра
1375, стонски доходак je исплаЬен за 1373. и 1374. годину.21 После тога
jepycaлимcки монаси нису долазили читавих шест година, jep je подруч^е
Дубровачке Републике, и дал>е све до Котора било захвалено ратом
вр^еним измейу Млетака и Ъенове (1378— 1381). Тек 1382, 28. jyHa, да-
ван>ем хил>аду перпера дубровачка општина je намирила трибут за
1375. и 1376. годину.22 Не само да ce mije журило са исплатом заосталог
дуга него ce joui много више него paraje затезало и одуговлачило са да-
ван»ем дохотка за текуЬу годину. Због тога je бригу око убирала стон
ског трибута од 1386. до 1390, а можда и дуже, преузео на себе митро
полит Михаиле, српски црквени досто}анственик у jepycaлимcкoм ма-
настиру Св. Михаила (Michael metropolitanus monasterii Jerosolimitani).
У писму Koje je новембра 1386, по монасима Сави и Роману, упутио
дубровачком Кнезу и властели, Михаило спомин>е да je веп paraje слао
„калуфера Саву по дохоткс", вероватно у npeoj половини 1386, и да су
му из Дубровника одговорили да Саву пошал>е за дан св. Илще (2. ав
густа). Митрополит Михаило то raje учинио, jep je сам кренуо у Cpönjy,
те поменуте монахе шал>е (месеца) новембра са молбом да им се у Ду
бровнику flajy доходи (мол>у . . . дайте им дохотке).23 Признаница од
19. новембра сведочи да je Сава caloyarus missus a mitropolitano Jerusa
lem примио пет стотина перпера, Tj. трибут за само }едну годину.24 За-
остало дуговаае се дал>е повлачило, те митрополит Михаило у писму
од 1387. године поново подсейа Кнеза и властелу на договоре „за дохотке
што несте дали у бнетачку рат" и npenopy4yje им да плате пет доходака
Koje нису платили, монаху 1овану, „да се због тога не би са кнезом сва
тали." Михаило je, найме, о заосталом дуговатьу говорио кнезу Лазару,
те поменути монах 1ован долази и као кнежев човек.25 Ме1)утим, и пе
ред оваквих упозореаа и посебног писма кнеза Лазара, монах тован и
20 JupeueK, Доходак стонски, 541.

21 Н. м.
22 Н. м.
« М. ПуциП, Споменици српски П, Београд 1862, 35, п<> 28 - Л>. Спдановип,
Сгарс српске пов&тъе и писма, 1/1, Београд — Ср. Карловци 1929, 118—119.
24 JupeueK. н. м.
25 Пуцип, Слом, српски, 29, п° 27 - Сто;ановиП, н. д. 1 19: „и то ви je писал кнез
и посла свога калугиера Иоана". У вези са овим обрапакем кнез Лазару в. С. Нирко-
виЛ, Сугуби венац, ЗФФ УШ/1 (1964) 349—350.
Светогорци и стонски доходах 169
otrora пратиоци су примили 7. jyHa 1387. године опет само jeflHoro-

диппьи трибут.2б Тек у 1388. години постигло се више и дубровачка оп-
штина je исплатила укупно три трибута. Hajnpe je 20. фебруара са хи-
л>аду перпера датих 'овану, игуману Св. Михаила и монасима Сави и
Герасиму, Koje je послао митрополит Михаило (missi a metropolitano Je-
rosoli mitano) намирен двогодиииьи трибут без прецизиран>а на Koje
две године се исплата односи; затим je 31. августа лично митрополиту
Михаилу и н>еговим пратиоцима исплапено пет стотина перпера за 1387.
годину.27 У Дубровнику се очигледно насто)ало да се заборави на ра-
HHje неисплапене дугове и да се само продужи са текупим исплатама.
То произлази из писама кнеза Лазара, Вука Бранковипа и Т>ур1)а Стра
цимировипа, Koja су августа 1 388. донели у Дубровник митрополит Ми
хаиле и еьсгови пратиоци. Кнез Лазар подсепа да трибут mije плапен
„од бнетечке рати годишча и cera другога годишча" и моли да се исплата
учини. Вук БранковиЙ се тако!)е обрапа влaдajyhим у Дубровнику и оп-
штини града као CBojnM драгим прщател>има са молбом „да им (калу-
1)ерима) исправте што имате од старога дуга и нова два дОхотка", об-
разлажупи CBojy молбу и тиме да je монасима далеко да често шал>у
л>уде у Дубровник. И писмо Ъурйа Страцимировипа Балшипа говори о
три дохотка Koja треба намирити.28 Из расположивих података не види
се да ли су ове исплате учтьене. Монасима Дамщану и Сави, Kojn су
nuntii metropolitani Jerosolimitani, исплапено je 14. децембра 1390. пет
стотина перпера за 1388. годину. У признаници о OBoj исплати каже се
да су поменути монаси за Taj посао, убиран>е дохотка, „посебно изаслани
и одабрани како се види из писама овде приклучених и по писмима
Koja су одобрили властела и велМоже Склавонще" (ad hoc specialiter trans-
missi et deputati, ut in litteris hie affixis et per litteras nobillium et baronum
Sclavoniae approbatis).29 Ова последил су веровна писма Стефана Лаза
ревна, Вука Бранковипа и ЪурЬа Страцимировипа Балшипа. Писмо
Koje je пре н>их споменуто можда je било препорука митрополита Ми
хаила, али je исто тако могло бити и веровно писмо братског сабора ма-
настира Св. Михаила Kojn je са CBoje стране опуноМопивао монахе слате
по трибут у Дубровник.30 У време ратног стан>а, jepycaлимcки монаси
су 17. априла 1396. године, примили хшьаду перпера и тиме се исплата
стонског трибута подудара са текупом годином.31
Овим ce Hcnpnjbyjy подаци о даван>у стонског дохотка у XIV веку.
Изворна гра^а из XV столеЬа далеко je ocKyflHHja. На основу података
сенатских одлука и веома малог 6poja признаница ca3Haje се о исплатама
учин>еним од 1402. до 1455. године. Тако je одлучено 1431, 1. августа, да се
исплати jeflHoroflHUHbH, а 1402, 1416, 1. децембра и 1432, 6. Maja двого
диииьи трибут.32 Одлуке о даван>у трогодиппьег трибута донете су
26 JupeneK, н. м.
27 JupeneK, н. д., 542.
m ПущЛ, Спом. ерпски, 30, п° 39 - СОДановнП, н. д., 123, 139 и 111.
2» /иречек, н. м.
30 В. стр. 177.
31 Jиречек, н. д., 542.
32 Historijski arhiv Dubrovnika (HAD), Cons. rog. V, 31; Према 1иречек, Доходах
стонски, 533; Cons, minus I, 96; Cons. rog. V, 82*.
170 M. Живдиновип
1408, 17. децембра (исплален je 23. и 31. децембра), 1422, 1425, 2. jyлa,
1429, 28. jaHyapa, 1442, 5. децембра и 1446, 13. jyлa (исплата je извршена
25. jyjsa).33 Hajeeha исплата учшьена je на основу одлуке од И. jyjia
1448, када je са две хшьаде перпера намирен трибут за четири године.34
Две хшьаде перпера су дате и 1436. године, тако што je 26. марта и 11.
октобра исплапено по хшьаду перпера.34* За разлику од ових великих
даван>а, године 1453. трибут je исплаЬен у ратама о чему располажемо
jeAHHO податком да je „за део исплате трибута" (pro parte solutionis
tributi), 14. августа дато сто перпера на основу сенатске одлуке донете
истог дана.35 Током 1455. године двогодиппьи трибут je исплаЬен у три
рате. Hajnpe je Bebe уменьених одлучило, 3. jaHyapa, да се игуману Св.
Михаила, брату Гаврилу, да сто педесет перпера, а затим je 15. априла
решено да му се дода до пет стотина перпера, pa4yHajylm оно што je
добио (de dando Gabrielo . . . usque ad yperperos quingentos pro tributo
Jerusalem computando illud quod habuit). Исплата по oeoj одлуци извр
шена je 4. Maja, када je Гаврило направио признаницу на свих пет сто
тина перпера.36 О исплати joui jeflHor ]едногодишн>ег трибута jepycajiHM-
ским монасима Behe умол>ених je донело одлуку 18. jyHa 1455. године.37
То су последил подаци о исплатама извршеним за тзв. зерусалимскн
трибут (pro tributo Jerusalem) до пада Српске деспотовине.
Расположиви говори noKa3yjy да je join од почетка XV века исплата
далеко заоста]ала за текупом годином. Без обзира на то, joni извесно
време, током прве три деценще XV века, у признаницама се наводило до
Koje je године трибут намирен. Тако je 1408. исплаЬен за 1404, 1405. и
1406. годину. MefiyTHM, одлука о oeoj Tporo/mnnboj исплати нще донета
ofljeflHOM и очигледно се у дубровачком Сенату о томе детал>но вепало.
Hajnpe je решено да се исплати за две веЬ прошле године (pro duobus
annis iam praeteritis), што je учинлно 23. децембра.38 Посебна одлука
je донета 17. децембра да се монасима „преко она два трибута, н>има сада
дата, до кpaja идупег месеца jaHyapa исплати и трепи трибут за трепу го
дину (ultra illos duos tributos eis ad praesens datos unum tertium tributum
pro uno anno tertio per totum mensem ianuarii proxime venturi). Ова ис
плата je извршена веп 31. децембра о чему сведочи признаница xojy су
монаси тада начинили.39 На признаници од 23. jyHa 1424, забележено
je да je са две стотине перпера намирен трибут до „празника Васкрсен>а
Господа" 1419. године, што noKa3yje да je н>егово даван>е тада заоста-
]ало за читавих пет година.40 Joui на признаницама из 1436 (26. марта и
11. октобра) назначене су године за Koje се исплата flaje — 1431. и 1432,
« HAD, Ref. ХХХШ, 69* и Div. cane. XXXVII, 162; Према /цречек, н. м; Cons.
rog. Ш, 254»; IV, 81v; Vin, 182»; X, 13 и Div. cane. XXX, 69v.
3* HAD, Cons. rog. X, 209V.
3*» HAD, Div. not. XX, 205 и XXI, 32* Исплата од 26. марта учшьена je на ос
нову одлуке донете 15. марта: Cons. rog. VI, 40.
3S HAD, Cons. rog. XIII, 228 и Deb. not. I, 20.
* HAD, Cons. rog. XrV, 118 и 153; Deb. not. I, 24». Зиречек, н. д., 533, je схватио
да je поред сто педесет исплапено join пет стотина перпера.
« HAD, Cons. rog. Xrv, 174.
з» HAD, Div. cane. XXXVII, 162.
» HAD, Ref. ХХХШ, 69* и Div. cane. ibid.
♦о HAD, Div. cane. XLO, 287.
Светогорци и стонскя доходах 171
односно 1433. и 1434.*°л Поред ових, и подаци одлука о даван>у калу^ери-

ма 3ajMa од Hajnpe пет стотина, па затим „шувише до три стотияе пср-
пера" (17. децембра 1416. и 16. новембра 1422), да би прибавили потребне
исправе говоре о високом дугова&у Дубровчана jepycajiEMCXHM мона-
сима.41 На то указу]е и неприхвапен предлог, изнессн у Сенату 1. августа
1431, да се .Терусалимцу Никандру исплати две хшьаде перпера, Tj. трибут
за четири године. Одлучено je да му се да само пет стотина перпера.42
Очигледно je да се Дубровачка Република никада више raje ослободила
заосталог дугован>а, што показузе сенатска одлука од 5. децембра 1442.
и маргинална белешка уз н>у: да се изврши исплата дела трибута (fiat
solutio pro parte tributi).4î ИсплаЬени део трибута износио je хшьаду пет
стотина перпера.
Посматран>ем поменутих признаница од 26. марта и П. октобра
1436. и огах из средине XV века (23. jyли 1446, 14. август 1453. и 4. Maj
1455), запажа се да се оне по ceojoj садржини донекле paзликyjy од оних
из parajer времена.44 Hajnpe лемо обратити пажвьу на податке xoje при-
знанице пpyжajy о веровним писмима српских владара. Видели смо да се,
сем неколико изузетака, о тим писмима говори у признаницама XTV
века. Као у noMeHyToj од 14. децембра 1390, и у онима из 1402. и 1408,
23. децембра каже се да су наведены монаси „посебно одре1)ега за доле
написано, како излази из веровних писама велможа и властеле Скла-
Boraje овде приложеним" (pro infrascriptis specialiter destinati ut apparet
per litteras baromim et nobilium Sclavoniae testimoniales hic affixas), Tj.
Лазаревича (Стефана и Вука) и Бранковипа (ЪурЬа и Лазара).45 По-
следаьа нама позната признаница у Kojoj се веома прецизно каже да мо
наси „HMajy писма Деспота Склавотце или Рашке (Стефана ЛазаревиЬа)
и господина Т>ур1)а Вуковипа (Ъурйа Бранковипа) према o6H4ajy" (ha-
bentes litteras domini despoth de Sclavonia seu Rassia et domini Georgii
Volcovich secundum usum) je од 23. jyHa 1424. године.4* Из сачуваног
писма Ъург)а Бранковипа сазHaje се да су „старци Дерусалимци, Никан-
дар и Гаврил били у господина деспота и овде у нас и паки по!)оше
тамо к вам. Да молимо племство ви да им исправите, mho им je обич-
но."4?
Због тога што je доношевье писама деспота и господара Склавонще
било неопходан услов за позитивну одлуку о исплати, током времена
je то почело да се подразумева, тако да у нормалним околностима када
СУ jcpycanHMCKH монаси долазили са тим писмима, шихово спомшьа&е
«о» HAD, Div. not. XX, 205 и XXI, 32*.

4i HAD, Cons, minus I, 99 и Cons. rog. III, 128v.
« HAD, Cons. rog. V, 31.
« HAD, Cons. rog. Vm, 182V.
44 HAD, Div. not. XX, 205; XXI, 32* XXX, 68* и Deb. not. I, 20 и 24».
« /иречек. Доходах стонски, 542 и 533; HAD, Div. cane. XXXVII, 162.
46 HAD, Div. cane. XLII, 287; yn. Jupeneu, н. д., 533. Очигледно да су y призна
нной од 26. марта 1436. у питан>у писма деспота Т>ур1)а. То, ме(|утим, raje изричито
речеяо. Само се, найме, каже да je епископ Атанасце „nuntius specialis . . . како оба-
BenrraBajy писма поднета влади Дубровника". О Атанасщу в. дал>е стр. 173, н. 55.
47 CrojaHOBHh, н. д., 167—168 =- К. Диречек, Споменици ерпски, Споменик 11
(1892) 76, по 75.
172 M. Жяводеновип
више raje било обавезно у одлукама Beba умолених и сасвим je нестало

из признагаца Koje су средином XV века добиле нешто друкчщи облик.
Последаа позната сенатска одлука у Kojoj се каже да се исплати трибут
монасима „Kojn су овде дошли са писмима господина Деспота Склаво-
raje" (qui hinc veneantur cum litteris Domini Despot Sclavoniae) доне
сена je 6. Maja 1432. године.48 MehyraM, у случа^евима када су се
монаси у Дубровнику позавл.ивали без потребних писама, н>ихов захтев
за исплату дохотка je одбщан док их не прибаве. Више одлука говори о
томе. Тако je прихвапено 17. децембра 1416. да се да 3ajaM (de dando
mutuo) монаху Дионисщу да би донео писма деспота Стефана, Ъур1)а
БранковиЬа и Балше III.49 TaKohe у одлуци од 16. новембра 1422. се каже:
„Пошто присутни калу1)ери Kojn су сада у Дубровнику нису донели пи-
ма од господарё Склавошце за трибут xojH им ce flaje према oönnajy,
одбщен им je захтев за реченим трибутом" (quod cum praesentes calogeri
qui sunt nunc in Ragusio non attulerunt litteras e dominis de Sclavonia pro
tributo eis dando secundum usum, propterquod eis tributum praedictum
fuit denegatum). На траяоюе монаха Гаврила, Никандра и Галактиона
одмах им je посужен новац да би Могли отийи по поменута писма.50 За-
тиМ, 16. децембра 1427, Сенат je ycBojno предлог „да се извини" (se ex
cusando) калуг)еру KojH je дошао по трибут дугован монасима Св. Ми
хаила jepycaлимcкor и да се о томе пише господину Ъур1)у, господару
Рашке и Склавонще."51 И у зиму 1429. године монаси су стигли у Дубров
ник без веровног писма Ъур^а Бранковипа, те je Behe умоллних, 13. ja-
нуара, овластило Кнеза и Мало вепе „да no3ajMH овим монасима из Ие
русалима на име дела трибута до педесет перпера" (mutuando istis са-
loieris de Ierusalem pro parte tributi usque ad yperperos quinquaginta).
Монаси су успели веома брзо да прибаве потребан документ, те су веЬ
28. jaHyapa, Кнез и Мало вепе били овлашпени да исплате монасима три
бут „у cnynajy да они (Кнез и Мало вепе) установе да исти калуЬери
HMajy писма и овлашпен>а Koja зaдoвoл>aвajy" (in casu quod eis appareat
quod ipsi caloieri habeant litteras et libertates accipiendi sufficientes)."
Године 1435/36. исплата се одуговлачила преко три Месеца, од децем
бра до марта. Одлагало се чак и са доношен>ем одлуке о извин>ен>у, од-
носно одбщан>у монашког захтева. Behe умол>ених je 13. децембра 1435.
одложило решаван>е питан>а трибута за jepycaлимcкe калуйере за 17, па
опет за 20. децембар, када je захтев монаха одбщен." О томе се поново
расправляло после два месеца, 13. фебруара 1436, и тада je jeflHonnacHo
ycßojeHo да се „одложи одговор монасима Св. Михаила jepycaлимcкoг
по питан,у трибута KojH му ce flyryje, док не будемо имали одговор го
сподина Деспота Склавонще, коме треба писати за pa3janra>eH>e у послу
ове врете" (de induciando ad respondendum calogeris sancti Michaelis
Ierosolimitani pro facto tributi debiti sibi quousque responsum habemus
a domino Despot Sclavoniae ad quem scribere pro declaratione ab ipso pro
huiusmodi negotio).54 Изгледа да се исти Монаси Kojn су Beh провели у
4« HAD, Cons. rog. V, 82v.

*» HAD, Cons. minus I, 99. .
so HAD, Cons. rog. Ш, 128».
я HAD, Cons. rog. IV, 41».
52 HAD, Cons. rog. IV, 81» и 85.
55 HAD, Cons. rog. VI, 24 и 25».
54 HAD, Cons. rog. VI, 35.
Дубровнику преко два месеца, очеедупи исплату трибута, нису поново

вратили у Град са деспотовим писмима. Вероватно je деспот Ъура!)
послао епископа Атанасща у Дубровник, те je он, као изузетан поклисар
калуфера Св. Михаила jepycaлимcкoг (episcopus Attanasius nuntius spe
cialis callogeriorum sancti Michaelis Ierosolimitani) приМио марта 1436.
двогодиппьи трибут. 55 Десет година дощиф поновило се нешто слично.
Bebe умолених je 26. марта 1446. jenHoniacHO ycвojилo предлог „о из-
вин>ен>у монасима Kojn су дошли по питан>у jepycaflHMCKor трибута"
(excusando nos callogeris qui venerunt sub praetextu tributi Yerosolimitani).
Монасима je уручено писмено извин>ен>е што се вида из овлашпен>а Koje
су Кнез и Мало вепе добили 28. Марта „да одговоре господину Деспоту
са одговором учшьеним jepycaлимcким калуЩерима" (respondendi do
mino Despoti cum responsionem factam calugeris Ierosolimitanis).5<5 После
скоро два и по месеца, када су се монаси вратили са потребним писми
ма, Behe умол>ених je одлучило, 13. jyлa 1446, да се исплати „yo6H4ajeHH
трибут калуйерима нама и Hainoj влада препорученим писмима Дес
пота Ъур1}а" (solvendi calugeris, nobis et dominio nostro recomissis per
litteras domini Despotie Georgii tributum . . . consuetum). Овом прили
ком монаси су примили, као што je веп речено, хил>аду пет стотина пер-
пера.57 У актима о исплатама из 1453. и 1455. године писма деспота Ъур-
rja се не спомшьу, што значи да су их Монаси са собом донели.
Будупи да се у признаницама из средине XV века више не говори
о писмима српског деспота, уместо тога je убачена сува, администра
тивна формула о томе да су именовани монаси „у име и од стране н>ихо-
вог манастира и свих и сваког noje/uffina Kojn стану)у у реченом манасти-
ру признали ..." (nomine et vice dicti eorum monasterii omnium et sin-
gulorum habitantium in dicto monasterio confessi fuerunt ). Поред
тога и реченица у Kojoj ce рашуе говорило до Koje je године трибут на-
мирен, средином XV века, замешена je веома сувопарним излаган>ем
о aeroBoj величини. Тако, на пример, у вези са исплатом хшъаду пет
стотина перпера 23. jyлa 1446. каже се: на име исплате трибута Kojn се н>и-
ма (монасима) flyryje од стране општине Дубровника, од пет стотина
перпера за годину дана, перпера хшьаду пет стотина за три године (pro
parte solutionis tributi sibi debendi per commune Ragusii ad rationem yper-
perorum quingentorum in anno yperperos mille quingentos qui sunt pro
solutione trium annorum).58 Све признанице написане у XV веку заврша-
Bajy се веома детал>ним излаганьем о томе да су монаси примаоци три
бута направили у име читавог свога братства Ректору и аеговом Малом
Behy и 4HTaBoj општини Дубровника „призаницу, намирницу, опрос-
ss HAD, Cons. rog. VI, 40: 15. март 1436. и Div. not. XX, 205: 26. март 1436.
Могуtie je да je oBaj Атанасще био исто лице са смедеревским епископом kojm се, 1439.
године, као митрополит спомшье у прапьи деспота Ъур1)а Бранковнпа и кога je де
спот каснще слао на Свету Гору да се обавести о моштима св. Луке. Вид. М. Пуркоаик,
Српски епископи н митрополита средн>ег века, Хришпанско дело, Ш 4—6 (Скотье
1937) 42 и Г. СубошиН, Пепки патриарх и охридски архиепископ Никодим, ЗРВИ 21
(1982) 216.
И HAD, Cons. rog. DC, 229 и 230.
57 HAD, Cons. rog. X, 13.
s* HAD, Div. not. XXX, 69v. Уп. и признанице од 14. августа 1453. и 4. Maja 1455.
године: HAD, Deb. not. I, 20 и 24v.
174
ницу и споразум" (finem et remissionem, quietationem ас pactum) да у бу-

дуЬе неЬе тражити исплаЬено итд.5'
Без обзира на Мали 6poj сачуваних признаница из XV века, jacHO je
да су их Монаси и тада као и током друге половине XIV века саставл>али
приликом сваког приман>а трибута и због тога се о н>иховом правл>ен>у
дуго времена у сенатским одлукама не говори као о обавези примаоца.
Утолико je уочл>иви)е да од средине XV века одлуке Beha умолених ус-
ловл>авазу исплату трибута тиме „што he нам поменути монаси дати
потврду у обавеэго] форми о исплати реченог трибута" (dantibus nobis
dictis calugerís expeditoríam pro solutione dicti tributi in opportuna forma).60
И податак да he признаница бити оснажена печатом такоЬе je тек из сре
дине XV века. У одлуци Beha умолених од 3. jaHyapa 1455. каже се:
„дати брату Гаврилу, игуману Св. Михаила ... од новца jepycanHMCKHx
калуфера ко)и се налазе у Hauioj општини, с тим да исти брат Гаврило
сам сачини CBojepy4Hy потврду са н>еговим печатом" (. . . faciente ipse
fratre Gabriele scriptam eius mane cum eius bulla).61 ПечаЬеае призна
ница од XVI века nocrahe обавезно.
Све што смо изнели о исплатама трибута биЬе потпунще, а наше
сазнале о убиран>у стонског дохотка целовипуе, ако се осврнемо и на
саме посланике, монахе Св. Михаила, kojh су у име свога манастира
и посебно опуноМоЬени писмима српских владара примали у Дубровнику
новац намен>ен н>иховом манастиру. Из признаница сачуваних од 1352.
до 1396. године виднее да je Hajnpe долазио по jeдан монах (monachus,
caloyarus ecclesiae monasterii Jerosolimitanae; monachus Jerusalemi), a
од 1367. обично no flBOjHua и на]зад од 1386. no Tpojraia монаха. С об-
зиром на велику удаленост Kojy je требало преЬи, било je неопходно
OBaj изузетно важан и одговоран задатак поверити поузданом монаху,
обично ономе KojH Ben no3Haje пут, процедуру око приема новца и kojh
he се снаЬи уколико би се успут десило нешто непредвиЬено. Због тога,
поред монаха Kojn су само по jeдaнпyт долазили у Дубровник,62 више je
података о онима kojh су долазили по два, три, четири и чак пет или шест
пута. Тако je „брат Серапион, калу!)ер, изасланик и заступник" (frater
Serapion, caloyarus, nuntius et procurator) Св. Михаила, путовао два
пута узастопце: новембра 1366. и децембра 1367. године. Први пут je
ишао сам, а следеЬи са монахом МетодщеМ, коме je то такоЬе било друго
путован>е. Методще je по доходак укупно долазио три пута: поред спо-
менутог путован>а са Серапионом, сам je ишао октобра 1363. и августа
1 369. године.6* Од jepycanHMCKHx монаха чща су имена забележена током
друге половине XIV века у дубровачким архивским мьигама Hajneiiihe се
epehy Сава и Роман. Уколико je у питаьу иста личност, што нам се чини
да jecre, монах Сава je пет пута био путник од 1ерусалима до Дубровника.
39 Поред признаница у нап. 58, то су joui од 23. и 31. децембра 1408. и 23. jym
1424. године: HAD, Div. cane. XXXVII, 162 и Х1Л, 287.
«о HAD, Cons. rog. X, 13 и 209«: 13. jyjni 1446. и 11. jyjœ 1448; ХШ, 228: 14. ав
густ 1453.
«» HAD, Cons. rog. XIV, 118.
62 Ме$У в>има познати су: Герасим (1352), Никодим (1354), Никола (1365), Да-
нило и Филип (1375), Доасаф (1387), другн Герасим (1388), Дамвдан (1390), Apceraje,
Дороге) и Акаюце (1396): ]щ>ечек, Доходак стонски, 539—542.
«з JuptHtK, н. д., 539—540.
Светогорци и стояски доходах 175
Beh су споменута вегова путован>а у 1386. СледеЬе две године (1377. и

1378) Сава je долазио са игуманом Св. Михаила Иваном (оба пута) и
монасима 1оасафом (1377), односно Герасимом (1378). Пети пут, 1390, у
Дубровник je стигао са монахом Дамщаном. Монах Роман Пркоса je
шест пута примио трибут: са ройеним братом, игуманом Св. Михаила,
Гервасщем Пркосом 1370. и 1372, сам 1371. као nuntius et procurator
caloyarorum Jerosolimitanorum и 1382. само као caloyarus monasterii Je-
rosolimitani, са монахом Савом 1386. и наjзад са монахом Герасимом,
у пратн>и митрополита Михаила, августа 1388. године.04 Пракса започета
последних деценща XIV века да игумани Св. Михаила долазе у Дубров
ник по трибут, као што су то чинили поменути Гервасще и 1ован, на
ставила ce у XV веку и постала готово o6naj, како he се видети, код
посланика Хиландара и Светог Павла. Спомин>ан>е монаха, прималаца
трибута, као изасланика и економа (nuntii et yconomi) манастира Св.
Михаила, Koje се ^авл>а, премда не увек, на признаницама с xpaja XIV
века,65 постало je саставни део н>ихове формуле почетком XV века.
Тако су као calogeri et iconomi callogerorum monasterii sancti Michaelis
Ierosolimitani, наведени старац 1осиф, поп Дионисще и Дocитej на при-
знаници од 23. децембра 1408. године.66 Следепи познати jepycaÄHMCKH
посланици били су монах Дocитej, децембра 1416; затим монаси Таври
ло, Никандар и Галактион, новембра 1422, па опет исти Никандар и Та
врило, jyHa 1424.67
Никандар, звани 1ерусалимац, био je изузетна личност и ocTaje да
се одговори на шгга&е да ли je он идентичан са Никоном духовником
1елене Лазаревип БалшиЬ, ко)И je такоЛе имао надимак 1ерусалимац и
био му савременик.68 Приликом боравка у Дубровнику 1424. године,
Никандар и Таврило су, поред хшьаду две стотине перпера за трибут,
истог дана (23. jyHa), примили од Влаха Соркочевипа и н>еговог сина
Ловре шездесет осам перпера и седам гроша, jeflaH сребрни печат, тежак
отприлике три унче (unam bullam argenti ponderis unciarum trium vel
circha) и jeдaн златан прстен (unum anulum auri). Све то je недавно oc-
тавио (dudum depositavit) ]ерусалимски монах Дионисще код поменутих
СоркочевиЬа.6' Сигурно због великог угледа Kojn je уживао, као и рела-
тивно честих долазака у Дубровник, Никандру je, изгледа, указивано
веЬе поверен>е него другим посланицима. То noTBphyje одлука Beha умо-
л>ених од 1. августа 1431. године у Kojoj се каже да се „поменути Никандар
има сматрати за истинитог потраживаоца трибута Kojn наша држава
«« Исто, 541—542.
65 Тако се каже за митрополита Михаила и монахе Герасима и Романа (31. ав
густа 1388) и монахе Дамщана и Саву (14. децембра 1390): исто, 542.
«« HAD, Div. cane. XXXVII, 162.
«7 HAD, Cons, minus I, 99. Уз calogero Dionysio било je написано et Paulo, па
прецртано. Вероватно су у Дубровник стигли за^едно монаси Дионшзде и Павле, а'
3ajaM je примио само Дионисще и сам путовао по потребна писма. Тагоре Cons. rog.:
Ш, 128V и Div. сапе. ХЬП, 287.
68 О Никону—Никандру Jepycammuy в. Д. Eoiganoeuh, Историка старе ерпске
квлжевности, Београд 1980, 222—224, где je дата и рашца литература.
69 HAD, Div. cane. XLII, 287v. По ceoj прилили je у питан>у неки долазак мона
ха Дионисща после децембра 1416. године: в. нап. 67.
176 M. Живо)ЯНОвиЬ
flyryje и даje калуЩерима Св. Михаила зерусалимског'' (de habendo Ni-

chandar calogerum pro vero petitore tributi quod per dominium nostrum
debetur et datur callogeris sancti Michaelis Jerosolimitani). Одмах затим
je ca тридесет }сдан глас против само jeAHor ycßojeH предлог да му се
преда депозит новца Koju се налазио код Данила СоркочевиЬа и уз то
jeAHoroAHUiHiH трибут (depositum denariorum quod fuit et habuit Daniel
de Sorgo; et de pluri yperperos quingentos pro uno anno).70
На основу прилично оскудних података рекло би се да je породила
СоркочевиЬ чувала новац и вредне ствари ]ерусалимских калуфера Koju
су их, попут неких владара и многих угледних луди, давали на чуваш
у Дубровник. Тако je сачуван и податак да се код Данила СоркочевиЬа
налазио депозит од четири стотине седамдесет златних дуката jepyca-
лимских калуЬера (in manibus ser Daniele de Sorgo ducatos auri quadrin-
gentos et septuaginta quos habet de ratione fratrum de Ierusalem sibi re
lictos in deposito). Сенатском одлуком од 14. марта 1429. године решено
je да се Taj новац узме од Д. СоркочевиЬа и пребаци у депозит државне
благие. Дубровачка Република се користила и новцима jepycaлимcкиx
калуЬера, као што je чинила и са другим депозитима Kojn су joj били
поверени на чуван>е. И веЬ после четири дана, 18. марта, одлучено je да
се поменути дукати HMajy „депоновати код службеника за со Нерет-
мнскс царине, ради куповине соли за ону царину" (depositando ¡líos apud
officiales salis gabellae de Nerentae pro emendo salem pro ilia gabella).71
После 1ерусалимца Никандра, познат je епископ Атанасще kojh je,
како je изнесено, примио доходах 1436. године и то марта месеца сам,
а октобра са изасланицима Св. Михаила — игуманом Савом и економом
Рувином.72 Према подацима копима располажемо из средине XV века,
по jepycaAHMCKH трибут су долазили игуман Варнава са монасима Мар
ком и MojcujeM (Iguman Varnava et dorn Marcus et dorn Moyses monaci)
jyna 1446,73 а после дванаест година, jyna 1448, поменути Марко са дру
гом (eius socio) чще име се не Може прочитати.74 Августа 1453, у Дубров- .
нику су опет трсцяца монаха: Матща, Теодор и Сава; шузад, акта из
1455, jaHyapa и априла, наводе jeflHHo брата Гаврила из Новог Брда,
игумана Св. Михаила ]ерусалимског, као примаоца трибута.75 За ове
монахе, у сачуваним признаницама (24. jyли 1446, 14. август 1453. и 4.
Maj 1455) обавезно се каже да су калуЬери Св. Михаила, што je, уосталом,
спадало у утврЬени облик признаница тога доба.76
Мейутим, за расветл>аван>е питан>а када и како je стонски доходах
са Св. Михаила ]ерусалимског прешао на манастире Хиландар и Св. Пав
ла, неопходно je обратити пажау на податке Kojn говоре о монасима
70 HAD, Cons. rog. V, 31.

71 HAD, Cons. rog. ГУ, 92 и 93. Аналогно томе су у XTV веку jepycamiMCKH ка
луфера имали депозит код породице Луке Бунипа (de Bona). О томе сведочн податак
да je ранце оставлени депозит примио игуман Св. Михаила Гервааце, jyna 1370. го
дине: JupeneK, Доходак стонски, 540.
72 HAD, Div. not. XX, 205 и XXI, 32v; в. стр. 173 и н. 55.
73 HAD, Div. not. XXX, 69».
74 HAD, Cons. rog. X, 209V.
7J HAD, Deb. not. I, 20 и 24»; Cons. rog. XIV, 118 и 153.
7« HAD. Div. not. XXX. 69* и Deb. not. I, 20 и 24».
са Свете Горе као примаоцима jepycaлимcкoг трибута. Такви ce jaBJbajy

веЬ од почетка XV века. Тако у одлуци Beha умолених од 17. децембра
1408. године, Koja je претходила cnoMeHyToj исплати ynmbeHoj 23. де
цембра, каже се: „YcBojeHO je и наречено да се поменутим калу^ерима
са Свете Горе да итд. (Captum fuit et ordinaium quod dictis caloieris de
Sancta Gora de Sancto Monte . . .).T7 Ово обавештен»е je веома оскудно и
не допушта да се закл>учи да ли су неки од монаха Св. Михаила jepyca-
лимског веЬ почетком XV века боравили на CeeToj Гори или су тамо
само имали успутну станицу на путу за Дубровник. Много прецизнщи
су у том погледу акти о исплати стонског трибута jyHa 1424. године, jep
oöaBeuiTaBajy да су у питан>у терусалимци настан>ени на CeeToj Гори.
Hajnpe, у одлуци од 9. jyHa спомтьу се само .Терусалимци „Koje треба
отправити са оним трибутима" (expediendi istos calogeros Jerosolimitanos
cum illis tributis).78 Затим, следепа сенатска одлука од 17. jyHa, каже:
„да се даде овим калуЩерима са Свете Горе само оно што им je обеЬао
г. Кнез" (de dando istis calogeris de Monte Sancto id solum quod eis ob-
latum fuit per dominum Rectorem). Исплата je извршена после шест дана,
те се у признаници од 23. jyHa саопштава да су „Никандар и Таврило,
jepycaлимcки калуйери Kojn живе на CßeToj Гори у пределу града Цари-
града примили ..." (Nichandar et Gavril, calogeri Jerosolimitani habi
tantes in Monte Sancto in partibus Constantinopolitanae civitatis . . . ).79 Да
су доиста у питан>у 1ерусалимци Kojn су боравили на CßeToj Гори, што
нам се чини сасвим очигледно, сведочи и н>ихова mjaea приликом пре-
узиманл поменутог депозита од породице СоркочевиЬ. У признаници
тада ca4HH>eHoj (23. jyHa 1424) каже се да су Никандар и Таврило, jepy-
салимски калуйери, qui habitant in Monte Sancto итд.80 Свакако да je
nojaea jepycaлимcкиx калуфера са Свете Горе створила у Дубровнику
извесну недоумицу и неизвесност у погледу обавезе плапан>а трибута
манастиру Св. Михаила у .Герусалиму. Због тога je приликом доноше&а
одлуке о исплати 2. jyлa 1425. године, изричито речено да „им (мона-
сима) се каже да од сада у будуЬе Mopajy доносити писма калуйера Св.
Михаила Kojn стану]у у 1ерусалиму, иначе им се сигурно непе ништа
дата, осим са там писмима" (de dicendo sibi quod deinceps portare de-
beant litteras a calogeris sancti Michaelis habitantibus in Ierusalem, aliter
sibi aliquid non debitur de cetero, nisi cum ipsis litteris)81 Премда после
овога, у актима о исплати трибута, нема више речи о веровним писмима
братства Св. Михаила, изгледа да се водило рачуна да се новац flaje
само калуйерима Лрусалима, односно Св. Михаила, тако да се о н>има
за извесно време редовно говори у одлукама Beha умол>ених.82
Мейутим, средином XV века као да je у Дубровнику поново постала
HejacHa тачна представа о уживаоцима стонског дохотка. То noKa3yje
77 HAD, Ref. ХХХШ, 69».

78 HAD, Cons. rog. Ш, 216.
7» HAD, Cons. rog. 1П, 216» и Div. cane. XLII, 287. Вид. 1иречек, н. д., 534.
м HAD, Div. cane. Х1Л, 287*.
«1 HAD, Cons. rog. Ш, 254».
82 HAD, Cons. rog. ГУ, 81», 85, 92 и 93: 13. и 28. jairyap и 14. и 18. март 1429.
године; V, 31 и 82»: 1. август 1431. и 6. Maj 1432. године; VI, 24, 35 и 40: 13, 17. и 20.
децембар 1435. и 13. фебруар и 15. март 1436. године.
12
178 M. XCuBojiiHOBiih
сенатска одлука од 5. децембра 1442. године, у Kojoj се каже да се дуго-

вани трибут „да и исплати грчким моыасима, односно калуЩерима реда
св. Василща ..." (de dando et solvendo monacis calugeris graecis sive
ordinis sancti Baxilii . . . ).8^ Ово je jeAHHH познати помен Василщанаца
као прималаца трибута. Из н>ега je поуздано само то да су у питан>у
православии монаси, а нема податка о манастиру коме су они припадали.
Можда се такво неодрег}ено спомин>ан>е прималаца трибута може довести
у везу са доласком ]ерусалимских монаха из Св. Михаила на Свету Гору.
Због тога треба подсетити да je 26. марта 1446. у Сенату било речи о
калуг)ерима „Kojn су дошли по питан>у jepycaлимcкor трибута"; ништа
одрег}ени|е нще речено ни за монахе Koje je препоручио деспот Ъура1),
jyлa исте године.8* Да je у свести Дубровчана манастир Св. Михаила
почео губити везу са 1ерусалиМом noKa3yje и одлука Beha умол»ених од
11. jyлa 1448. године, у Kojoj се за споменутог брата Марка и леговог
друга каже да су калу^ери Св. Михаила са Брда Сион (sancti Michaelis
de Monte Syon).85 После пет година Св. Михаило се повезао са Светом
Гором, али се при томе водило рачуна да монаси Kojn npnMajy трибут
не губе везу са 1ерусалимом. Найме, Hajnpe je 11. августа 1453, Сенат
овластио ,,г. Кнеза и шегово Мало Behe да одговоре калу^ериМа из Je-
русалима" (respondendi calugeris de Hyerusalem). После три дана, 14.
августа, одлучено je да се исплата изврши ,,калу1)ерима Св. Михаила
Свете Горе" (calogieris Sancti Michaelis Montis Sancti).86 Ово повезиван>е
манастира Св. Михаила са Светом Гором noKa3yje да су веЬ средином
XV века Дубровчани идентификовали jepycaflHMCKe монахе са светогор-
ским, Be3yjyhn и ]едне и друге за манастир Св. Михаила. У Дубровнику
се изгледа знало да доходак користе монаси на CeeToj Гори, али будупи
да су према повел>ама Душана и Уроша н>егови уживаоци били jepyca-
лимски монаси, о томе се морало водити рачуна. То сведоче joui неки
званични акти. Hajnpe писмо угарском крал>у Ладиславу и упутство
поклисару Вуку Бобал>евипу, оба из средине априла 1456. године. У н>има
Дубровчани, залажупи се за права фран>еваца на Пелешцу, износе како
су пре сто двадесет и три године, Tj. 1333. добили од крала Душана Стон
и Пел>ешац и да су се „обавезали свечаним повел>аМа да за вечита вре
мена плапамо сваке године пет стотина перпера монасима Свете Горе",
заправо .Иерусалима". Найме, речи Света Гора су прецртане и руком
истог писара написано .Иерусалима".87 На исти начин учшьена je по
правка и приликом одби)ан»а молбе „монаха Свете Горе", односно
.Иерусалима" (excusando se a petitione chalogeri Montis Sancti /прецртано/
de Hierusalem) за исплату трибута 15. jyna 1459. године.88 Уз то, видепе-
мо да се у Дубровнику до Kpaja XV века у актима о исплати трибута увек
истицало да се он flaje Св. Михаилу коме je и био намен>ен.
« HAD, Cons. rog. VIII, 182V.

«« HAD, Cons. rog. ГХ, 229 и X, 13.
« HAD, Cons. rog. X, 209».
»« HAD, Cons. rog. Х1П, 227 и 228.
»7 Letterae et commissiones de Levante XVI, 154: monacis Montis Sancti (прецрта
но) le ru sa lern и 155: monaci de Sveta Gora (прецртано) le ru sa lern. О томе в. Б. Крекип,
Вук Бобалевип, ЗРВИ 4 (1956) 134—136.
и HAD, Cons. rog. XVI, 58".
Када je падом Смедерева под Турке, 20. jyHa 1459. године, престала
да nocTojn српска деспотовина, настао je поволан моменат за Дубровачку
Републику да престане са плапашем стонског дохотка за jepycaлимcки
манастир. Нестанком српске средн>овековне државе лако су губиле
важност одре^ене правне норме Koje су у H>oj биле на снази. Споменуто
je да je веп 15. jyлa 1459. Bene умол>ених одбило захтев jepycaлимcкoг
монаха под изговором да mije дошао са jacHHM доказима (cum claritu-
dinibus opportunis). После четири дана тако!)е je одбщено н>егово по-
тражнваое 3ajMa од тридесет дуката.89 За доношиье оваквих одлука
Дубровчанима je очигледно било пресудно недоношен>е веровних писама
српских владара, те je у новонастало] ситуации требало нешто преду-
зети. На то ynyhyje овлашпен>е Koje су добили, 9. децембра 1461, Кнез
и Мало вепе „да говоре са братом Гаврилом Бунипем Kojn he иЬи на
Господн>и гроб и да са н>им утврде известан ред и начин у погледу бе-
лега и доказних средстава Koja се свакако HMajy донети Hanioj Држави
(statuendi aliquem ordinem et modum pro contrasignis et evidentiis de
cetero apportandis Dominio nostro) од стране jepycaлимcкиx монаха када
долазе или шал>у к нама за jepycaлимcки трибут Kojn се реченим калуйе-
рима иcплahyje за Стон од стране наше Државе."90 И док ocTaje непоз-
нато да ли je брат Гаврило остварио намеравани пут у ,1ерусалим, неки
друга изворни подаци noKa3yjy да je у новим и сасвим промен>ениМ по-
литичким приликама требало да се неко веома утшедан и моЬан заузме
код Дубровчана и принуда их на дале испун»аван>е обавезе према ма-
настиру Св. Михаила. Hajnpe je то покушала Мара БранковиЬ, перка
деспота Ъур1}а и у то време удовица султана Мурата II (умро 1451), по-
зната као господа царица. Боравепи у своме селу )ежеву, у околини Сера,
Mapa je до ceoje смрти 14. септембра 1487. помагала цркве и манастире,
а нарочито Хиландар и Св. Павла.91 Марта 1462. године у Дубровник
су стигли изасланици царице Маре: )ед&и за jepycaлимcки трибут (pro
tributo Hierosolimitano), а друга, Марин yjaK Тома, дошао je у вези са
неким потраживан>ем за Koje je упупен на редован суд.92 Одлука о ис-
плати трибута юле донета. За надлежне у Дубровнику заузиман>е само
царице Маре очигледно шф било доволно. Тек после три године, у
пролеЬе 1465, када je поред Маре интервенисао и султан Мехмед П Ос-
Baja4 (1451 —1481), Дубровчани су морали наставити са исплатом. Maja
1465, у Дубровник je стигао „монах Тома са .гцкуицом л>уди госпоже
Маре царице и писмима турског султана и речене rocnorje Маре царице"
(ThoMe calogero qui venit cum duobus hominibus d. Mare Imperatricis et
cum litteris Imperatoris Turchorum et dictae d. Marae Imperatricis). Ду-
«» Ibid, и 59V.
«о HAD, Cons. rog. XVII, 33v.
91 P. Пук, Повела царице Маре манастирвма Хиландару и Св. Павлу, Исторщ-
ски часопис 24 (1977) 103—106; Пук, Царица Мара, 87—95, где je дата и ранща лите
ратура; тако^е в. и В. Бошков, Мара БранковиЬ у турским документима из Свете
Горе, Хиландарски зборник 5 (1983) 187—205.
92 HAD, Cons. rog. XVII, 71*. Тома Кантакузин, шурак деспота Ъур1)а Бранко-
випа, живео je на Марином властелинству у Jeжeвy. Вид. Историка српског народа, II,
Доба борби за очувале и обнову државе (1371—1537), Београд 1982, 374 (аутор С.
ПирковиН).
180 M. Жяводеновип.
бровачки сенат je одлучио 11. Maja да се монаху Томи и поклисарима

царице Маре исплати „од динара трибута Kojn смо дужни Св. Михаилу у
терусалиму за Стон, на основу писама Koje имамо измену наше општине
и noKojHor цара Стефана и неговог сина Уроша."93 Управо ово позиване
на исправе из 1350. и 1357, Koje су Дубровачку Републику обавезале на
плапан»е стонског дохотка манастиру Св. Михаила у Лерусалиму, што
у ратуим актима HHje чинено, noica3yje да je доиста 1465. године ова
обавеза, стара вей више од jeflHor века, после 1459, сада поново осна-
жена. Данас je непозната садржина писама Мехмеда II, али je сигурно
да je страх од турског султана „чщу су душу хтели да задоволе,"94 учи-
нио да je Behe умол>ених 1 1 . Maja донело одлуку о исплати трибута за
две године. И тек пошто je, захвалэдуйи интервенции Мехмеда П, об
новлено даван>е стонског дохотка за jepycaлимcки манастир, царица
Mapa je преузела на себе бригу да се оно редовно врши. Ben октобра
месеца исте године (1465), н>ени л>уди floônjajy за монахе Св. Михаила
jepycaлимcкoг две хигъаде перпера, Tj. трибут за четири године „на рачун
милостин>е Kojy .zryryjeMO за Стон поменутом манастиру" (ex ratione
lemosinae quam faceré tenemur pro Stagno dicto Monasterio). Овде je
први пут за стонски трибут употреблен израз „милостшьа", ко]и озна-
чава необавезну помой манастиру. С обзиром да je у питаиьу била оба
веза редовног даван»а трибута, мгово називане милостшьом само
noKa3yje жел>у надлежних у Дубровнику да га таквим cMaTpajy. Због
тога he се термин ellemosyna уместо трибут joui срести у изворима. Од-
лука о исплати од 21. октобра донета je „на захтев царице Маре Koja je
то усрдно тражила" (et hoc ad instantiam Imperatricis Marae quae ins
tanter de hoc rcquisivit). Kao да су и сами Дубровчани желели да
истакну Марину улогу у томе, те je оно што je у oboj одлуци uajnpe
било написано да се „монасима, или тачни)е речено ономе од речених
монаха Kojn npHMajy новац" прецртано и оставлено само ambassiato-
ribus Imperatricis Marae.95 Ca ÄBojnuoM Мариних л>уди, floôpHBojeM
РадиновиЬем и Стщепом БелокосиЬсм, у Дубровник je стигао и Влат-
ко ТупшиЙ, кога je, да би оснажио Марин захтев, посебно (specialiter)
изаслао Иса-бег Исхаковий, намесник Скошьа.96
За обе ове исплате из 1465. године сачуване су признанице (24. Maj
и 24. октобар) и то су yjeflHo jeflHHe потврде о исплатама KojnMa распо-
лажемо до Kpaja XV века, односно до 1520. године. Оне noKa3yjy да je
форма признаница остала иста као што je била пре десет година. Тако се
каже да je монах Тома „калуйер Св. Михаила jepycaлиMcкoг у име и од
стране свога манастира итд."97 Будуйи да je 24. октобра трибут исплайен
л>удима царице Маре и у признаници je такойе наведено: Д. РадиновиЬ
и С. Белокосий, поклисари госпойе царице Маре, Йерке noKojHor деспота
« HAD, Cons. rog. XVm, 158. Уп. JupeveK, Доходах стонски, 534—535, и Лук,
Царица Мара, 76. Нема основа да се монах Тома идентифмвде са Мариним yjaxoM
Томом.
94 Тако je написао историчар /. ЛукаревиН: Copioso ristretto degli annali di Ra
gusa. Librí quatro di Giacomo di Pietro Luccarí, Venetia 1605, 55.
и HAD, Cons. rog. XVffl, 235.
96 О овим посланицима говори признаница од 24. октобра 1465. године: HAD,
Deb. not. I, 61v. Уп. Пук, н. м.
»7 HAD, Deb. not. I, 60*; уп. стр. 173.
Ъур1)а (ambassiatores dominae Магае imperatricis filiae olim Despoti

Georgii). Ипак, ни овога пута imje пропуштено да се наведе коме je три-
бут наменлн. То je учтьено приликом спомин>ан>а аегове величине, Tj.
да je дат трибут или милостин,а (pro tributo sive elemosina) за четири го
дине, Kojn (трибут) „општина je дужна сваке године према манастиру Св.
Михаила jepycaлимcкor" (commune tenetur ... et singulo anno Monasterio
sancti Michaelis Hierosolimitani), што ce у осталим признаницама на овом
месту не наводи.98 Спомин>ан>е Маре као перке деспота ЪурЬа noKa3yje
да су Дубровчани имали то у виду, излазепи у сусрет н>еним потражива-
н>има за исплату стонског дохотка. Блиско сродство са српским деспо
том вероватно je у свести Дубровчана давало Мари право да се меша
у послове стонског трибута. Мейутим, то никако не значи да су исплате
биле редовне. Податак о следепем даван>у je тек из 1469. године, када je
Bene умол>ених одлучило, 19. и 22. jyHa, да се „монаху Нипифору, по-
клисару Маре д& од новца Koje je наша општина обавезна манастиру Св.
Михаила" (de dando Nichiphoro calogero nuntio Marae Imperatricis de
danariis in quibus commune nostrum tenetur Monasterio sancti Michaelis).
ПрихваЬен je предлог да се исплати хшъаду перпера." С обзирсм да
трибут нще даван од 1465. до 1469. године било je доста заосталог ду-
гован>а. Можда je због тога, а на интервенций Иса-бега, Behe умол>ених
одлучило, 13. септембра, да се „царици Мари прско наших поклисара
да оно што смо дужни дати за трибут Дерусалимском манастиру, с тим
што he нам она (Мара) дати уредну признаницу".100 Изгледа да су се
тада у Дубровнику nojaBunn и поклисари царице Маре, Beh помянута
монах Нипифор са join jeдним пратиоцем. Из одлуке од 16. септембра,
према Kojoj je требало „показати поклисарима царице Маре писМена
акта Koja имамо са царем Душаном у погледу jepycaлимcкoг трибута,
ако исти поклисари xohe да нам покажу ьъихова писма" (de ostendendo
ambassiatoribus Marae Imperatricis scripturas quas habemus cum Impe-
ratore Stiepano pro tributo de Hierusalem, si ipsi oratores volant ostendere
eorum scripturas), види се да je нешто требало ускладити.101 Да ли се
овом приликом Beh почело поставл>ати и номинално питаше стварног
уживаоца трибута, Монаха Свете Горе, oeraje нспознато, jep наведени
подаци не. говоре о томе шта je било спорно. Ток дал>их преговора и
одговор Kojn je после 7. октобра ynyheH поклисарима царице Маре oerajy
непознати. Из одлуке Beha умол>ених jezunro ce ca3Haje да су Монах Ни-
Ьифор, н>егов друг и поклисар Иса-бега 3ajenno добили поклон од пе-
десет перпера.102
Монаси Тома и Hиhифop су, по CBoj прилици, били л>уди из Марине
околине, без обзира коме су манастиру припадали. То што се у призна-
ници од 24. Maja каже да je Тома монах манастира Св. Михаила jepyca-
лимског не решава питан>е да ли je он у време када je долазио у Дубров
ник по трибут живео у 1ерусалиму, на CeeToj Гори или у MapHHoj око-
лини. За монаха НиЬифора jejumo се наводи да je nuntius dominae Marae
»8 HAD, Deb. not. I, 61».

»» HAD, Cons. rog. XIII, 164» и 165».
Joo HAD, Cons. rog. XX, 186.
»oi HAD, Cons. rog. XX, 187».
102 HAD, Cons. rog. XX, 194 и 195». Уп. Ъук, н. д. 77.
182 M. Жявсуиновип
Imperatricis, што опет не искл>учу)е могуЬност вегове припадности ма-

настиру Св. Михаила.
Jörn неки поддай noKB3yjy да се и следепих година исплата дохотка
вршила посредован>ем царице Маре. Тако je 5. октобра 1470. године донета
одлука да се царици Мари пошале ]едногодишн>и трибут 1ерусалимског
манастира преко дубровачких поклисара kojh са харачем иду на Порту.103
Месец дана касище, 4. новембра, царица Mapa je потврдила да je примила
од дубровачке властеле .Такова Бунина и Паладина Лукаревипа пет сто-
тина дубровачких перпера „што дава Дубровник доходак од Стона на
^русалим цркве светому Архангелу на годишче."104 После овога не
nocToje подаци за готово читавих дванаест година током kojhx je трибут
HajeepoBaTHHje уредно плаЬан Мариним старан>ем. Да HHje било зао-
сталог дуга noKa3yje сенатска одлука од 23. марта 1482, Koja говори о
исплати само пет стотина перпера. '°î После тога, обично се са хил>аду
перпера намиривало даваке двогодипньег трибута.106 Дале вести о
даван>у милостиЕье Св. Михаилу jepyc^HMCKOM спомшьу Марину уло-
гу у томе. Исплату je, найме, требало извршити „калуЩерима послатим
од стране царице Маре" (callugeris missis per Maram Imperatricem), каже
се у одлуци од 23. марта 1482, односно „монасима Kojn су дошли са
писмима царице Маре" (callugeris qui venerunt cum litteris Marae Impe
ratricis) y oHoj од 29. децембра 1483. године. i°7 За Мариног живота ра-
сполажемо само joui }ещтм податком о доласку монаха у Дубровник.
Bebe умол>ених je одлучило 4. априла 1486. да се „монасима Св. Михаила
д§ jepycaлимcки трибут Kojn се Hciuiahyje реченом манастиру" (calogeris
sancti Michaelis Hierosolimitani tributum quod solvetur dicto monaste
rio).108 О царици Мари нема речи у OBoj одлуци.
Ben смо указали да се у поменутим актима истиче да се исплата
трибута или милостшье вршила монасима манастира св. Михаила. Са
друге стране видели смо да ce joui током прве половине XV века jepy-
салимски монаси спомшьу као становници Свете Горе и да Дубровчани
Meinajy 1ерусалимце са Светогорцима, исплапу)упи при томе трибут
манастиру Св. Михаила. На такве податке поново наилазимо у одлукама
Beha умоллних од 3. и 8. jyлa 1488. године. У npeoj се каже да се „мо
насима Свете Горе д§ оно што дугу)емо за милостин>у, према привиле-
rajaMa, манастиру св. Михаила jepycaлимcкoг" (de dando monacis de
Monte Sancto id quod debe mus pro elemosina secundum privilegias Mo
nasterio sancti Michaelis de Hierusalem). Друга ce односи на исплату из-
вршену вей после четири дана, 8. jyna. када je одлучено да се „прихвати
признаница Kojy су учинили монаси Свете Горе за хшьаду перпера н>има
исплапених за две године за цркву св. Михаила у 1ерусалиму" ( . . . рег-
chalogeros de Monte Sancto . . . pro ecclesia sancti Michaelis de Hierusa-
103 HAD, Cons. rog. XXI, 7». Уп. И. БожиА, Белешке о БранковиЪима (1460—
1480), ЗФФ 13 (1976) 121.
'в* Mon. serb., 514; уп. Лук, н. м.
«os HAD, Cons. rog. XXTV, 64.
loe Тако je исплайено на основу одлука од 29. децембра 1483, 4. априла 1486. и
3. jyлa 1488. године: HAD, Cons. rog. XXTV, 213v и XXV, 89* и 254v.
><" HAD, Cons. rog. XXTV, 64 и 213».
"•в HAD, Cons. rog. XXV, 89».
lern).109 После Марине смрти (14. септембра 1487) бригу о исплати три-
бута преузела je жена сестра Кантакузина, удовица Улриха Целског,
Koja je са н>ом живела у 1ежеву. О H>eHoj бризи сведочи сенатска одлука
од 3. jyHa 1490. xoja каже: „исплатити калуг)ерима xoje je послала го
спода Кантакузина (monacis missis per dominam Cantacuzinam) оно што
смо обавезни давати манастиру Св. Михаила."110 У oBoj одлуци се не
говори о величини исплате.
Hcnpn^yjyhn овим податке о исплатама стонског трибута учин>еним
до Kpaja XV века, и посебно pa3MaTpajyhn вести Koje доприносе расвет-
л>аван>у прилика у Kojreua je jepycaлимcки манастир Св. Михаила изгубио
право на стонски доходак, а Хиландар и Св. Павле га стекли, не можемо
заобипи добро познату повелу царице Маре од 15. априла 1479. године,
о 4Hjoj аутентичности у Hauioj науци nocToje различита мишл>ен>а.ш
Сви научници кхуи су проучавали садржину овог занимл>ивог акта слажу
се да нще BepoflocTojaH OHaj део текста KojH говори о томе да je трибут
цркви Св. Архангела у Дерусалиму хюьаду перпера годипиье, CMaTpajynn
да га ни у ком cny4ajy нще могла писати царица Mapa, jep je она врло
добро знала да он износи пет стотина перпера на Kojy je суму и призна-
нице издавала. Стога су они Kojn 3acTynajy мигшьен»е да je у питан>у аутен-
тичан акт ово тумачили каснщом интерполащуом, о чему би коначну
реч дала детал>на палеографска и дипломатичка анализа читавог докумен
та. Овде бисмо обратили пажн>у на joui неке детал>е Марине повелл, jep
нам се чини да веп сама садржина акта noKa3yje да je у питан>у фалсификат
настао отприлике децеюуу и по после Марине смрти. При томе одмах
треба имати у виду да до Kpaja XV века, како noKa3yjy одлуке дубровач-
ког Сената, коришпен>е стонског трибута mije званично пребачено
на светогорске манастире, jep о томе, очигледно, joui увек юуе по-
CTojao пуноснажан акт. Ме1)утим, управо Марина повела садржи
такву одлуку и, no3HBajyf\H се на „хрисовулу прародител>а", Tj.
лажну повел>у цара Уроша од 2. jyHa 1358. да „ако запусте храм
Архангела у 1ерусалиму, ови доходак да се дава у манастире у
Свету Гору . . . Хиландару и Светому Павлу", каже ,,ере таи црква
на Еросалим jecTe пуста, створих као што je рани)е било речено, да до
ки» HAD, Cons. rog. XXV, 254 и 255v.

но HAD, Cons. rog. XXVI, 104. Ова одлука показухе да je Катарина тада joui
била жива. Уп. У. Редей, Катарина Кантакузина, Годишн>ак Фил. фак. у Новом Саду
9 (1966) 157—161. О Катарини Кантакузини в. D. М. Nicol, The Byzantine Family of
Kantakouzenos (Cantacuzenus), Washington 1968, 216—219.
ln Mon. serb. 520—522, где je oryMajHO, грешком у наслову, као година изда-
ван,а повел* наведена 1497, уместо 1479. Лречек, Доходак стонски, 536, изнео je миш-
лшл да су ова исправа, као и лажна повела цара Уроша из 1358. године, фалсификати
из Kpaja XV века, .(однако je сматрао Р. Гру/uh, Светогорски азили за ерпске владаоце
и властелу после Косовске битке, Гласник Скопског науч. друштва 11 (1931/32) 89, а
тако))е и Мошин, Повел>а цара Стефана Душана о АрханЬеловом манастиру у Jepy-
салиму, 26. Ме1)утим, вепина наших научника сматра да je царица Mapa ceojoM пове-
л>ом пренела уживан>е стонског дохотка са зерусалимског манастира на светогорске,
што значи да npnxeaTajy ову исправу као аутентичну: Vuietii, Pisma kaludera 5фзк1Ь,
3; Дучик, Српски Архан^елски манастир, 238; Милаш, Стон, 90—9\;Eepuh, Света Го
ра и Дубровник, 82; Глумац, Српске задужбине у Палестини, 9; Д. МедаковиИ, Ма
настир Хиландар у XVIII веку, Хнландарски зборник 3 (1974) 31; Ъук, Царица Мара,
77—78 и Недомачки, Манастир АрханЬела Михаила и Гаврила, 35.
184 M. Живощновнп
ходак Kojn Дубровчани a&jy на 1ерусалим, да даъ&)у у Свету Гору у ова

два више речена манастира."1 ^ С обзиром на велики углед kojh je ужи-
вала царица Мара, н>ено прщателлтво са Дубровчанима и непрестано
заузиман>е за исплату трибута, тешко je прихватити да би оваква од-
лука Марине повеле у корнет светогорских манастнра могла пропя не-
запажено. Уз то би се очекивало да се отада, Tj. после 15. априла 1479.
године, у одлукама Beha умол>ених говори о доласцима монаха Хилан-
дара и Св. Павла у Дубровник. МеЙутиМ, трибут, тада звани милости-
н>а и дал>е je, како сенатске одлуке то noKa3yjy, плапан Св. Михаилу у
.Герусалиму. Веома je занимл>иво дал>е излаган>е повел* о томе како je
Мара послала у Дубровник од Хиландара и Св. Павла монахе кир Ар-
сенща и Кирила са KojHMa су Дубровчани направили белег „заради веро-
вагауа дукат разеечен на Tpoje, да долазе од та два манастира калуЬери
сваке године, да y3HMajy Taj доходак." Да ли су Арсешуе и Кирил изми-
ниьена имена или су доиста послали монаси Kojn су се тако називали,
тешко je одговорити, jep нису познати спискови братских сабора из друге
половине XV века, а истоимени се монаси не спомин>у ни у осталим све-
тогорским исправама из тога времена.
Што се тиче дуката подел>еног на три дела, чщюЛ ce cnajaibeM
доказивала вepoдocтojнocт посланика, бипе да je такав или сличай белег
— доказ, употребл>аван и пре и после 1479. године. Сматрамо да због
тога што су до 1459. године Hajeehy веродостощост имала писма ерпских
владара HHje било потребно у актима говорити и о другим доказима
(signa), Koje су монаси сигурно доносили, нарочито у ^y4ajeBHMa када
су у Дубровник стизали без веровних писама ерпских владара. То потвр-
r)yje податак да се први пут „очевидни докази" (claritudines opportunae),
а не писма, спомтьу 15. jyлa 1459. године, дакле ни пун месец дана по
сле пада Смедерева (20. jyra).113 Поменути податак од 9. децембра
1461. године о потреби „утврйиван>а извесног реда и начина у погледу
белега и доказних средстава" доношених у Дубровник,114 наводи на за-
кл>учак да су од пропасти Српске деспотовине па до Kpaja XV, Tj. од мо
мента када су по стонски доходак почели званично долазити представ-
ници Хиландара и Св. Павла са веровним писмима и печатима ceojHX
манастира, contrasigna (signa) за надлежне у Дубровнику постала пуно-
снажни и главни докази о веродостс^ности захтева монаха-посланика.
Тако се докази спомин>у приликом доношен>а одлуке о исплати трибута
за монаха Тому, 1 1 . Maja 1465, као нешто познато и yoômajeHO, што се веп
ранще доносило, те нще потребно опширнще oбjaшн>aвaти о чему je реч.
У Сенату je, найме, дат предлог kojh нще прихвапен „да се Томи новац
не да, jep нще дошао са потребним противдоказима" (de non dando
quia non venit cum contrasignis opportunis).115 Због тога и одлуке Beha
умолених из 1482, 23. марта, 1483, 29. децембра и 1486, 4. априла, услов-
fl>aeajy исплату доношен>ем, односно показиван>ем yo6H4ajemix против-
доказа (si portaverunt /ostendentibus/ contrasigna consueta) o KojHMa npe-
112 Mon. serb., 521.

i" HAD, Cons. rog. XVI, 58».
"< HAD, Cons. rog. XVn, 33»; в. стр. 179.
lis HAD, Cons. rog. XVm, 158.
цизшф не говоре.116 За разлику од ових, потпунщи су подаци одлуке

од 3. jyлa 1488. године: монасима he се дати дуговано „ако су донели
yo6inrajeHH противдоказ дуката и yoÔHHajeHe печате и ако сачине уредну
признаницу оснажену поменутим печатнма" (si portaverunt contrasignum
consuetum ducatii et sigilla consueta et quod faciant expeditoriam oppor-
tunam roboratam dictis sigillis per eos portatis.)117 С обзиром да се овде
дукат спомшье као yo6H4ajeHH доказ, значи да je у ту сврху и paHHje упо-
требл>аван. Управо због тога што je он последних децен^а XV века
имао Hajeehy вредност за проверавагье веродос^ности посланика, са-
ставл>ачи Марине повелъе npH4ajy о н>ему. У веродос^ним писмима
братстава Хиландара и Св. Павла никада се не говори о дукату, jep су
и та писма била доказ прворазредног 3Ha4aja. Мейутим, да се дукат и
касшф доносио noTBphyje причан>е Д. Фарлатща (1690— 1773), забележе-
но према исказима очевидаца убиран»а стонског дохотка од стране све-
тогорских манастира. Он обавештава да je то био златник (numisma
aureum) са ликом Богородице и да je дел>ен на три дела: горн>и део су
задржавали државни блaгajници, а дон>и се делио измену монаха Св.
Михаила (sic) и Св. Тюрйа. Када су монаси долазили у Дубровник до
носили су CBoje делове и ако су се ови уклапали са оним чуваним
у државжу блaгajни, 6pojao се новац обепан уговором.118
Вратимо ce noMeHyToj одлуци од 3. jyлa 1488, у Kojoj, поред податка
о дукату, пажн>у привлачи и оно што се каже о печатима. С обзиром
да ни печапеае признаница HHje нешто сасвим ново,1^ овде je интере-
сантно да се они спомин>у у множини, те би се то могло односити на пе
чате Хиландара и Св. Павла, Koje су донели н>ихови представници —
monaci de Monte Sancto. Треба имати у виду да су Светогорци на CBoje
признанице, сачуване тек од 1520. године, редовно ставл>али печате
CBojnx манастира. Можда je убирание стонског дохотка од стране монаха
поменутих светогорских манастира, деведесетих година XV века, било
сасвим близу свога озваничен>а. Мейутим, после 1490. године, негде
током последн>е деценще тога века, Дубровчани су престали да испла-
том стонског трибута за манастир Св. Михаила. Не само да монаси
после смрти Кантакузине (после jyHa 1490, а пре новембра 1492) више
нису имали заштитнике, него су им на Порти стваране неприлике у вези
са добщан>ем трибута. О томе ce ca3Haje из писма Koje je Ахмед-паша
Херцеговип, син херцега Стефана Вукчипа Косаче, упутио Дубровчанима
KpajeM 1500. године.120 Ахмед паша износи да су му монаси Хиландара
и Св. Павла, дошавши на Порту, испричали како je цар Душан даровао
jepycaлимcкoj цркви „неки доходак", да je та црква пропала, те je ца
рица Мара средила са Дубровчанима да светогорски манастири доби)у
поменути доходак. С обзиром на велику бригу царице Маре око исплате
трибута чини се да je било лако приписати H>oj и ову заслугу. Споми-
н»упи Марину улогу у томе, Ахмед-паша не каже да je видео лену пове-
ч« HAD, Cons. rog. XXIV, 64 и 21 3V и XXV, 89\

1" HAD, Cons. rog. XXV, 254». Одлука од 4. априла 1486 (Cons. rog. XXV, 89v)
не спомшье печапеие, jeflHHo говори о обавезшу признаници.
И» D. Farlati — /. Coleti, Ecclesiae Ragusinae Historia, Venetiis 1800, 132.
и» В. стр. 174.
iJ0 Mon. serb., 545—546. Уп. Зиречек, Доходак стонски, 537.
186 M. Живсуиновий
л.у од 15. априла 1479. године. По CBoj прилици, монаси су у моменту

када су одлучили да му се обрате, односно да затраже интервенций
Порте, припремили Taj акт. Према даллм причалу монаха Хиландара
и Св. Павла, н>яхови манастири су ве& уживали доходах неколико го
дина, када им je у томе засметала „една зла жена", па Дубровчани нису
давали доходак неколико година, што je монахе довело на Порту. Мо-
ryhe да je „зла жена" за Светогорце била последил босанска кралдца
Делена (Мара Кантакузин), перка деспота Лазара и Делене Палеолог,
жена последнлг босанског крала Стефана Томашевипа, Koja je тада
боравила у TypcKoj.121 Она je у Дубровнику за себе потраживала неку
имовину, а Дубровчани очигледно нису имали намере да удовол^е н>е-
ним захтевима, а ни монасима да плате трибут. Из упутстава дубровач-
ким поклисарима Мартолици Растипу и Ивану М. Кабужипу, Kojn су са
харачем ишли на Порту, рекло би се да се крал>ица Делена интересовала
за исплату трибута, али не у корист Светогораца. По CBoj прилици да
се она заузимала за монахе Св. Михаила jepycaлимcкor, чщи je мана-
стир у то доба био веЬ сасвим пропао. У упутству од 24. jaHyapa 1495.
се каже: ,,Ако Вас од стране босанске крал>ице или од стране других
ynnrajy за оно што обичавамо дати као милостин>у Св. Михаилу у Jepy-
салиму, репи пете да о томе немате никакав налог; а ко има да тражи нека
aotjc у Дубровник" (Se per la Regina de Bosna о per altri sera facto motto
per quello che solemo dar in elemosina al Monasterio Sancto Michiel de
Hierusalem, direti che voi non haveti de questo alguna commission et chi ha
cerchar vegna a Ragusa). '22 Веома слично упутство су добили 17. jaHyapa
1498. поклисари Петар Цирпщанов Лукаревип и CTjenKO Маринов Ву-
чинип: „Ако вам на Порти поставе питан>е за пет стотина перпера Koje
обичавамо плапати манастиру Св. Михаила у Дерусалиму, репи пете
да ви о томе ништа не знате, нити пете поводом тога извршити икакав
налог" (Se alla Porta ve fosso facto motto per Ii yperperi 500 Ii quali solemo
pagar allí monaci de Sancto Michiel de Hierusalem, direti che voi de questo
non sapeti algún cosa, nec sopra ció fareti alguna commissione.12^
Ови подаци noKa3yjy да je 1495. и 1498. joui увек реч о милостин>и
за манастир Св. Михаила. То такойе значи да je, без обзира на ceoje
пропадание током XV века, манастир Св. Михаила, макар и са мaлoбpoj-
ним монасима, у то време nocrojao као самостална установа, те се о н>е-
говим правима и привилепщама морало водити рачуна. Будупи да дру
гих сведочанстава о боравку Дерусалимаца, монаха Св. Михаила на Све-
Toj Гори, током XV века, нема, осим поменутих докумената Дубровач-
ког архива, jeaano се може помишл>ати да су ови Дерусалимци, као српски
монаси, на CeeToj Гори пришли братствима српских манастира Хнлан
дара и Св. Павла. У Дубровник су током XV века стизали и са Свете
Горе и из Дерусалима, са KojHM су Светогорци одржавали блиске везе.
Када су стонски доходак убирали jepycaлимcки монаси Kojn су живели
на CeeToj Гори, по CBoj прилици да je доб^ени новац ocTajao у поме-
121 О H>oj в. И. Руварац, Двще босанске крал>ице, Зборник И. Руварца, Београд

1934, 457—468; М. ПурковиН, Кпери кнеза Лазара, Мелбурн 1957, 57—62 и Nicol, Fa
mily of Kantakouzenos, 223—225.
12г HAD, Letterae et commissiones de Levante, XVII, 5.
123 Ibid., 80.
Светогорци и стонски доходак 187
нутам светогорским манастирима, те се током времена код н>ихових мо

наха створило увере&е да je у питан>у доходак Koju н>има припада. Mo-
наси Хиландара и Св. Павла су га нзвесно време, како се види из одлуке
Beha умоллних од 3. ]ула 1488. и Ахмед-пашиног писма редовно доби-
jaли. МеЙутим, оно што je морало утицати и допринети да су Светогорци
и формално стекли право на стонски доходак било je гашен>е Св. Михаила
као самосталне установе. Cteaj манастир je током XV века постелено
пропадао и могуйе je да je jeflHor момента KpajeM века, погоЬен кугом,
сасвим опустео, што нще остало непознато саставлячима документа
од 15. априла 1479. године. Истовремено je такву судбину доживл>авала
и Лавра Св. Саве Освепеног. Ипак, првих деценща XVI века оба манас-
тира су поново оживела, али je Св. Михаило постао метох Лавре Св.
Саве ОсвеЙеног.124 Пошто je, дакле, престао да nocTojn као правно
лице, Св. Михаило je заувек изгубио и нека од CBOjnx права. Свакако
да су моменат престанка nocTojaiba Св. Михаила као живе установе
искористили Светогорци, те тражейи да код Дубровчана интервенише
мойна личност, у исто време настегали и да формално озваниче ceoje
право на стонски доходак, Kojn су вей дуже време уживали. У томе су
у потпуности успели, тако да je у Ахмед-пашином писму први пут реч
о монасима Хиландара и Св. Павла.
Пошто je Hajnpe изнео све шта су му монаси казали, Ахмед-паша je
упозорио Дубровчане да je, као ььихов прщател>, спречио монахе у намери
да се жале султану. Стога je саветовао Дубровчанима да плате шта ду-
ryjy, а у противном, следейи пут, он нейе спречити монахе да се обрате
турском цару.!25 Светогорци су били на Порти KpajeM 1500. године, одак-
ле су 3ajeflHO са Ахмед-пашиним поклисаром Радичем БогашиновиЙем
кренули за Дубровник и тамо стигли око 25. jaHyapa 1501. године. Са-
држина Ахмед-пашиног писма je учинила велики утисак на надлежне у
Дубровнику. Из записника седница Вейа умоллних види се да се доста
размишгьало пре него што се донела одлука у вези са „Ахмед-пашиним
писмом и молбом монаха Kojn су дошли са Свете Горе, Tj. из манастира
Хиландара и Св. Павла" (de deliberando super litteris habitis ab Aghmet-
-bassa et pro petitione monacorum qui venerunt de Monte Sancto videlicet
de monasterio Chilandar et monasterio Sancti Pauli). Два пута, 25. и 28.
jaHyapa 1501. одлагано je доношен>е одлуке. 126 о томе се расправляло и
30. jaHyapa, када je предложено да flBojmja или Tpojinia маловейника раз-
roßapajy са Радичем БогашиновиЙем и са монасима а такойе да се ов-
ласте Ректор и Мало вейе ради исплате трибута за 1500. и 1501. годину.
Ови предлози, мейутим, нису ставл>ени на гласанл. Затим je 1. фебруара,
са тридесет два гласа против петнаест, одлучено да се исплата изврши
даваньем HajBHUie до хил>аду пет стотина перпера. Очигледно се и о томе
дискутовало, те je као резултат войених разговора канцелар на маргини
записао коначну одлуку о исплати хнгьаде перпера и хшьаде аспри за
124 Манастир Архангела Михаила као метох Лавре Св. Саве ОсвеЬеног спо-
мин>е се у иэворима об)авл>еним у: A. Papadopulos-Keramevs, 'IcpoooXu|xtTix^ ßißXio-
öfyo), repr. Bruxelles 1963, 1, 30, 230, 264 и 356; II, 19, 59, 234—235, 518, 601, 718, 753
и 785; Ш, 165; IV, 328.
«s Mon. serb., 546.
12« HAD, Cons. rog. XXVIII, 253v и 254.
188 M. Жявсуиновип
трошкове пута (pro expensis viae). Тиме je плаЬаеье намирено до Ускрса

1501. године. Радич БогашиновиЬ je добио две и по хшьаде аспри, а
одлучено je да се Ахмед-паши, поред редовног, учини и ванредан пок
лон.1 27 Отада се стонски доходах плапао Светогорцима и увек су jcmtHO
спомин>ани монаси Хиландара и Св. Павла.
*
Монаси Свете Горе (calogeri Montis Sancti) долазили су почетком
XVI века редовно, сваке друге године, обично месеца априла, како се
то види из одлука Beha умоллних од 1502. до 1510. 128 После 1502. го
дине, када им je исплапено пет стотина перпера, увек су примали хи-
л>аду перпера, Tj. исплату (solutionem, pagam) за две године, претходну
и текупу, и саставл>али о томе признаницу—намирницу Kojy су овера-
вали печатима CBojnx манастира.
О доласцима Светогораца у Дубровник, односно исплатама стон-
ског трибута током XVI, XVII и XVHI века главки извор су акти монаха
Хиландара и Св. Павла, сачувани у Хисторщ'скоМ архиву Дубровника
од 1520. до 1792. године. Реч je о веровним писмима (лист од верованиа)
братстава поменутих манастира, Koja су н>ихови посланици доносили са
Свете Горе у Дубровник и признаницама правленим по приему новца.
А. ВучетиЙ je oбjaвл>ивa^ьeM педесет и осам таквих докумената обело-
данио веома драгоцен материал коме je у новще време Д. Берип додао
joui четири.129 Y3HMajyhH у обзир докуменат у издан>у И. Кукул>евипа-
Сакцинског и два Koja he бита овде о^авллна, укупно располажемо са
шездесет и пет аката ерпских монаха.130 Н>има треба додати и одлуку
хиландарског братског сабора о слан>у jepoMOHaxa Герасима у Дубровник
од септембра 1728. године.131 С обзиром да су приликом je/mor доласка
Светогораца у Дубровник ocтajaлa оба акта: веровно писмо — 3ajeflHH4-
>« HAD, Cons. rog. XXVin, 255, 255v и 256.

128 HAD, Cons. rog., 42 и 206: 6. април 1502. и 30. април 1504. године; XXX,
137»: 27. април 1506. године; XXXI, 9» и 205: 2. Maj 1508. и 27. април 1510. године.
129 Vuietié, Pisma kaludera srpskih, 8—48; Берик, Света Гора и Дубровник, 88—
90, о5)авио je два веровна писма: 3ajeflHH4KO хиландарско и светопавловско из 1550,
Koje je нашао у HAD (пр. 1) и само хиландарско из 1728, Koje се са жалбом хилан
дарског проигумана Гаврила из 1704. чува у Архиву ЛАЗУ (пр. 2 и 3). Четврти oojae-
л>ени акт je препис намирнице из 1768, KojH се налази у збирци рукописа библиотеке
манастира Мале брапе у Дубровнику: Memorie storiche su Ragusa raecolte dal P. Gian
Maria Mattei (Zibaldone) I, p. 24 = Vukasovié, Podatci za povijest dubrovaCke biskupije,
73—74. Уз то je Vukasovié, n. d., 74—75, oojaBHO и три документа издата код Vu-
éetiéa, п. d., бр. 12, 48 и 49.
130 /. Kukuljevic-Sakcinski, Njekoliko tiskom neizdanih srbskih, bosanskih i du-
brovaCkih Iistinah, Arkiv za povjestnicu jugoslavensku 8 (1865) 203 и в. прилоге. Ови
акти су распоре1)ени према вековима: из XVI века их je осамнаест (пет веровних писа-
ма и тринаест приэнаница), из XVII века десет (девет веровних писама и jçoBa приз-
наница) и из XVIII века тридесет и седам (тридесет и четири веровна писма, две на
мирнице и жалба проигумана Гаврила).
131 Користили смо микрофилм Архива Србще: документа из Хиландара, Б 4/9.
Веровно писмо Koje je Герасим донео у Дубровник писано je join 26. марта 1728. го
дине (Берик, н. д. пр. 3), када се очигледно припремао одлазак посланика у Дубровник.
Одлука братског сабора од 26. септембра исте године noKa3yje да се из непознатих раз
лога путован>е одложило за jeceH.
ко, или сваког манастира посебно — и признаница, поменути документи

се односе на само четрдесет четири убиран>а свепе.132 Ако имамо у виду
да су монаси често били спречавани да nyTyjy у Дубровник, ипак ocTaje
чюъеница да дубровачка канцеларща HHje водила уредну евиденцщу
аихових долазака нити бргошьиво чувала признанице о исплатама, тако
да je богат изворни материал заувек изгубл>ен. Навешпемо, на пример,
да од 1562. до icpaja XVI века mije познат нщедан акт српских монаха,
што би навело на закл>учак да стонски доходак тада HHje исплапиван.
Местам, одлука Малог вепа од 18. августа 1600. године noKa3yje су-
протно. У H>oj се прецизира да се трибут flaje за две године и то 1598—
1600, што yKa3yje да je н>егова исплата бар последних година XVI века
била редовна.133 Ипак истакнимо да и ови релативно мaлoбpojни сачу-
вани документи npy)Kajy 3Ha4ajHe податке и oMoryhaBajy да се осветли
joHi jezma страна живота српских монаха на CßeToj Гори.
Пре свега, веровна писма, а донекле и признанице, noKa3yjy да je
доношен>е одлуке о избору и слан»у посланика у Дубровник било у над-
лежности читавог братског сабора Хиландара, односно Св. Павла на
челу са н>иховим игуманима. Тако се и каже у noMeHyToj одлуци хилан-
дарског братског сабора од 26. септембра 1728. године: „молисмо вси
саборно попа Герасима да по^е у Дубровник", а „ради достоверства
дано му jecT од нас еще печат|у MOHacTHpcKjy утвржденое писание бол-
шаго ради уверенна."134 Све до 1560. године оба манастира су упуЬивала
jeflHO 3ajeflHH4KO веровно писмо, а од седамдесетих година XVI века
сваки манастир je почео да прави засебан „лист од верования" за eeoje
посланике ко]Н су и дшье одлазили у Дубровник за)едно. Ова пракса са-
ставл>ан>а посебних nyHOMohja наставл>ена je током читавог XVII века,
те се са н>ом продужило, уз мaлoбpojнe изузетке, и у XVIII веку, све до
1774. године. Отада се опет наилази на 3ajeflHH4Ka веровна писма Хилан-
дараца и Светопавлита.135
Позната веровна писма из XVI и XVII века, све до 1691. године,
HeMajy никаквих хронолошких индикацща, те се поставило питан>е н>и-
ховог датиран>а.136 То нще било тешко за пет писама из XVI века, jep
су у н>има споменути игумани Хиландара и Св. Павла, као и братственици
ко)И су слати у Дубровник. Н>иховим поре^ен>ем са именима Хиландараца
и Светопавлита редовно уношеним у признанице Koje су посланици и
потписивали, било je релативно лако утврдити годину настанка nojeflH-
них веровних писама, односно довести их у везу са oflroeapajyhHM да-
тираним намирницама.137 Одре1)иван>е хронологще било je далеко теже
132 Четрнаест се однося на одласке XVI, осам XVII и двадесет два XVIII века.
133 HAD, Cons, minus LXV, 148.
134 В. нап. 131.
135 В. преглед докумената.
136 Само jenHO писмо je датирано месецом и даном (20. април): Vuíelié, п. d.,
бр. 27.
137 Beh je Vuietié назначив да веровно писмо бр. 3 иде уз намирницу из 1526.
године (бр. 2). Берик, н. д., 85—86, je то учинио за писма: исши, пр. 1 и Vuietié, п. d.,
бр. 20 и 27, указутупи на н>ихову везу са намирницама из 1550, 1558. и 1560 (Vuietié,
п. d., бр. 9, 13 и 14). Тажофе je Берик, н. д., 86, предложив да се веровно писмо (Vuietié,
п. d., бр. 21) датира 1562. годином, због помин>ан>а игумана Прохора, у то време
старешине Хиландара.
190 M. Живсциновип
када су у питан>у писма без датума у ксцима нема никаквих просопо-

графских података. У таквим случа]евима, }слиио на основу н>ихове
садржине и неких других формалних обелен^а могло се само приближно
одредити време н>иховог настанка, Tj. отприлике датирати долазак све-
тогорских монаха у Дубровник. IIocToje три таква писма за Koja Д. Берип,
HMajyhn у виду да су се она нашла у фасцикли српских писама светогор-
ских монаха од 1600. до 1699. године, сматра да су из прве половине
XVII века.138 Уз то, поменути аутор yKa3yje да су ова писма „стилски
и по формулащуи слична са писмом из 1648. године."139 ЬЬима je без
сумн»е зajeдничкo ненаво1)ен>е просопографских података — оно je, на
йме, карактеристично за веровна писма прве половине XVII века — на-
супрот онима из KacHHjer времена када су, како je речено, ти подаци
уношени. 1едно такво хиландарско писмо, затечено тако^е у noMeHyToj
фасцикли српских писама светогорских монаха XVII века, спомшье
посланике Mcanjy и Симеона. Сматрамо да je н>ихов долазак у Дубров
ник, те и настанак поменутог писма морао бити пре него што je щедан
од поменутих Хиландараца био старешина манастира, jep би у том
^y4ajy били наведени као игумани, или проигумани. Према томе, ter
minus ante quem би била 1683. година, када je Симеон постао игуман.14*»
На присуство, односно одсуство хронолошких и просопографских
података указу)емо као на главно обелея^е веровних писама одре^еног
периода, због тога што се н>ихова садржина од XVI до XVIII века веома
мало променила. Сва су писма починлла л>убазним и китн>астим обра-
пан>ем кнезу и властели Дубровника. После тога, у оним из XVI века,
уз спомивьавье манастира Хиландара и Св. Павла, навог)ени су н>ихови
игумани Kojn се са братком моле да се Дубровник „сахранит и покриет от
иноплеменик и да ваше господство пребивает в многолетнем здравиу и
смирениу и всакои благодети и крепости." Затим, oôpahajyhn се за „ону
свешчу шчо давате светои госпогие" братственици Хиландара и Св.
Павла су подсепали надлежне у Дубровнику „колика je задужбина пред
Богом путне чловеке упокоити и мирно исправити."141
У веровним писмима XVII и ХУШ века, уместо имена тумана и
посланика, монаси Хиландара и Св. Павла за CBoje манастире кажу „ваша
Богомол>а", а себе Ha3HBajy „молабници Божщи и вашего господства",
koj'h се тако^е моле за Кнеза, властелу и читав град, да би их „Бог и бла-
жена Госпа заштитили од непрщател>а видливих и невидл>ивих, а по-
138 Vuietiè, п. d., бр. 22, 23 и 26. Берик, н. д., 86—87, наводи да су у фасцикли:
Varie Letters in Serviano de Monaci del Monte Santo dalT anno 1600. in 1699.
139 Ово писмо, оставлено код Kukuljevica-Sakcinskog (в. нап. 130), такофе нема
хронолошких индикатф и издавая га je вероватно на основу неке забелешке овако
датирао. Занимл>ива je н>егова напомена да je писмо имало два печата различите ве
личине.
140 Vuietiè, п. d., 25. О игуманству Симеона в. Д. Boigauoeuh, Каталог Ьирил-
ских рукописа манастира Хиландара, Београд 1978, индекс; таког)е и натпис на иконн
у манастиру Хиландару: Jb. CrojaHOBHh, Стари српски записи и натписи I, приредно
С. ЪирковиН, репр. Београд 1982, бр. 1791; Берик, и. д., 86, сматра да je ово писмо на
стало измег)у 1693. и 1697. године.
1*1 Vuietii, п. d., бр. 3, 20 и 21; таког)е Берик, н. д., пр. 1. Beh се у веровном
писму из 1560. године (Vuâetié, п. d., 27) не налази та реченица. Уместо н>е je напи
сано: „А ми есмо молебници о вашей милости . . . ", што чини постепени прелаз ха
форми писама XVU века.
Светогорци и стоиски доходак 191
HajHeiiihe од злих, лукавих и Богомрских je3inc."142 После тога се каже да

братства шал>у ceoje посланике „да се поклоне вашем племенитом го
сподству, а Вас (моле) како je блажена Госпа наставила и научила да
их примите и уречену свепу пошьете, како сте и до сада посилали", а
монаси he се за узврат за н>их Молити. KpajeM XVII века почин>у се ве-
ровна писма датирати, Hajnpe само годином, а затим и месецом и да
ном.143 ТакоЬе од 1697. године игумани Хиландара и Св. Павла су сво-
jHM потписима оверавали веровна писма, Hajnpe сваког манастира, а
од 1774. 3ajeflHH4KH „лист од верованиа" за оба манастира. У писмима
XVIII века поново се наводе и имена послаиика. Изузетак чине два да-
тирана писма Koja не садрже просопографске податке, а скрепу на себе
пажн>у тиме што су, иако само манастира Хиландара, оверена и хилан-
дарским и светопавловским печатима.144 Пракса je, найме, била да се
веровно писмо сваког манастира печати н>еговиМ печатом, a 3ajeflHH4Ka
писма и признанице са оба печата.145 Бийе да су у поменутим cny4aje-
вима у име оба манастира ишли само Хиландарци или je за]едничко по-
сланство имало само писмо хиландарског братства, оверено и свето
павловским печатом. Да се десило нешто непредвиЬено у вези са одлас-
ком, односно путовааем посланства у jeceH 1721. године говори чин»е-
ница да je писмо написано на CeeToj Гори 21. октобра, а у Дубровнику
je заведено 13. фебруара 1722. године. Однако овим су и два писма из
Kpaja XVHI века (1790, 20. фебруар и 1792, 15. август) само манастира
Хиландара, али су их потписали игумани и Хиландара и Св. Павла и
HMajy печате оба манастира. Имена посланика нису наведена.146
С обзиром да су се игумани у Хиландару и Св. Павлу брзо смежи-
вали, а манастирски печати нису увек били исти, за надлежне у Дубров
нику било je веома важно да веровна писма увек oflroeapajy и по облику
и по садржини ономе што je веп одавно утврЬено и добро познато. Пи-
142 В. преглед докум. Само се у поменутом писму: Vuâetié, п. d., бр. 25, уместо
„богомрских je3mc" каже „богомрских Агарен". Проклети, безбожии и богомрски
Агарени се спомин>у чешке у записима из последних деценща XVII века: Спчановил,
Записи и натписи I, бр. 1913, 1966 и др.
143 Тако су само годином датирана писма хиландарско и светопавловско:
Vuietit, п. d., бр. 16 и 17, где je дата погрешна година 1637. Бери/1, н. д., 84, исправ
лением читан>а године добио je 1691. Beh веровна писма из 1697. године HMajy потпу-
ну хронолошку индикащцу (20. jym): Vuâetié, п. d., бр. 18 и 19.
144 Vuâetié, п. d., бр. 32 и 15. Прво je од 21. октобра и године за Kojy се, због
HejacHohe читала, издавая туе сигурно определив: 1721. или 1791. Берик, н. д., 84,
расправляли о томе, указао je да je у латиничком препису приложеном оригиналу
означен тачан датум када je писмо стигло у Дубровник: „Adi 13 Febrero 1722". Дру-
го je од 15? априла и године Koja се не може разабрати, те je Вучетип узео 1530?, а
Берик, н. м., дискуту)упи о томе, определио се за 1571. годину. С обзиром да садржина
овог писма одговара обрасцу писама XVII и XVIII века, сматрамо да се оно може
односитн на неки долазак светогорских монаха у Дубровник током првих децешца
XVIII века.
145 У признаницама из XVI века каже се да „заради свидетельства и верованиа
оваи наш веровани лист печатаемо верованим печатми св. манастира Хиландара и
Св. Павла": Vuletié, п. d., бр. 1, 2, 4—14. На намирници од 6. jyra 1556 (.Vuâetié, п. d.,
бр. 12) je белешка: „Аз Даниил ставих печат хиландарску".
í4* Vuâetié, бр. 57 и 58. У писму од 15. августа 1792. Вучетип je пропустио пот-
пис Атанасща, игумана Хиландара, тако да према н»еговом издан>у изгледа да je хи
ландарско писмо потписао само светопавловски игуман Таврило.
192 M. Жнво]иновв1к
смо друкчще садржине и форме веЬ на први поглед би изазвало подоз-

ривост и нсповерем према н>иховим доносиоцима. У дубровачко] кан-
целарщи je nocTojao „Образец писма Koje пишу игумани Свете Горе,
речене Горе Атос у Македонии, Дубровачко] републици, када шалу
монахе да приме уобича]ену милостшьу", xojn се доиста подудара са
наведеном садржином писама XVII и XVIII века.147
Док су веровна писма значаща првенствено због просопографских
података xoje flajy, посебно због помин>ан>а игумана, познате признанице
премда веома неравномерно распореЬене по вековима, npyxajy jom неке
драгоцене податке. Тако оке noica3yjy да je величина стонског дохотка
од 1333. године, када се крал> Душан споразумео са Дубровчанима о
Наетовом даван>у, све до XIX века остала апсолутно непромен>ена: „пет
стотина перпера на годину . . . кое чине две стотине деведесет два ду
ката и двадесет осам динара за две године."148 Све признанице наводе
ову суму Kojy су посланици Хиландара и Св. Павла примали у Дубров
нику. За разлику од н>их, веровна писма, са изузетком jeflHora, никада
не говоре о износу свепе.149 О валути у Kojoj je она исплапивана образ-
лаже се у веровном писму из 1526. године: „И ваше господство (Кнез
и властела) зна да у царевой земли ина спенза не проходи него бнетачки
дукат или султаниа или царева аспра."150 Поред тога, управо се из на-
мирница види да je плапан>е стонског дохотка Хиландару и Св. Павлу
током XVI века било прилично редовно. Найме, спомшьупи да се свепа
flaje за две године, у признаницама XVI века се каже да се исплата на-
MHpyje до Ускрса текуhe године, што се доцнще више нще наводило.151
Очигледно да je бележен>е евиденцще о исплатама изгубило сваки зна-
4aj, jep се увек, без обзира на протекло време од последил исплате, све-
ha давала само за две године. О томе je и канцелар, уносепи српска акта
светогорских монаха у канцеларщску к&вгу, оставио следепу забелеш-
ку: „Пошто су прошле веп три године, допи he друге три са почетком
априла 1772. године. Познато je да веп много година у прошлости ка-
сни двогодишн>ица доласка монаха. Не да им се више од yoömajeHHX
262, 28 гроша, а од последн>ег плапан>а почин>е се рачунати следейи дво-
ГОДИШН.И период, што je HejacHO потврйено подвученим речима."152
Преглед познатих докумената, нарочито у cny4ajeBHMa када су са-
чувани за више година узастопно, омогупава да се упознамо са Hajno3-
натщим посланицима Хиландара и Св. Павла KojHMa су н>ихова брат
ства поверавала веома озбил>ан задатак — доношен»е ceehe из Дубров-
1*7 ВукасовиЛ, н. д., 74—75, oöjaBHO je Formóla délia lettera che scrivono gl* Igu-
meni di Monte Santo detto Monte Ato nella Macedonia alla Signoria di Ragusi, quando
mandano i Monaci per ricevere la sólita elemosina, pierna rukopisu u Memorie storiche
su Ragusa, p. 29. Уп. Bepuh, н. д., 87.
14> Тако ce каже y яамирницама од 4. jyHa 1520. и 27. априла 1526. године: Vu-
âetiê, n. d., 5p. 1 и 2. У яамирницама из KacHHjer времена говори се само о две сто
тине деведесет два дуката и двадесет осам динара.
149 Тачан износ ceehe je/nmo je наведен у веровном писму из 1560. године: Ки-
letit, п. d., бр. 27.
150 Vuletiê, п. d., бр. 3.
iJi Тако се на намирници од 4. jyHa 1520. каже да се свепа дазе за две године
Koje почин>у о Ускрсу 1518. и aaBpmaeajy за Ускрс 1520. године: Vuletié, п. d., бр. 4.
1И Vukcuovié, п. d., 74: Passati gia tre anni vennero altri etc.
Светогордя и стонскя доходак 193
ника. И Светогорци су се, као paraje 1ерусалимци, излагали свим опа-

сностима путован>а и последицама ратова готово непрекидно во!)ених
на широком подрууу Балканског полуострва, у кр}има ни дубровачко
залете нще осп^ало поштег)ено. Уз то су доживллвали и друге непри-
jaTHocTH о KojHMa нема забележених података. Изузетак je жалба хи-
ландарског проигумана Гаврила о томе како му je приликом повратка
из Дубровника 1703. године дубровачки поклисар Маро Мороице Ка-
бога отео кокьа. Пошто му га никако нще хтео вратити, Гаврило се об
ратно за помоп Кнезу и властели.1" Попут угледних братственика Св.
Михаила jepycaлимcкoг Kojn су долазили по трибут у Дубровник и ме1)у
светогорским посланицима cpehy се редовно jepoMOHacH: старци, ду-
ховници, проигумани и веома често сами игумани, а само изузетно мо-
наси.154 О томе обавештава и Д. Фарлати: „Пошто би прошле две године
игумани или старешине оба манастира, или по старости или по власти
на)стари}И, пристизали су у Дубровник."155 Haj4eiuhe су позната имена
само flBojnne посланика — потписника признанице. Ме1}утам, у веровним
писмима се спомшье да су наведени посланици ишли „с братком". И из
Фарлатщевог описа свечаности Koja je приликом боравка Светогораца
прире^ивана у Дубровнику види се да je посланство чинило више мона
ха.156 Имена хиландарских игумана и посланика су увек, и у веровним
писмима и у признаницама, испред светопавловских.157 Запажа се да су
иста лица путовала два, три, па чак и четири пута, као и да се водило
рачуна да je jeflaH од посланика био вей проверен у томе задатку. Спо-
менупемо неке од н>их. О хиландарском посланику из 1520, старцу Ни-
кодиму, нема података из других извора, док би н>егов сапутник, посла-
ник Св. Павла, старац Рафаил, могао бита идентичан са истоименим
монахом KojH се потписао на протатском акту од 25. Maja 1505/6. годи
не.158 У пролепе 1526. у име Хиландара су ишли митрополит Висарион
и духовник JoBäH, а од Св. Павла старац Генадоуе. Признаницу je написао
jepoMOHax Дован „с хотением и видением старца владике Висариона и
Генадща."159 И на намирници од 14. jyHa 1540 — после, дакле, четрнаест
година, за Koje време нема евиденцще о доласцима Светогораца у Ду
бровник — каЖе се да jy je писао игуман JosaH „с хотением и видением
старца Генадща."160 То би упупивало на закл>учак да je реч о истим
посланицима Kojn су били у Дубровнику 1526, с там што се духовник
JoeaH 1540. године jaeâ као старешина Хиландара. Oôojnna су били
join два пута посланици cbojhx манастира у Дубровнику: JoeaH као про-
153 БериН, н. д., пр. 2, датнра ово писмо у 1704. годину, jep у ьему Гаврило
каже да je „лани у ваш град (Дубровник) доходно", а зна се да je он доиста 1703. био
послат по CBehy: уп. исши, 85.
1:4 Позната су само три монаха посланика Св. Павла: Мартирще (1746), Неофит
(1749) и Василще (1768): Vuâetié, п. d., бр. 39, 42 и 48; Берик, пр. 4.
"5 Farlati, op. cit., 131.
15« Ibidem, 132.
157 Дедино на признанный од 27. jyHa 1546. посланик Св. Павла JoeaH се пот
писао испред Хиландарца Теодора, roja je у тексту признанице споменут први: Vuâe
tié, п. d., бр. 8.
158 Actes de Dionysiou, éd N. Oikonomidès (Archives de l'Athos IV), Paris, 1968,
214; тако|)е и 'EXXrjvutà 2 (1929) 348.
15» Vuâetié, n. d., бр. 2 и 3.
i» Исто, бр. 4.
13
194 M. Живдиновип
игуман 1544. и 1558, а Генадоуе, тако!}е као игуман Св. Павла, 1542. и
1546. године.161 Хиландарски посланик из 1556, jepoMOHax Генадще,
после обавл>ан>а дужности игумана, као проигуман je поново у Дубров
нику 1560. године. Оба пута My je иста сапутник, посланик Св. Павла
jepoMOHax Данило, и то као игуман 1556, а проигуман 1560. године.162
JepoMOHax Данило je путовао три пута узастопце, Tj. као прогиуман je
заступао CBoj манастир и 1 558. године, када му je сапутник био поме-
нути хиландарски проигуман Дован.16^ JepoMOHax Евстрапуе, KojH je као
игуман Св. Павла 1550. године одлучивао о слан>у посланика Епифаюуа,
сам je путовао у Дубровник 1552. као проигуман са хиландарским je-
ромонахом Рафаилом.164 Пре и после проигумана Евстратауа, дакле,
1 550. и 1 554, светопавловски посланик био je поменути jepoMOHax Епи-
фaниje.165 Из 1562. године сачувано je само хиландарско писмо, jep од
тога доба, како je споменуто, сваки je манастир правио посебно пуно-
Mohje за CBoje поеланике. Поред веп споменутих хиландарских посланика
Симеона и Hcanje, из XVII века су познати joni Хиландарац Елевтерще
и Светопавлит Кирщак, kcjh су примили свепу 13. августа 1687. године.166
У XVIII веку ме1)у Hajno3HaTHje путнике од Свете Горе до Дубровника
и натраг треба уврстити од Хиландарца веп споменуте проигумана
Гаврила (1703. и 1708) и jepoMOHaxa Герасима (1728. и 1730), затим про
игумана кир MojcHja (1744, 1746. и 1749), попа Партешуа (1768, 1773,
1774. и 1776) и Теодосща (1781), Kojn nyiyje и као архимандрит (1784).167
nocMaTpajyliH табелу посланика Св. Павла вредно je споменути да je
духовник Антошуе, сапутник Хиландарца Герасима (1728), потом био
на дужности игумана (1730); да je посланик 1771, био саборни старац
Атанаси|е, те да су jepoMOHaen Таврило и Григорще путовали три (1773,
1774. и 1776), односно два пута (1781. и 1784). 1«
О томе како je изгледало добщаше свепе Д. Фарлати прича следеЬе.
Угледни монаси са Свете Горе су стизали у Дубровник са великом прат-
н>ом cBojnx сународника „истога рода и обреда" (eiusdem generis ас ritu)
и у свечашу процеоуи пролазили главним улицама Града. Са свих страна
су навирали грабани да би их посматрали. Монаси су одлазили у Двор
где су их у сали Малог eeha примали Кнез и вепници. После поздрава
изреченог бираним речима, певали су на словенском je3fficy антифону
„Здраво крал>ице". Затим су четворица монаха Кнезу и вепницима „у
име некаквог трибута" (tributi cuiusdam nomine) приносили четири ко
шаре пуне плодова сакушьених из н>ихових вртова, Koje су сами cbojhm
рукама обра!)ивали. У npeoj су била борова je3rpa — пин>оле, у друпу*
»« Исто, бр. 6, 20, 13; 5 и 7.

162 Исто, 6р. 12 (= Vukasovié, п. d., 74) 27 и 14.
»« VuéetU, п. d., бр. 13 и 20.
164 Исто, бр. 10. JepoMOHax Рафаил се спомин>е у запису 1550. године: Eoiga-
новиЛ, Каталог, бр. 434, учинно je исправку у датиран>у CrojaHOBHha, Записи и натписи
I, бр. 400, Kojn je oeaj запис ставио у 1508. годину.
165 Vuietiô, п. d., 9 и 11; БериИ, н. д., пр. 1.
«« В. пр. 1.
167 Vuietic, п. d., бр. 28, 45, 34, 37, где je поставлено: „кир Моисеа jepoMO-
нах да се поклони"; затим бр. 40 je датиран са 1747, а треба 1746; в. БериЛ, н. д., 84;
дал*, бр. 41, 48, 51, 53—56; Берик, н. д., пр. 4 = Vukasovié, п. d., 73—74.
i« Vutetiè, п. d., бр. 33, 35, 50, 52—56.
Светогорци и стояски доходах 195
сушене треплье, у Tpehoj лешници, а у четвртсу турунде (врста жртвеног

колача), направлене од н^тананщих конаца шафрана. Све то су даро
вали Сенату и народу Дубровника, призива]упи све шуболе желе и чинеЬи
завет за спас Републике. После тога су молили понизним речима да се
изда наредба како би им се „учинио дар Kojn Ha3imajy свепом" (sibi
congiarium dari, quod candelam vocant). Пошто су Кнез и веЬннци на]л»у-
базнщим речима исказивали захвалност отпуштали су их врло срдачно,
npenopy4yjybH им да noíjy државним блага]ницима и прокураторима ка-
тедралне базилике да би од н>их примили тражено. Монаси су и ове (бла-
rajHHKe и прокураторе) почаствовали истим речима и песмама као Кнеза
и вепнике и понизно их молили да ce yaocroje даровати обеЬано. Затим,
после саставл>ан>а делова златника „6pojao се монасима новац обепан
уговором" (pecunia ex pacto promissa monachis numeratur). Пошто би
новац ca HajeehoM захвалношпу примили, монаси су весело одлазили.169
Спомшьаае доласка и одласка монаха намепе питан>е кхуим путем
су се кретали. О томе се може реЬи веома уопштено само то да су и
монаси Св. Михаила jepycaлимcкoг и Светогорци стизали преко Србще,
путевима yoÖH4ajeHHM у то доба. За то су имали веома jaK разлог од 1350.
до 1459. године — прибавление веровних писама српских владара. Уз то,
]ерусалимски монаси су се, по CBoj прилили, успут зауставл>али у мана-
стиру Св. Николе на скадарском острву Враидни, метоху н>иховог мана-
стира, одакле су преко Котора и Рисна могли и копненим путем стипи до
Дубровника. Да се путовало преко Србще види се из споменутог писма
]ерусалимског митрополита Михаила Kojn, oöpabajyhn се Кнезу и вла-
стели у вези са монасима Koje шал>е, каже: „ако тамо не буде брода и не
буде тамо пута, а ви их отправите овамо (у CpÖHjy где je митрополит
стигао), ере имамо овамо пут на Цариград."170 Податак да je власник
}едног брода у Манфредонщи предао ствари монаха Романа Пркосе
Дубровчанину Алегрету, да би каснще биле враЬене jepycaлимcкoм мо
наху, сведочи да су посланици Св. Михаила у jeceH 1372. године из
Дубровника отишли бродом.171 Ништа више се не зна ни о кретан>у
светогорских монаха неколико векова доюпуе. Наведена жалба проигу-
мана Гаврила коме je на повратку из Дубровника, негде у Херцеговини,
био отет кон> noKa3yje да се он врапао копненим путем.172
Што се тиче годиштьег доба када су 1ерусалимци, а затим Свето
горци долазили у Дубровник, очекивало би се да je то бивало у пролепе,
с обзиром да je стонски доходак, према flyuiaHOBoj повел>и од 22. jaHyapa
1333. године, требало да се исплаЬу)е о Ускрсу. Ме^утим, веЬ подаци
аката из друге половине XIV и XV века noKa3yjy да се трибут давао током
свих месеци године. Свакако да je време од априла до jyHa било Hajno-
годнще за путован>е и може се закл.учити да су у годинама редовних
исплата трибута монаси обично стизали у Дубровник у пролейе. Тако
»«» Farlatl, op. cit., 131—132. Уп. /. H. Engel, Povjest DubrovaCke republike, pre
veo s nemaCkog i dopunio /. Siojanovié, Dubrovnik 19222, 71 и Милаш, Стон, 92 нап.
"о ПуциЙ, н. д., 28, бр. 35 = CrojaHOBiih, н. д., 118—119.
171 HAD, Div. cane. XXTV, 82; уп. JupeneK, Доходак стонски, 541. Податак je
од 3. новембра 1375, а претходни долазак Романа Пркосе у Дубровник био je августа—
сеотембра 1372. године.
172 БериЛ, н. д., пр. 2 и стр. 85.
13*
196 M. Жквсуиновип
смо видели да су у првс-j децен^и XVI века, сем jeflHe одлуке Beha умо-
л>ених о исплати, донете у Majy, сютале из месеца априла. Исто тако,
готово све, Tj. jeflaHaecT признаница сачин>ених од 1520. до 1562, потичу из
jyHa, уз две из априла и ]едне из Maja, а прва половина XVI века je време
када je стонски доходак углавном редовно исплапиван монасима Хи-
ландара и Св. Павла. О времену доласка Светогораца током XVII века
не може се репи ништа прецизнще, jep располажемо само jeflHOM на-
мирницом од 13. августа 1687. и хиландарским и светопавловским пис-
мима написаним 20. jyлa 1697. године, док су остала веровна писма, како
je веп изнесено, недатирана. И изворни подаци XVIII века noKa3yjy да су
Светогорци примали трибут током читаве године.
Mehy обавештен>има Фарлатща о даван>у свеЬе пажн>у посебно при-
влачи спомин>ан>е „некаквог трибута", „новца обепаног уговором", па
затим „даваше новца званог свела (candela) или милостиаа (eleemo-
syna), обепаног монасима (дакле, Светогорцима), пре н>иховог одласка
са полуострва (подразумева се Пеллшца), с там што he после две године,
на начин Kojn je описан, долазити у Дубровник да учине службу поштова-
н>а и дубоке оданости.173 С обзиром да je у питан>у сведочанство савреме-
ника, потребно га je pa3jacHHTH, jep je у питан>у традищца настала у
Дубровнику у вези са преношен>ем коришпен>а стонског дохотка на све-
тогорске манастире, a Koja се суштински paзликyje од тока исторщских
florafiaja посведочених изворним подацима. Да би то тумачен>е било пот-
nyHHje треба пре свега истапи да je у свим веровним писмима и призна-
ницама термин свепа (сект, свтштл) а нюсада доходак, порез или три
бут, означавао новац Kojn су светогорски монаси добщали у Дубровни
ку.174 Познато je да je свепа био назив за доходак Kojn су ерпски владари
давали nojcoitHHM манастирима и само je тако и треба схватити.175 Да
je у питан>у био yo6H4ajeH и TpajaH доходак вида се по начину како се о
н>ему говори у веровним писмима. У оним из XVI века каже се: „ону
сведу што давате светои Госпогие", или „joni од старине господа кне-
зови и властела Богохранимога града Дубровника давали су оци ваши
свешчу светои Госпожде" и „ту свешчу светои Госпожде послали jaкoж
jecre испрва."176 У писмима XVII и XVIII века монаси ce oôpahajy Кнезу
и властели „да уречену (обешчану) свиеку пошлете како сте и досад по-
силали".177 МеЙутим, током времена се догайало да монаси, из разли-
читих разлога, а на првом месту због затваран>а путева у време ратова,
харан>а pa36ojHHxa, страха од куге и других препрека, нису добщали до-
зволу за путован>е.178 IIocTajyhH тако све нередовнще, исплапиван>е свеИе
173 Farlati, op. cit., 132.

174 Само Зеданпут ce y веровном писму-од 1526. каже: „за ту задужбииу што
приходи од вашего града" (Дубровника): Vuietic, п. d., бр. 3.
173 Joni je Vuietié, п. d., 3, указао да се „CBMjeha неима узети у литерарном сми-
слу, како je узео Кукул.евип", уп. и Vukasovié, п. d., 73. О свепи као редовном дохот-
ку KojH су крал» Милутин и цар Душан даровали пс^единим манастирима в. А. Со-
AOBjee, Одабрани споменици ерпског права, Београд 1926, бр. 43 и Новаковип, Зак.
споменици, 486, Ш; 678, VIII и 718, V.
"* Vuâetié, п. d., бр. 20, 21, и 27.
177 Исто, бр. 15, 16, 17—19, 24, 26 и 28—58. У писму бр. 36 скун „речену"
уместо „уречену". „ОбешНана свепа" спомин>е се у бр. 22, 23 и 25.
ne Farlati, ibid.
je изгубило особине пореза и претворило се у милостин>у давану српским

монасима на CeeToj Гори. Тежн>а да се тако гледа на стонски доходах
у Дубровнику ce jaBiuia joui док се он исплапивао Монасима Св. Михаила
jepycaлимcкor.179 То noKa3yjy и одлуке Beha умол>ених из XVI века xoje
говоре о исплати ,,за yoÖHMajeHy милостишу" (pro consueta eleemosyna).180
У веровним писмима термин елемосина понекад се jaвл>a уз свепу, одно-
сеЬи се на нету суму од двеста деведесет два дуката и двадесет осам
сребрних динара.181 Поред овога, сама садржина веровних писама, a joui
више свечаности прирейиване у Дубровнику приликом доласка монаха са
Свете Горе, и читав церемониал у вези са тим, noKa3yjy да се на испла-
пиван>е свепе гледало као на новчану помой. — милостшьу (congiarium)
давану светогорским монасима. Они, по речима Фарлатща „нису ни-
каквим законом обавезни долазити у Дубровник, нити оне дарове до-
носити, а све je то оставлено H>uxoBoj добро] вол>и и нахо!)ен>у."182
Даван>е ceehe се, дакле, никако ни]е сматрало обавезом заснованом на
споразуму измейу кралл Душана и Дубровачке републике (22. jaHyapa
1333). Очигледно се вей током XVI века у Дубровнику jaeano верование
да je у питан>у био уговор склоплен измену Кнеза и дубровачке властеле,
са jeflHe стране, и православних монаха, приликом н>иховог напуштан>а
Стона, са друге. Према аему je монасима дато обепан>е да he им се сваке
друге године у Дубровнику давати одштета као надокнада за изгублено
боравиште. Настанак оваквог веровала, Koje се затим претворило у тра-
дищпу, у Hajyacoj je вези са преласком jepycaлимcкиx монаха на Свету
Гору, односно доласком Светогораца у Дубровник по доходах намелен
jepycaлимcкoм манастиру Св. Михаила. Видели смо да се у сенатским
одлукама говори о исплати трибута грчким монасима односно Васили-
jamiKMa (5. децембра 1442) или калуйерима Св. Михаила са Свете Горе
(14. августа 1453).18î Када овако непотпуне податке flajy званични акта
дубровачке канцелар^е, nocTaje jacHO зашто je Фарлати могао написати
да су протерани са Стона православии монаси отишли „на врло високо
брдо Македонке звано Атос, Koje je noHajemue насталено монасима
грчког обреда и стога je добило име Свето. Ту су два манастира, или нова
подигли или заузели старе, KojH су остали празни одласком монаха, а
посвепени су jeдан св. Михаилу, а други св. ЪорЬу."184 Тако je због
HacTojaiba светогорских монаха да током XV века ca4yBajy везу доби-
jeHor дохотка са jepycaлимcким манастиром Св. Михаила, са )еднъ
стране, и истовремене жел>е и HacTojaiba Дубровчаяа да „ублаже и при-
крщу" грубо протеривале православних монаха са Стона, са друге, ис-
комбинована поменута традици|а. Она Aorahaje npHKa3yje другач^е од
179 Видели смо да се термин eleemosyna ja&tba у одлукама Beha умолених у

flpyroj половини XVI века: 1465, 1482, 1483. и 1488 (HAD, Cons. rog. XVIII, 235; XXIV,
64 и 21 3V и XXV, 254).
180 Vuâetiè, п. d., 15: 6. jyirn 1556. и 9. ]ули 1558 = Vukasorié, п. d., 74.
1,1 Тако се каже у веровним писмима: „молимо двие свиеке и двие лемозине"
(1691) или „уречену свиеку и лемозину" (1730): Vuletiè, п. d., бр. 16, 17 и 34.
!«2 Farlati, ibid.
i« В. стр. 178.
»М Farlati, op. cit., 131.
198 M. ЖивсуиновиЬ
исторщских извора, а захвал^упи дубровачким историчарима дуго вре

мена je била прихвачена као историйка истина.185
Пошто смо детально изнели читаву исторщу даванл стонског три-
бута, дапемо и кратак осврт на те floraâje. Од 1333. до 1350. године
стонски трибут je добщао кралэ, односно цар Душан, да би га тада усту
пно манастиру Св. Михаила у 1ерусалиму. Током XV века, са доласком
jepycaлимcкиx калуфера на Свету Гору у српске манастире Хиландар и
Св. Павла, Монаси ових манастира почели су користити стонски доходак,
намен>ен Св. Михаилу зерусалимском. Све време nocTojaiba српске сред-
н>евековне државе монаси KojH су долазили у Дубровник обавезно су
морали имати веровна писма српских владара као доказ веродоспуности
свога потраживан>а. После 1459. године, односно после Maja 1465, када
je интервенщцом султана Мехмеда П наставлено са давааем стонског
дохотка, о чему се бринула Hajnpe Мара Бранковил, а затим н>ена сестра
Катарина Кантакузина, други докази, ме1)у KojnMa дукат и печати, Koje су
монаси доносили, добили су прворазредан 3Ha4aj. У HacTojaH>y да принуде
Дубровчане да продуже са плапан>ем стонског трибута и истовремено да
себе озваниче као н>егове кориснике, монаси Хиландара и Св. Павла су
последаих година XV века фалсификовали две повел* — цара Уроша
(2. jyHH 1358) и царице Маре (15. април 1479) — да би интервенцщом
Ахмед-паше Херцеговипа 1500/1501. постали пуноправни и у Дубров
нику признати уживаоци поменутог дохотка. Отада веровна писма хи-
ландарског и светопавловског братства са печатима н>ихових манастира
nocTajy главни доказ за доношен>е одлуке Beha уМол»ених о исплати ду-
гованог новца, од XVI века званог свела. Свепа je исплапивана монасима
Хиландара и Св. Павла током XVI века врло редовно, сваке друге го
дине, а каснще често веома нередовно, све док je пocтojaлa Дубровачка
Република (1808). Без обзира на време протекло од претходне исплате,
свепа се увек давала само за две године и величина joj je остала дуго не-
промен>ена: пет стотина млетачких перпера за годину дана, како je то
одредио joui крал> Душан (22. jaHyapa 1333), односно две стотине деве-
десет два дуката и двадесет осам динара за две године.
ПРИ лози
1.
Вь лета сот nopoheHÏa ï(coyc)a Х(рист)а блаженаго ,ахпз месе-
ца авгоуста на днЪ. ïr. Боже ва име твое да се зна како придоше Свето-
горци сот старие послани сот манастира Хиландара доуховникъ Елев-
терие и сот Светога Павла Чиршакъ, послани сот Свете Горе, сот crapie
нашие, и примисмо свиепоу сот господе Доубровачке, дадоше cet в.
185 Поред Фapлaтиja овако приказ^у floraJ)aje и: ЛукаревиЛ, Copioso ristretto,

94; Engel, a. d., 71; Vuietü, n. d., 2; F. S. Razzi, La Storia di Raguza, Dubrovnik 1903,
75—76 и други.
г(р)оша и динарипа -ки- кои чине златние -р ч е- и динарипа й писаше на

последне вриеме кои по нась припоу, и то остависмо вриеме в годишта
сот nopoheHia Езоуса Х(рист)а ,а х п з месеца авгоуста на -ïr- дна, и за
верованЪ состависмо наше Moyxoypi како примисмо више рЪченоу сви-
емо сот господе доубровачке. и тако да се зна.
Пр монаха Хиландара и Светог Павла од 13. августа 1687 (HAD, D XX/9)
2.
Книга оучяньна от калоупера сод Свете Горе

Ва лето од рождства Хрютова на 1746. месеца октоб(ра) -9- дань.
Боже во име твое да се зна како припоше Светогорци сод монастира Хи-
лендара проигоумен Movcen еромонах, и сод Светога Павла монах Мар-
тир!е, послали сад Свете Горе сод crapie наши, и примисмо ceiehoy сод
Господе Доубровачке, и дадоше намь
U
Павла
Св.
Хиландара EBcrpaTHje jepoMOHax
Гаврило Генадще TeHaflHje
1792.
ДО
ИНМОНАХА
1520.
ОДСПДХПРЕГЛЕД
ПАВЛА,
И Г>ОИСУКЛВ.ХМАОНВЕИНДКАХР,ТА Дован
Игумага
Макарще jepoMOHax jepoMOHax

Филип Лован Дован
Генадще
старац Савадуховник
Павла
Св.
Хиландара jepoM.
игуман.
братщом
с jepoMOHax jepoMOHax Епифани^е jepoMOHax Евстрапце проигуман
Генашце jepoMOHax Генадще Генадие
Рафаил старац игуман
Дован
Посланици
Вимсиатриопн.
Довандуховник Maлaxнjajepoм. Томадуховник
Лованигуман
брапдом
с jepoM.
Дован проигуман феромонах
jepoMOHax jepoMOHax феромонах
Никодим Рафаил
старац Давид Теодор
Намирница
27.април 30.април
jyHH
20. jyHH
21. jyra
26. jyra
27.
jyra
14.
1520. jyra
4. 1526. 1540. 1542. 1544. 1546. 1548. 1550. 1552. jyra
9.
ХСв.
Павла
иландара
Beровно
писмо
1526. 1550.
6-
бр.
ВучепЛ,
Берий,
1пр.
Издавач ВучепЛ, Вучетип, 2
3
бр.
и ВучепЛ, Вучетип, ВучепЛ, ВучепЛ, Вучетип, Вучетип,
акта Моп. 556
serb.
1
бр. 4
бр. бр.
5 7
бр. 8
бр. 9
бр. бр.
10
Мардарще Евстрапце
Данило Стефан
Силвестар
Прохор Прохор Исаща
Данило
игуман
Епифанщ'е jepoMOHax jepoMOHax проигуман проигуман
Данило Данило Кирщак духовник брапца братка
Стефан
духовник Сесртафриаоцн Симеон
ja
Исаи проигу мансдружином
Гаврило
Диониоуе jepoMOHax jepoMOHax проигуман проигуман братщом
с с Елевтерэде
братком
Генадаце Генадще духовник
братка братца
'ован
13.август
Maj
Ц. jyHH
6. jyHH
25. jyHH
10.
1554. 1556. 155S. 1560. 1687.
20.}уля
1691. 1697.
20.април
1558.
1560.
прва
полови прва
полови полови
прва
XVIIнав. XVIIнав. XVIIнав.
jyли
20.
1562. 1648. 1683.пре 1691. 1697. 1703.
12
бр.
Ву-= КукулевяА
Вучетип, Вучетип, 20и Вучетип, 14
74касовип, ВучетиЬ, 13
бр. бр.
27и Вучетип, Вучетип, Вучетип, Вучетип, Вучетип, Вучетип, 16
бр.
17и Вучетип, бр.
18и Вучетип,
19
1прилог
11
бр. 21
бр. 8
бр. бр.
22 бр.
23 бр.
26 25
бр. 28
бр.
Павла
Св.
Хиландара riapTeH je JoaH KHje*
Apcemje Антонине THMOTej
Кирил Стефан
Игумани
Посланици
Партентце napTeH je Милентща

Миханло Михаиле
Филоте) Зосима
.Таков
ApcemjejepoM.
дсружином Март пяце
Софрошуе jepoMOHax
Антонине духовник Никанор
брапца jИсаща
epдoухMоOвHнaиxк калу!)ер Неофит
монах
jepoM.
Силвестар jepoM.
проигуман
Гадвурхиолво,
сдружином Mojcnje
кир
проигуман jepoMOHax проигуман проигуман
братща братща Герасим Герасим MojcHje Mojcnje
Намирница
октобар
9.
1746.
ХСв.
Павла
иландара
}ули
18. 26.март 13.март
jyHH
8. jyHH
6. Maj
25.
Веровно
писмо 1708. 1710. 1728. 1730. 1744. 1746. 1749.
21.
октобар
]ули
20. 26.март 15.март
jyHH
8. Maj
1. Maj
20.
jyim
8.
1708. 1710. 1714. 1721. 1728. 1730. 1736. 1744. 1746. 1749.
бр.
Вучетип,
33
Берий,
1пр.
Издавач Вучетип, бр.
45и
29 Вучетип, бр.
30и
31 Вучетип, Вучетип, Вучетип, бр.
34и
35 Вучетип, Вучетип, бр.
37и
38 Вучетип, 39
бр.
40и 2прилог Вучетип, 42
бр.
41и
акта
24
бр. 32
бр. бр.
36
Христофор
Василще jepoMOHax Доаникще Григорще JoaH KHje Петронще Макарще Гаврило
Фшлотц Стефан Стефан
Атанасще
Гаврило Данило Данипще Данило Данило Данило
Стефан
JoeaH JoeaH Дован
саборни
старац
Светопавелц
jepoMOHax Атанасще jepoMOHax jepoMOHax Григорще Григорще
братща Симеон Василще Гаврило Гаврило Гаврило
монах братща братща
Папопртенще
Хиландарац архимандрит
проигуман Партенще Макарще jepoMOHax Партенще Партенще jepoMOHax jepoMOHax Теодосще Теодосще
братща Исаща братща братща
поп поп
21.август
1768.
3.април jaHyap
4.
1750. 1760. 1771. 1773. jy™
3.
2.март фебруар
20. 15.август
24.април
1768. 1774. 1776. 1781. 1784. 1790. 1792.
jaHyap
3. JВ•У
oуaичiзеcдтuаиeнп.>ау
3.април
3.¡y
ли
1750. 1760. 1771. 1773.'
48;
бр. Вукасовип,
Бе
Вучетип, бр.
44
43и Вучетип, 46
47и
бр. Вучетип, рий,
4=пр. 73—74 50и Вучетип, 52
Вучетип, бр.
49 51и Вучетип,
бр. Вучетип, Вучетип, Вучетип, Вучетип, Вучетип,
бр.
53 бр.
54 бр.
55 56
бр. бр.
57 58
бр.
204 M. Zivojinovié
Mirjana iivojinovic
THE HAGIORITES AND THE TRIBUTE OF STON
The tribute of Ston (tributum Stagni) was one of the tributes which the
Republic of Dubrovnik paid to its more powerful neighbors for land which
it received or for trading rights. It consisted of an annual payment of five
hundred Venetian hyperpyroi which King DuSan required Dubrovnik to
pay upon ceding it on January 22, 1333, the coast from Ston to Dubrovnik
and the island of Posrednica in the Neretva River. Seventeen years later, in
a charter dated March 8, 1350, published in Melnik, Tsar Dusan ceded the
tribute to the Serbian monastery of St. Michael in Jerusalem. In this way
there came to be recorded data concerning the missions of the Jerusalem
monks to Dubrovnik through the end of the fourteenth century. During the
fifteenth century St. Michael's monastery fell into decline and its monks began
to leave for Mt. Athos, joining there the brotherhoods of the Serbian mo
nasteries of Chilandar and St. Paul. Data from the Dubrovnik archives of
the fifteenth century speak of the missions of the Jerusalemites from Mt.
Athos to collect the tribute owed St. Michael's monastery. In all probability
the Jerusalimites ceded the tributum Stagni to the monks of Chilandar and
St. Paul's when they were living among them; thus, with the passage of time,
the conviction developed among the Mt. Athos monks that they were the
fully-entitled beneficiaries of this tribute.
The documents concerning the payments of the Ston tribute, first to
the monastery of St. Michael and later to Chilandar and St. Paul's, consist
above all of decisions by the Senate of the Republic of Dubrovnik whose
powers included the authorization of the Rector and the Minor Council to
deal with the monks who came to Dubrovnik to collect the tribute. In order
for the Senate to authorize the payment, the monks were required to show
papers from the competent authorities proving that they were indeed the
members of the brotherhood of St. Michael's (that is, Jerusalemites), and
afterwards monks from Mt. Athos, to whom it had been entrusted to collect
the tribute. Upon receiving the money, the monks were required to issue an
acknowledgement which was to prevent the same tribute from being claimed
again, that is, to avoid any form of deception. All of these documents represent
a very precious source since they make possible by means of their reports
the construction of at least a partial picture of the Ston tribute and its bene
ficiaries — the monks of St. Michael's of Jerusalem and afterwards of Chi
landar and St. Paul's — which are the subjects to which our research has
been restricted.
Throughout the existence of the medieval Serbian state the monks who
came to Dubrovnik were required to bear letters of accreditation from the
Serbian leaders as proof of the genuineness of their demands. For Dubrovnik,
which postponed and avoided paying the tribute whenever possible, the fall
of the Serbian despotate on June 20, 1459, provided a convenient occasion
for ceasing to make the payments. The payment of the tributum Stagni was
resumed only after the intervention of Sultan Mehmed II in May of 1465.
It was the daughter of George Brankovió (Serbian despot 1427—1456), and
The Hagiorites and the Tribute of Ston 205
widow of Murât II, the Tsaritsa Mara, who took upon herself overseeing
the payments. After her death in 1487 she was followed in this task by her
sister, Catherine Kantakouzene. At that time the documents of the Serbian
leaders were replaced by other forms of evidence among which the ducat
and seals borne by the monks were of the first importance.
Not only were the monks lacking a protectress after the death of Kan
takouzene (after June, 1490, and before 1492), it seems that the last Bosnian
Queen Helen, daughter of Despot Lazar of Serbia (1456—1458), who was
staying in Turkey at that time, was making difficulties for them in the capital.
It is possible that she interceded so that the tributum Stagni should be paid
to the monks of St. Michael's. However, during the last years of the fifteenth
century this monastery was almost completely abandoned. Since it had ceased
to exist as a legal entity (somewhat later when it was renewed it became a
metochion of the Lavra of St. Sava the Sanctified), St. Michael's Monastery
had lost some of its rights. The monks from Mt. Athos had to take advantage
of this opportunity; therefore, at the same that they were seeking a powerful
personality to intervene with Dubrovnik again on their behalf to continue
paying the tributum Stagni, they were also attempting to have their right to it
made official since they had been enjoying it for a long time already. To this
end the monks of Chilandar and of St. Paul's forged two charters during the
last years of the fifteenth century, one allegedly by Tsar UroS dated June
2, 1358, and the other by Tsaritsa Mara, dated April 15, 1479. Then, with
the help of Ahmed Pasha Hercegovic, they became the fully entitled reci
pients of the tributum Stagni and were recognized as such by Dubrovnik
from 1501 on. From that time the documents of the Chilandar and St. Paul
brotherhoods, sealed with the seals of their monasteries, become the chief
form of evidence concerning the decisions of Dubrovnik on the payment of
the tribute (called sveéa from the sixteenth century on).
The emissaries who came for the tribute, first the monks of St. Michael's
and then those of Chilandar and St. Paul's, were always very eminent members
of the brotherhood, nearly always hieromonachoi : gerontes, pneumatikoi,
proegoumenoi, and very often the hegoumenoi themselves. Only exceptionally
were they ordinary monks. It is to be noted that the same individuals made
the trip two, three, and even four times, as well as that provision was made
that one of the emissaries should have already made the trip to Dubrovnik
earlier. All of this shows to what extent the collection of the tributum Stagni
was considered an important task and a great responsibility and how signi
ficant this tribute was for its beneficiaries.
Just as the tributum Stagni was paid fairly regularly in the first years
after its cession to St. Michael's monastery (1350) and less and less so after
wards, such was also the case with the payment of the sveéa to Chilandar
and to St. Paul's. Only during the first half of the sixteenth century was the
sveéa paid every other year. Later it occurred very frequently that the monks
were denied permission to make the trip for various reasons, above all on
account of the roads being closed due to wars, bandits, fear of the plague, and
other obstacles. Becoming in this way less and less regular, the payment of
the sveéa lost the character of a tax and began to be viewed as alms given to
the Serbian monks on Mt. Athos. It was no longer considered to be an obli
gation founded upon the agreement of January 22, 1333, between King Dusan
and the Republic of Dubrovnik. The tendency to look upon the tributum
206 M. 2ivojinovié
Stagni as alms first appeared during the second half of the fifteenth century
when it was paid to the monastery of St. Michael. During the sixteenth century
a tradition was created in Dubrovnik whose roots must be sought in the events
which followed immediately upon the occupation of Ston and Rat by the
Republic of Dubrovnik — the forcible conversion to Catholicism of the
Orthodox population of this area and the expulsion of the Orthodox monks
i. e. the monks of St. Basil. The essence of the tradition which arose was
that the Rector and the Senate of Dubrovnik made an agreement with the
Basilite monks promising them the payment of damages every other year in
compensation for their lost residence. Thanks to the Dubrovnik historians,
this tradition was long accepted as historical truth; however, inasmuch as
the course of events deviated from the historical sources, it must be rejected.
That the tax in question was of a customary and constant nature can be
seen from the manner in which it is mentioned in the letters of accreditation.
In addition, regardless of the time which had elapsed since the preceding
payment, the sveéa was always paid for two years only and the sum remained
unchanged — five hundred Venetian hyperpyroi per year, or two hundred
twenty-two ducats and twenty-eight dinars for two years, as was set by King
Dusan — for as long as the tributum Stagni was paid, that is, until the fall of
the Republic of Dubrovnik in 1808.
rOJKO СУБОТИЪ
ОБНОВА МАНАСТИРА СВЕТОГ ПАВЛА

У XIV ВЕКУ
Племенишом оцу Teogocujy,
библиошекару манасшира Ceeiüoi Павла
У западном поднояуу сурог атоског масива, измену обронака ис-

пресецаних дубоким вододеринама Koje се оштро oöpyiuaBajy ка мору,
врло рано су се настанили монаси на месту где je подигнут манастир
Светог Павла. HajcTapnjH извори наводе да je овде Hajnpe био заснован
уедав од метоха Ксиропотама, свакако са задатком да обезбеди права
овог манастира над поседима у суседству нових насеобнна Koje су у
flpyroj половини X века живо ницале на подстрек св. Атанасща.1
Нову монашку 3aje,mnnry на jyry образовао je можда вел оснивач
манастира Ксиропотама, игуман Павле,2 KojH je представлло угледну
личност светогорског монаштва и знатно допринео н>еговом успону.3
Прве вести о hoboj насеобини потичу, ипак, из почетка XI столепа и од-
носе се на млаг)ег Павла, следбеника Павла Ксиропотамског4 чще je
1 Рану повеет ове монашке эдеднжце и ося однос према матичном манастиру
темелно je обрадио S. Binon, Les origines légendaires et l'histoire de Xéropotamou et
de Saint-Paul de l'Athos. Études diplomatique et critique, Louvain 1942. Прерана смрт на
почетку другог светског рата спречила je овог даровитог белпцеког научншеа да до
Kpaja изложи eeoje погледе на rpafly xojy je као члан Француске археолошке школе у
Атини измену 1936. и 1938. сабрао на Ceeroj Гори, али je дело об)авл>ено уз помоп
угледног боландисте Ф. Алкена. CjajHOM анализом дипломатичких и хагиографских
извора Бинон je ододио исторщеку подлогу сазнан>а о Павлу Ксиропотамском као
оснивачу од елемената легенде, coja су у разним видовима окружили н>егову личност
и учинили веома сложеном основу на xojoj je историографи)а почивала све до првих
деценща овог столе&а. Разматранье почетака било je посебно оптерепено фалсифико-
ваним исправама насталим у доба тешких материалних прилика у манастиру Ксиро-
потаму почетком XVIII века, Koje je Бинои, наепшыцупи истраживан>а G. Da Costa
Louillet, La Vie de Paul de S. Xéгоpotamos et le chrysobulle de Romain Ier Lécapène, Byzan-
tion XI 1 (1936) 181—211, исшьучио из круга веродостс^них извора. Бинонови ре-
зултати заслужу]у посебно признаке ако се има у виду да je у архиву Светог Павла
радио у журби и без права да снима документе, тако да je нз н>их често могао да об-
j&BH jeflHHO изводе или само incipit и desinit. ЕЬегова основна тумаче&а, особито ране
HCTopHje Светог Павла, нису добила знатнще исправке ни у новщим студщама, упркос
другачщим условима рада и ширем 6pojy докумената Koje су послератни истражива-
чи били у прилили да yno3Hajy (cf. V. Laurent, Xéropotamou et Saint-Paul. Histoire et
légende à l'Athos, Revue historique du Sud-Est européen XXII, Bucarest 1945, 267—287;
Actes de Xéropotamou, éd. /. Bompaire, Paris 1964, 3—5 et passim).
2 S. Binon, op. cit., 95, 97.
3 Ibidem, 205.
4 Ibidem, 97; Actes de Xéropotamou, 7 et pass.
208 Г. Суботип
име из поштован>а неговано у OBoj средний. Матично братство и аегов

изданак означавани су при томе на необичан начин: уз стари манастир
истицано je име н>еговог патрона св. Никифора,5 док je мла!)и називан
Ксиропотамом.6 Тек у flpyroj половини XI века манастир под Атосом
узео je име свога оснивача и био обележаван као (ioví) той хирой ПайХои.7
С обзнром на карактер вести, raje извесно да ли се веп тада мислило
на Павла Ксиропотамског или на Mnaîjy личност истог имена за Kojy су
везани први поМени овог братства.8 Дедино се доцнщи назив ¡xovtj той
áyíou IlaúXou свакако односио на Павла из X века, kojh je касшде по-
штован као светител>. У недостатку извора, ову промену данас oncpHBajy
тек документи са почетка XIV века.9
Иако се развио на поседу Ксиропотама, Свети Павле je временом
постао у суштини самосталан Манастир. Н>егова потчюьеност старом
братству била je веЬ 1035. године само номинална.10 У ствари, о животу
Светог Павла после 1030. нема никак»их података, али се н>егови пред-
ставници релативно често спомшьу на исправама везаним за друга
братства. Потпунщи увид у дипломатичку гра1)у Свете Горе доноси нам
имена десетак чланова ове монашке зajeдницe, Kojn су у распону од ]ед,-
ног столепа — измену првих година XI и почетка XII века — оставили
CBoje потписе.11 По oôireajy, они ништа не caonurraBajy о самом Светом
Павлу 4Hja je судбина и током следейа два и по столепа остала готово
сасвим непозната. Нема сумае jeflHHO да je манастир био у рушевинама
када су га у flpyroj половини XIV века обновили српски монаси Герасим
Бранковип и Антотце Багаш.
Ретки документи KojH Непосредно сведоче или се на н>их no3HBajy

описи манастирске прошлости, у овом дугом раздоблу, нису сви поуз-
дани нити je н>ихово туМачен>е увек тачно, а управо се на н>их oajia&ajy
врло различити погледи на време и карактер обнове Светог Павла. Да
би се, дакле, колико je могупе, сагледале прилике у ксдима су нови кти-
тори преузели манастир потребно je да ce joui jeflHOM размотре све вести
Koje га спомиау у периоду измену почетка XII и друге половине XTV
века.
5 О св. Никифору као патрону сведочи веп даровни акт протоспатара Дована
из 956, где се први пут ja&iba и име манастира Ксиропотама (Actes de Xéropotamou,
21; уп. у наставку, 21 —23, преглед свих вести о нлговом имену и дедикации).
6 На актима из 1013, 1033. и 1035, где ce оджуево налазе потписи игумана Све
тог Никифора и „Ксиропотама" (S. Binon, op. cit., 96—97; Actes de Xéropotamou, 7,
22).
7 У потпису на документу из новембра 1070 (S. Binon, op. cit., 97—98; Actes de
Xéropotamou, 22, n. 3; Actes de Saint-Pantéléèmôn, éd. P. Lemerle, G. Dagron, S. Chr-
kovic, Paris 1982, 64.
« S. Binon, op. cit., 97—98.
» Actes de Xéropotamou, 239. У ме1)увремену, братство Светог Павла join увек
je поред имена свога оснивача носило и старщи назив, због чега се матични манастир
спомин>ао као Сшари Ксиройошам — V. Laurent, Xéropotamou, 275; Actes de Xéro
potamou, 22, n. 4.
10 S. Binon, op. cit., 97.
11 Actes de Xéropotamou, 19^—20.
Обнова манастира Свстог Павла у XIV веку 209
Последаьу вест из ране исторщ'е Светог Павла доноси докуменат

Манастира Лавре, издат HajeepoBanaije 1108, са потписом IlaûXoç
eûrsXi)ç [i.ovaxi>ç xal TjYOU¡i.evo<; йтсерау£а$ веотбхои той xupoü Паи-
Xoo.12 Манастир je, као што се вида, био посвепен Богородици и joui je
означаван по юсйодину Павлу, као што су дощпф братства св. Григорща
и Дионисща по CBojHM оснивачима jczmo време називана той xupoü
Гру)уор1ои и той xupoü Aiovuaíou.
Велика каснща празнина у говорима навела je на закльучак да je
манастир опустео веп током XII века. Истина, докумената из овог доба
нема ни Ксиропотам, али имена вьегових представника у исправама дру
гих манастира сведоче о учешйу Ксиропотама у животу светогорске за-
jeÄHnne.13 гЬегову судбину у првим децеюуама ХШ века посебно onncyje
Доментщан када говори о помопи Kojy je св. Сава указивао манастирима
на Атосу. Морски pa36ojHHini су тада, прича Доментщан, опустошили
Каракал, а аеговог игумана и монахе продали Лаври, тако да je н>ихов
манастир постао метох. Сава je откупио братство и Каракал ослободио
обавеза Koje су му биле наМетнуте.14 Од истих pa36ojRinca запустео je
тада и Ксиропотам, „до Kpaja приклонивши се паду." Сава raje, наставл»а
Доменпцан, подигао „давши много злато и украсивши (га) свим потре-
бама", а затим живопнсао цркву Четрдесет мученика и као нови ктитор
установио помен Kojn je чуван и средином ХШ века.15 Доментщан, ина
че, као и каснще Теодосще, у своме приказу Савиног живота поименично
наводи велики 6poj манастира и чак nojeflHHHx келща, али нигде не
спомшье Светог Павла.
У дугом раздобл>у jejocra знак о н>еговом животу пружала je повел>а
Михаила VIII Палеолога из 1259.16 Али занимливи докуменат на чщим
je подацима гранена слика о манастиру Светог Павла у ХШ веку17 raije
био издат н>ему. Духовитим разматрааем rpalje Д. Атанасщевип je ут-
12 S. Binon, op. cit., 98; Actes de Lavra, I, éd. P. Lemerle, A. Guillou, N. Svoronos
et D. Papachryssanthou, Paris 1970, 299. Акт нще сачуван y оригиналу и показухе не-
сдагаке измену године и индикта, али ггросопографска анализа ynyhyje да je веро-
ватна наведена 1108. година {ibidem, 297).
13 Actes de Xéropotamou, 16—17.
14 Доменши/ал, Живота светога Симеуна и светога Саве, изд. Т>. Даничипа, Бео-
град 1865, 183—184.
Ч Исшо, 184. Према Доменпуану, Ксиропотам je тада био посвепен севаспу-
ским мученицима. Само неколико година пре тога, мег)утим, манастир je join славно
св. Никифора: око 1200. севастократор Никифор Петралифа яздао je Ксиропотаму
сигилион KojH спомин>е старог патрона (5. Binon, op. cit., 103; Actes de Xéropotamou,
69). Из Доменпуанових касшц'е забележених речи не види се да je св. Сава тада про-
променио дедикащцу манастира, али нема сумке да je управо н>егова обнова била
прилика да се то учини (cf. Binon, op. cit., 107, 206).
1* Евлошос Ашойавлишис. Tà X£i|XT)Xia той 'Ayloo "Opouç- айтохратороса XPU"
ooßooXXa, Nía 1поу& I (1924—1925) 679—680; S. Binon, op. cit., 258—260.
17 V. Langlois, Le Mont Athos et ses monastères, Paris 1867, 69; T. Флоринский,
Афонские акты и фотографические снимки с них в собраниях П. И. Севастьянова, С.
Петербург 1880, 48; К. Влахос, 'H Xepoôvrjooç той *AYtou"Opouç "А9ь> xotl at èv aùr}j
(¿oval xal oí {xovaxol roiXai те xal vüv, МеХетт) taropix'í) xal xpmx-fj, Волос 1903, 269
(■=■ Света Гора).
14
врдио да се акт односио на Есфигмен,а не на манастир у коме je сачуван.18

Штавише, приликом издаван>а исправе оштепено име Есфигмена било je
заменено поменом Светог Павла.1'
Разлози Kojn су довели до неспоразума сежу знатно дубле у прош-
лост, а последние Koje je оставно ннсу мале. Докуменат je, найме, до-
спео у архив Светог Павла свакако пре 1744, где га je нашао веп В. Г.
Барски.20 У непознатим околностима помен Есфигмена био je у н>ему
намерно иструган,21 што je омогупило да се повела Михаила УШ ка-
снще сматра неправом Светог Павла. Треба због тога помтшьати да je
н>ен податак да манастир слави Сретен>е утицао на предан>е да je Haj-
старща црква Светог Павла, Kojy je подигао веп оснивач, била посве-
пена овом празнику. Према Барском, то je био oHaj параклис Kojn се у
комплексу старог католикона налазио са северне стране олтарског про
стора.22 Средином XIX века старешине Светог Павла до темел>а су по-
рушиле ову 3HanajHy целину, а нови храм посветиле Сретен>у, образ-
ложивши промену желом да се главжу цркви врати првобитна деди-
кацща.23
На живот Светог Павла у првим деценщама XIV века односи се
више докумената различитог характера. У литератури je оставила трага
пре свега вест да je, према jeflHoj хрисовули Аддроника II из августа
1302, залаган>ем крал>а Cpönje посед Ксиропотама био знатно уман>ен
у корнет малог манастира Светог Павла.24 Низ неприхватливих дипло-
матичких особина и више неспретно повезаних вести, са анахронизмима
Koje открива, на пример, помен Симонопетре, омогупили су да ce у OBoj
исправи препозна фалсификат из знатно познще исторще Ксиропотама.25
Насупрот томе, занимл>ива посланица Атанасща I са почетка XIV в.
поуздано сведочи о приликама на CeeToj Гори после напада каталан
ских HajaMHHKa.26 Писмо je упупено, вида се из уводног дела, монасима
и Д. Анастасиевич, Есфигменские акты царя Душана, Serainarium Kondakovia-

num 10 (1938) 60 и д.
>* Ев.юшос Ашойав.шшис, нав. дело, 679. Пре Анастаси)евипа сумн>у да je по
вела издата Светом Павлу израэио je ведано F. Dölger, Regetten der Kaiserurkunden
des Oströmischen Reiches, 4, München 1932, 34. Заюьучак да припада Есфигмену ка-
craje npaxBaTajy /. Lefort, Actes de Esphigménou, Paris 1973, 60—61, и F. Dölger — P.
Wirth, Regesten der Kaiserurkunden des Oströmischen Reiches von 565—1453, 3, Mün
chen 1977, 69.
20 В. Г. Барский, Второе посещение Святой Афонской Горы, С. Петербург
1887, 397.
21 Следепи Анастасщевипево тумачен*. Бинон je на оштеЬеном месту у пове-
вел.и успео да прочита име манастира Есфигмена — S. Binon, op. cit., 259.
22 В. Г. Барский, Второе посещение, 391.
23 У приказу овог раздобл>а, обележеног низом фалсификата на Светс-j Гори
и посебно у Светом Павлу, Бинон критички разматра наведени поступак манастирске
управе и иза пега види настсуан* да се избришу трагови ерпске власти (5. Binon, op.
cit., 202; уп. такоЬе G. Millet, J. Pargoire, L. Petit, Recueil des inscriptions chrétiennes du
Mont Athos, Paris 1904, 144.
2« Actes de Xéropotamou, 234—235.
И 5. Binon, op. cit., 115—133, 290; Actes de Xéropotamou, 231—233.
« V. Laurent, Xéropotamou, 285—286; Actes de Xéropotamou, 239—241 ; V. Lau
rent, Les regestes des actes du Patriarcat de Constantinople, vol. I, Les actes des patriar
ches, facs. IV, Les regestes de 1208 à 1309, Paris 1971, 434—435.
Обнова манастира Светог Павла у XIV веку 211
Светог Павла (toîç . . . 'АукшхиХЁтац èv Kupt<¡> йуа7П}то%),27 док се недо

вольно jacHa адреса односн на стари Ксиропотам (yp&Vjia toîç èv тф
Етдеотсотосдо тф IlotXattö 7tpoç ты (sic) *A6(o тсХоит^егаоч tôç SiaTpißdü;).28
Патрщарх je позвао монахе да се врате старом начину живота Kojn више
не следе, mroBapajyhn се да после упада непрщател>а HeMajy услова за
боравак у старом месту. Тако се сада виде по градовима и селима, где
nocehyjy световне луде, па чак и жене, а некада су се — подсепао их je
васеленски поглавар — окруживали xpajaoM усамл>еношЬу, због чега
им се и сам дивио.29
За питаае xoje се овде разматра чини нам се значаjним да патри-
japxoßa посланица не каже да поменути монаси npnnaflajy манасширу
Светог Павла. Она их назива Светопавллнима, што je могло да има
и друго значение, и истиче н>ихов некадаппьи живот у Kpajftoj пову-
чености. У околини старог манастира било je испосничких станишта
за Koje би пре можда требало везати речи из посланице. У житщу стар
ца Исаще onHcyje се н>егов боравак средином XIV века у йусшиъи Све
тог Павла30 у Kojoj В. Мошин вида познату испосницу у близини мана
стира и, према предавьу, место молитве самог н>еговог оснивача и дру
гих отшелника.31 Ову неприступачну пепину недалеко од Светог Павла,
на CTpMoj стени изнад морске обале, onncyje веп Барски као пештеру са
малом келщом и БогородачиноМ црквом у H>oj.32 По свему судеЬи, по
сланица патрщарха Атанасща се бар jcmœM делом а можда и у целини
односила на монахе ко)Я су усамл>енички живели у испосницама расутим
у овом xpajy.
У акту прота Исака из 1316, KojnM се решава спор измену манастира
Есфигмена и Ватопеда, у прегледу потписаних личности у изводу Г.
Смирнакиса, наведен je и представник Светог Павла.33 Н>егова nojaea
HHje била предмет посебне пажвье приликом разматран>а и иначе сло-
жених односа измену сачуваних оригинала и преписа овог документа,34
али je изражена сумн>а да се Смирнакис у свом делу послужио изворним
примерцима.33 Н>егово издан*, найме, помшье и представнике мана
стира Kojnx у осталим верзщама нема и свакако изисоде да се утврда
када су они придружени осталим. Оба оригинална акта данас су у за-
врпшом делу оштепена, тако да нщедан не доноси сва имена особа
27 V. Laurent, Xéropotamou, 285.

2» Ibidem.
2» Ibidem, 285—286.
30 Ъ. Трифуновип, Писац и преводилац инок Исаща, Крушевац 1980, 72.
31 В. Мошин, Житие старца Исайи, игумена Русского монастыря на Афоне,
Сборник Русского археологического общества в Королевстве Югославии 3 (Белград
1940) 142.
32 В. Г. Барский, Второе посещение, 393.
33 Г. Смирнакис, ТЬ "Aywv "Opoç, Атина 1903, 85.
34 Очувана су два оригинала примерка овога акта, у Ватопеду и Зографу —
Actes d'Esphigraénou, éd. L. Petit et W. Regel, Виз. врем. XII, Приложение 1 (1906)
14—22; В. Мошин, Акта из светогорских архива, Споменик 91 (1939) 185—191; Actes
d'Esphigménou, éd. J. Lefort, Paris 1973, 83—95.
35 Actes d'Esphigménou, éd. /. Lefort, 84.
14*
Koje су се потписале.36 В. Мошин je при томе опазио да су у пажл>иво на-

чин>еном препису есфигменског игумана Теодорита са почетка прошлог
столепа, KojHM ce HajeepoeaTHnje користио и Смириакис, изоставлени
сви словенски потписи, а Ме1)у н>има и потпис хиландарског игумана и
jcacHHjer архиепископа Никодима.37 У Смирнакисовом издан»у ипак je
наведен представник Хиландара, али при Kpajy листе, где се помишу
манастири Kojnx у оштепеним оригиналима и копщама нема.38 Издавач
се, према томе, ослонио на препис Kojn je испустио словенске потписе,
а додао имена представника Хиландара, Зографа и неколико других
манастира, за Koja je мислио да су уништена. У таквим околностима,
иза личности из MHoro6pojmrx братстава и свештене управе у Kapejn,
на заднем месту, забележен je и представник Светог Павла. Вест да je
он тада суделовао у раду светогорског сабора нема, дакле, ослонца у
eepoflocTojHOM извору.
Знатно je jeflHOCTaBHHjn неспоразум са подацима Koje пружа запис
означен годином 1317. на jeднoм старом jeBaiu)efl>y из библиотеке Све
тог Павла.39 Белешку je средином прошлог века начинио познати фалси-
фикатор Константин Симонидис Kojn je оставио низ кривотворених дела,
укл>учу}упи и ктиторски натпис у параклису св. Ъор^а на ceeepHoj страни
манастирског бедеМа.40 Сасвим одре^ено и поуздано о Светом Павлу
сведочи jeflHHO акт прота Исака Кутлумушу из 1329, на KojH ce no3Heajy
познати описи н>еговог порушеног изгледа из овог доба.41 Многи од
часних манастира, чак и Hajeehnx и шцутледшдях — забележио je прот
— оронули су од времена или робован>а и варварских напада, а неки су
због немарности и похлепе оних kojh су се старали о н>има порушени
до темелл, тако да су постали „леш досп^ан суза боголубивих душа."
Такви су Свети Павле Ксиропотамски, Вулевтирща, Зиг, Колов и Пи
мен.42
Деценще Koje су уследиле представллле су за светогорско мона-
штво време поновног успона у коме се образовало више сасвим нових
братстава, али се манастири чще je жалocho ставе описао прот Исак
нису поново дигли. Судбину je иэбегао jeflHHO Свети Павле Kojn се об-
56 В. Мошин, Акти, 189—191; Actes d'Esphigménou, éd. J. Lefort, 93—95.

37 В. Мошин, Акти, 186; Теодоритов препис je, изгледа, загублен, а текст je
славно M. Гедеон у часопису 'EjocXnjawtCTUcí) iXrßtvi IX 13 (1889) 101 —104; передние
изводе доноси и Г. Смирнакис, нав. дело, 83—85.
38 Г. Смирнакис, нав. дело, 85.
39 S. Lambros, Catalogue of the Greek Manuscripts on Mount Athos, I, Cambridge
1895, 19.
40 У аутентичност записа посумььао je веп С. Ламброс, на нав. месту. О К. Си-
монидису и неговим фалсификатима на Ceeroj Гори обавештава А. Пайадойулос-Ке-
рамевс у предговору издан>а сликарског приручника Дионииуа из Фурне, 'Epimjveía
•rijç foypoufañfc tÎxvïjç, Ïx8. 'A. IIa7ra8o7roúXou-Kcpaui;, Петроград 1909, стр. «' и
д.; cf. /. Schmid, Lexikon für Theologie und Kirche, IX, 1937, col. 581—582; IX, 1964,*
col. 774 (са лит.); S. Binon, op. cit., 68, n. 16, где ce y наставку, 68—72, посебно говори
о делу Симонидиса у лажном приказиван>у прошлости Светог Павла, у време ма-
настирске обнове Kojy je предузео игуман Софрониос Калигас.
41 М. Гедеон, 'О "A&»ç. 'Avajxvôeii;, £уура<ра, тщчйащ, Kcdvaravrivo'jjroXiç
1885, 93.
« Actes de Kutlumus, éd. P. Lemerle, Paris 1945, 73.
новом ускоро уврстио у угледне атоске Манастире, а н>егови представ-

ници у исправима поново потписивали као сведоци. То je учинило да се
чланови Светог Павла jase каснще и у лажним документима, датованим
у период пре него што се манастир поново уздигао. Тако се у хрисовул>и
цара Душана Хиландару од 12. децембра 1347. и одлуци светогорског
сабора из истог месеца,43 а затим и у ¿yuiaHoeoj златопечатжу повел>и
од 26. априла 1348. cpehe име Пахомща на дужности игумана Светог
Павла.44 У низу неускла^ених података у овим исправама, начин>еним
доцнще, поред представника Светог Павла kojh свакако joui нще био
обновлен, помин»у се и старешине Дионисщата и Симонопетре, манас-
тирй Kojn у то време уопште нису послали.
У вези са стонским дохотком настала je и повел>а цара Уроша од
20. jyHa 1358 — везана, дакле, за време када je према jeflHoM 6pojy пи-
саца манастир Светог Павла eeh био предат новим ктиторима. Приход
Kojn су уживали монаси Светих архангела у Дерусалиму уступлен je,
мег)утим, Хиландару и Светом Павлу знатно доцшце и веп je К. тиречек,
уочивши више сумн>ивих елемената, дошао до закл>учка да ова исправа
нще BepoflocTojHa.4S
Парад., повел>а деспота 1ована Угл>еше из шездесетих година XIV
века, очувана само у преводу Kojn je оверио патрщарх Кирил Лукарис
1622/3, спомин>е манастир Светог Павла када говори о jeflHOM путу Kojn
долази èx той xùp rpTjyopíou xal xùp Aiovuo-£oi> xai той àyiou ПаиХои.46
Повел>а свакако садржи низ елемената аутентичног документа,47 али у
овом виду, само наведеним местом,48 никако не сведочи да je манастир
тада веп био обновлен.
У низу вести о судбини Светог Павла у раздобл»у од почетка XII до

последних деценща XIV столепа Hajeelto део, као што се види, не потиче
из BepoflocTojHHx извора или се неки документа — као повел>а Михаила
VIH — уопште не односе на oeaj Манастир. Штавише, ни ')ецюю сигурно
сведочанство о монасима Светог Павла, писмо KojHM се управо н>има
обратно цариградски патрщарх HHje, изгледа, било упупено братству
старог манастира, него келиотима размештеним у H>eroBoj околини, Kojn
су почетком XIV века напустили CBoja станишта због упада каталанских
HajaMHHKa. О самом манастиру говори }едяно акт прота Исака из 1329,
али га он спомин>е у рушевинама.
43 Actes de Chilandar, I, éd. L. Petit, Виз. врем. XVII, Приложение 1 (1911) 284—
287; П, éd. L. Petit — В. Korablev, Виз. врем. XIX, Приложение 1 (1915) 489-^93; уп.
В. Мошин, Акти, 223, нап. 11.
*« Ibidem, I, 287—292; П, 501—505.
45 F. Miklosich, Monumenta serbica, spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii,
Viennae 1858, 167; K. Jireiek, Dohodak stonski koji su DubrovCani davali srpskomc ma-
nastiru sv. Arhangjela Mihajla u Jerusalimu i povelje o njemu cara UroSa (1358) i canee
Mare (1479), Festschrift für Jagié, Berlin 1908, 531 —536. Време када je настала и раз-
логе због KojHX je начищена ова исправа уверл>иво je одредила M. IKueojumeuh, Свето-
горци и стонски доходак, ЗРВИ 22 (1983) 165—203.
47 Г. Осшроюрски, Серска облает после Душанове смрти, Београд 1965, 112,
н. 35.
Сасвим je, дакле, оправдано мипиьеое да je манастир Светог Павла

рано почео да опада, можда веп почетком XII века, када су забележени
н>егови последил трагови. Изнена1)у)е зато да доста широк круг извора,
чак врло различитог порекла, нще утицао да се створи представа о не-
прекинутом животу Светог Павла, особито када се има у виду да ни по-
узданост свих наво^ених података нще била оспоравана. У сваком слу-
4ajy, чиаеница да се током пуна два и по столеЬа н>егови представници
нису Завили ни у je,0Hoj исправи, иако je документе често оверавао велики
6poj особа, говори да манастир HHje учествовао у jaBHO-правном животу
светогорске 3aje,0HHne. У Toj светлости, речи прота Исака о изгледу Све
тог Павла и неколико других манастира сигурно нису биле сликовита
фигура у опису Свете Горе чще je установе он као старешина желео да
унапреди, него приказ тешке стварности jeflHor 6poja старих обитава-
лишта на Атосу.
Обнова Светог Павла Kojy су предузели српски монаси неколико

деценща каснще морала je бити обимна, али сложена градител>ска це
лина, ако се изузму вредна запажан>а С. Бинона,49 joш HHje посебно ис-
тражена. Штавише, свестранще нще проучена ни сама манастирска по
веет, а драгоцени фонд уметничких дела готово сасвим je необра^ен.
Због тога нще необично да у низу 3Ha4ajHHX питаша нще довол>но раз-
jannbCHO ни када су нови ктитори преузели манастир Светог Павла и
почели аегову обнову. Сам докуменат KojHM je манастир предат мо-
насима из угледних властеоских породила нще сачуван. Нешто више
светла уносе jewmo исправе из каенщег времена KojHM ce yTBpl)yjy права
и поседи Светог Павла. Они се, найме, односе на н»егове везе са Ксиро-
потамом коме je манастир ранще припадао, а затим и са Дионисщатом
чща су се иман>а знатним делом граничила са аеговим, али нщедан од
писаца KojH су се бавили прошлошйу Светог Павла нще посебно проучио
хронологщу ових floraâja. Зато се, особито у CTapnjoj литератури, jaвл>a
шире колебан>е. Без посебних аргумената се, с jenne стране, наводи да
су Герасим Бранковип и Антонще Багаш стигли у Свету Гору joui за
владе цара Душана и затим добили манастир Светог Павла,50 а са друге
да су се настанили тек у годинама после косовске битке, када се ерпско
племство склан>ало на Атос,51 или чак почетком XV века када je васе-
л>енски патрщарх издао документе о поседима Светог Павла.5^ Hajeehn
6poj аутора, ипак, заступа миниьен>е да je Свети Павле прешао у руке
ерпских калуфера у годинама измену 1360. и 1365,53 у време управе прота
Дopoтeja кога спомшьу две познще исправе. Само jeflaH од истраживача
49 S. Binon, op. cit., 193 et passim.

50 77. Успенский, Первое путешествие в афонские монастыри и скиты, I, 2, Киев
1877, 15; Г. Смирнакис, нав. дело, 602.
51 Р. Гру]ип, Светогорски азили за ерпске владаоце и властелу после Косовске
битке, ГСНД XI (1931, o6j. 1932) 87—88.
52 V. Langlois, op. cit., 25.
53 К. Влахос, Света Гора, 68 (в. и 270, где je штампарском грешком наведено
„измену 1860. и 1870. или нешто пре тога"); X. КШенас, "Атгаута -ri èv 'Ayttj) "Opel
опрезно je забележио да je у хронологии ових збиван>а поуздана jeAHHo

горн>а граница и да су манастир нови ктитори преузели свакако пре 1385.
године, jep je тада веп властелин Никола Багаш, брат ктитора Арсенща
(Антони)а), даровао fteroBoj обител>и Богородицу Месонисиотису, како
се мисли, данашн>и манастир Мавриотису на обали Костурског je3epa.54
Ако се пажл>ивще размотри широко распространено уверене да
je манастир Светог Павла уступлен српским монасима joui шездесетих
година XIV века, yonaeajy се озбшьни разлози KojH томе противрече.
Предложено датован>е, найме, подразумева да се из првих деценща об
нове, све до 1385. године, юуе сачувала шфдна вест о животу манастира
и aeroBoj HOBoj управи, иако je по правилу управо први период дяза&а
био испун>ен HajeeilHM залаган>ем ктитора и оставл>ао трагове у разли-
читим говорима. Података нема ни у исправама Светог Павла ни у мно-
roöpojHHM другим списима Kojn говоре о обимним доградн>ама у поз-
натим старим манастирима и образован»у нових братстава на jyry. С
друге стране, низ докумената из последних година XIV и првих деценща
XV века сведочи о успону Светог Павла, прилозима Kojn пристижу са
разних страна и неспоразумима Kojn прате утвр1)иван>е права манастира
на поседе у aeroßoj околини. Врло je карактеристично у том смислу да
су два старца KpajeM XIV века — позвана да oöjacHe где су се налазиле
ме^е Koje су делиле иман>а измену манастира Дионисщата и Светог Пав
ла — говорила о границама земл>ишта Koje je дато Кир Дионисщу и по-
седима Kojn су припадали Ксиропотаму. У доба, дакле, када je монах
Дионисще, оснивач манастира kcjh je по н>ему добио име, требало да
обезбеди матерщални пoлoжaj окупл>еног братства, власник суседног
землишта био je Ксиропотам, што говори да манастир Светог Павла
joui HHje био обновлен.55 Haj3aA, из познщег времена, а не из седме де-
ценще потичу и преписи исправа Koje су нове старешине придружиле ар
хиву свога манастира као доказ о поседима у jyжнoM делу полуострва,56
у намери да старим документима потврде иегова права.
lepà *a8i8pú|juxTa, Атина 1935, 573; S. Binon, op. cit., 185, 260—261 et passim; Actes de
Xéropotamou, 13, 20; Г. Осшроюрски, Серска облает, 112; Actes de Dionysiou, éd. N.
Oikonomidès, Paris 1968, 5—6, n. 10; H. Мамалакис, T6 "Aywv "Opoç 8ià |¿¿aou tûv
atúvuv, Солун 1971, 124—125. Шире о уэроцима опададо светогорских келща и
н>иховом уступан>у новим манастирима, где je посебно образна и судбина Светог
Павла, в. М. Живо/иновип, Светогорске келще и пирговн у среднем веку, Београд
1972, 33—56, 66—67.
54 Д. Синдик, Српске повс.ъс у светогорском манастиру Светог Павла, Mis
cellanea VI (Београд 1978) 183 („што значи да je Hajucmije те године, а можда и Kojy
годину paHuje, манастир Св. Павла вей био основан").
55 Акт прота Генадща из октобра 1400 — К. В.ш.хос, XpovoYpoapixi) xal
толоуросфьх^) loTOpla той 'Ayíou "Opouç "А6<о, .."Ayioç ПайХо?" ¿ Зт]ро7готац.1т1)? 9
(1958) 84 (= HcTopuja); cf. Actes de Dionysiou, 14, n. 48). Докуменат не наводи од-
ре!)ено на Koje се време односи н>ихово сведочен>е, али ce je.uair од поэваних стараца
ceha речи монаха Дионис^а да му je прот Дopoтej из Хиландара препустио одре!)ен
посед за koJh юце стигао да добще писмену потврду. Наведени исказ се, дакле, веро-
ватно олносио на Kpaj мандата прота Доротф Kojn се на челу Свете Горе задки пут
епомшье новембра 1366, а догов наследник Сава jae/ba jyna 1368 (Actes du Prôtaton,
D. Papachryssanthou, L'organisation centrale de l'Athos, 139).
56 Документа из 1010, 1016. и 1030. године, Koje je оверио солунски митро
полит Исидор Глава (измену 1379. и 1389/93) — S. Binon, op. cit., 197.
216 Г. СуботиИ
За утвр1)иван>е хронологще ових floral)aja свакако je од 3Ha4aja и

место Koje je дизан>е Светог Павла имало у животу дагових ктитора.
Занимл>ива личност монаха Герасима, старщег брата Вука БранковиЬа,
посебно je обращена у вези са подацима Koje je пружило пажл>ивще чи
таке натписа над гробом н»егове жене Делене и дмду кпери у храму ма-
настира Светог 1ована Претече на MeHtncejcKoj гори.57 Овде зато нще
потребан шири приказ н>еговог живота, али je неопходно да се учине
извесне напомене и у целини сагледа н>егова помоЬ светогорским ма-
настирима.
Господин Никола Радон>а, HajcTapHjn син севастократора Бранка
Младеновила, рано je напустио световни живот и као монах узео име
Роман, Koje je по честом oöiraajy почюьало истим словом као световно.
Вероватно у време док je joui са оцем био у Охриду, Радоаа се оженио
Деленом, сестром деспота 1ована Угл>еше и крал>а Вукашина чща je власт
вел средином столепа била везана за Прилеп.38 Тиме су две угледие ве-
ликашке породице у суседству, на прагу свог великог успона и дубоких
политичких промена у земл>и, ступиле у блиске сродничке односе.59
Судбина je, ме1)утим, CBojHM изненадним обртом потиснула у сенку н>и-
хову везу. СудеЬи по натпису из MeiuncejcKe горе, смрт je у одре^еном
часу однела све чланове породице младога Радонл. Нешто касшце,
н>ихове мошти су сахран>ене у манастиру Светог Дована,60 где je веро
ватно сам деспотов зет доградио капелу на спрату главног храма и по-
светио je св. Николи, заштитнику чще je хришпанско име носио поред
народног. Тада су свакако настале и зидне слике у унутрашн>ости малог
породичног мayзoлeja, обележене натписима са изузетним особинама
писма, истим Koje су одликовале и текст над гробом госпоже 1елене и
н>ене сестре .<я
Никола се после трагичних floraljaja повукао у манастир Хиландар.62
То je било HajKacHHje пред зиму 1364, jep се ускоро после тога jaeno као
монах. Негде почетком 1365, Радон>а-Роман je посетио мла1)у брапу
Гргура и Вука и замолио их да поклоне Хиландару део поседа из поро-
57 Г. СубоВкиН — С. Кисас, Надгробии натпис сестре деспота Лована Углеше

на MeHHKejcKoj гори, ЗРВИ XVI (1975) 161—179.
58 тедан требник из збирке С. Берковца преписан je у то време вероватно у
манастиру Трескавцу код Прилепа „при жупану Вукашину" — Lj. Kovaéevic, Nekoliko
srpskih natpisa i biljeiaka, Starine X (1878) 271; isti, Nekoliko priloga staroj srpskoj knji-
ievnosti, Starine X (1878) 274.
5» Г. СубошиН — С. Кисас, нав. дело, 174—175.
«о Исшо, 164.
«1 Исшо, 178—179, нап. 78.
62 Редослед збиван>а yica3yje на могупност да су чланови Радон>ине породице
умрли у време када je смрт у Серу задесила и цариградског патриарха Калиста са
више чланова нлгове пратн>е. Васел>енски поглавар je на двор царице Лелене дошао
у намери да се договори о измирен>у цркава и у пятаку je очигледно била епидемща
Koja je истовремено однела више живота. Ме1)утим, floral)aj je у Византии изазвао
подозривост. Неколико година xacirnje, у CBojHM сепан>има, JoeaH Кантакузин се ос-
врнуо на гласине Koje су кружиле, oflöauyjyhn сумле да je патриарх био отрован (Сап-
tacuzeni, Hist. IV, ed. Bonnae, 371). Боравак патриарха Калиста у Серу Hajnenihe се
Äaiyje у лето 1364, али ме je професор Б. Фер)анчип пр^ателски упознао са cbojhm
мвпиъекем, заснованим на вестима из je;me кратке хронике, да je стари патриарх
кренуо на пут spajeM )ула 1363. године. У исто време харала je куга у Албатуи и Дал
дичне баштине у Дреници.63 Роман je затим на двору у Приштини 11.

марта 1365. добио од цара Уроша и потврду дарованих иман>а.64
Стшедем околности, из следепих десетак година нису сачуване
вести о животу монаха Романа Kojn je пре 1376/7. примио велику схиму
и узео ново име Герасим.65 Извори су, као што je познато, омогупили да
се под наведеним именима поуздано препозна jeflHa личност, иако je
идентификаци^а дуго била прайена неспоразумима xoje je, поред осталог,
изазвала околност да je н>егов блиски сродник, Вуков син Гргур тако^е
примио постриг у CeeToj Гори и вероватно по узору на свог угледног
мацщи, Koja je претходне године избила у Трапезунту (К. Лречек, Исторща Срба, I,
Београд, 19522, 245), а 23. септембра 1363. покосила и кнеза Вчуислава Всцновипа
(Р. Михшьчик, Kpaj српског царства, Београд 1975, 63, нап. 163). Закл>учак професора
OepjaH4Hha да je васел>енски патрщарх умро августа 1363, ускоро по доласку у Сер,
чини хронолошки прихватл>ивом MoryhHOCT да je, по Кантакузину, „болеет од Koje
умирао свако ко je jy добио" била и узрок смрти деспотове сестре, госпоже Делене и
и н>ених кпери. Найме, след несрепних Aorahaja и време неопходно да се припреми
капела у MemKejcKoj гори, где je требало да се сахране н»ихова тела, говоре да су чла-
нови Радон>ине породице преминули пре 1364. Beh je изражена претпоставка да je том
приликом био подигнут нартекс са параклисом св. Николе на спрату, а затим и читав
простор украшен зидним сликама и исписан надгробии текст (Г. СубошиН — С. Ки-
сас, нав. дело, 178—179, нап. 78). Шире, дон>у временску границу ових радова Oflpehyje
повегьа манастиру Кутлумушу из 1358, где се Угллша потписао са титулом великог
Bojeofle (Б. Фер]анчиН, Деспота у Византии и jyжнocлoвeнcким земл>ама, Београд
1960, 172), а горн»упомен у натпису Радохне (Радоне) KojH ce HajKacHHje KpajeM 1364.
замонашио. Ипак, сликане параклиса св. Николе треба ставите у последил назначене
године, jep по свему судепи Упьеша нще paHuje стекао високо достсуанство деспота,
особито ако се има у виду да je тек смрпу мопног Всуислава BojHOBHha у jeceH 1363.
битно изменен однос унутрашн>их снага и омогупен нагли успон Мрвьавчевипа. У све
му, и под претпоставком да je капела у MeHHKejcKoj гори ранще била изгра1)ена, не-
опходне припреме и сликарски радови нису могли да буду обавл>ени у сасвим крат
ком року, због чега се н>ихово извоЬен* може датовати у пролепе или лето, а довр-
шетак целине HajxacHHje у jeceH 1364. Можда he предложена хронолог^а бити пот-
врЪена или исправлена у истраживан>има Koja joni пределов, посебно у радовима на
зидном сликарству Светог Дована Претече. Назначени временски оквири, према томе,
joni треба да се потврде. Утолико се с вепом опрезношпу мора указати на могуйност
да je у епидемщи Koja je у лето 1363. погодила серски двор умро и мали син деспота
JoeaHa Упьеше. На то, найме, као да ynyhyjy Кантакузинове речи да су после патри-
japxoee смрти у Сер приспели монаси из Hajynie,znnijHX братстава на Атосу с молбом
да им царица допусти да Калистово тело пренесу у Свету Гору. Лслена се с там iraje
сагласила и на свечан начин га je — посебно истиче Кантакузин — сахранила у кате-
драли серске митрополще (Cant., IV, 361—362). Познато je, мейутим, да млади Упъеша
Деспотовип почива у припрати главног хиландарског храма поред свога деде кесара
BojHXHe. Ако je деспотов ^едннац заиста умро у време заразе Koja je однела животе
патрщарха Калиста и одабраних чланова неговог клира, могли су тада хиландарски
монаси, KojH су свакако са осталима дошли у Сер, да преузму тело младог Угл>еше.
Сени свога сина у Хиландару деспот се последн>и пут поклонно у caMoj години ма-
ричке битке, када je посетив и даривао светогорска братства, молепи се за срепан
исход одлучу^уЛег сукоба са Турцима (Г. ОсШроюрски, нав. дело, 141).
63 С. НоваковиН, Законски споменици ерпских држава среднега века, Београд
1912, 442—444; Г. СубошиН — С. Кисас, нав. дело, 166—167.
«4 С. HoeaKoeuh, нав. дело, 441—442; Actes de Chilandar, H, 526—527. Повела
Гргура и Вука Бранковипа, на основу Koje je настала Урошева потврда, Kaomje je про-
ширена и у том виду je доспела до нас (уп. нап. 81), али се закл>учак у вези са временом
Радоаиног повлачена у Свету Гору заснива на датуму издаван>а Урошеве исправе
(11. март 1365), Koja je по cbojhm дипломатичким особинама сасвим поуздана.
65 С. НоваковиН, Законски споменици, 451—452.
стрица изабрао име Герасим.66 Недавно je, с друге стране, оспорено схва-
тале да je Радон>а-Герасим био иста особа са Радохном кога спомин>у
документа манастира Кутлумуша као свог дародавца и Николом Ра
дохном из натписа на MeHHKejcKoj гори, са образложен>ем да су у питан»у
два различита имена и да je, према томе, реч о различитим личности-
ма.67 Питан>е нще jcoHOCTaBHO и захтевало би се да шире испита онома-
стичка rpaíja ове врете, као и начин на Kojn ce у H>oj jae^jy облици са
сродним завршецима. У поменицима и другим изворима сачувано je
више варщаната овог имена: Радон, Радона, Радон>, Радонл, Радохна,
Радохнл.68 IlpHnpeMajyhH CBoje издание ерпских поменика, С. НоваковиЬ je
ме1)у примерима разних дщалекатских nojaaa истакао управо варианте
Радона и Радохна.^ Професор П. Ивип ми je л>убазно изложио CBoje
мишл>ен>е да су имена Радоаа и Радохна у начелу различита, али да je
Moryhe да су и у наведеним видовима означавала исту личност.70 CeojoM
филолошком страном питание свакако не припада области KojoM се ба-
вимо и непемо се на н>ему задржавати. Можда треба скренути пажн>у
)едино на извесну сличност измену начина на Kojn се помин>у Радохна-
-Радонл Бранковил и властелин Вукосав (Вукослав) Тепчип у Босни,
кога познщи документи — у одмаклим годинама, када je порасла н>е-
гова моп — Ha3HBajy Byчином.71 С обзиром да се име Радохна налази у
донекле сличном односу према облику Радонл, Kojn изражава зрелост,
можда се и име HajcTapnjer Бранковипа — сачувано само у грчким из
ворима — у младости jaвл>aлo као 'PaSôxvaç, а каенще, KpajeM XIV
столепа, као 'Pa8ó)via72 и Радони.'з
Мшшьеве да je господин Никола Радохна био истоветан са Радо-
н>оМ-Герасимом74 посредно noTBprjyjy и документа манастира Кутлу
муша. Познати тестаМента игумана Харитона из 1370. посебно истичу
66 Г. СубошиН — С. Кисас, нав. дело, 165—169 (са прегледом старике литерату

ре). На неспоразуме Koju се и данас због недово.ъне обавештености jaejba ¡y у вези са
идентификациям монаха Герасима овде се неЛе посебно скретати пажн>а.
*7 С. Mmguh, Нуpal) Остоуша и Никола Радохна, Чрте и резе. Фрагмента ста-
рог именика, Београд 1981, 108—112.
« С. НоваковиЛ, Српски поменици XV—XVIII века, ГСУД XLII (1875) 93—94;
М. ГрковиН, Речник личних имена код Срба, Београд 1976 (са литературом).
*' С. НоваковиЛ, Српски поменици, 36—37.
70 Професору П. Ивипу и овом приликом топло захвал^ем на обавештен>у. —
Наша напомена да облик Радохна представлю грчку транскршщщу имена Радон»а
(Г. СубошиН — С. Кисас, нав. дело, 164—165) raje тачна, jep je и српски м изворима
познато име Радохна, а у каснищм грчким актима се и Радон>а Бранковип jaB-ъа као
'PaScôvuxç — К. Влахос, Исторща, 73.
71 На карактеристичну промену овог имена прщатеъеки ми je указао професор
М. Благсдевип Kojn се иначе на личности Вукосава — Вукослава — Вучине Тепчипа
посебно задржао у своме раду Босанско Заврпце, ЗФФ XIV 1 (1979) 132—133, нап.
14; 136, нап. 28 (где се наводе и многобрсуни извори Kojn недвосмислено говоре да
je у питан>у била иста особа).
72 Г. СубошиН — С. Кисас, нав. дело, 164.
73 К. Влахос, Исторща, 73; Д. Синдик, Српске повс.ъс, 188.
74 У приказу рада Р. temerle — V. Solovjev, Trois chartes des souverains serbes
conservées au monastère de Kutlumus, Annales de l'Institut Kondakov X (1939) 129—146;
M. ПурковиН je први идентификовао Радохну из Харитоновог тестамента са Радонюм,
братом Вука Бранковипа (ГСНД XXI, 1940, 176—177); исто мишл>ен>е je изразио и
Г. Осшроюрски, нав. дело, 112.
српске дародавце, и то цара Стефана, монахин>у .Гелисавету, деспота

1ована Угл>ешу, аеговог „оца" кесара (BojnxHy), Вука Бранковипа и
Радохну.75 Уз владара и велможе, KojH су CBojoM влашпу или територщама
били везани за Свету Гору, од личности са стране наведен je Зедино
Вук, и то непосредно уз Радохну. Он се овде nojaeno као ктитор, што je
постао HajeepoBaTHHje по жел>и Герасима-Радон>е. И пре тога, Гргур и
Вук су CBoje поседе у Дреници приложили манастиру Хиландару на
Молбу HajcTapnjer брата Kojn je живео на Атосу.76 Разумливо je, с друге
стране, због чега je Радоша у кутлумушким списима споменут под мир
ским, а не под духовним именом, иако je у то време био познат на CeeToj
Гори као монах. Игуман Харитон je тада преговорао са влашким двором
о помойи Кутлумушу и подсепао Bojeofly на угледне ктиторе из про-
шлости свога братства, а н>их je, разуме се, требало навести под именима
забележеним у документима манастирског картулара и са титулама Koje
су носили.77
Као и у aiy4ajy других српских приложника, изузев Упгьеше, има-
н>а Koja je Кутлумуш стекао заслугом господина Радон>е данас нису по-
зната,78 али би се могла потражити Mefiy поседима Kojn су били пред
мет jeflHor дугог спора са манастиром Лавром.79 Пресуда из октобра
1386, KojoM je патриарх Нил распру окончао у корист Кутлумуша, каже
да су вьеговн монаси донели та те TtpaTTjpia ур*(А(лата oV ¿>v тр(6рхаа.\) та
хт7)(Аат«, Tà àizb eùepyeaiaç той ßao4Äio£ 2epp4aç хирой ZTe9<xvou èxsivou
xaî той 'PaSó^va xaî той Ssottotou ОйухХеат).80
Друге дародавце из Харитонове опоруке патрщархов акт HHje спо-
менуо, без сумнл због тога што се поклони ових особа нису односили
на спорна добра. Господин Вук je постао мецена кутлумушког братства
HajBepoBaTHHje тек после повлачен>а Hajcrapifjer брата у Свету Гору, дак-
ле, негде измейу пролепа 1365, када je 3ajeflHo са Гргуром даривао Хи-
ландар, и првог Харитоновог тестамента написаног у Кутлумушу пре
jeceHH 1 370.8 1 У CBojoj Tpehoj опоруци Kojy je саставио осам година доц-
ни]е — у измен>еним околностима, као угровлашки митрополит и све-
тогорски прот — Харитон ce cehao да му je noKojHa царица телисавета
помагала да откупи кутлумушке монахе Kojn су у разним приликама
падали у ропство безбожних муслимана и да му je Вук пружао помой
75 Actes de Kutlumus, éd. P. Lemerle, Paris 1945, 116, 120.

76 C. Hoeaxoeuh, Законски споменици, 442—444.
77 Actes de Kutlumus, 116, 120.
78 Ibidem, 112.
7» Ibidem, 142—143.
«о Ibidem, 144.
81 У вези са кастцим залаган>ем самога Вука, без брата Гргура, вероватно je
био и чудни склоп поменуте повел>е KojoM се Хиландару прилажу поседи у Дреници.
Найме, докуменат koj'h су 6paha Hajnpe 3ajejnio издала Вук je у jeflHOM делу проширио
и у ньему говорио само у CBoje име (наводеЬи и села Kojnx нема у потврди цара Уро-
ша), а на icpajy исправе се и сам потписао. Због тога даровницу у овом виду, уколико
je заиста у питан>у Вуково проширеае текста, треба датовати После Урошеве исправе
(К MoSin, Грамота Вука Бранковича с печатью деспота Иоанна Ангела Палеолога,
Polychronion, Festschrift F. Dölger zum 75. Geburtstag, Heidelberg 1966, 378—381; Г.
Cyöofüuh — С. Kucac, нав. дело, 166—167).
потребну за управланл манастиром.82 Као што се види, празнину у ве-

стима о монаху Роману-Герасиму и œroBoj улози у животу светогорске
3ajeflHHHe xpajeM шездесетих и почетком седаМдесетих година у oflpeí)eHoj
мери попун>ава помен Вука Бранковипа кр}И je noMoh указивао на молбу
свога брата. За Кутлумуш иначе нема података да су се Герасим и Вук
старали и каснще о аеговом братству, jep je заслугом игумана Хари-
тона оно ускоро доспело под високу заштиту влашких Bojeooa.
После прве посете Cpönjn 1365, када je са брапом приложив Хи-
ландару део породичне баштане, Радон>а je свакако путовао и следепих
година, посебно у Сер, где je н>егов манастир и сам уживао подршку
деспота тована Угл»еше xojH je последней пут обишао Хиландар и даро-
вао га готово уочи ceoje погибче 1371. Ме^утим, у дубоким променама
Koje су захватиле залете Свете Горе после маричке битке он je изгубио
драгоцени ослонац Kojn je имао у серском двору. Утолико je 3Ha4ajHHja
била наклоност Вука Бранковипа Kojy je подстицао н>егов брат. Haj-
crapnjH сачувани докуменат, из 1376/7, спомшье Радоньу са новим мо-
нашким именоМ Герасим и говори о H>eroBoj молби да се манастиру
додели )една кел^а у Скопл>у. Вук je тада поклонно Хиландару чувени
манастир св. Ъор^а Торга на Серави са свим н>еговим поседима и пра
вима.83
Pa3Boj прилика у Србщи утицао je да се Герасим све чешпе обра-
hao за noMoh и кнезу Лазару чща се моп уздизала. Не зна се да ли се он
први пут у Toj улози нашао на н>еговоМ двору када се прихватив да бра
ни права Хиландара на манастир Богородице Петрушке. Некадашн>и
метох очевидно je небригом хиландарских монаха пре тога доспео у теш-
ко стаае и одлуком цара Уроша био враЬен у власништво ктиторске по-
родице Вукославила, Koja га je подигла, али je Хиландар од кнеза Ла-
зара затражио да цареву одлуку измени.84 Занимл>иви caдpжaj и необич-
ни ток искрслог спора вишестрано je разматран у науци, а разлике Koje
су ce nojaBHne, особито у датован>у, yKa3yjy да he nojeflmfe н>егове стране
и дал>е бити предмет расправе. По мишл>ен>у А. Coлoвjeвa, cyhcH>e пред
патрщархом Jeфpeмoм одржано je о Спасов-дану jezwe од година из
мену 1376. и 1379.85 Основну хронолошку тешкойу чини у ствари пита
на када се са престола повукао патриарх 1ефрем, а на н>егово место
дошао Спиридон Kojn je потврдио донесену пресуду. Други аутори због
тога ове florafiaje ставл^у у 1379—1380.86 или се определэду само за
82 Actes de Kutlumus, 136.

83 С. НоваковиЬ, Законски споменнци, 451 —452; В. Мошин, Грамотите на ма-
настирот св. Георги-Горг Скопски, Споменици за средновековната и поиовата исто-
рща на Македонка. I, CKonje 1975, 239—241.
84 А. Соловьев, Ледно су1)ен>е из доба кнеза Лазара, Архив за правне и друштвене
науке XVIII (XXV) 3 (1929) 190.
« Исшо, 193.
86 Р. Михалчик, Прилог српском дипломатару. Даровнице властеоске породице
Вукославип, Историйки гласник 1—2 (1976) 101 —102 (где je издат и потпун текст
пове.ъе, 10+—105). Ф. Баришип прихвата мишл>ен>е Соловьева да je су1)ен>е било изме
ну 1376. и 1379, али Спиридонову и Лазареву потврду дагузе „BajpaHHje око 1380" —
Ф. БаришиН, О повел>ама кнеза Лазара и патриарха Спиридона, Споменица Георпуа
Острогорског, ЗФФ XII 1 (1974) 364.
1380. годину.87 Разуме се, сама по себи, година Герасимовог доласка на

суд нще од 3Ha4aja за питаше icoje се овде разматра, тим пре што ни н>е-
гово заузиман>е за стари хиландарски метох — и поред високог угледа
Kojn je уживао — нще имало успеха: Богородичин манастир у Jlenijy
конечно je одузет од Хиландара и враЬен властелину Црепу Вукославипу.
Али управо у то време Хиландару су на заузиман>е кир Герасима изда-
вани и други документа, па je неизвесно да ли je он због ових послова
OflBojeHO долазио у Србщу.
На молбу Герасима Бранковипа, Kojn ce nojaBHO у име игумана
Неофита и хиландарског братства, кнез Лазар je 1379/80. доделио ма-
HacTHpcKoj болници поседе и годишн>и доходах од сто унчи сребра.88
Кнежева повела и патрщархова потврда носе при томе индикт 2, Kojn
je одговарао npeTXOflHoj, а не назначенс-j 6888 (1379/80) години.89 то
питаде боравка монаха Герасима у Србщи чини joui сложенщим: неиз
весно je, найме, да ли je пресуда патрщарха Дефрема у спору измену Хи
ландара и властелина Црепа, Kojy су затам потврдили новоизабрани
патрщарх Спиридон и кнез Лазар, донесена исте године када je Герасим
добио даровну повел»у за хиландарску болницу. Уколико због ових по
слова нще у два маха долазио,90 Герасим се тада свакако дуже задржао
у земл>и, jep je у ме^увремену дошло до промене на духовном престолу.
Из архива манастира Лавре чще ризнице joui noceflyjy недовол»но
истражену rparjy за нашу прошлост недавно je об&ыьена непозната по-
87 OcnaibajyhH се на помене хиландарских игумана овог времена, М. Пурковип

je дошао до заюьучка да je jewmo Moryha 1 380. година, када je Спасов-дан био 3. Maja,
и да се ускоро после тога повукао патрщарх Лефрем, а на н>егово место дошао Спи
ридон (В. Мошин — М. Пурковип, Хиландарски игумани средн>ега века, Скопье 1940,
81—82). Ъ. PaflojHHHh се нще сложно са наведеном хронологщом, CMaTpajyhH да су
nocTojana два игумана са именом Сава — први, пре игумана Неофита, ближе означен
као Големов брат, и други, после н>ега, некадапньи серски митрополит coja се са овим
зван>ем потписивао и петнаестак година каснще као хиландарски игуман; патрщарх
Спиридон je према томе — сматра Радощчип на основу киховог хронолошког од-
носа — био устоличен пре 1380. године — 73. Pagojmuh, Григорще из Горн>ака, Истс-
риски часопис Ш (1951 —1952) 87 и д. Насупрот томе, мишлевье да je Спиридон иза-
брая 1380. изразио je и В. Мошин, Кнез Лазар — самодржац, Багдада 147 (1971) 9, а
недавно и С. ЯирковиН у коментару српских повела манастира Лавре (Actes de Lavra,
ГУ, Paris 1982, 182). Нешто пре тога, цело питане поново je претресао, опширно из-
лажупн joni jeAHOM ceojy тезу, M. Пурковип, Српски патрщарси средлега века, Дисел-
дорф 1976, 104—111.
и С. НоваковиЬ, Законски споменици, 449—450.
*» Исто, 450. То je тако!)е утицало на заюьучке у вези са временом Спиридоновог
доласка на чело српске пркве; найме, искуство из визанпоске дипломатике чепше пру-
жа примере погрепше године, иего индикта (Ф. БаришиН, О повел>ама, 363), али не
треба испустити из вида ни мипиьевье Л>. Сгозановила да око 30% ознака индикта у
нашим изворима туе тачно — Jb. Ciuojaiioeuh, Стари српски записи и натписи, VI,
Београд — Сремски Карловци 1926, 197. Расправл>ан>е овог питан>а прате и чудне
недоследности: М. Пурковип сматра да je Спиридон изабран за патрщарха у лето
1380, а Лазареве дарявавье хиландарске болнице Aaiyje измену септембра и новембра
1379 (В. Мошин — М. Пурковип, Хиландарски игумани, 80, 82), иако je Спиридонова
потврда OAroBapajyher документа издата исте године на молбу кир Герасима KojH се
nojaBHO и пред патрщархом (L. Petit — В. Korablev, Actes de Chilandar, II, 539—540).
90 Лазарев докуменат о спору са властелином Црепом бележи да je кир Гера
сим дошао на суд патрщарха Дефрема у прапьи монаха Германа, крушевског еко-
нома Томе, Гервасща и других стараца, док даровнице xилaндapcкoj болници спомин>у
само монаха Герасима.
вела кнеза Лазара, xojy je „у племенитом граду Кознику" 8. августа 1381.

„преручио" логотет Новак.91 На молбу игумана и братства, кнез Ла-
зар и кнегин>а Милица даровали су Лаври приход од сто литара сребра
годиипье. Поклон je био врло велики, чак и у оквиру издашне помопи
Koja je указивана светогорским манастирима. Према С. ЪирковиЬу, то-
лико je вероватно износио доходак од Новог Брда Kojn je Лазар прило
жив Хиландару,92 што je у данапиьим мерама значило више од 33 ки-
лограма сребра или, у то доба, 800 венецианских дуката.93
Новооткривена повел>а Лаври начета je дуж целе леве стране вла-
гом, тако да на почетку сваког реда, према оцени издавача, недоспуе
10— 15 слова.94 Разумеваае целине тиме нще доведено у питана, али je
оштепен за нас занимл>иви податак да je тешкопе манастира пред кне-
зом у име игумана и братства Лавре изложио монах Герасим: Понкжс
придс к на/ик . . . кур Гирдоми и говори ни WT ч(к)етнеишаго игоулкнд ДДВрЬ-
скогд . . . тоу соуштих ч(к)стнснших инокк с(вс)тис ШБИТСИИ ДдВрИ . . ,95
До сада mije учин>ен noxyuiaj да се ближе упозна личност кир Ге
расима о коме других података у документу нема. 1едино je П. Лемерл,
не бавепи се посебно просопографским питан>има српских докумената,
навео да je реч о монаху Лавре.96 Порег)ен>е наведеног места са поменом
кир Герасима из Хиландара у другим исправама овог времена noKa3yje
особиту сличност. У Лaзapeвoj повели хиландарс^ болници cTojn:
ПрНИДС ОуВО КК ГОСПОДКСТВИЮ МОШЮу ч(к)СТКН'ВИШИИ ВЬ ИНОКНХЬ Кур Г(рДСИЖЬ,97
у Спиридонове^ потврди ове исправе: по1ндс кк слгврешю ли чьстн-кишш
вь HHWKIHXK стдрць кур Прдсиль,98 а у даровници кнеза Стефана Лазаре
вича, кнегшье Милице и Вука: походи кь днгЪ нз Хмднддрд чкстн-кнши
вь инокохь стдрць кур Гюрдсиль."
Оштепено место у кнeжeвoj повел>и Лавре вероватно je, дакле,
садржало сличне изразе и oflroßapajyhe место могло je да гласи: Понкжс
ПрИДС К НЛМк [ч(к)СТН<киШНИ (В ИНОКОХК?)] Кур ГкрДСИ<ИЬ И ГОВОРИ НИ WT
ч(ь)стнсишдго игоудинд лдврьскогд [и wt вьскхь] тоу соуштих ч(ь)стн«»ших
инокк с(вс)ти( швитми Лаври . . .
Из нешто позшщих извора види се да je и због ман»е 3Ha4ajHHX по-
слова у Cp6njy долазио сам игуман Лавре или, уместо ibera, обичяо у
пральи одабраних стараца, бивши старешина братства.100 У OBoj при-
»i Actes de Lavra, IV (S. Cirkovii, Actes serbes), 184—185, pl. V; С. ПирковиН,

Две српске повеле за Лавру, Хиландарски зборник 5 (1983) 92—93, 96—98.
*2 Actes de Lavra, IV, 184; С. Ъирковик, Две српске повеле, 96—97.
»з Actes de Lavra, IV, 184—185; С. ПирковиЛ, Две српске повагье, 97.
94 С. НирковиЛ, Две српске повеле, 93.
»5 Исшо, 92—93.
»6 Actes de Lavra, IV (P. Lemerle, Chronologie de Lavra de 1204 à 1500) 47; због
тога je и y индексу монах Герасим означен као Лавранин.
97 С. HoeaKoeuh, Законски споменици, 449.
»8 Actes de Chilandar, II, 539.
99 С. HoeaKoeuh, Законски споменици, 458.
100 Actes de Lavra, IV, 182, 186, 190, 193, 194, 196. У низу од седам забележених
долазака представника Лавре у Србщу крадем XIV и првих деценща XV века само
je/шом (1394/5) raje се псуавио лично н>ен игуман или бивши игуман, него духовник
кир Теофан kcJh je на двор Лазаревипа донео писмо старешнне и братства — Д. Ана-
ciüacujeeuh, Српски архив Лавре Атонске, Споменик 56 (1922) 9—10; Actes de Lavra,
лици, ме^утим, дужност je била поверена само jeAHoj, свакако врло ути-
najHoj особи101 Koja се у Свету Гору вратила с великим поклоном. 1ед-
ноставни помен кир Герасима у повел>и манастиру Лаври открива исто
тако да je аегова nojaea била добро позната на двору кнеза Лазара.102
Због тога не треба сумн>ати да je и овде у питан>у био брат кнежевог
зета Вука. Код cboj'hx мопних сродника у земли управо je Герасим Бран-
ковиЬ увек одлазио сам, без других представника братства: све исправе
везане за аегове боравке у земл>и — сем потврде Црепу Koja га спомшье
у прапьи неколико монаха на суду патрщарха .Гефрема — истину да су
настале на молбу или ,,са саветом" игумана и братке Хиландара, али
говоре само о Герасимовом доласку на кнежев или патриархов двор.103
ИстовреМено, нщедна од сачуваних даровница кнеза Лазара и Вука
Бранковипа из овог доба iraje настала без непосредног залаган>а монаха
Герасима.
Из следепих година нема никаквих вести о кнежево] поМоЬи Хи-
ландару, а присуство Герасима Бранковипа манастиру забележено je
jeflHHO joui у jeceH 1382. на скупу Kojn je потврдио обавезу да се ктито-
рима сваке године држи помен на дан н>ихове смрти.104 Од двадесет и
пет истакнутих чланова хиландарског братства Kojn су поименично на-
ведени, старац Герасим je записан на дванаестом месту, после особа
са махом высоким титулама и дужностима Koje су оне рашф или у то
време обавл>але у манастиру.105 Уз име кир Герасима ни у oBoj при-
лици raje било назначено одре^ено зван>е и вероватно je да га он mije
ни имао.
Остало je незапажено да je „помен светих ктитора" саставл>ен 13.
новембра, на дан св. 1ована Златоустог Kojn je у CBojoj OcaMHaecToj хо-
милщи на Дела апостолска изложио основна схватам о правима кти
тора и посебно о дужности манастира да их помивьу. 106 Образовани хи-
ландарски оци добро су то знали када су сабор о овом осетливом пи-
тан>у — после колебан>а у братству и одступа&а од завета датих у про-
шлости — сазвали управо на празник св. .Гована Златоустог, угледног
IV, 186. Вероватно je у пятаку био исти Теофан Koja je доцтце — као игуман (1414/5)
и затим проигуман (1427. и после 1429) — долазио код деспота Стефана и Ъурфа (Ac
tes de Lavra, IV, 193, 194, 196). Тек знатно касту'е, готово пред пад Деспотовине, спо-
мян>у се у Смедереву угледни старци, а не саме старепгане манастира Лавре (uciüo,
198).
101 Богата фонд Лавре не бележи иначе у овим децешу'ама шцедног монаха са
именом Герасим, што jam више поткреговде уверена да он туе био сабрат овог ма
настира.
102 Као ни документа кнеза Лазара и патрщарха Спиридона, ни повел>а Лаври
не доноси никакав ближи податак о лечу. Само у повели Црепу, где се излаже сложена
исторща спора са Хиландаром, меТ)у монасима koJh су „стали на суд" пред патри-
japxoM, спомшье се Герасим као Вуков брат (А. Солов/ев, Дедно су^ен*, 190).
103 Actes de Chüandar, И, 528—529, 534—535, 539—542; С. НоваковиЛ, Закон-
ски споменици, 441—444, 449—452.
ю* V. Jagié, Tipik Romanov, Rukopis nekoc hilandarski, sada berlinski, Starine V
(1873) 5—6; Л. CmojaHoeuh, Записи, III, Београд 1905, 68—70, 6poj 5008.
105 V. Jagié, Tipik Romanov, 5; Jb. Cmojameuh, Записи, III, 69.
106 с. Троицки, Ктиторско право у Византщи и у HeMaftnUjcoj Сфщш, Глас
СКА CLVIU 86 (193Я 121.
тумана црквених прописа. Може се помишлъати, мада за то нема непо-

средних потврда, да je скуп одржан у припрати главне хиландарске црк-
ве, где су мег)у представама на неточном зиду видно место имале ретко
илустроване епизоде из живота чувеног литургичара.107
У низу разноврсних вести из Kpaja седамдесетих и почетка осам-
десетих година XIV века, последней помен монаха Герасима Hajnoy3-
дан^е сведочи да je он у то време joui био сабрат манастира Хиландара.
Када се деценщу касни)е Герасим Бранковип поново jaBHO у вези са хи-
ландарским пословима, околности су после косовске битке биле изме
няете, а н>егов пoлoжaj, по свему судспи, другачи^и. Око 1392, према je#-
Hoj HeflaTOBaHoj повели Стефана Лазаревипа, Герасим je дошао младо-
ме кнезу у пратаи неколико хиландарских калуфера с молбом да лихо-
вом манастиру поклони цркву Ваведен>а у Ибру, Kojy je пре тога због
невере одузео од властелина Обрада Драгославипа. На двору су се тада
нашли и чланови хиландарског братства: п(ихи>ди кк /мгЬ изк Хмаыдара
ч(ь)стн'кнши кк ннокшхк старцк кууь. Гкрасижк, и ск пимк чкетнн стадии Хман-
Да^кЦИ KVÇk IaKOBk И ПОП KVOk OlakBICT(tk и Оутнонк игоудш№ шрашкчкии.108
Герасим je, као што се види, стигао из Хиландара и н>егова nojaea
je посебно истакнута, али се само за flBojmry монаха у aeroBoj пратн>и,
JaKoea и попа Силвестра, изричито каже да су Хиландарци, чиме се
можда истиче одре^ена разлика и у односу на монаха Герасима. У то
време свакако je био обновлен манастир Светог Павла и природно je
претпоставити да je Герасим у н>ему боравио. „Келще герасимовске" у
Хиландару и виногради Kojn су им припадали epehy се, с друге стране,
joui 1411. у повели деспота Стефана,109 због чега се може узети да
их je Герасим задржао за ceoje потребе и после обнове Светог Павла,
можда и до CBoje смрти. У сваком onyHajy, он се старао о Хиландару
и почетком деведесетих година, али се тада, после низа путовала током
готово три деценще, први пут nojaBHo у друштву других монаха. После
тога су Хиландарци у Cpönjy одлазили сами. Чак ни позната повела
Вука БранковиЬа из новембра 1392, KojoM je обавештавао да je „сло
жно" мир с Турцима и на себе преузео обавезу да плапа данак за хилан
дарске метохе под влашпу нових господара, HHje настала посредством
Герасима, него jeflHor монаха из Хиландара.110 Колико знамо, он се
после тога nojaBHo у Србщи само joui jeflHOM, након Вукове смрти 6.
октобра 1397, када je дошао да н>егово тело однесе у Свету Гору.111
Изложене вести о старцу Герасиму и H.eroBoj улози у животу све-

тогорских братстава нимало не поткреплэду уверен>е да je обнова Све
тог Павла изведена веп шездесетих година XIV века, у време познатог
107 A. Xyngopoulos, Restitution et interpretation d'une fresque de Chilandar, Хи-

ландарски зборник 2 (1971) 93—98.
ios Actes de Chilandar, II, 69; С. НоваковиИ, Законней споменици, 458.
'09 Actes de Chilandar, II, 559.
11(> Ibidem, 550—551; С. НоваковиЛ, Законски споменици, 459—460. — Исправа
je издата 21. новембра, на празник Ваведен>а Богородице Kojn слави манастир Хилан-
дар.
m А. ИвиЛ, Родословие таблице ерпских динасща и властеле, Нови Сад 19283,
6; М. ДинчП, Облает БранковиЬа, Прилози ЮИФ XXVI 1—2 (1960) 18.
Обнова манастира Светог Павла у ХГУ веку 225
прота AopoTeja. Све до средине девете деценще нема нщедног знака да

се Герасим бринуо о н>ему као што je помагао Кутлумуш, Хиландар
и Лавру св. Атанасща. Нщедна од исправа, таког)е, не наговештава да
да je Свети Павле пре тога располагао у земли поседима какве je 1385.
стекао прилаган>ем манастира Богородице Месонисиотисе на Костур-
ском je3epy.112 Haj3afl, измену шездесетих и осамдесетих година XIV
века нема о Светом Павлу вести ни у другим светогорским актима, иако
га више пута, као што се видело, наводе лажни документи са датумима
из средине столепа.
Знатно ман>е je позната личност другог ктитора, монаха Антонща
Багаша чи|е високо порекло бележе позшуи извори. Према истражива-
н>има Ъ. Paдojичиha, Антонине je потицао из властеоске породице веза-
не за вран>ски Kpaj.11J Н>ен HajcTapHjn познати члан, кнез Балдовин до-
био je од Стефана Дечанског цркву св. Николе у Bpaiby, Kojy je Kacraje
са знатним н>еним поседима Хиландару даровао жупан Мал>ушат,Ч4
вероватно н>егов син.115 Приликом обнове цркве у Вран>у KpajeM прош-
лог столепа наЬене су три надгробие плоче са занимгьивим натписима,
али су на жалост у првом светском рату нестале, тако да се само на ос
нову paHHje об{авл>ених података могло закл>учити да су се две одно-
силе на кнеза Балдовина и вероватно н>егову жену, а трепа на н>иховог
унука Николу 4Hje je друго име (а зовом . . .) било веп тада уништено.
У питан.у je био можда Никола Балдовин Багаш, дародавац Светог Па
вла.116
Световна прошлост н>еговог брата, монаха Anroraja joui мавье je
позната, тако да нам raje сачувано ни н>егово мирско име. Пре обнове
Светог Павла кир Антоюуе je jenao време живео у Ватопеду где се ба-
вио прево!)ен>ем кн>ижевних дела са грчког. У jeflHOM кодексу Рилског
манастира из 1472/3. Владислав Граматик je на Kpajy списа Андрщанти
(О статуама) св. 1ована Златоустог забележио да je н»егов препис на
став по преводу „дивног кир Антонща" Kojn га je начинио за Никиту,
архи1)акона хвостанског митрополита Васшпуа.117 Дщак Владислав je
И* Jb. CüiojaHoeuh, Стари српски хрисовул>и, акти, биографще, летописи, ти-

шщи, поменици, записи и др., Споменик Ш (1890) 5, 32—33, 36; С. НоваковиЛ, Закон
ом споменици, 528—532; Д. Синдик, Српске повел*, 191—192, 193—196.
115 Ъ. PagojuHuh, Феудалиа породица Багаш из Вран>а (XIV и почетак XV века),
Вранлки гласник 1 (Вран* 1965) 19—23 ( - Кнлжевна збивала и стваран»а код Срба
у средаем веку и у турско доба, Нови Сад 1967, 153—157).
и* С. НоваковиЛ, Законски споменици, 413—416; A. Солов}ев, Повела крала
Душана о манастиру Св. Николе у Вран>и, Прилози ЮИФ VII (1927) 110—115. Уп.
Ъ. PagojuHuh, Црква Св. Николе у Вран,у, Старинар XIII (1938) 53—57.
115 С. НоваковиЛ, Законски споменици, 413; А. Соловьев, Повела, 107; Ъ. Ра-
gojuHuh, Феудална породица Багаш, 20.
11в Ъ. PagojuHuh, Црква Св. Николе, 62—68; исиш, Феудална породица Багаш,
20. М. Ласкарис je у Николи Балдовину Багашу видео жупана Николу куи je, према
Халкокондилу, од Душана добио облает измену Трикале и Костура (М. Lascarte, Ву-
zantinoserbica saeculi XIV. Deux chartes de Jean UroS, dernier Némanide (novembre
1372, indiction XI), Byzantion XXV—XXVII (1955—1957) 320. M. Ласкарис je намеравао
да посебно обради манастир Мавриотису н породицу Багаш, али то, на жалост,
ниje остварио.
117 Е. Спространов. Опис на ръкописите в Библиотеката при Рилския монастир,
София 1902, 56; Jb. Cmojaweuh, Записи, Ш, 146, 6poj 5572; В. Pagojmuh, Феудална по
родица Багаш, 21; Ъ. ТрифуновиН, Писац и преводилац инок Исаща, 22.
J5
свакако имао пред очима садржину неког записа када je читаво столеЬе
касыде, у „поткршъу" Скопске црне горе, знао да je Антонще био ученик
светогорског старца кир Генадща и радио у Ватопеду.118 на зажлучак
да je преводилац Антонов био иста личност са ктитором Светог Павла
ynyhyjy белешке преписивача Атанасща у рукопису Kojn садржи Поу-
чен>а Лефрема Сирина и житща Teoflocnja Великог и Григорща Омирит-
ског. Монах Атанасще их je преписао 1461/2. по жел>и игумана Светог
Павла, jepoMOHaxa Теофана и при томе забележио: СЭцв же нашел» и
ктиторе cerrare (H'kcTd сего kvo йндонТв вечнаа lUJMTW, иже прЛвсдс ейо
книге шт гръчкаго извода на сръвскы.119 Рукопис са преводима Антонща
Багаша очевидно се у то доба joui налазио у манастиру Светог Павла
Kojn je чувао успомену на свога ктитора.120
Време боравка монаха Антотуа у Ватопеду и затим н>еговог пре-
ласка у манастир toja je обновио са Герасимом Бранковипем не види
се из записа Владислава Граматика. Не зна се, найме, када се на челу
хвостанске enapxnje налазио митрополит Василще нити се у другим
изворима epehe личност архи1)акона Никите по 4Hjoj je жел>и монах
Антонще превео беседе тована Златоустог.
У манастиру Ватопеду, као и у Лаври, живело je у то доба више
ерпских монаха 4Hje се присуство од средине XIV века снажнще осепало
на CeeToj Гори. Насупрот схватан>у да je влхов пoлoжaj после Душанове
смрти ослабио, Г. Острогорски je показао да je yranaj ерпског елемента
на Атосу у време деспота кована Упьеше121 нарочито порастао и да су
по aeroBoj жел>и представници светогорског монаштва, мег)у KojnMa
je било HajBHUie Срба, учествовали у раду духовних и правосудних ор
гана у Серу.122 Тако се 1366, ме|)у члановима суда, монах Теодосще из
Ватопеда потписао ерпски.12* Он je, иначе, био врло yranajaH и нешто
KacHnje, 1369, када je на аегову молбу деспот поклонно Ватопеду го-
ДИШН.И доходак од 120 перпера на je3epy Пору.124 Као и Герасим Бран-
ковил на дворовима CBojnx ропака у Србщи, овде je Теодосще, а не игу-
ман, заступао ватопедско братство, иако ни он, као ни Герасим, нще
имао одре^ену фyнкциjy у манастиру нити чин jepoMOHaxa. У ово време,
Haj3afl, у библиотеке грчких манастира стекле су се многе словен-
ске кн>иге Koje су припадале ерпским монасима, а запажено je и да су
грчки документа у н>има та да прево^ени на ерпски.125 Ипак, од мно-
118 Е. Спространов, на нав. месту.

119 А. И. Яцимирский, Славянски рукописи Нямецкого монастыря в Молда
вии, Древности. Труды славянской коммиссии Императорского археологического
общества П 2 (Москва 1898) 49—SO, рукопис 6poj 69 (83); Jb. Ciûojanoeuh, Записи, 1, 98,
бр. 324 и 32S. Уп. Ъ. Pagoju4uh, Феудална породица Багаш, 21; В. ТрифуновиН, Писац
и преводилац инок Hcanja, 22.
120 Дело данас припада богатом фонду рукописа манастира Н>амца у Молдавии,
ме1)у ксуима je знатан 6poj ерпске редакций, а jeflâH део свакако потичс из Свете Горе,
као што сведоче записи са поменима манастира Ксенофона и Светог Павла — А. И.
Яцимирский, Славянски рукописи, 22, бр. 20 (82); 23, бр. 22 (17); 47, бр. 66 (33) и 71,
бр. 90 (52), а у Новом Н»амцу 97, бр. 21 (20) и 100, бр. 24 (19).
121 р. Осшроюреки, Серека облает, 115.
122 Исшо. 114—115.
i2' В. Машин, Житие старца Исайи, 137; Г. Осшроюреки, Серска облает, 114.
124 р, Осшроюреки, на нав. месту.
125 В. Машин, Житие старца Исайи, 137.
Обнова манастира Светог Павла у XTV веку 227
roöpojHHX дарова деспота Довода Углеше преостале повел* допушт^у

да се сагледа само маши вьихов део, као што се и за само нека од вье-
гових здавьа на CßeToj Гори данас поуздано зна.126 У Ватопеду, Kojn je
уживао вьегову посебну наклоност, деспот je подигао болницу,127 а за-
тим саградио и живописао параклис посвеЬен Светим бесребрницима.
Можда се вьима као заштитницима деспот обрапао за помоп и завето-
вао у данима када je болеет неумол>иво односила животе на серском
двору. Северно од улаза, Мали храм join чува н>егов портрет са моде-
лом гра^евине у руци, насликан приликом „обнове" фресака из н>еговог
доба.!28 Вероватно je у време дизавьа овог параклиса, KpajeM шездесе-
тих година XIV века, у Ватопеду на cbcJhm преводима радио и кир Ан-
тонще Багаш.
Живе&и повучено, AHTOHHje je оставио ман>е трагова у изворима од
Герасима Бранковипа чща ce nojaea чешЬе сретала, особито KpajeM осме
и почетком девете деценще. Зато je за утвр1}иван>е временских оквира у
KojHMa je предузета обнова Светог Павла од посебног 3Ha4aja да се на
скупу посвепеном помену манастирских ктитора — 13. новембра 1382 —
старац Герасим join налазио на списку хиландарског братства.
Предузете градителлке послове и развщан>е манастирске економще

у првим децешуама после обнове углавном осветаьав^у документи из-
давани у вези са споровима Kojn су пратили живот нове монашке за)ед-
нице. Они истовремено oncpHBajy и услове под KojnMa су Герасим и Ан-
TOHHje преузели манастир Светог Павла, што OMoryhyje и да се откло-
не извесни неспоразуми на Koje су се ославьали рани)и прикази овог раз-
добл>а.
Уговор KojHM je новим ктиторима уступлен манастир Светог Пав
ла не спомшье се у основним изворима Kojn о томе сведоче, у актима све-
тогорског прота Неофита и васел>енског патриарха MaTeja. У Hamoj
историографии рано je o6jaBn>eHa мла1)а од ¿otejy словенских верзща ис-
праве прота Неофита, на чщем je кра]у назначено да je издата новембра
1400.!29 Опширно и свакако поуздано — join за живота oöojime ерпских
монаха на чщу je молбу и настала — она nproca3yje прве кораке у обнови
Светог Павла, а затим и тешкоЬе Koje су манастир пратиле у односима
са братством Ксиропотама.
Више важних питан>а у вези са овим извором нще довол>но pa3jaiu-
н>ено, мада je запажено да je неправа прота Неофита сачувана и у ориги-
налжу, rp4Koj верзщи. Она je чак и o6jaen>eHa у мало познатоМ издан>у
самог манастира,1^ али, како нема завршетка и наведене године, углав
ном HHj'e довожена у везу са публикованим ерпским текстом. Недавна
истраживаша Д. Синдика у архиву Светог Павла открила су, с друге стра-
126 Г. Осшроюрски, Серска облает, 113—114.

128 в. ЪуриН, Фреске црквице Св. Бесребрника деспота Довела Упьеше у Вато
педу и аихов 3Ha4aj за испитиваае солунског порекла ресавског жнвопнеа, ЗРВИ 7
(1961) 125—130.
129 Jb. CtüojoMoeuh, Стари ерпски хрисовули, 49—50.
130 К. Влахос, Исторща, 73—76.
15»
228 Г. Суботил
не, и старщи српски препис истог акта, вероватно чах из времена када
je настао оригинал. ЬЬегово издана, допувьено на оште&енвм местима
деловима из paraje o6jaBJbeHC, мла^е варианте, пружа сада услове да се
yno3Hajy и изгубл>ене партще изворног грчког текста.131 Истина, доку
мента Светог Павла joui нису критички издати, али смо у могуЬяости
да пренесемо основну садржину ове важне исправе Koja се поре^ешем
не)еднако очуваних, cpehoM на различитим местима оштепених верзща,
сада открива у целини.132
Бираним рсчима, хвалепи благородно порекло двсцице српских
монаха (oî хата xóafiov eùyevèatxtoi. xai nepupavéoTarot àpôvreç), Kojn
cy ce одрекли cyjeTHor света и настанили y CeeToj Гори, акт прота Нео
фита Ka3yje да су се господа Герасим Радонл и Антошуе Багаш дого
ворила да сопственим средствима и трудом (èÇ oixeltov é£óowv xai
xótow)133 ocHyjy дом Бож]и за окушьаше, духовно уздизан>е и cnoKoj,
као и за вечни помен н>ихов и н>иховог рода (e£ç atwvíav xai íiTjvexrj
(xvr¡[ji7¡v aúxüv те xai tüv хата yévoç 7rp<xn)x6vTíov aÙTotç).134 Келща
Светог Павла Koja je од давнина била под управом царског манастира
Ксиропотама подстакла их je да у H>oj начине боравиште.135 Посветили
су joj сву бригу, унапредили je и подигли многа здан>а — свети и божан-
ски храм, око н>ега утвр1)ен>а и келще, затим винограде KojH се и сада
виде, вртове и све друго што je потребно. У жел>и да обезбеде оно што
je створено, юцчаснщи монаси Герасим и Радокьа замолили су изабране
из братства Ксиропотама да им и писмено потврде пуну слободу и власт,
тако да келщу Светог Павла држе докле у мопи буде и Tpajao н>и-
хов род, да господаре и влaдajy (йоте xaréêiv то p?j6cv xeXXÍov (jixpiç
Зы èxeïae r¡ toÚtoív tax^T) xai оЧахрату) yevéa, xai 8s<nro£eiv xai ápêtv)136,
да келщу HMajy као ceojy, florpaljyjy je и yHanpeljyjy, сами ce y &oj од-
Mapajy од труда и никада не буду потчюьени и узнемиравани од мона
ха Ксиропотама. .Гедино се не дозволава — Неофитова исправа паж-
л>иво преноси н>ихов услов — да се келща уступи неком цару или кнезу
KojH би био на власти или неком другом манастиру; уколико би пак мо-
131 Д. Синдик, Српске повсл>е, 187—191. Очигледно омашком овде je уз доку-

менат ставлена година 1409; у тексту се, иначе, као и у мла^ем препису Kojn je издао
Л>. CrojanoBHh, наводи година (?%6 (6909).
132 Иако српски преводи у цел и ни одговара)у грчком тексту, извесне разлике
ипак nocToje, али, с обзиром да не располажемо поузданим преписом грчке верзиле,
пре н>еног критичког издан>а не можемо бити сигурни да неке од разлика не потичу и
од начина на kojh je грчки докуменат оставлен. Основна садржнна акта овде се иэ-
лаже према rp4Koj верзи)'и Kojoj смо лужни да поклонимо eehe поверена него преводу.
Ледино се оштеГюни и нестали делови исправе допунэду српским преводима kojh су
сада уедини иэвор за реконструкции целине, а у напоменама се скрепе пажн»а само на
nojeoHHe разлике или облике, и то према старшем српском примерку kojh je Д. Синдик
оэначио као варианту А (Д. Синдик, Српске повелл, 188—191). — Рад je веН био пре-
дат у штампу када ми je, приликом боравка у Атини, колега Критон Хрисохоидис,
сарадник Центра за византщска истраживан>а, омогупио да видим снимке Неофитовог
акта и других исправа од знача] а за питаке обнове Светог Павла. flyryjeM му топлу
захвалност.
133 А: с-нлдати WT свмго нлгШл и трида (188).
134 К. Вшхос, Исторща, 73.
135 К. В шхос, Исторща, 73—74.
136 А: гако ш «ъашхЬпп (мч|нн«ю kmíio донд(Ж1 timo гркс'пш <ноцн> и дръжакнк^к
рода нладичьгтконатн н а,ид(а)тн (189).
наси били у оскудици да више не могу да je држе и надзиру, келща би се

сво]евол>но подредила манастиру Ксиропотаму. Али ако би после ду-
жег времена монаси Светог Павла хтели да позову себи за ктитора или
управителе некога цара или кнеза или кога од великих мопника, нека
им то буде допуштено. Тада je начин>ен и писмени споразум измену
ABejy страна xoje су, иначе, сматрале излишним да забележе све nojeflH-
ности. Чинило се, найме, напомтье Неофитов документ, сасвим недо-
личним да се келща, уколико не nocTojH нека потреба, преда коме дру
гом. »37
После вишс година (xpóvoi тф атс' èxeivou uu^vol),138 Ka3yje ce дал>е,
y HeKoj нужди, монаси Ксиропотама су се обратили кир Герасиму и
кир Антонщу с молбом да их помогну новцем. Пречасни старци, да би
joui више показали л>убав према н>има и учврстили оно што je пре тога
створено, благонаклоно су се одазвали и дали KcnponoTaMCKoj обител>и
сто унчи сребра. ЬЬихов договор писмено je потврдио и noKojHH прот
господин ôpoTej Kojn je био пре Неофита (етс' еуур»ры оЧхаи^ать тф
uapà той upo 7)(iüv èxcivou П рытой xupoü AcopoOéou).139
Током времена, ме1)утим, избиле су измену монаха Ксиропотама
и Светог Павла многе распре. Због тога су се старци Герасим и Анто-
нще упутили у Ксиропотам, посаветовали се и помирили са изабраним
и са свиМ другим у братству, а обема странама чинило се добрим да
буде присутан и прот, како договор и измирен>е не би били привремени.
Саслушавши обе стране — и оно што je било пре и оно што се тада де-
сило — прот je потврдио и наложио да се чува тражени и постигнута
Мир.140 Монасима из Светог Павла ксиропотамски манастир треба
да noKa3yje л>убав, да их дочеку^е, прима и изражава поштован>е, тако
да свакоме — било да од н>их стигне као прот или неки брат — на исти
начин пружи достсуан одмор. Исто тако и ономе Kojn из Ксиропотама
стигне у обител> Светог Павла треба да се укаже част Koje je достеган
као први н>ен брат. А ако би требало неко да узме pyj, луч или креч-
ни камен (otov pouSíou, SaSíou xal aтEapáY|Jlaтo<;),,41 то треба да доби)е
као и сви Светогорци. Кратко речено, два манастира у свему треба да
буду )едан, сем у сопственим стварима и правима. Монаси Светог Пав
ла не могу да се oflßoje од часног манастира Ксиропотама или да келэду
npeflajy у руке неком другом светогорском манастиру, него треба да
живе сами, слободно и самовласно. А ако би дошло, што се не жели,
до такве оскудице у добрима и л>удима да сами нису довол>ни и келщу
не могу више да издржава^у — ако би се братство свело на два-три мо
наха, немопна и лишена свега — онда би кели]а cbojom волом и без силе
са стране требало да се потчини Ксиропотаму. Уколико би две стране
учиниле преступ — Светопавл>ани се олифили од Ксиропотама или Кси-
ропотамци силом и влашпу нacтojaли да униште преосталу мaлoбpojнy
137 К. Влахос, Исторща, 74—75.

и8 Исшо, 75: А: л-Ьтк по см» н-кколнко (189).
и» Jfciüo.
но Исшо.
1*1 Исшо, 75—76. Значена последил речи се види из ерпског превода: kmkhTi
amàfk.
230 Г. СубопЛ
братщу Светог Павла142 — да навуку на себе, претио je прот, Ъощв

гнев и „да су проклети и од наше смерности и вечнс-j анатеми подврг-
нути."
Монаси су, иа)зад, дужни да одржава]у не само обител. Светог
Павла него и келщу архистратига са свим н>еним правима и Ме1}ама
Koje има као наследство joui од првих управл>ача Ксиропотама са бла-
гословом и „узаконением", као и Свету Ану, целу облает тог праведног
братства са признатим правима и Ме1)ама.143 Насил>а или узнемирава&а
не треба да буде ни са jeднe стране, како би се сви праведни подавили
пред Христовом милошЬу. Изложена посланица (и>тдддитмно< пиедни)
— истине се посебно — писана je и пре ове потврде и више пута давана
наведеним HajnacHnjHM Mel)y иноцима (Герасиму и AHTOHHjy), пред-
ставницима Светог Павла, да се код н>их чува са потписима и потвр-
дом Hajöo^HX из манастира Ксиропотама. Исправа je издата новембра,
осмог индикта, године 6909, а оригинал je имао и потписе (ил&ш п^ъво-
wbçwsho подписан?!), Kojn се овде наводе — прота Неофита и угледних
представника Ксиропотама, проигумана и .ajnceja свештеноинока Ге
расима, проигумана Терапона, проигумана Галактиона, еклисщ'арха До-
poTeja, проигумана Калиника, духовника Симеона, jepoMOHaxa Доатуа,
jepoMOHaxa JaKmrra, старца Теодосща и jepoMOHaxa Гаврила.144 Исправу
je оверио и епископ Jepncoca и Свете Горе Теодосще.145
Изворна, грчка верзща овог текста, Koja je изгубила CBoj последил
део са индиктом, годином и потписима, често се, итак, чак и данас146
ставл>а у 1392. годину, иако се она не jaвл>a ни у ртом препису. Не-
споразум je очигледно настао посредним путем. За време свога другог бо-
равка у Светом Павлу, П. Успенски се упознао са грчким докуМентима
и по н>има описао односе Светог Павла са Ксиропотамом, али mije имао
у рукама сам акт прота Неофита. О H>eroßoj садржини обавестио се из
сигилиона Koju je патрщарх MaTej издао 12. септембра 1403, наводепи да
je споразум измену ових братстава, после измирен>а, потврдио прот Нео
фит.147 Успенски je при томе н>егову исправу датовао у годину 1392, Koja
142 Исшо, 76. Преостали део текста на грчком je изгублен. — При превог)ен»у
и мейусобном поре1)ен>у грчке и дмзу ерпских верзща овог документа прщателски су
ми помогли Бил>ана JoBCinonnh-СтипчевиЛ, сарадник Археографског оле/ымьа Народне
библиотеке Србще, и Николаос Цицимелис, предавач Филозофског факултета у Бео-
граду. Срдачно им захвал^ем.
143 бцю кк сн/нк даъжн'Ье дркжатн н hi пвроузиати rano и от иочеаа С(вв)т(а)го
Павла «витЪак квлТю архистратига съ въгклж шправданш и ашгажи тое да доносить сТв,
н ико свое щгкдадитеам'к WT щ!кнм\ влад(ы)кк1 Знропота.иа Ск влагослова1бн(Тв)а«, ачцииданТе.ик
и оуэаконмнТвмк тождв н оу 0(в8)тоую йнноу пг/кд-кль вкСк праведный швнтван tor гк «уза
конена и люта гв/иоу — Д. Синдик, Српске повсле, 190— 191.
144 ИсШо, 191.
14' Исшо; уп. и Jb. Ciuojaiioeuh, Стари ерпски хрисовули, 50. У приказу дела С.
Бинона, где je скренуо пажн>у на ерпску верзщу овог акта, В. Лоран je омашком
иавео да се овде потписао епископ Jcpucoca и Свете Горе Гаврило; то je име jepoMO-
наха чщи се потпис налази испред »еговог (К Laurent, Xéropotamou, 282).
14* К. Хрисохоидис, 'Iepà Moví] 'Aylou IlaúXou. KotTâXo-yoç той áp/cíou, 2ú(i-
(XEixTtx 4 (1981) 267—268.
147 П. Успенский, Первое путешествие, 1/2, 1877, 15; J. Darrouzis, Les regestes
des actes des patriarches, VI, Paris 1979, 481.
je одговарала првом, врло кратком времену Неофитове управе Светом

Гором, jenjiHOM Koje je он знао.148 Други мандат овог прота, уосталом,
све до недавно нще био утвр^ен, тако да га нису забележили ни први,
иако исцрпни прегледи светогорских прота. 1 49 Годину 1 392. уз Неофитов
акт донео je затим у свом познатом делу и Г. Смирнакис,1'0 што je по-
себно утицало да се предложена хронологща шире прихвати. Ml Meíjy-
тим, В. Лоран je уочио да je грчки докуменат о односима измену Кси-
ропотама и Светог Павла публикован у cpncKoj верзщи у издашу Л>. Сто-
jaHOBHha и да н>егов индикт (8) не одговара години (6909). Поклонивши
поверена индикту, без посебних доказа, он je исправу датовао у новем-
бар 1399. 152 Независно од же га, изгледа, годину из ерпског документа
исправно je и Н. Икономидис, опазивши да се всп октобра 1400. на по-
лoжajy прота налазио Генадщ'е и да je, према томе, у питан>у био но-
вембар претходне године на Kojy ynyhyje и индикт.1" Парад., у поуз-
даном, последнем прегледу старешина Свете Горе, у 3HaTHoj мери осло-
н>еном и на нeoбjaвл>eнy гра1)у, за 1399. годину заложила се и Д. Папа-
хрисанту.1'4 Могли бисмо овде ]едшю да додамо да се грешка у години
свакако пецавила тек у ерпском преводу, а не приликом самог издаван>а
исправе на грчком — што се, наравно, чинило могуЬним, с обзиром на
искуство из византщеке дипломатике, где су чешпе биле грешке у го
дини него у индикту. Найме, слово H са 6pojHOM вредношпу 8 на Kpajy
године имало je сличай изглед и наглашену попречну црту као 0 (9),
због чега се лако могло заменити, нарочито ако вертикални потези при
писан>у нису били изразити. На Kpajy акта, према томе, cтajaлa je у ори
гиналу година ,ç%h, а не ,ç%9.
Уз прота Неофита на исправи се потписао и низ представника
Ксиропотама (въ в-ккы въмгдд скхраштн се, подписание н оу-вФрснТедж
ншшЧ пимнио, иж£ шт ^еропотамл иоуч'или),1" 4Hja су имена и дуж-
ности у досадаппод исторщи манастира махом остали непознати.156
14> П. Успенски, зачудо, ниje видео ни ерпске преводе Неофитовог акта са го-
дином и именима потписника, што би учинило излишним н>егов напор да време па-
станка тражи на друпу страни.
i*» V. Moiin, Svetogorski protat, Starine JAZU 43 (1951) 92; /. Darrouzès, Liste de
prôtes de l'Athos, Millénaire du Mont Athos 963—1963, Chevetogne 1963, 432.
im г. Смирнакис, нав. дело, 602. Извод из документа, kojh се овде доноси, го
тово истоветан цитату код Успенског, нще преузет из Неофитовог акта него из пот-
врде патрщарха MaTeja од 12. септембра 1403 (S. Binon, op. cit., 275—276). То говори
да вероватно ни он, као ни Успенски, mije имао у рукама исправу прота Неофита.
m S. Binon, op. cit., 271; У. Darrouzès, Liste des prôtes, 432.
152 V. Laurent, Xéropotamou, 282.
153 Actes de Dionysiou, 69. Неофит je изабран за прота измену jyHa и септембра
1398, а последки пут се спомин>е jaHyapa 1400.
154 Actes du Prôtaton, 140, п. 298.
155 Д. Синдик, Српске повела, 191. Епитет лоуч'илн, ако ce HMajy у виду друга
места где ce ja&n>a иста реч, гласно je у оригиналу <у*Р1ТО1 и подразумевав je истак-
нуте чланове братства — уп. и>т цжнткли лвуч'шн и вскх W ст(ммы ¿JfoonoT&tu (Д.
Синдик, Српске повс.ъс, 189) — tüv tt¡<; (xovrji; îyxp'tû>v roxvroe. той [iépoui; aûrîjç
(К. Влахос, McTopnja, 74); wt 0(вв)т(а)г« Швла «юуч'шнх кувк Герасили н курк ähtwnm
(Д. Синдик, Српске пове.ъе, 189) — tüv той 'Aytou ПаиХои tyxptTtov, той хирой Ге-
раа(;хои xaí той хирой 'Avrtavlou (К. Вмхос, Исторща, 75).
156 Actes de Xéropotamou, 18—19.
232 Г. Суботнп
Потписи Ксиропотамаца имали су овде посебну важност, с обзиром да

су посведочили споразум измену братстава управо на акту kojh je био
намешен Светом Павлу. гЬиховс потписе због тога нще пропустио да ис-
такне ни поменути сигилион патрщарха MaTeja када je пренео садржа]
договора пред протом Неофитом.157 Нще jacHo, ме|)утим, због чега се
уз остале истакнуте чланове обители нще потписао и сам игуман Кси-
ропотама, чще име, иначе, данас нще познато. Листа н>еговнх старешина
из последних деценща XIV века може се сада допунити новим подацима
и личностима: пре новембра 1399. на челу Ксиропотама били су Ге
расим, Терапон, Галактион и Калиник;158 у време издаван>а акта дуж-
ност flHoceja обавл>ао je проигуман Герасим, еклисщарх je био flopoTcj,159
а на пoлoжajy духовника се налазио Симеон. Исправа истовремено от-
крива да je 1399. епископски престо Jepncoca и Свете Горе држао Тео-
досще.160
Акт прота Неофита je, као што се види, требало да потврди права
Светог Павла на самосталност, и то у оквирима KojH су углавном били
одре^ени ранщим договорима. Ако се дословно узме излагайте доку
мента из 1399, нови ктитори Светог Павла Hajnpe су извели знатне гра-
дителэске послове, засадили виноград и башту, а манастир снабдели и
другим потребама и тек потом затражили од Ксиропотама да се забе-
леже №ихова права.161
Након извесног времена162 дошло je измену дъа'}у манастира и до
„наравнан>а" Koje je потврдио прот Дopoтej.• кир Герасим и кир Анто-
нще дали су тада Ксиропотаму сто унчи сребра да савлада извесне те-
шкоЬе у KojHMa се нашао. Haj3afl, после неких распри чщи caдpжaj нще
jacaH, издат je 1399. и акт Kojn су због сигурности163 потписали и Ксиро-
потамци, а прот сматрао упутним да пропрати и тешком клетвом Koja
би пала на прекршиоце н>егових одредаба.
Редослед издатих докумената, дакле, сасвим je jacaH, али се не види
да ли су наведени услови били утвр^ени веп приликом уступала келще
Светог Павла. Познще исправе, као што се из писама прота Неофита
1*7 /. Darrouzès, Les regestes des actes des patriarches, VI, 481.
158 До сада ce jeamto за Герасима и Галактиона знало да су били игумани, и
то пре 1400, односно 1407. године (Евлошос Курилас, Т6 xévrpov tûv *Наихаатйу, 6
Mixpèç "A8ojç той áy. Aiovuatou, 'Ауюретх^ ßißXto&Tjx'ri 19 (1954) 226; Actes de
Xéropotamou, 19).
159 Вероватно иста личност са flopoTejoM Исарисом из Ксиропотама, KojH се
споминье Maja 1407 (Actes de Xéropotamou, 213).
i*" Позната нам je н>егова овера Korraje jeflHor документа мелничког митропо
лита Митрофана, али без података када je начин>ена (/. Darrouzès, Les regestes, VI, 103).
161 К. Влахос, Историка, 74. О зависности Светог Павла од манастира Кси
ропотама у периоду измейу XI и XTV века изложена су, иначе, различита мишл>ен>а:
S. Binon, op. cit., 186—187; V. Laurent, Xéropotamou, 275; Actes de Xéropotamou, 10,
n. 42.
i«2 Као што je наведено (уп. стр. 229, нал. 138), речима xPovot ■ •• ow^vol y
crapHjoj cpncKoj верзищ одговара превод <vfeTH . . . нНжолико.
163 Пии ce cíe иггддднтеиное писдше н п^Ьжде сего поВтвф'ъждвншго и иодадв се
<иншг<1фн фечвнны<иь чьстн'Ьншнжк вк hhoivby> иже Светог» Швм пр-кдстатвиклл и по
тЫк стрдны тое (Д. Синдик, Српске повеял, 191).
и патриарха MaTeja види, давале су право српским монасима да мана-

стир држе докле год у мопи будс ,,н>ихов род." 'едино ако би се они на
шли у беди или би ce 6poj сман>ио тако да преостала 6paraja сама не би
више могла да упрашъа — обавезивао je договор — манастир би поново
морао да се подреди Ксиропотаму, а ни у ком случа]у не би смео да буде
предат HeKoj другс-j обител>и Свете Горе. Неофитов акт оставио je, ипак,
могупност да иноци Светог Павла после извесног времена, ако буду
хтели, позову за ктитора или управителе неког од царева или архоната.
Ту могупност учинили су актуелном све чешпи доласци српских велика-
ша Kojn су се пред турским надиран>ем повлачили или куповали адел-
фате у манастирима Свете Горе,164 а на мисао да се и цар може nojaeHTH
као ктитор и чак живети у н>ему подстакао je вероватно недавни боравак
екс-василевса Joeana Уроша Kojn je након турског поседаьа Тесал^е,
као монах тоасаф, избегао из свог манастира на Широкху стени у Ме-
теорима и до 1396. боравио у Ватопеду.165
Из последн>ег дела Неофитове исправе, сачуваног само у српском
преводу, ca3Haje се да je ктиторима Светог Павла била уступлена и ке-
jiuja архисшрашша {Михаила), као и цела обласш орашсшва Свеше Ане.Х66
С. Бинон je с правом истакао да нови ктитори нису добили само мана-
настир него и одре^ено землиште и права xoja су му припадала, али je
разочарано приметно да му документа Koje je прегледао не Ka3yjy ни-
шта.167 У време обнове Светог Павла била су на северу у успону три
млада братства xoja нису пружала изгледе да се н>егова иман>а yeehajy
на Toj страни, док je спор во1)ен са Дионисщатом показао да je посебне
напоре требало улагати да се сачува и оно што je манастир наследие
Поскуале су зато могупности jcoHHO на jyжнoM Kpajy. Древна Вулев-
тирща, почетком XI века jouj самостална обител», била je веп 1030. пот-
читьена Лаври, мада je нешто paHHje и сам прот Свете Горе HacTojao да
заштити н>ену независност. 168 У почетку, приметно je Бинон, Вулевтири-
je зависила од Ксиропотама или чак од Светог Павла, тако да су се 1010.
и сами Лаврани jaBHo одрекли намера да je придруже себи и сагласили да
се она, у aiy4ajy да опусти, врати Ксиропотаму.169 Отуда су, сматра Би
нон, и преписи старших ксиропотамских исправа KpajeM XIV века ове-
равани у HacTojaity старешина Светог Павла да се остваре некаданльа
права над поседима на jyry. 170 Али покуигащ нових ктитора, уколико су
уопште предузимани, нису имдли успеха.
Други грчки извори нису пружили могупност да се утврде поседи
Светог Павла на oBoj страни. Посебно je зато драгоцено сазнале да се
144 P. Гру]иН, Светогорски азили за ерпске владаоце и властелу после Косовске

битке, ГСНД XI (1931, o6j. 1932) 65—95; M. Живор/новиИ, Аделфати у Визанпуи и
cpeflibOBeKOBHoj Србщи, ЗРВИ XI (1968) 241—266.
les Actes de Dionysiou, 68 et pass.
166 Jb. Cíuojanoeuh, Стари ерпски хрисовул>и, 50; Д. Синдик, Српске повел>е, 191.
I«7 S. Binon, op. cit., 186.
168 M. Живо/иновиЛ, Светогорске кели^е и пиргови у среднем веку, Београд
1972, 26, 40—41 (са литературой).
16» 5. Binon, op. cit., 99—101, 186—187, 250—253.
по Ibidem, 187.
234 Г. СуботиЬ.
у н>еговим границама налазило братство Свете Ане.171 Сама вест, иако

први пут o6jaeJbeHa joui готово пре jeflHor столеЬа, остала je незапажена
због тога што ни у jczmoM од знача)ВИ]их радова о Светом Павлу српски
извори готово уопште нису коришпени.172 Неопходно je зато да се ис-
тражи crapnja повеет Свете Ане са келщама расутим по живописним
падинама Атоса, удал>еним само пола часа хода од Светог Павла, и
размотри нлхова веза са обновл>еним манастиром. Не треба, разуме се,
претпоставл>ати да су монаси тада били знатним делом ерпског порекла
као у Светом Павлу и другим 3ajeflHHoaMa у чщем их je саставу било
знатно у XV и XVI веку,173 али нам се сада чини разумгьивщом позшца
nojaea ерпских инока Kojn су се овде, под Атосом, бавили преписивач-
ким радом и оставили вредна дела на свом je3mcy.
Средином XVin века, onHcyjyhn начин живота и изглед Свете Ане,
Барски je забележио да скит припада Лаври св. Атанасща и да се мало
где може срести српски или Ьугарски калуфер.174 Време преласка ове за-
jeflHHue под окрил>е Hajeeher светогорског манастира захтева да се бриж-
л>иво испита пре свега архив Светог Павла. Ме1)у говорима Koje je на-
вео Успенски, вредна je пажн>е наредба Лавре flmeejy Свете Ане из 1 674,
KojoM се мним иноцима 3a6paH>yje да o6pal)yjy земл.у и raje пчеле, jep
то не одговара досто|анству ове монашке 3ajeflHime.175 Скит je, ме!)утим,
и пре тога био потчин>ен Лаври. HajcTapnjH помен Свете Ане — ако се
изузме фалсификована повела Андроника П176 — до сада je доносила
одлука сабора из 1574/5, забележена у аделфатариону манастира Лавре,
да се попу Теодосщу Србину уступи у CeeToj Ани келща Kojy je ранще
држао поп JaKOB.177 Из наведеног податка — садржина аделфатариона
у целини HHje oöjaBêHa — jacHo je да je Света Ана веп тада представляла
3ajeflHHuy више келща и да je била подрежена Лаври. С друге стране, мно-
roöpojHe каенще белешке у ерпским рукописима везаним за Свету Ану
о томе не говоре, а jeдaн запис у кн>изи 1ована Златоустог, преписашу
у Светом Павлу 1600/1, на први поглед yKa3yje да Света Ана у то
доба joui HHje била под влашпу Лавре. Белешка je, найме, начшъена у
I'1 У веродосто)ност овог дела текста (изгубл>еног у грчюу верзищ) не треба

сумкатн: исправе на ерпском, упоре1)ене са сачуваним, вепим делом изворног грчког
текста не OTKpHeajy разлике xoje би указивале да je нешто променяно или додато.
172 Податак Hiye промакао jejmHO В. Лорану, али му се наведено место — мож-
да и због оштепених суседних делова текста у мла!)ем препису ерпског превода кощ
je тада jeflHHH био об]авл>ен — учинило HejacmcM, па je напоменуо да се не види да ли
су кели)а архистратига (Михаила) и Света Ана припадале Светом Павлу или Ксиро-
потаму (F. Laurent, Xéropotamou, 282).
173 И. ЪуриН, Податак из 1444. о светогорском манастиру Каракалу, ЗФФ XIV
1 (1979) 211—218.
174 В. Г. Барский, Второе посещение, 44—46.
175 П. Успенский, Второе путешествие по Святой Горе Афонской ... в годы
1858, 1859 и 1861, и описание скитов афонских, Москва 1880, 337—338,478. Иноци у
скиту Свете Ане бавили су се преписиван>ем и повезивакем кн>ига, музиком (nojaibeM),
израдом кретова и напрсника у дуборезу, плетеном, везом, резан>ем печата за прос
фору итд. (В. Г. Барский, Второе посещение, 45).
•7« S. Binon, op. cit., 115—153, 239.
177 Е. Курилас, у ©pYjoxeimx-)) xal xPlarlavlKb iyxuxXortatSela, I, s. v. "A6<o<;,
Атина 1936, col. 552; 5. Binon, op. cit., 129.
-
Светсу Ани, у пиргу блюу мора,178 па би било природно претпоставити

да je скит, у чщем се саставу налазио пирг, припадао Светом Павлу,
због чега су се квоте Златоустог у н>ему користиле као манастирске. У
питан>у je, ме!)утим, био Пирг Kojn je припадао Новом скиту и ко]и je
по н>ему понео назив и Ехт^тт) той ГОруои: иако споменут као део Све
те Ане, Koja je у то време веп била под управом Лавре, Пирг je био у
саставу манастира Светог Павла за kojh je остао везан до данас. Из шире
3aje,znrane, дакле, Kojy je представляло братство Свете Ане, )ед.ан део
келща дошао je, изгледа, под власт Лавре, док je други — са Пиргом —
остао у границами Светог Павла.
Од записа у кн>игама преписиваним током следепих деценща179
вест да скит Свете Ане припада Лаври, колико знамо, изричито доноси
тек jeflHa белешка из 1668. године: jeeaHljeê из збирке манастира Мо-
раче довршио je тада у келщи св. Тюр1)а нл скыгв ммрскы, глагод'К/Ны
свггаа йнна, jepoMOHax Макарще по налогу игумана Светог Павла.180
Исти преписивач Maxapnje исписао je у OBoj келщи из 1675/6. }едао
jeвaнI)eл>e са апостолом, поново истичупи да je Лавра матични ма-
настир Свете Ане.181 Но, об]авл>ени и темел>но коментарисани извори
"» Jb. Ciuojameuh, Записи, I, 261, бр. 912 и бр. 913.

17' Ме1)у првима, белешка у jeflHOM требнику, тако1)е из некадаипье збирке Све
тог Павла, извештава да je прение довршен октобра 1607. у Ceeroj Гори у „скиту
лаврском." Загас, истина, не наводи KojH je скит у питан>у, али се вероватно односио
на Свету Ану — исто, I, 271, бр. 960; индекс (Ш, 422, s. v. Света Ана) noxasyje да je и
нздавач имао у виду скит Свете Ане.
im Исшо, I, 399, бр. 1635; IV, 176, бр. 6965 (исправка); В. ПешковиИ, Натписи и
записи у старим ерпским црквама, Старинар VI (1931) 80; В. Машин, Ъирилски руко
писи Морачког манастира, Исторщски записи XVII 3 (1960) 560.
181 Запис се налази у jeeaHt^by (данас у Бepлинcкoj библиотеки), али наводи
да су преписане две кн>иге (поред jeeaiu)eiba и апостол) — Jb. Cutojanoeuh, Стари ерпски
хрисовул>и, 210; исШи, Записи, I, 416, бр. 1714. — Поред рукописа чщи записи обавеш-
Taeajy да je Света Ана веп припадала Лаври, вредно je поменути — без намере да пре-
глед тиме буде потпун — и више других старших и мла1)их кн>ига Koje noKa3yjy живу
преписивачку и илуминаторску делатност у Скиту. Расодер Атанааце je у CeeToj Ани
исписао MHHej за април, а 1616/7. у jeAHoj келщи близу Светог Павла довршио, при
н>еговом игуману Внкентщу, и триод (Jb. Cutojanoeuh, Записи, I, 289, бр. 1044; 290,
бр. 1050 = Записи). Инок Михаило je 1627. у скиту Свете Ане преписао MHHej и пролог
за април {Д. Eoigauoeuh, Каталог пирилских рукописа манастира Хиландара, Београд
1978, 118—119. бр. 251 - Каталог), затим 1628/9. жница светих отаца, где се пот-
гасао као jepol)aKOH (Записи, 317, бр. 1201), а 1638, користега „доброизводну кн>игу"
старих ресавских „преводника", тако1)е у CeeToj Ани, и jeflaH апостол xojn je прило
жив Светом Павлу (П. Успенский, Первое путешествие, 1/2, 16; исШи, Второе путе
шествие, 337; Записи, 335—336, бр. 1308). Године 1630/1, jepoMOHax Хаци Jochó) на-
чинио je у скиту кожни повез мине]а из XIV века и пролога за новембар чи)к je текст
исписао расодер Лефтимще, познат по своме Богородичнику преписаном у Светом Ани
1640/1 (Записи, 344, бр. 1346), као и доцшцем раду у светопавловском скиту, у келщи
3BaHoj Comp — Каталог, 214, бр. 610; Записи, 392, бр. 1592 (TV, 171, бр. 6938); 393, бр.
1601; 398, бр. 1633 (IV, 175, бр. 6960). У „храму светог Преображеша" у CeeToj
Ани jepoMOHax Антошце je 1642/3. исписао Србл>ак (Каталог, 192, бр. 509), 1652. збор-
ник слова JoeaHa Златоустог и других отаца (Каталог, 160, бр. 411), 1654. Богородичник
(Записи, 375, бр. 1503), 1655/6. Лрусалимски типик (Каталог, 148, 6poj 376), 1656/7.
октоих (Каталог, 91—92, бр. 136), 1669/70. пролог (Записи, 403, бр. 1650) и 1674. ти
пик (Записи, 413, бр. 1699). У MaH>oj мери може се пратити рад jepol)aKOHa Пахомща
Влаха Kojn je у кели|и св. Онуфрща у CeeToj Ани 1647/8. преписивао Панагирик (Ка
талог, 185—186, бр. 487), тако1)е 1648. у келщи „Онуфрща Великог и Петра Атонског"
MHHej за септембар (Записи, 358, бр. 1423), а 1654. радио у Kapejn (Записи, 374—375,
236 Г. СуботиЬ
Светог Атанасща — до 1500 — HeMajy никаквих вести о CeeToj Ани,182

мада говоре о H>eroBoj вези са Вулевтнрщом, 183 а затим и са манастиром
Амалфитанаца Kojn je пред Kpaj ХШ столепа таког)е доспео под въегову
управу.184 Чудно je, у ствари, да велико братство, спретно ширепи CBojy
власт, HMje ранще и у целини овладало Светом Аном. У сваком сл)"фу,
пошто je уступлена уз манастир Kojn су обнавл>али Герасим БранковиЬ
и Антонов Багаш, она HHje ускоро прешла у руке друге, премда врло
угледне и мопне зajeдницe. То се, найме, свакако нще десило током XV
века, док je Свети Павле уживао заштиту породице Браяковип, чщу су
наклоност добро осепали и сами Лаврани.183
Света Ана се, дакле, колико данас знамо, први пут спомшъс KpajeM
XIV века, и то као обител> Koja je 3aje,OHO са Светим Павлом била пре-
дата н>еговим новим ктиторима.186 Дале истраживагье извора вероват-
но he pa3jacHHTH време, а можда и услове под KOjHMa je она дошла под
власт Hajeeher и HajyTimajHHjer светогорског братства. Тиме природне
везе инока из келща Свете Ане са манастиром Светог Павла нису биле
ослаблене. Кн>иге су често преписиване — то noKa3yjy и познщи записи
KojH Лавру спомижу као матнчни манастир — управо по жел>и старешина
Светог Павла, а понекад су и поклалане н>еговом братству, где су, као
и у многим стаништима Свете Ане, обитавали претежно српски монаси.
ЬЬихови рукописи, расути по CeeToj Гори, манастирима у земли и стра-
ним збиркама, тек oneKyjy да се проуче као целина 3Ha4ajHa како по сво-
jnM археографским тако и по уметничким вредностима.
Исправа прота Неофита KojoM су потвр^ена права и поседи Светог

Павла са наведеном келщом архистратига (Михаила) и братством Све
те Ане очигледно се новим ктиторима нще чинила доволно поузданом,
бр. 1502). Писмо и начин украшаван>а показуху да од Пахом1цеве руке потиче н не-
колико других рукописа на ксуима он нще оставио потпис — M. Xapucujaguc, Илуми-
нашца рукописа XVII века исписаних или набашъених на Ceeroj Гори за манастире у
српским землама, Хиландарски зборник 4 (1978) 186—187 (где се истиче íHanaj скита
Свете Ане као преписивачког и илуминаторског средишта). Деромонах Макарще je
1686. у Caeroj Ани довршио псалтир (Записи, 439, бр. 1857), затим исписао три MHHeja
за манастир Светог Павла (Записи, II, 418, бр. 4274), а 1701. и службу и похвално слово
св. Тюр|)у, Koje je приложив храму св. Тюр1)а, тако1)е у манастиру Светог Павла (Записи,
II, 1, бр. 2087). H&yiaa, у CaeToj Ани je живео и монах Самуил Бакачич из YKpajmie,
Kojn je xpajeM XVII века са грчког и руског превео више дела, веома цекених и прегшси-
ваних — Ъ. Pagojmuh, Стари српски писци yxpajHHCKe народности (од Kpaja XV до
xpaja XVII века), Годишн>ак ФФ у Новом Саду V (1960) 203—217. Словенске рукописе
Koje je joni у Apyroj половини XIX века поседовала збирка Светог Павла и ajoimmpifflje
je приказао архимандрит Леонид, Словенско-српска кн>ижница на св. Гори Atohckoj
у манастиру Хилиндару и св. Павлу, ГСУД XLIV (1877) 271—304.
182 Actes de Lavra, I, Paris 1970 (N. Svoronos, Le domaine de Lavra jusqu'en
1204), 56—77; Actes de Lavra, IV (N. Svoronos, Le domaine de Lavra sous les Paléologues),
65 et pass. (Tableau récapitulatif chronologique des biens de Lavra de 1204 jusqu'en 1500:
150—153).
1" Actes de Lavra, I, 64—67.
i«* Actes de Lavra, II, 1977, 46—50; IV, 150.
'«5 Actes de Lavra, IV, 195—200.
186 Вест да je скит тек y XVII веку добио име Свете Ане одбацио je на основу
извора ксуима je располагао веп S. Binon, op. cit., 129.
и поред потписа угледних чланова ксиропотамског братства и клетве

самог светогорског старешине на Kpajy. Зато je четири године каснще,
почетком jeceHH 1403, н>ена садржина била joui jeflHOM разматрана, и то
пред HajBHUiHM духовним ауторитетом, самим васел>енским патриархом
и синодом. НеповереНаС у nocrojaHocT договора чще су одредбе више пута
дово^ене у питание yeehao je и неспоразум ко)Н се псуавио у односима са
манастиром Дионисща, изложен у исправама патрщарха MaTeja 1(1 403). 1 87
О предмету овог спора, мег)утим, непосредшие говори веп одлука прота
Генадиа из октобра 1400. године, xoja исцрпно onncyje заплет, цео ток
размирица са nojeflHHHM напетим тренуцима и, на]зад, дагово решение
уз помоп представника целе светогорске 3aje,mnme.188
У почетку — излаже се у акту прота Генад^а — границе око има-
н>а манастира 1ована Претече, док je био joui жив легов оснивач монах
Дионисnje, уопште нису биле одрег)ене, jep je свети старац сматрао да
оне могу изазвати спорове са суседима.189 Али, после Дионисщеве смрти,
наследници су се обратили тадапньем старешини Свете Горе (ты хат'
èxeïvov Tov xaipóv той 7tavToç "Opouç 7rpo'£aTa¡i¿v<¡>), с молбом да им
утврди манастирске ме!)е.190 Не схвативши г)авол>у сплетку, прот je
пристао — истиче Генадще, H36eraßajyhH да наведе име свога претходни-
ка са чщим се поступком нще слагао — и издао je докуменат Kojn je довео
до буне Merjy монасима Светог Павла. Но, само писмо светогорског ста
решине нще изазвало препаст, колико аегова потврда Koja je уследила и
дала Дионисщату join више земл>е. Уместо л>убави, Merjy братствима су
избили сукоби и завладао страх.191 Због тога je старешина Светог Павла,
преподобии Антоюце похитао свештеном сабору да га извести о до-
га{адима, а прот се посаветовао са игуманима целе Свете Горе и заклу-
чио да je Haj6on»e да се погледа само место и тамо донесе одлука. Иза-
брани су л>уди вични просуг)иван>у, духовник манастира Лавре jepoMo-
нах Софрошпе, монаси Макарще из Ватопеда и 1ован из Хиландара,
некадашн>и игуман Руског манастира старац Никандар и духовник Тео-
досще из седишта у Kapeju, Kojn су 3ajeflHO са протом изашли на спор
но земл.иште. Они су затражили да им се донесу на увид старе исправе,
али им je речено да докумената нема и понуг)ено да ce 4yjy старци у
чще се сведочеае могло имати поверена. Кир Георпце од Сирщаца пи-
смено je потврдио да му je одавно познато да Протату npnnaflajy келще
Друваниште, Галактионова, Филасоменй, горн>е седиште Продрома,
Кирилова келща и Склитрос, а Ксиропотамском манастиру цео обал-
ски део од мег}а Вулевтирща до japKa (&oç той aúAaxíou) манастира
i" /. Damnait, Les regestes, VI, 480—484.

îss Исправа je сачувана y два примерка, издата манастирима Днонисща и Све
тог Павла, али се оба, што je необично, налазе у архиву последаьег од н>их. 06ja-
вио их je Евло'шос Курилас у часопису 'Ауюретх^ ßtßXioö^jxTj 19 (1954) 153—156,
222—227, а из заоставштине К. Влахоса издат je примерах намекьен Светом Павлу
— К. Влахос, Исторада, 82—85. О прегшеима, делимичним издаы>има и cадpжаjy в.
S. Binon, op. cit., 188—190, (fio 14 et 14 bis) 271—274; Actes de Dionysiou, 14, n. 48; 23,
205—206, 209).
E. Курилас, нав. дело, 222—223.
i*> Исшо, 223.
>»í Исшо, 223—224.
кир Симона (Симонопетре).192 Други позвани сведок, духовник кир

Никодим je куавио да je прот ôpoxej из Хиландара дао светом Дио-
HHCHjy неки велики Kpaj (mpurxfy tivoc 7toXXt)v), за KojH он щуе стигао
да добще исправу. Из тога прот Генададе и представници светогорске
заЗеднице нису могли да утврде чще je земгьиште — нще било докуме-
ната, а ни сведоци то тачно нису могли да кажу, па су они за добро oöejy
обителл и мира мег)у н>има поставили ме1)е по средини, не уман>у]упи
посед ни jeOTor ни другог манастира.191 Оне иду од мора, где je велики
ja3 (усек) звани Калатасов; у н>ему се налази камен у KojH je сада уре
зан часни крст, а мало према окомипу стени усечен je и други крст; за-
тим се граница пен>е до великог камена ко]и се завршава оштро и има
облик пирга, по средини расцешьеног, а онда излази до великих стена,
где je храст са сада урезаним крстом; дал>е, оставивши десну страну и на
истоку крушку, пен>упи се, долази се до каменог гроба, где je велики дуб
и на н>ему крст; мало напред, обновлен je крст KojH je и рашце био усе
чен у храст; изнад н>ега се налази ава Теодорово гумно Koje се остави
према истоку и мало си^е до два храста jeflaH наспрам другом, где су
угребана два крста, и затим иде право, уз крстове урезане у тридесет
храстова; нajзaд, на Kpajy пута, супротно од седла одакле се вида ма-
настир Амалфитанаца je велика jeлa где су назначена три крста.194 По-
што су поставл>ене ме^е, одлучено je да све што се налази на неточно]
страни држи Свети Павле, а што je на западжу манастир кир Диони-
сща.195 Нщедан од манастира не сме да буде узнемираван од другог,
него оба треба да живе у л>убави и слози, и да буду задовол>ни у cbojhm
границама.196
192 Исшо, 224—225. Овде се излаже само основяа садржина одлуке прота Ге
надща, и то у верзвди Koja je писана за манастир Светог Павла. С обзиром на пятаке
Koje се разматра, нема потребе да се она у свему пореди са примерком намевеним
манастиру Диониода, вариантом Koja je одговарала кьеговим правима. Раэлике ме^у
исправама назначив je иначе вей н>ихов издавач Е. Курите, нав. дело, 157, и оне he
свакако бити посебно разматране приликом критичког издаван>а ових докумената.
Овде се скрепе пажььа само на проширени део текста у исправи наменяно] Диониси-
jeBOM манастиру у вези са молбом н>егових представника да им се доделе кели)е Дру-
ваниште и друге, Koje су према иуави сведока припадало Протату. Старешина Свете
Горе им je изашао у сусрет и дао све тражене келще, сем Галактионове Koja je веЪ пре
тога доспела под власт манастира кир Симона (Симонопетре), а затим je, такоЦе на
захтев Дионисщата, одредио и границе око целог манастира (Е. Курилас, нав. дело,
155). У акту, меЛутим, нема помена да je поменутим кетцама Дионисщат и paraje
располагав и да их je, штавипю, jyna 1389. сам патриарх Антонов потврдио као ае-
гове, иако манастиру нису биле устушьене званичним актом Протата (Actes de Dio-
nysiou, 66—67).
193 E. Курилас, нав. дело, 225. Опис ме1)а kojh следи наЬен je у архиву Светог
Павла и у преводу на ерпски, у виду jejnior посебног документа, вероватно из XVI
века. Текст не доноси цео завршни део акта kojh садрже оригинални примерци на грч-
ком, али има потписе, а на Kpajy и месец, индикт и годину [Д. Синдик, Српске повела,
203—205). Недовольно читак прение знакова кoj има je означена година утицао je да се
,с,%Ь' разреши као £п&' и докуменат дату^е у 1580, уместо у 1400. годину (исшо, 205).
194 Е. Курилас, нав. дело, 225.
193 У поменутом изводу из ове исправе, на ерпском, наведено разграничена je
ближе означено: све што се налази неточно од йуша ко]и иде из Kapeje ка Светом Или/и
припала манастиру Светог Павла, а западно од н>ега Дионисщату (што се не наводи
у грчким верэщама) — Д. Синдик, Српске поведе, 204.
196 Е. Курилас, нав. дело, 226.
Поред прота Генадща, акт je потписало више особа, Meljy ко-

jHMa и одабрани представници Свете Горе, ко)и су просушивали у спо-
ру.197
Изложени неспоразум са Дионисщатом избио je ускоро после раз-
мирица са Ксиропотамом, тако да je акт KojnM je он окончан био напи
сан након ман>е од годину дана. Као што je примепено, у н>ему се не на
води име прота KojH je издао документе монасима Дионисщевог мана
стира и тиме изазвао протест Светопавл>ана.198 То je, по свему судепи,
био Неофит Kojn je новембра 1399. CBojoM неправом потврдио измиреше
Светог Павла са Ксиропотамом. Он се, найме, спомин>е и jaHyapa 1400.
па je мало вероватно да je после тога — мада су месте у то доба биле
промене199 — joui нека личност била на челу Свете Горе.200 Не види се
jeflüHO када je прот Неофит уступио полоз^ Генадщу, односно да ли je
буна монаха Светог Павла утицала на смену старешина у Протату до
Koje je дошло 1400. године.
Иако настале у кратком временском размаку, исправе прота Нео
фита и прота Генадща различито говоре о статусу Светог Павла као
монашке 3aje,0HHne. Прва га готово увек назива, због нлгове ранще за-
висности од Ксиропотама, само келщом и нема сумн>е да je Свети Павле
тако означаван и у HajerapHjHM, данас изгубл>еним документима. Ис-
тицан>е ранга келще уместо манастира, како je спомтьан у претходном
периоду, имало je у документу посебан смисао у вези са обавезом брат-
197 JepoMOHax и духовник Лавре Софронис, ватопедски монах Majcapnje, jepo-

монах и духовник Макарщ'е из Ивирона, монах JoB8H из Хиландара, старац Никандар
из Русика, монах и ратуй игуман Стефан, прогуиман Ксиропотама jepoMOHax Гера
сим, духовник из Kapeje jepoMOHax Теодул и пиcap факон Лоасаф. На полеЬини, на ко-
маду залешьеног платна, накладно су изразили сагласност са утвр^еним границама и
потписали се игуман Лавре jepoMOHax Марко, игуман Ватопеда и духовник jepoMOHax
Игнатше, игуман Хиландара и духовник jepoMOHax Григорще, игуман Ксенофона jepo-
монах Неофит и игуман Есфигмена jepoMOHax Герасим. Старешине угледних братста-
ва, пре свега оних чщи су представници учествовали у решавасьу спора, потврдили су
ово писмо, по зашьучку колеге Хрисохоидиса, ускоро после кеговог саставл>ан>а, тако
да je само нетто каенще, можда чак исти писар, начинио и кошцу одлуке зауещю са
белешком и додатним потписима. Акт je затим поднесен на оверу Теодосш'у, епископу
Свете Горе и Дерисоса, куи je, као што смо видели из ерпског превода Неофитовог
документа, на челу ове enapxnje био и xpajeM 1399. године.
lee H36eraeajyhH да наведе име свога претходника, прот Генадше му очигледно
замера што je спорне документе издао [xôvoç, yv¿m^<; äveu t£>v èv ты "Opet 7tavrt
(£. Курилас, нав. дело, 223). Ни каснюе исправе патрщарха MaTeja у вези са овим
питаНаем не caonnrraeajy Kojn je прот издао спорне потврде Дионисщевом манастиру,
као што, уосталом, не наводе ни име прота Генадщ'а Kojn je неспоразум окончао (У.
Darrouzès, Les regestes, VI, 481; F. Dölger, Aus den Schatzkammern des Heiligen Berges,
München 1948, 254—255).
199 Actes de Dionysiou, 69.
200 у регесту пясма патршарха MaTeja из октобра 1403, при помену прота Kojn
je монасима Дионисщата издао спорне документе, назначено je Неофитово име и
наведен новембар 1399 (/. Darrouzès, Les regestes, VI, 483). Издавач je вероватно имао
у виду оштеЬеност познате Неофитове исправе у Kojoj су на Kpajy могле бита забе-
лежене границе измейу Дионисщата и Светог Павла. Наена садржина, меЬутим, у це-
лини je очувана у ерпском преводу Kojn noKasyje да се она бавила само односима из-
меЬу Светог Павла и Ксиропотама. Дионисщевом манастиру Неофит je издао — сва-
како после тога — посебан докуменат, а затим Jörn и кегову потврду xoja je HajßHme
учинила да почну нове распре на Ceeroj Гори (£. Курилас, нав. дело, 223).
ства Светог Павла да се — у onynajy да доспе у тешке прилике и остане

мали 6poj монаха — поново врати у крило матичног манастира. Друга
неправа, везана за спор са Дионисщатом, Huje била мотивисана посеб-
ним разлозима и говори о Светом Павлу као сасвим самостал Hoj мо-
HauiKoj за]едници Kojy назива увек манастиром.
На вести из ових докумената у Hajeehoj мери ослонило се и доса-
дашн>е датован>е обнове Светог Павла. Писци KojH су упознали садр-
жину Неофитовог акта, где се каже да je прот ДоротеЗ оверио „нарав-
нан>е" измену Светог Павла и Ксиропотама, видели су у н>ему исто-
именог Хиландарца KojH je као старешина Свете Горе посебно помагао
ерпске монахе,201 а не ман>е познатог jepoMOHaxa ¿opoTeja нз Ксиро
потама, Kojn je тек почетком девете децешн'е преузео управу у KapejH.
Забуну je подстакао и помен прота Дорот^а Хиландарског приликом
сведочен>а jeflHor од стараца о гранили измену Светог Павла и Диони-
ещата. Н>егово име у исправи из 1400, Kojy су имали у рукама Успен
ски, 202 Смирнакис203 и Влахос204 — документу oöjaB^HOM тек кас-
HHje205 — повезивано je са личношпу мла^ег прота flopoTeja KojH je ове
рио договор о помопи Ксиропотаму у износу од сто унчи сребра.206
nojaea zmajy прота истог имена омогупила je, дакле, да се преузимаае
Светог Павла и н>егова обнова погрешно aaryjy у шездесете године XIV
века, време када je Дopoтej Хиландарски био на челу Протата.207
Одлуке светогорских старешина ксцима je утвр^ен однос Светог
Павла према Ксиропотаму, а затим одре^ена граница н>егових иман>а
према Дионисщевом манастиру донесене су на захтев самих ктитора
Светог Павла, Kojn су добро знали да се правни пoлoжaj манастира на
време мора да раз)асни и н>егови поседи обезбеде како би се братству
осигурао миран век. То je, уосталом, потврдио и пример Дионисщата
4Hjn оснивач HHje хтео да се поставе Merje око манастирског земл>ишта
из 6oja3HB да се не наруше добри односи са суседима: нлговим наслед-
ницима, без ауторитета KojHM je он располагав и yranajinix личности на
Koje се ослагьао, то je каенще причинило велике тешкойе.
2°1 О проту Доротеду из Хиландара: Г. Осшро1орски, Серска облает, 109—112.

202 П. Успенский, Первое путешествие, 1/1, 14—15.
гоз р. Смирнакис, нав. дело, 602.
204 К. В.шхос, Света Гора, 271.
203 С. Ламброс, Tà 7táTpta той 'Aytou "Opoi*;, Néoç 'EXXt¡vo(jivî«ov 9 (1912)
238—240 (где je об)авл>ен само део документа, и то према медном препису са великим
одступан>има од оригинала и погрешном хронологиям); Е. Курилас, нав. дело, 222—
227 (где je акт о£уавл>ен у целини, према оригиналу).
206 Преносепи садржнну акта из 1399, Влахос каже да je споразум ктитора Све
тог Павла са Ксиропотамом, кедим су му дали сто унчи сребра, потврдио 6 тгрйтос,
Дорбвеое. XcXavoVxptvôç (К. Влахос, нав. дело, 270; cf. S. Binon, op. cit., 262—263).
207 У огпптим прегледима светогорских прота Дороти из Неофитовог акта je
ипак M.iahu прот овог имена, nnje je старешннство у KapejH први пут забележено ав
густа 1384 — V. Moiin, Svetogorski protat, 92; J. Darrouzis, Liste des prôtes, 432; D.
Papachryssanthou, L'organisation centrale de l'Athos, Actes du Prôtaton, 140, n. 288
(где эапажа да ce овера споразума измену Ксиропотама и ктитора Светог Павла ве-
3yje за име прота Доротф из Хиландара само на основу казиван>а К. Влахоса, Koje
нема потврде).
Обнова манастира Светог Павла у ХГУ веку 241
Карактеристично je да су се приликом размирица Koje orarcyje прот

Неофит, не одреВДугш ближе н>ихову садржину, кир Герасим и кир Ан-
TOHHje сами запутали у Ксиропотам, измирили се са аеговим представ-
ницима и договорили о спорним питан»иМа. У томе нще тешко наслутити
посебан удео Герасима БранковиЬа чще je умешно посредован>е на дво-
ровима у земл>и доносило светогорским манастирима велике дарове и
повластице.
Три године каснще, негде KpajeM лета 1403. у Цариград je стигла
велика светогорска делегацща на челу са протом Генадщем. Из садржине
патрщарховог акта од 12. септембра види се да су монаси Светог Павла
тада покренули позната спорна питан>а у 4Hjoj су се основи налазиле од-
луке прота Неофита и Генадща из 1399. и 1400. године.208 Нема сумн>е
да су они, поучени несигурношЬу договора, joui одмах по смириван>у су-
коба на CßeToj Гори желели да добщу и потврду патрщарха, али су се
због политичких прилика подавили пред н>им тек тада. Промене након
ангорске битке пружиле су безбеднще услове за путоваше Koje су Свето-
горци искористили да обаве разне послове у Цариграду.209
Патрщархов сигилион je у основним цртама изложио Hajnpe целу
HOBHjy повеет манастира Светог Павла од н>еговог уступала монасима
Герасиму и Антонщ'у, преко молбе Ксиропотама за помоп од сто унчи
сребра, до последн>ег неспоразума са н>им, окончаног 1399, чщи разлог
ни овде HHje ближе наведен.210 Исправа je, види се, у првом свом делу
пренела основну садржину Неофитовог документа, без Haroeenrraja да je
у ме^увремену нешто од спорних тема било актуализовано. У наставку,
патриархов акт се задржао на односима са Дионисщ'атом и изнео ук-
ратко збиван>а позната из Генадщеве исправе. Монаси Светог Павла, ис-
тиче се у сигилиону, обратили су се патриарху преко сабрата Герасима
KojH je дошао са протом (Генадщем) и представницима Свете Горе, тра-
жепи потврду одлуке донесене на н>еном сабору. Пред синодом, прот
je потврдио патрщарху веродосгощост писма KojHM су утвр^ене границе
и тачност навода у н>ему. Неколико дана каснще дошао je, ме^утим, и
монах Герасим из Дионисщата Kojn je захтевао да се суоми са Герасимом
из Светог Павла. Они су се срели пред патриархом, у присуству прота
и Светогораца, али након расправе заступник Дионисщата нще имао
ништа да примети. Изнео je )едино да н>егова келща трпи због недостат
ка шуме. Патрщарх je прихватио утвр^ено разграничение земл>е измену
суседних манастира и издао акт на основу Kojer Свети Павле треба да
ужива поседе у cbojhm границама, неометан од монаха Дионисщата.211
СудеЬи по току расправе и н>еном закгьучку, први део питан>а, у
вези са Ксиропотамом, уопште нще био споран, али су монаси Светог
Павла искористили могупност да се патрщарховим актом потврде сви
претходни договори. Главна пажн>а била je посвепена планинском зем-
л>ишту Koje je поделано измену Светог Павла и Дионисщата. Очевидно
Я» /. Darrouzis, Les regestes, VI, 480—481.

20» Ibidem, 481.
2»o Ibidem.
211 /. Darrouzis, Les regestes, VI, 481.
16
je део у границама Светог Павла био богапуи шумом, па je братство

манастира Дионисщата тешко пpиcтajaлo на поставл>ене Mehe. Н>егови
узнемирени монаси затражили су зато да се питан>е joui ценном размотри.
О томе говори друго патрщархово писмо, издато после нове расправе,
октобра 1403. Нови акт HHje изложио сва ранща збиван>а него само ток
сукоба са Дионисщатом и патрщархову одлуку пред цариградским си
нодом.212 Овога пута, поред поменутог монаха Герасима, као представ-
ник Дионис^евог манастира nojaBHO се и поп Дopoтej.21з У расправи са
Герасимом из Светог Павла, такойе у присуству синода, показало се
jom jeднoм да братство Дионисщата нще било оштепено и да je омейени
део заиста припадао Светом Павлу. Представници Дионисщата су се
зато сагласили да се повуку са земшишта, иако им je потребно, а да гра
нице остану као што су првобитно одрейене. У закл>учку, патрщарх je
прогласио неспорним мейе утврйене на aTOCKoj скупштини, пред иконама
и свештеницима у caкpaлнoj одежди (cbç ézéQr¡aoí\i I¡x7tpoo6ev t£>v áyítov
eExóvoúv, cpopéoavTtov xal Upécov, ùnb 7táo7)<; xîjç ayiopeiTixyj? ouvâêtoç), уз
npcTiby да he они Kojn одлуку не буду поштовали бити искл>учени из
цркве.214
naTpHjapxoBO писмо, чини се, открива и посебан разлог KojH je
утицао да монаси Светог Павла затраже сагласност васел>енског по-
главара. Иако су границе на свечан начин и под клетвом ycBojeHe на са-
бору Свете Горе, монаси Дионисщ'ата, а можда и Светог Павла, нису се
повукли са одрейсних поседа. То je сада патр^арховим писмом било
решено и, колико знамо, спор каснще HHje био обнавллн.
У расправама пред цариградским синодом манастир Светог Павла
нще заступао кир Герасим Бранковип, KojH je иначе у говорима споми-
н>ан и jeflHocTaeHO као монах, него други и свакако млайи, нама недо
вольно познати члан братства истог имена.215 То открива патрщархов
сигилион из септембра 1403, Kojn у вези са протестом монаха Светог
Павла 1400. године напоминье да се тада пред KapejcKHM сабором noja-
вио само игуман Антонще,210 jep н>егов духовни брат Герасим нще више
био у животу.217 Старац Герасим je, дакле, умро на самом измаку XIV
века, измейу новембра 1399. и октобра 1400, када су односи са сусед-
ним манастирима дубоко узнемиравали живот братства Светог Павла
и подстицали да ce pa3jacHH н>егов правни и имовински пoлoжaj. Сам
датум Герасимове смрти, 3. децембар, забележен je у Типику св. Саве
212 F. Dölger, Schatzkammern, 254—255; У. Darrouzès, Les regestes, VI, 483.

24 F. Dölger, Schatzkammern, 255.
2M Ibidem, cf. /. Darrouzès, Les regestes, VI, 483.
215 y питан>у нще могао бити ни Гргур, син Вука Бранковипа, ксуи je као монах,
по узору на свога стрица, узео име Герасим. Он се повукао у Хиландар и примио
схиму тек после 15. октобра 1406, а умро je 13. марта 1408; в. Г. СубошиЛ — С. Кисас,
нав. дело, 165—166 (са старщом литературом).
216 у регесту naTpnjapxoBor акта из септембра 1403 (/. Darrouzès, Les regestes,
VI, 481) омашком се наводи да je игуман Светог Павла Герасим затражио (1400) општи
сабор Свете Горе због додел>иван>а землишта Диониодевом манастиру.
217 ... 6 TÏjç той 'Ayiou ПайХои (iovTjç 7rpoïaxà|Aevo<; 6 xiiptç 'Avrcbvioç, (xerétrn]
fàp itpíx; веЬч 6 àSeXçèç aùroû 6 xúpie. repàoi[xoç, aúva¡;iv èt^Ticev èx rtaoûv . . .
(према исгшсу Koja ми je л>убазно ставио на располагайте колета К. Хрисохондис).
ОсвеЬеног, преписаном 1655/6. у скиту Свете Ане,218 а затим и у нешто

мла!)ем рукопису исте садржине из манастира Савине. Герасим Бранко-
виЬ je, према томе, преминуо непосредно после измирен>а монаха Све
тог Павла са Ксиропотамом — можда само две-три недел>е или чак
само неколико дана пошто je добщен акт од прота Неофита — 3. де-
цембра 1399.
Од докумената Koje je монах Герасим предочио цариградском си
ноду септембра 1403, патрщархов акт изричито спомшье само одлуку
прота Генадща Kojn je аену BepoflocTojHocT лично посведочио. Сигилион
je описао и претходне floraljaje поводом koj'hx су издавани документа,
oanaibajyhH се jeдинo на исправе из 1399. и 1400. На то ynyhyje не само
редослед казивааа патрщархове одлуке него и н»сна садржина Koja не
доноси нщедну чин>еницу преузету из других извора. Из опширних про-
татских аката овде су иначе изоставл>ене вести Koje нису биле предмет
спора. Meljy н>има остао je по страни — и зато неопажен — податак на
Kpajy оштеЬеног Неофитовог акта да je Ксиропотам уступио ктиторима
Светог Павла, поред манастира, келщу архистратига (Михаила) и брат
ство Свете Ане. Ócraje свакако загонетно због чега данас нeдocтajy уп-
раво HajpamyH документа Светог Павла, они Kojn су морали бити пред
мет Hajßehe пажн>е, док исправе прота Неофита и Генадща nocToje и у
делимичном или чак целом преводу на српски. НамеЬе се, у ствари, ми-
сао да je неком приликом начин>ена одре^ена селекцща у архиву Светог
Павла, Kojn HHje остао без других исправа XIV века, a noceÄyje и низ
врло старих ксиропотамских аката, као и обшье византщских, српских
и турских докумената после 1400. године.
После Герасимове смрти, иако веп у годинама, игуман Анто-
нще je наставио да увепава манастирске поседе. 1. jyHa 1405, у присуству
солунског митрополита Гаврила, властелин Радослав Сабща даровао je
братству Светог Павла половину CBojHX добара у Аврамитима и Нео
хориону у Каламарщи, HamainaBajyhH да то чини преко свога духовног
оца, игумана Антонща Багаша (o*ià aoü той èv Хриттй aùôévTou xal тос-
Tpôç (юи, той óo-icoTáTou èv [xovaôïç xupíou 'Avrwviou той xaTà xóajxov Mizx-
г1*Хиландарски рукопис бр. 376, л. 75 v: вь г евг(е) лкца пр^ставн се Гк$асил1ь

ммщ Е(мнковикк (према снимку из збирке хиландарских докумената у Архиву САНУ);
уп. Д. EoigaHoeuh, Каталог Ьирилских рукописа манастира Хиландара, 148, бр. 376.
Садржину заггаса у овом рукопису oöjaBHO je D. Radojièié, вфвке arhivske i rukopisne
zbirke na Svetoj Gori. IzveStaj o njihovom prouíavanju i snimanju u septembru i oktobru
1953. god., Arhivist V 2 (1953) 18—19 (поново o6j. у збирци радова Кн>ижевна збива-
н>а и стваран>а код Срба у средаем веку и у турско доба, Нови Сад 1967, 355). Ъ. Ра-
дарпиЬ je очевидно забуном назначив да се вест односи на „монаха Герасима Бранко-
BHlia — Гргура, брата Вуковог (3. децембар)". У питан>у je био датум смрти Вуковог
брата Радон>е Герасима. Као што смо веп приметили, нще могло бити речи ни о Гргу-
ру Герасиму, сину Буковом, Koje je joni према запису у Типику Данилца Левооког (1416)
умро 13. марта (то бележе и наведени преписи Типика св. Саве ОсвеЬеног из Хилан
дара 1655/6. и манастира Савине 1674); уп. Г. Cyöo&uh — С. Кисас, нав. дело, 174,
нап. 51, где je наведена шира литература (у коментару омашком назначено да се вест
о монаху Герасиму односи на сшрица уместо на брата Бука Бранковипа).
21» Евлошос Ашойавлишис, нав. дело, 704—706; К. Влахос, Исторща, 103—106;
S. Binon, op. cit., 278—279; о поседима; /. Lefort, Villages de Macédoine. Notices histo
riques et topographiques sur la Macédoine orientale au Moyen Age. 1. La Chalcidique
occidentale, Paris 1982, 25—26, 109—110.
16«
244 Г. Субопш
Дарована иман>а je хрисовулом потврдио у Солуну и цар тован

VII.220 Ускоро после тога Багаш je преминуо. Beh октобра 1406. монаси
Светог Павла молили су византтфког владара да им поново потврди
наведене поседе у Каламарщи, jep нису били у животу ни кир Радослав
CaÖHja ни игуман Антонще.221 У простагми xoja je том приликом из-
дата братство Светог Павла назива се манастиром noKojHor кир Анто-
HHja Багаша.222
Даровница властелина Николе Балдовина Багаша из марта 1385 —

HajcTapnja сачувана исправа Светог Павла из времена обнове, од Koje
смо се удалили пратепи протатска акта — донела je овом братству
знатне поседе изван Свете Горе. гЬен caдpжaj посебно je важан за слику
манастирског властелинства Koje се почело образовати у годинама тур-
ског ocBajaaa, мада je неизвесно до када je манастир Богородице Месо-
нисиотисе остао у н.еговом обиму.
Оштепена повел>а Николе Багаша joui raje добила критичко из
дание са поузданим чнтааем садржине драгоцене за познавание прилика
KpajeM XrV века. 1Ьен приказ ослан>а се овде углавном на последил и
HajnoTnyHHjH препис,223 начин>ен изгледа без поре1)ен>а са paHHje o6jae-
леним верзщама.224
Стари Богородичин манастир властелин Никола Балдовин Багаш225
je добио у наследство (xot-rà SiaSo^v xal xXïjpovojiiav)226 од свога
noKojHor таста Радослава Хлапена Kojn je манастир „из темел>а"
подигао (t?)v тсар' èxsivoo aveyepöeiaav èx ßaöptov ocútüv).227 Овом пове-
л»ом он га прилаже Светом Павлу Kojn лежи у подшибу, на запада^
страни Свете Горе Атонске (á7ro toùç TcpôrcoSaç (ièv xal 7cpoç Súaiv той
22<> Евлошос Агиойавлишис, нав. дело, 706—707; S. Binon, op. cit., 282, 284—286;
К. Влахос, Истерла, 106—108.
"i F. Dölger, Schatzkammern, 119—120; cf. S. Binon, op. cit., 286—287, 289, где
закл>учу)е да je Антонще Багаш умро измену jyHa 1405. и октобра 1406.
222 . . . (xovvjc; -rïjç той xópou 'Avrtovlou тоО Iloqfácn) bcclvou (S. Binon, op. cit.,
287; F. Dölger, Schatzkammern, 119).
2" К. Влахос, Исторща, 76—80.
224 Евлошос А'шойавлишис, нав. дело, 726—727; А. П. Каждая, Два поздневи-
зантийских акта из собрания П. И. Севастьянова, Виз. врем. II (1949) 317—320.
225 У недостатку o/iroBapajymix знакова у грчком писму, даровница Николе
Багаша и документа кода говоре о монаху Антонцу бележе име породице Багаш као
Пагасис ÇS\a.yi.ar\ç,). JeflSHO се у повели Радослава Сабине ово ретко презиме нише
M7taYáoif¡i;, чиме je у eehoj мери очуван н>егов изворни облик (cf. S. Binon, op. cit., 278;
К. Влахос, McTopuja, 77).
226 к Влахос, Историка, 278.
227 Уп. Н. Муирйулос, KaoToptot. riavorfk1 \ МаирмЬтмтоа, Атина 1967, 12—13, 56—
57, где се излаже и поэтца исторща манастира и oojannbaeajy називи под копима
се он jaBJbao у прошлости — од ХУЛ века као Богородица Мавриотиса (како се
данас зове, по селу Маврову Koje се спомин* у повели) и као Кременски мана-
тир — уп. С. Димишри]евиН, ГраЬа за српску HCTopHjy из руских архива и библиотека,
Споменик LUI (1 922) 1 58; о зидном сликарству Богородице Мавриотисе: С. Пелеканидис,
KaoTopía, Солун 1953, т. 103—107; M. Chatzidakis, Aspects de 1а peinture murale au
Xm s. en. Grèce, L'art byzantin du XIIIe siècle, Beograd 1967, 64—65; H. Муцойулос,
нав. дело, 17, 22—26, 38—55, т. 35—94.
'Ayiou "Opouç той "A6<o Siaxei(Aévï)v).228 Никола Багаш га aaje са свим

кеговвм правима и повластицама на покретна и непокретна добра Koja
му je посветио н>егов покори тает и xojaje он сам каенще придружио;
тако^е уступа и кн>иге Koje je Радослав Хлапен поклонно и предмете
kojh служе украсу и достсуанству свете цркве и манастира (ßißXia xal
Irepa eïSr] Tivà siç xaXXo7tia[xov xal eûitpé7teiav tîjç àyiaç Taùrrjç ¿xxXtj-
aiaç xai T7)ç (xovîjç), Kojn су наведени y H>eroBoj даровници.229
Пошто je видео да je манастир због недовол>но л>уди и оскудице
до KpajHOCTH срушен, дошао je, божанском вол>ом покренут — као да
духовно надгледа ове ствари — брат властелина Николе монах Арсенще,
KojH држи и стара се о манастиру Светог Павла. На н»егову молбу, због
успомене на блажене ктиторе и због духовне користи, Никола Багаш
предке братству Светог Павла манастир Месонисиотису, као и — joui
jeflHOM истине — кн>иге и свете ствари Koje се у н>ему налазе.230 у3 т0
flaje и села Koja je н»егов тает eeh у почетку даровао овом манастиру —
(1) село Коста (Ktovo-ra) са л>удима пописаним у даровници noKojHor
(Хлапена) и парицима Kojn се у н>ему сада налазе; (2) село Нисион са
л>удима и осталим поседом н>еговим до границе Мирщеве (той Xeyofxé-
vou Myjpíou); (3) село Маврово (той Maúpou) са лудима и целим н>его-
вим поседом и влашпу; (4) село Романово (той Рсоцач/оО), тако1)е са
л>удима, свим н>еговим поседом и влашпу до царског пута, затим до
Цурупатовог камена, Градишта, Граматикове jaMe и Винча — све из-
ван града, а у н>ему, од онога што има и што je добио, Никола Багаш као
CBoje прилаже Георгща ковача, Косту грнчара и Георгш'а кожара, затим
виноград KojH je догов noKojHH тает купио од Писиота и (други?) од мо
наха Атанасща, као и (виноград) Kojn je игуман (Богородице Месо-
нисиотисе) засадио близу Нисиона. Дал>е се дару|у (а) црква (Богоро
дице) Милостиве (-rîjç 'EXeoùo-rçç) са куйама уз н>у (évtoç t9)ç ¿xxX7)aía<;),
а у граду куЬа Kpaj Доместика и иман>е Koje пролази до Верверш'а и до
пута, као и друга купа близу ове цркве и KocTypjaHa (той Kao-Topiavoü);
(б) црква изван града звана Аспри (Бела)231 са виноградима од дваде-
сет модща и н>ивама Koje има, затим виноград од jczuior модща Kojn су
цркви оставили Саракин и кастрофилакс за eeoj помен, а опет изван
(града) Мирщево село (той М>)р£ои), Koje има пет вал>авица (ступа,
vepoTpißeia) и воденица, и село у KojeM je боравио Алексее; дал>е,
опет у граду (в) црква св. Ъор1)а са свим правима и повластицама Koje
има, Tj. виноградима, н>ивама, куЬама и осталим; изван (града) join (г)
храм св. Димитрща са свим ньеговим правима и повластицама, затим
село звано Свети Rnnja, виноград Kojn je Бeлoj цркви завештао Мана-
сис и други виноград од два модща Kojn je тако^е он оставио у Авострици
2г* К. Влахос, Meropnja, 77; у оштепеном наставку ce oirocyje nemoacaj Светог

Павла и наводи да се лево, йрема истоку види манастир Вулевтир^а. То je свакако
забележено по казиваку самог монаха Арсетца, с обзиром да се при посматран>у
околиие из манастира, ко}я je окренут ка мору, према jyry, Вулевтирща налази на ле-
Boj страни.
«» Исто, 77.
"о Исто, 78.
"1 Исто, 79.
близу Драгонеа, као и село Хостенон са в>еговим правима и повласти-

цама Koje je оставио jepoMOHax Лука Фултанис. Све je то манастиру
Месонисиотиси дао блажени тает (Радослав Хлапен), а Никола Багаш
npeflaje манастиру Светог Павла; са CBoje стране он npaupyxeyje старо
село Контрелово (той KóvrpeXXou) са свим н>еговим поседом и влашпу,
а на je3epy Острову232 три рибара — Кира, сина Пронтанитовог, Kojn
има жену Мару, сина Бодзикиса и перку Теодору, (2) Константина, сина
Лщевог, чща je жена Ирина, и (3) Болеслава са женом Ирином и сино-
вима JoBaHOM и Трифуном, налажуЬи да се не y3HeMHpaeajy никаквим
господарским наметом, него да раде само за манастир. Све je то — no-
ново наглашава властелин Никола — блажени н>егов тает завештао по-
менутим даровним писмом, а сагласно томе и он пpeдaje — села, луде,
стара села (тсаХаюх^рюс), винограде, купе, млинове, стоку, цркве и све
друго — манастиру Светог Павла Атонског, молеЬи оне KojH после
аега буду владали, било да су PoMejn, муслимани или Срби (efrre
P(ù|xoâoi eïev, еКте (xouo-ouX(jiávoi, efrre ££pßoi)233 да nouiTyjy оно што
je он даровао и посветио и да калу^ерима управл^у без неправде
и узнемираваша. Они Kojn буду обитавали у манастиру дужни су да се
стално моле прво за блажене ктиторе овдаппьег Богородичиног мана-
стира, затим за Николу Багаша, н>егове родителе и онога KojH je OBaj
манастир и наведена иман>а приложив. Ако би неко од хришпана, било
кога рода, хтео да поништи или отргне нешто од онога што je наведено
овде и у даровном писму таста Радослава Хлапена — претило се на Kpajy
— нека га стигну клетве триста осамнаест отаца богоносних и ерпба
Бoжja на страшни дан Суда.
Даровница je издата марта 1385 (6893), али носи индикт 9, а не 8
KojH би одговарао години. Данас се ово место не може више проверити
у оригиналу, jep je последн>и део Багашеве повела загублен или TpajHO
нестао и познат je само из преписа. BepyjeMo, ме^утим, да су због ош-
тепености — као и у ерпском преводу Неофитове исправе из 1399 — при
ликом преписиван>а били замеаени знакови индикта 0 (9) и H (8).234
Обимни посед Богородице Месонисиотисе био je у Hajßehoj мери

одре^ен поменутим писмом Радослава Хлапена, Koje Никола Багаш по-
себно истине, cMaTpajyfiw ra HeoflBojHBHM од н>еговог документа и зала-
жупи се да се ньихова садржина упоредо и у целости nourryje. Хлапенова
неправа je зато свакако, бар у препису, некада била чувана и у манастиру
Светог Павла. У аеговом архиву недавно je ме!)утим прона^ен други,
непотпун, али занимл>ив акт на ерпском KojHM Никола Багаш — се
бе Ha3HBajyhH само Балдовином — истом Богородичином манастиру
232 èv 8¿ ^ Xtjivj) Ttji 'Острой (Островско je3epo, западно од Водам, са

градом Островом, дан. Арнисом).
233 К. Влахос, HcTopnja, 80.
234 Грешка je, по нашем мтшьен>у, настала приликом препнеивака и иначе
тешко читл,ивог последаьег дела текста, Koje Евлогиос Агиопавлитис и А. Каждан због
тога нису ни об;авили.
поклан>а села Кудрево и Винску са свим еьиховим ме!)ама и правима.233

Скромна и кратка неправа ceojHM духом унеколико подсеЬа на повел>у
деспота тована Угл»еше Ватопеду из године маричке битке, Koja открива
сличне побуде дародаваца и час искушен>а у xojeM je настала:236 Никола
Балдовинje дошао да се поклони Богородици Месонисиотиси пред одлазак
„великом самодршцу султану", препоручио ce H>eHoj заштити и даровао
светики „приложак" од два села.237 Пре 1385, дакле, када je Богородица
Месонисиотиса предата манастиру Kojn су монаси Герасим и Антонще
обнавл>али на CßeToj Гори, Багаш je вей био у одре^еним обавезама
према турском владару.238 Али питала сьеговог друштвеног и политич-
ког no.ioxaja, као и тренутка успоставллаа турске власти над овим
KpajeM средином осамдесетих година XIV века, излазе из оквира
нашег рада, мада их управо наведени извори, уз rpaÇy Kojy пружа костур-
ско сликарство овог времена, HajBHUie pa3janiH>aBajy. Тако^е ce Mopajy
оставити по страни и поседи kojh су са Богородичиним манастиром
предати Светом Павлу и разматрати у оквиру читавог н>еговог власте-
линства, у то доба тек на прагу свога образована.2 39
Говорепи о своме брату монаху Арсеюи'у, Никола Багаш не до
носи н>егово световно име. То je истовремено и jeflHHH н>егов помен под
овим именом пре него што га je, npHMajyhH велику схиму, заменио но-
вим Антонще, задржавши при избору исто почетно слово.240 Може се
зато претпоставити — мада je у питан>у била само честа пракса, а не
и доследно поштовано правило — да je и Арсенщево мирско име по
чинило истим словом.
Арсенще je постао великосхимник после 1 385, али je у недостатку
датованих извора под именом Антоний наведен тек у одлуци прота Нео
фита, иако она omicyje и floraÇaje KojH су претходили издаван.у даровнице
Николе Багаша, cehajyhH се чак доласка flBojnne ктитора на Свету Гору.
Антонще je, найме, навожен — без обзира што се излагайте односило на
старще време — под оним именом Koje je носио у тренутку када je до
кумент писан. Разумливо je зато да га и записи из XV столепа Kojn чу-
Bajy успомену на н>еговс преводе начгаъене у време боравка у Ватопеду,
дакле, пре доласка у манастир Светог Павла и узиман»а велике схиме,
235 Д. Синдик, Српске повел>е, 186—187.

236 Г. Осшроюрски, Серска облает, 141.
237 Село Кудрево je на^вероватни|е тб roxXaioxúpiov той KóvrpeXXou, «oje се као
дар Николе Багаша спомикье и у iteroBoj повел>и Светом Павлу.
238 Д. Синдик, Српске пове.ъе, 186.
239 Jeдан део на вслени X топонима може се и данас без тешкопа препознати, али
они овде неЬе бита предмет паяоье. У вези са поменом Беле цркве ("Аатгрт) èxxXnjola)
S. Binon, op. cit., 267, напомин>с да н>ено име олговара називу je,HHor села у близини
Костура. Hajeetkn 6poj топонима односи се, ме1)утим, на Kpaj око Водена и Haj-
вероватнще на н>ега мисли Багаш када спомшье иман>а у ipagy. То упозорава да
с резервом треба приматя идгнтификац.^у Богородице Месонисиотисе са Бого-
родицом Мавриотисом Kpaj Костура.
240 Не бисмо се сложили са мишл>ен>ем да je Apcemije било н>егово световно
име Koje je заменио када je ушао у манастир (S. Binon, loe. cit.). У повели Светом Пав
лу, Никола Багаш seh говори о ььему као монаху (ó бакотсстос ¿v |i.ovayoIç . . . xúpioj
'Apaívioí). У световним круговима ерпског друштва име Apceunje нще било распро
странено.
248 Г. СуботиТл
наводе као Антонща, jep га 3Hajy из каснщег доба. По свему судепи,

монах ApccHHje je био први игуман обновленог Светог Павла и н>име
je управлло све до xpaja живота.241 Речима пуним поштован>а, власте
лин Никола Hajnpe xa3yje да je из Свете Горе дошао ¿ бочмтато? aù9évr»)ç
xal àSeX<p6ç (лои xùptoç 'Apaévioç,242 а затим н>егов положа] jacHHje одре-
fiyje када за н>ега у вези са дариван>ем Богородице Месонисиотисе каже:
xaxéêi xal è<popeùei той 'Ayfou ПаиХои (xovtqv.24î
Поклон се при томе не приказу)е као помоп светогорском брат
ству, веЬ као препуштан>е „до Kpaja срушеног" Богородичиног манастира
личности Koja држи и стара се о Светом Павлу и Koja je, божанском во-
л>ом покренута, као да одозго мотри прилике у овом Kpajy, дошла и
удосто]ила се бриге о Богородици Месонисиотиси. Антониа као игу-
мана Светог Павла, иначе, не наводи изричито лозина исправа про-
та Неофита, иако je он у то доба сигурно био на челу братства, него само
Генадоп'ев акт (1400) и затим, готово пред смрт, даровница Радослава
Сабще и потврда цара тована VII (1405).
Поред цркава Koje су припадале Богородици Месонисиотиси и
Koje тек треба да добщу CBoje место у прегледу уметничког наслега овог
noflpy4ja, пажн>е су вредне и кн>иге и уметнички предмета о KojnMa у
два маха говори Багашева исправа, noflcelïajynH да су они ближе наз-
начени у данас H3ry6êHoj даровници Радослава Хлапена (a xal èv тф
lepü èxeivtj) 7capaSoTT¡pí<¡) èvréraxTai).244 Остао нам je непознат н>и-
хов 6poj, као и н>ихова каснща судбина, али кн>ижни фонд овог ста-
рог манастира сигурно je био знатан и занимл>ив особито за монаха
Антонща Kojn je репса дела преводио са грчког. Можда he се рекон-
струкцщом некаданпье кн,ижнице Светог Павла, Koja je данас расута по
различитим збиркама, открити да je известан 6poj рукописа потицао из
Богородице Месонисиотисе, као што поуздано знамо да je од умет-
ничких дела из овог манастира стигла икона Богородице са дететом Koja
се, под називом navayía ^ Mecrovií)(Ti<í)Tio-aa, са посебним поштован>ем
чува у олтарском простору, на синтронону главног манастирског хра
ма.24*
TpajHe политачке промене рано су оставиле трага у турским до-
куМентима у архиву Светог Павла, из Kojer je В. Бошков oôjasEO нишан
Мурата I из 1386, вероватно HajcTapnjH оригинални акт jeOTor османског
владара на турском je3iocy уопште.246 Султан je непознатом власнику,
чще je име било назначено у првом, оштепеном делу исправе, потврдио
тимар Kojn je ранще доделио нлгов отац Орхан, али се наведена села
налазе у областима где су атоски манастири имали CBoje поседе, тако да
се може помипиъати на jczmo од братстава Свете Горе.247 Нишан, ипак,
241 5". Binon, loe. cit. ,

242 К. Влахос, Исторща, 78.
243 Исто.
24« Исшо, 77.
245 П. Успенский, Первое путешествие, 1/2, 81; Г. Смирнакис, нав. дело, 606;
К. Влахос, Исторща, 80.
246 У. Boîkov, Jedan originalen niäan Mu rata I iz 1386. godine u manastiru Svetog
Pavla na Svetoj Gori, Prilozi za orijentalnu filologiju 27 (1977, Sarajevo 1979) 225—245.
2 « Исшо, 226—227, 230, 236, 238—240.
Обнова манастнра Светог Павла у XIV веку 249
нще припадао Светом Павлу, с обзиром да je првобитни акт био везан

за Орхаыа, ij. за време када манастир joui нще био обновлен. Важнщй
je због тога други докуменат из вьегове збирке, нишан принца Орхана,
сина Cyлejмaнa Челебще, koj'h je TaKorje oöjaBHO В. Бошков.248 Почет-
ком 1412, годину дана после очеве смрти, принц je потврдио акт kojhm
je он Светом Павлу дао у тимар село Месонисиотису — по мишл>ен>у из-
давача, у ствари, манастир овог имена —• уз обавезу братства да сваке
године за eojcKy опреми jeflHor оклопника (чокала, цебелщу).249 В. Бош-
ков je, HCTpaHcyjyhH судбину принца Орхана Koju се само joui кратко време
успео да одржи у борбама за престо Eaja3HTOBHX наследника, oöjacHHO
и необичне околности у KojHMa je издата исправа Светом Павлу, }ед.на од
ретких ове врете и чак са тугром младог претендента.250 У временима
изузетно тешким укретили су се животни путеви принца Орхана и, на
Myemoj, npoTHBHH4Koj страни, Ъур^а Бранковипа. Приликом опсаде
Селимврще, у Kojoj се налазио Орхан, у jeceH 1411, ерпски великаш je,
према Константину Филозофу, био осумвъичен од Мусе Kojn je намера-
вао да га OTpyje и пребегао je принцу Орхану у град. Нешто касшф, ве-
роватно средином jaHyapa 1412, Ъура!) Бранковип и Орхан су били 3aje-
дно и у Солуну, где je Орхан, свакако на въегову молбу, издао нишан
братству Светог Павла.251
Манастир Богородице Месонисиотисе остао je, према томе, у по-
седу Светог Павла и после успоставл>ан>а турске власти, што je после
Baja3HTOBe смрти CBojnM актом потврдио Cyлejмaн, а почетком 1412. и
принц Орхан.
Обнова Светог Павла у XIV веку морала je бити веома обимна.

У дугом временском распону од почетка XII до осамдесетих година
XIV века Hajnoy3flaHHjH докуменат (1329) onncyje жалосни изглед мана-
стира Kojn je у рушевинама свакако сачекао и монахе Герасима и Анто-
HHja. О предузетим пословима, видели смо, извештава на]више исправа
прота Неофита. Нови ктитори су у манастиру светог Павла нодигли
храм, око н>ега утвр1)ен»е (ó тер1 аито 7шруо?) и келгле, a затим заса
дили виноград и начинили баште.252 Изглед целине Koja je тада изгра-
1)ена данас се тешко може наслутити, jep je пола столепа каенще деспот
Ъура1) Бранковип поново сазидао или бар темел>но преиначио главну
цркву. Манастирски комплекс чщи je pa3Boj Haj6ofl>e успео да сагледа
С. Бинон непрестано се Мен>ао. Унутрашли простор je знатно увепан
рушен>ем jyжнoг манастирског крила и доградн>ом нових здан>а и бедема
у том делу,253 а затим и дизаньем новог католикона у прошлом веку, тако
2« У. Boikov, Ein Ntëàn des Prinzen Ornan, Sohn Sülcymän Çelebis, aus dem Jahre
1412 im Athoskloster Sankt Paulus, Wiener Zeitschrift für die Kunde des Morgenlandes
71 (Wien 1979) 127—152.
2« Ibidem, 129, 131—132, 142—144.
2Ж Ibidem, 132—141, 145 et pass,
«i Ibidem, 138—140.
г52 К. Влахос, Исторща, 74.
253 s. Binon, op. cit., 193—204.
да до нас нще дошао ни изглед целине какав je cboj'hm наивним и духо-

витим цртежом забележио В. Г. Барски.254
Велики радови на обнови изискивали су знатна матерщална сред
ства Koja су монаси Герасим и Антошце морали да обезбеде пре него
што су преузели стари манастир. Иман>а Богородице Месониоистисе
представляла су одре^ен економски ослонац и по CBoj прилили била су
jcoHHH знатнщи прилог породице Багаш чща се подршка, као и судбина
уопште, каснще не може пратити. Никола Балдовин je вероватно веп у
снажном продору Турака осамдесетих година — на то yKa3yje и н>егово
даровно писмо Богородичином манастиру пред одлазак султану — при-
хватио вазални однос, дакле пре 1385, када се последней пут спомин>е.
С друге стране, нема непосредних вести да je обнову Светог Павла по-
магала и породила Бранковип, 4HjH су мла1)и чланови Kacraje, током
читавог XV столепа, даривали и штитили н>егово братство. С разлогом,
ме^утим, треба сматрати да je управо подршка Вука Бранковипа омогу-
пила да се манастир подигне и до Kpaja измире обавезе Koje су у првим
годинама стварале тешкопе н>еговом pa3Bojy.
За гра^евинске радове била су неопходна велика новчана средства.
Монах Герасим, Kojn се у Србищ залагао не само за манастир Хи-
ландар него и за Лавру св. Атанаси)"а, био je у прилици да обезбеди по-
требну матерщалну основу. Н>егово заузиман>е за светогорска братства
срепно се подударало са све вепим напретком рудника у Србщи, а
приходи од н>их непосредно су се осеЬали како у обиму тако и у виду
прилога Koje je Герасим добщао. Поклад Бранковипа у Дубровнику от-
крива да je пред султановим притиском Вук овде склонно 1580 литара
финог сребра и предмета од злата у тежини од 14 литара и 7 унчи.255
Свакако зато mije cлyчajнocт да су ктитори Светог Павла у време прота
flopoTeja Ксиропотаму дали сто унчи сребра, Tj. да ,,наравнан>е" HHje
изражено у новчаним jeflHHHnaMa, него у тежинским мерама Koje су у
вези са приходом од рудника често коришпене у Србщи. На то подсепа
и поменути доходак од сто литара сребра Kojn je 1381. кнез Лазар до-
делио Лаври,256 као и дар Ъур1)а Бранковипа истом манастиру 1427 —
два свепн>ака од позлапеног сребра у тежини од шездесет литара, уз го-
дишн>и приход од двадесет литара сребра из Новог Брда.257 У измен>е-
ним исторщским приликама, као надокнаду за приход од метоха Kojn je
je дошао под турску власт, деспот je измену 1429. и 1439. Лаври дао
доходак од шездесет литара годишн>е, тако!)е из Новог Брда.258 Парад,
1452, за све поседе у Србщи, деспот je овом манастиру одредио доходак
од сто двадесет литара сребра. 1*9
У вези са овим вестима, пажн>у привлачи често истицани податак
да су монаси Герасим Бранковип и Антонще Багаш ошкуйили од Кси-
254 В. Г. Барский, нав. дело, у прилогу измену стр. 388 и 389.

255 Jb. CíüojaHoeuh, Старе српске повел* и писма, I, 1, Београд — С. Карловци
1929, бр. 144, 146, 148, стр. 142—146.
"б Actes de Lavra, ГУ (5. Cirkovü), No 5, 184—185.
257 Ibidem, No 10, 194—195.
258 Ibidem, No 11, 195—196.
M» Ibidem, No 12, 197—200.
ропотама манастир Светог Павла за 24.000 или 25.000 аспри260 — по-

датак ксуи одудара од наведених облика дарива&а и плапан>а српских
владара и велможа, као и од oÖHnaja да се тако великим износима стиче
право на обнову запуштених манастира и келща. Пратепи пре свега из-
воре, до сада се на ову вест нисмо освртали, jep je нисмо срели ни у ¡ea-
ном документу, него тек у мла1)им прегледима повести Светог Павла.
Због тога се отвара питан>е да ли су монаси Ксиропотама заиста стари
манастир уступили уз тако високу суму, а касгауе од н>егових ктитора
накшдно тражили и сто унчи сребра. Као што смо видели, Неофитова
исправа приповеда о обнови Светог Павла од самог н>еног почетка, спо-
мин>упи чак и долазак flBojnne српских монаха високог рода у Свету Го
ру, али не наводи да су они на име уступнине платили Ксиропотаму и
одре^ен новчани износ. Докуменат je, као што je веп истакнуто, настао
на захтев самих Светопавлана Kojn су желели да се обезбеде од неспо-
разума и raje због тога било разлога да се испусти тако 3Ha4ajaH елеме-
нат првобитног договора Kojn би давао веЬа права монасима Светог
Павла и представл>ао основу на Kojoj су другачще могли да граде CBoje
односе са Ксиропотамом. У исправи, с друге стране, raje назначено да
су кир Герасим и кир Антонще доцнще, у време прота flopoTeja, дали
joiu сто унчи сребра, него само да су се монаси Ксиропотама у HeKoj
нужди обратили ктиторима Светог Павла за помоп. Ако се дословно
узме Неофитово казиван>е, Герасим и Антошце су пре 1399. од Ксиропо
тама добили )сднно потврдно писмо KojnM им ce flaje слобода да „ке-
лщу" Светог Павла држе докле Tpaje н>ихов рад, уз поменути услов да се
— уколико братство остане на малом 6pojy монаха и доспе у тешкопе —
опет врати Ксиропотаму. С обзиром да je наведено писмо било из-
дато тек пошто je манастир обновлен, необично je да су послови на шему
не само отпочели него, бар у одре1)ежу мери, били и довршени без од-
ре!)ене дозволе. Ако се уз то има у виду да су се напуштене келще на
Cbctoj Гори у XIV веку предавале одлуком прота,261 чини се прихватл>и-
BnjoM могупност да ктиторима Светог Павла основну сагласност нще
дало братство Ксиропотама, него старешина или сабор Свете Горе,
а да су се они тек после окончаних или можда делом изведених ра-
дова обратили Ксиропотаму да би се и са н>егове стране обезбедили. У про
тивном ^y4ajy, природно би било да je питан>е пoлoжaja и права мана
стира Светог Павла било решено веп првим документом kojhm je Кси-
ропотам допустио н>егову обнову. У том смислу има основе и сумн>а
да су монаси Ксиропотама имали пре тога власт над Светим Пав
лом,262 власт Koja je Kacraje призната уводном напоменом у Неофито
вом акту да je био йтсо тт)? aeßxo-fAta? xa&' inicie, ayiopeiTixT)? xal ßacnXixrj?
iteiaç той 5T]po7Corá[iou (iov9jç IxTraXai Secrrtoô¡xévov.263
Запуштени манастир у KojeM je можда пребивао понеки монах, са
испосничким келщама у околини, предат je, по нашем уверен>у, мона
сима кир Герасиму и кир Антонщу без икаквог откупа, као што je и
240 К. Влахос, Света Гора, 270; S. Binon, op. cit., 260, и други писци.
2*! M. MueojuHoeuh, Светогорске келце, 42—46.
262 Actes de Xéropotamou, éd. /. Bompaire, 10, n. 42.
263 К. Влахос, Историка, 73—74.
252 Г. СубопЛ
xacHHje одлуком светогорског протата (3. новембра 1409) Светом Павлу

доделена келща Сотир уз обавезу да му flaje пола перпере годшшье.204
Тек доцшф, користепи вероватно и околност да je старешинство Свете
Горе било поверено flopoTejy, сабрату манастира Ксиропотама, вегови
монаси су затражили помой од ктитора Светог Павла и добили од н>их
сто унчи сребра.
Откуда je онда у прегледе Свете Горе доспео податак да je Ксиро-
потаму на име откупа плапено за манастир Светог Павла 24.000 или
25.000 аспри?2б5 У низу неспоразума Kojn су пратили коришЬе&е извора
о Светом Павлу, ова вест се могла nojaBHTH у вези са уверением да je ма
настир уступлен у време прота AopoTeja, при чему je наведена количина
сребра прерачуната у аспре KojHMa се чешпе плаЬало на CeeToj Гори.
Да ли je у то доба сто унчи сребра заиста одговарало суми од 24.000,
односно 25.000 аспри овде нще од 3Ha4aja, jep се не зна када je и каквим
начином обрачунаван>а добщен oeaj износ.
Иако недосоду HajpaHHjn документи KojH се односе на уступай*

манастира Светог Павла, може се доста одрейено утврдити време н>егове
обнове. Монах Арсени)'е je боравио у н>ему вей пре одласка своме брату
властелину Николи марта 1385. Градителлки послови у манастиру су
почели свакако пре тога. Они су — према редоследу дога^а изложеном
у Heoфитoвoj исправи, у KojH не треба сумн>ати — бар у извесжу мери
били и довршени када je Ксиропотам ктиторима Светог Павла потврдио
самосталност братства и н>егова права. После извесног времена, за владе
прота Дopoтeja, монаси Ксиропотама су се због неких потреба обратили
н>има за помой. Речи xpóvoi тф атс' èxeivou avxwii xal XPe'a? Yevo!A^VT]<»
8iá Tiva áváyxTjv ... 266 од 3Ha4aja су за ово питан>е, с обзиром да
je влма одрейено време измену добщан>а потврдног писма од Ксиро
потама и даван>а ньеговом братству сто унчи сребра. У преводу Неофи-
тове исправе, KojH je вероватно настао у исто време267 — без сумтье у
самом Светом Павлу, где je ток дога^а био добро познат — наведено
место преведено je речима: Л*ктк по имк нФколико и потуквл в(ы)с(тн) за
н*ко( поноуждмнс ... 268 Према томе, тек Kojy годину каснще, у време
flopoTeja KojH се као прот спомшье измену 1384. и 1387, Ксиропо-
тамци су добили noMoh у сребру. Не знамо да ли je flopoTej постао прот
вей почетком осамдесетих година, jep нема вести о старешинама у Про-
тату.269 х0; мейутим, нще од важности за основну хронолопцу Koja се овде
2*4 Л. Cuiojaweuh, Стари српски хрисовули, 50—51; Д. Синдик, Српске пове

ла, 192—193.
265 Haj5.i ижи пример плаЬан>а у аспрама пружа необ)авл>ени документ из 1401 /2,
кодом je манастир Светог Павла у присуству сведока — четири хришЬанина и два му
слимана — од Комниновог сина Димитрща за 150 аспри купио земл>иште уз цркву
(Богородице) Елеусе, уз обавезу манастира да спомшье н>еговог оца (К. Хрисохоидис,
нав. дело, 276, бр. 26).
266 К. Влахос, McTopnja, 75.
267 Д. Синдик, Српске пооеле, 188.
2<* Исшо, 189.
2«» Actes du Prôtaton (D. Papachryssanthou), 140.
Обнова манастяра Светог Павла у XIV веку 253
успосташьа: последил помен Герасима у Хиландару 13. новембра 1382.

сведочи да je он тада joui припадао еьеговом братству, док je HajKacmje
почетком 1385. монах Антонще вей био на челу манастира Светог Павла,
Kojn су они 3ajeflHO преузели.
Све послове Koje je подразумевала обнова тешко je временски ош-
тро одредити, али се н>ихов редослед и хронолошки оквири могу на
значит Манастир je уступлен српским монасима свакако joui док je Гера
сим био у Хиландару, а Антонов по CBoj прилили у Ватопеду. После тога
су уследиле припреме и предузета je обнова. Низ посета дворовима у зем
лей Koje je KpajeM седамдесетих и почетком осамдесетих година начинио
монах Герасим био je прилика да се обезбеде потребна средства, пре
свега од Вука Бранковийа Kojn тих година — колико се из извора ви
да — нще помагао друге светогорске манастире.
Око 1380, када je новим ктиторима препуштена „келща" Светог
Павла, старешина у Kapejn био je Харитон, добро познати кутлумушки
игуман и угровлашки митрополит, OHaj Kojn ce у cbojhm тестаментима
сейао благонаклоности и помойи српских владара и великаша, мейу
KOjmca Вука Бранковийа и Радохне, каснщег монаха Романа-Гераси-
ма.270 Неколико година доцнще, у одлуци патрщарха Нила (1386), KojoM
je окончан спор измейу манастира Кутлумуша и Лавре, споменута су и
одрейена писма Koja су сведочила да су доброчинством пара Стефана,
Радохне и деспота Упьеше за Кутлумуш била откуплена извесна има-
ла.271
Aorafiaje Kojn су пратили обнову Светог Павла непосредно и Haj-
потпунще осветл>ава Неофитов акт KojH говори о правима н>еговог брат
ства. Ca садржином ове исправе, найме, оно je до Kpaja морало бити са-
гласно, jep je документ издат на н>егов захтев и почивао je на подацима
Koje су Герасим и Антотуе правдали пред протом Неофитом ранвде
прибавллним документима. Штавише, са овом неправом светогорског
старешине и одлуком н>еговог наследника Генадоца nojaeno се три године
каенще пред васеллнеким патриархом и аеговим синодом представник
Светог Павла, тражейи да се потврде договори Kojn се у н>има наводе.
Не треба, дакле, веровати да je nocTojao споразум о откупу уз суму од
24.000 или 25.000 аспри, koj'h би у Befioj мери говорио о правима Светог
Павла него акт прота Неофита. Познато je, иначе, да je светогорска уп
рава подстилала обнову напуштених обитавалишта,272 мейу одима je,
пола столейа ранще, прот Исак управо манастир Светог Павла истакао
као jezory од древних светика Koje су због небриге и оскудице порушене.
Ако се уз то има у виду да су монаси Герасим и Антонще били веома
цен>ени због заслуга у животу светогорске 3ajeÄHHHe, нема основе каенще
тврйеае да им je обшшьаде старог здан>а, Koje je вей само изискивало
замашна средства, било допуштено уз високу надокнаду.
270 Actes de Kutlumus, 116, 120.

271 Ibidem, 144. О реакции византвдеке духовне управе (1375) на ранщу власт
српских прота и затим поново толерантном односу према н>иховим одлукама в. Г.
Осшроюрски, Серека облает, 124—126.
272 М. Живо]иновиН, Светогорске келще, 42—66 и др.
254 G. Subotic
HaMehe ce след florahaja чщу окосницу чини казиваае акта прота

Неофита, a допун^у вести из других, махом светогорских извора с xpaja
XIV и почетка XV века: око 1380. године старци Герасим и Антогауе су
добили — HajßepoBaTHHje од прота Харитона — дозволу да обнове стари
манастир под Атосом, обавили потребне припреме и обезбедили новча-
на средства и прилоге у иман>има од породица Бранковип и Багаш;
отпочела je изградн>а, а после првих завршених послова прибавлен je
и данас изгубл»ени докуменат KojnM je манастир Ксиропотам признао
права новога братства; након извесног времена Ксиропотамци су се
обратили за помоп ктиторима Светог Павла и добили од н>их сто унчи
сребра, што je оверио прот Дopoтej, HajKacmje 1388.273 Равно пре шест
столепа, дакле, 1383— 1384, у току je била обнова Светог Павла. Н>ено
време, као што je речено, с jeme стране, одреЬэде поМен монаха Герасима
као члана хиландарског братства новембра 1382, а са друге, одлазак
монаха Антонща, веп као старешине Светог Павла, у посету брату Ни-
коли Багашу марта 1385.
Gojko Subotic
LA RESTAURATION DU MONASTÈRE DE SAINT-PAUL

AU XIVe SIÈCLE
Après une crise prolongée, le vieux monastère de Saint-Paul, situé au

pied de la pente occidentale du Mont Athos, a été restaurée dans les dernières
décennies du XIVe siècle. Les informations, souvent citées, qui devraient
indiquer la continuité de sa vie — quoique modeste — dans la période précé
dente, ne sont pas suffisamment déterminées. Pour la plupart elles proviennent
des sources qui ne sont pas authentiques, ou bien ne se rapportent même pas
du tout au monastère de Saint-Paul. L'acte du prôtos Isaac, datant de l'année
1 329 est l'unique témoignage certain et clair que le monastère était en ruines
avant la restauration. En tout cas, il n'y a aucune trace de la aprticipation de
Saint-Paul à la vie de droit public de la communauté athonite au cours de deux
siècles et demi, entre le commencement du XIIe siècle et la seconde moitié du
XIVe siècle.
La restauration du monastère au XIVe siècle, que l'on date différemment,
a été entreprise par deux moines athonites, membres des familles féodales ser
bes distinguées, Gérasime Brankovié et Antoine Bagaä (Pagasis).
Le premier d'eux, Nikola Radonja (Radohna) — fils aîné du sébasto-
crator Branko Mladenovié et frère du seigneur bien connu Vuk Brankovié
— était marié, avant de s'être retiré au Mont Athos, à Jelena (Hélène), soeur
du roi Vukaäin et du despote Jovan (Jean) Ugljesa, maître de Serrés. Il se
fit moine après la mort de sa femme et de ses deux filles, décédées selon toute
2?3 Beh jaHyapa 1389. на полозвду прота налазио се Давид — Actes du Prôtaton,
loe. cit.
La restauration du monastère de Saint-Paul au XIV* siècle 255
probabilité au cours d'une épidémie qui avait emporté, à Serrés à cette même
époque en été 1363, le patriarche constantinopolitain Calliste et plusieurs
membres de sa suite. Nikola Radonja, devenu moine, changea son nom en
Roman et plus tard, ayant pris le grand habit angélique, en Gérasime. Son
intercession en faveur des monastères athonites a commencé déjà avant son
départ pour Athos où l'higoumène du monastère de Kutlumus, Charitôn
le mentionne dans ses testaments comme donateur. Le moine Roman-Géra-
sime apparaît dans nombreuses sources entre 1365 et 1381. Il visitait alors
les cours des dynastes serbes où il représentait, le plus souvent tout seul, les
intérêts du monastère de Chilandar et recevait les subsides pour cette com
munauté religieuse. C'est en lui aussi qu'il faut voir de toute façon ce moine
Gérasime qui a obtenu du prince Lazar, au nom du monastère de Lavra,
un riche revenu de Novo Brdo; il s'agit de 100 litres d'argent par an, ce qui
correspondait, à cette époque-là, à la somme de 800 ducats vénitiens. Géra
sime est mentionné pour la dernière fois comme membre de la communauté
de Chilandar le 13 novembre 1382, lorsque celle-ci délibérait sur l'obligation
du monastère relative à la commémoration des fondateurs défunts. Cette
réunion est tenue le jour de saint Jean Chrysostome, éminent interprète des
droits des fondateurs et des prescriptions monastiques en rapport avec les
commémorations des ktitors.
L'autre fondateur de Saint-Paul, le moine Arsène — nommé Antoine
après la prise du grand habit angélique — provenait de la famille noble de
Bagas-, dont les domaines se trouvaient dans la région de Vranje. Avant la
restauration du Saint-Paul il vivait — du moins un certain temps — dans le
monastère de Vatopédi. Il traduisait les oeuvres théologiques du grec en serbe,
et c'est pourquoi les notes ultérieures le mentionnent comme »admirable
Antoine«. Au mois de mars 1385, Arsène-Antoine était déjà higoumène du
monastère de Saint-Paul, lorsqu'il visita son frère Nikola Baldovin Bagas" et
obtint pour ses confrères le monastère de la Vierge Mésonisiotissa, au bord
du Lac de Kastoria. Le seigneur Nikola avait hérité ce vieux monastère,
aujourd'hui connu sous le nom de Mavriotissa, de son beau-père, notable
Radoslav Chlapen et il a même agrandi les vastes propriétés du monastère.
Un document serbe, délivré sans doute avant la fin de l'année 1384, parle
des contributions faites par Bagas" à Mésonisiotissa lorsqu'il se préparait à
visiter — peut-être déjà en vassal — la cour du sultan Amurat Ier. Son acte
de donation de l'année 1385 est le témoignage le plus ancien du monastère de
Saint-Paul, de l'époque où les fondateurs nouveaux en avaient déjà pris pos
session. Les événements précédents sont, pourtant, éclairés uniquement par
un acte postérieur, très précieux et digne de foi, du prôtos Néophyte. Il traite
spécialement de la restauration de Saint-Paul et de ses rapports avec Xéro-
potamou. Ayant certainement en vue la dépendance antérieure de Saint-Paul
de monastère Xéropotamou, kyr Gérasime et kyr Antoine, après avoir édifié
l'église, les fortifications et les cellules, planté les vignes, les jardins etc., se
sont adressés à la communauté de Xéropotamou en exigeant la confirmation
des droits de leur monastère. Xéropotamou leur permit de tenir le »kellion«
de Saint-Paul »tant que leur lignage aura de force et tant qu'il durera«, de
bâtir les annexes à la construction originale et de la faire progresser sans être
inquiétés. Seulement au cas où le »kellion« tomberait entièrement en déca
dence et serait réduit à quelques moines seulement, de sorte à devenir incapable
de subsister seul — soulignait-on dans le document — il devrait retourner au
256 G. Subotic
sein du monastère de Xéropotamou et en aucun cas ne devrait pas être cédée

à quelque autre monastère. Après un certain temps, au temps du prôtos Do
rothée de Xéropotamou — dit-on plus loin — les moines de ce monastère
s'étaient trouvés dans quelque nécessité. Ils s'adressèrent pour la secours aux
restaurateurs de Saint-Paul et reçurent d'eux cent onces d'argent, ce qui a
été confirmé par un document du prôtos Dorothée. A la fin certains malen
tendus ont surgi aussi, dont le sujet n'est pas indiqué de plus près, mais ils
furent aplanis. L'acte du prôtos Néophyte conclut son exposé par la présen
tation des rapports réglés entre Xéropotamou et Saint-Paul. La dernière
partie de ce document, pourtant, n'est pas conservée et c'est pourquoi on le
datait souvent incorrectement en 1392, dans la première période de l'admi
nistration du prôtos Néophyte. De l'autre côté, il existe deux versions serbes
de ce document qui donnent le texte intégral. Une de ces versions, publiée
récemment, a été faite, semble-t-il, bientôt après la délivrance de l'original
grec. L'année 1400 (novembre 6909), qui est indiquée sur les traductions
serbes, ne correspond pas à l'indiction 8 qui y est noté. Le document, comme
on l'a déjà observé, a été émis au mois de novembre 1399 (6908) et l'erreur
s'est certainement produite seulement dans les versions serbes, par la substi
tution des signes ressemblants 0 (9) et H (8) à la fin de l'année.
La partie terminale de l'acte de Néophyte, connu uniquement de la tra
duction serbe démontre qu'à Saint-Paul a été accordé aussi le droit sur le
kellion de Parchistratège (Michel) et sur Sainte Anne (»le territoire entier de
cette équitable famille avec ses droits et bornes«). L'assemblage des kellia,
qui ont plus tard formé le scite de Sainte-Anne, appartenait, donc, en ce temps-
-là à Saint-Paul. Sa mention la plus ancienne, connue jusqu'à présent, a été
notée en 1574/5 dans l'adelphatarion du monastère de Lavra, dans la pos
session duquel il se trouvait déjà en ce temps-là; son synaxis a cédé alors un
kellion de Sainte-Anne au prêtre Théodose le Serbe. Cependant, il est incertain
quand Sainte-Anne était-elle venue sous l'administration de la Lavra. De
toute façon, les liens naturels et étroits entre les moines des kellia de Sainte-
-Anne avec le monastère Saint-Paul n'ont pas été rompus. Dans une série
de plusieurs dizaines des manuscrits serbes d'une époque ultérieure, copiés
à Sainte-Anne, nombreuses inscriptions parlent des supérieurs et des moines
de Saint-Paul qui commandaient souvent les livres ou les recevaient en ca
deau. Vers la fin même du XIVe siècle, la vie de la communauté de Saint-
-Paul a été de nouveau inquiétée par les disputes, cette fois-ci avec le monastère
voisin de Dionysiou. Le prôtos, le plus probablement encore Néophyte, avait
donné à ce monastère les documents par lesquelles il leur reconnaissait la
propriété des possessions auxquelles prétendaient les moines de Saint-Paul.
Dans le concile de l'Athos, à la demande d'Antoine BagaS, higoumène de
Saint-Paul, ont été élus les représentants pour fixer les bornes entre deux
monastères — bornes qui furent ensuite solennellement proclamées devant
les saintes icônes et en présence du clergé en habits sacrés. Le document rela
tif à la délimitation a été émis par le prôtos Gennadios au mois d'octobre
1400. Trois ans plus tard — lorsque les conditions historiques, changées
après la bataille d'Angora l'ont permis — ce prôtos apparut avec la délégation
du Mont Athos ensemble avec les représentants de Saint-Paul et de Dionysiou
devant le patriarche Matthieu et son synode à Constantinople, où il a témoigné
personnellement la véracité de son acte. Le chef de l'église oecuménique dans
son sigillion de 12 septembre a confirmé, avant tout, la teneur de l'acte du
La restauration du monastère de Sanit-Paul au XIVe siècle 257
prôtos Néophyte concernant les relations avec Xéropotamou qui n'étaient

plus contestables. Ensuite, dans la seconde partie, il a affirmé la décision du
prôtos Gennadios sur la délimitation des possessions avec le monastère Diony-
siou. Il a confirmé encore une fois le même sujet, après les objections des re
présentants de Dionysiou, dans un autre document, au mois d'octobre 1403.
Les bornes fixées entre ces deux monastères sont notées aussi dans un
document serbe des archives de Saint-Paul, publié récemment. Il s'agit, en
effet, d'un extrait de l'acte de Gennadios, même avec la notation de l'année
1400 qui a été incorectement lue comme 1580.
Le moine Gérasime Brankovic mourut bientôt après le règlement du
conflit avec Xéropotamou, entre novembre 1399 et octobre 1400: dans le
litige avec le monastère de Dionysiou a pris part uniquement l'higoumène
Antoine, car — d'après le décret du patriarche Matthieu — son frère spirituel
n'était pas alors vivant. La date de sa mort, le 3 décembre, est notée dans un
typicon de st.Sabbas de Jérusalem, copiée plus tard dans le scite de Sainte-Anne.
Le moine Gerasim Brankovic mourrut par conséquent à la fin du 1399 déjà.
D'autre part, Antoine BagaS, comme on a déjà établi, décéda quelques années
plus tard, puisqu'il a reçu en cadeau, au mois de juin 1405 à Salonique, de
Radoslav Sabia (Sampias) pour le monastère de Saint-Paul, les possessions à
Abramitai et à Néochorion. En octobre 1406 déjà une nouvelle confirmation
a été donnée par Jean VII, car ni Radoslav Sabia ni Antoine Bagas n'étaient
plus parmi les vivants.
Une analyse plus approfondie des sources, malgré le manque des do
cuments antérieurs directs relatifs à la cession de Saint-Paul aux moines
serbes, permet d'établir le temps où Saint-Paul a été restauré. Dans la lit
térature les datations diffèrent et dans la plupart des cas elles se placent entre
1360 et 1365. Dans la base du malentendu réside la conviction que le prôtos
Dorothée, qui avait confirmé l'arrangement susmentionné de Saint-Paul avec
Xéropotamou, était le fameux prôtos de Chilandar des années soixante du
XIVe siècle. Pourtant, il s'agissait d'une personne plus jeune de même nom,
à savoir de Xéropotamou qui, dans les années quatre-vingts, était à la tête
du Protaton et que D. Papachryssanthou avait bien identifiée. En outre, le
prôtos Dorothée n'a publié que l'acte relatif à l'aide à Xéropotamou et non
le document sur la cession du monastère de Saint-Paul à kyr Gérasime et kyr
Antoine. Les nouveaux fondateurs avaient pris possession du monastère
quelques années auparavant et même l'ont restauré avant que le document
susmentionné, relatif à l'aide à Xéropotamou et confirmé par le prôtos Do
rothée, fût rédigé.
Le fait qu'aucune source ne mentionne que Xéropotamou avait cédé
l'ancien monastère de Saint-Paul contre une somme de 24.000 ou 25.000 aspres,
comme on le cite dans la littérature récente, mérite une attention spéciale.
Un prix aussi élevé serait sans doute un argument de valeur dans les discussions
relatives à la question de l'indépendance de Saint-Paul par rapport à Xéro
potamou et l'acte circonstancié du prôtos Néophyte émis à la communauté
de Saint-Paul, ne l'aurait pas passé sous silence. Il s'agit probablement d'une
erreur qui s'était produite parce que l'aide ultérieure des fondateurs de Saint-
-Paul à Xéropotamou a été conçue comme le prix de la cession et en un moment
— sans doute en un temps où l'aspre avait une valeur plus basse — le montant
susmentionné en argent fut converti en aspres, monnaie que l'on cite dans les
sources comme moyen de paiement usuel. C'est que le calcul en onces d'ar
17
258 G. Subotié
gent n'était pas en principe pratiqué dans le Mont Athos. Cette façon a été
utilisée en Serbie, en rapport avec les revenus provenant des mines et préci
sément les contributions des fondateurs serbes aux monastères athonites
étaient exprimées en ces poids en argent. Nul doute que les cent onces d'argent
susmentionnées pour Xéropotamou Gérasime avait reçu — bien que les
sources n'en parlent pas — de son frère Vuk. Les sources ultérieures sur la
mise en dépôt à Dubrovnik du trésor de Vuk, témoignent qu'il disposait d'une
grande richesse en or et en argent qui étaient notées dans les documents en
litres et en onces. Finalement, Vuk avait sans doute donné aussi les moyens
nécessaires pour la restauration du monastère délabré de Saint-Paul, comme
il aidait auparavant, à la prière de son frère aîné, les monastères dans le Mont
Athos.
La partie la plus importante du domaine de Saint-Paul était constituée
de la Vierge Mésonisiotissa près de Kastoria avec ses possessions, qu'avait
contribuées Nikola Bagas". Au commencement de l'année 1412, à Salonique,
le fils de Soliman, le prince Orkhan, lui a confirmé, par un nichan avec toughra
— sans doute par l'intermédiaire de Durad Brankovié — le village de Méso
nisiotissa. L'éditeur V. Boäkov a reconnu, avec raison, dans celui-ci le mo
nastère de ce nom qui avait été auparavant donné à Saint-Paul. Le monastère
avait l'obligation d'équiper pour l'armée un cuirassier (çokal).
A juger d'après tout, le monastère de Saint-Paul, réduit au rang de kel-
lion et peut-être même déserté, a été donné par le prôtos à kyr Gérasime et
kyr Antoine, de même que plus tard, en 1409, par une décision du Prôtaton,
le kellion de Sotèrion a été accordé à ce monastère, avec l'obligation de donner
un demi hyperpère par an. Xéropotamou n'avait pas, donc, cédé aux do
nateurs serbes le monastère de Saint-Paul contre une haute compensation,
car il n'était pas usuel que la restauration des kellia, encouragée par l'admi
nistration athonite, fût admise sous de telles conditions. Par conséquent,
l'aide à Xéropotamou de cent onces d'argent n'était pas donnée, non plus,
à la demande ultérieure, comme une somme additionnelle.
Pour la chronologie de la restauration de Saint-Paul, la dernière men
tion du moine Gérasime à Chilandar le 13 novembre 1382, est très importante
car elle témoigne que Gérasime était, à cette époque-là, encore membre de
sa communauté. Au commencement de l'année 1385 au plus tard, le moine
Antoine était déjà higoumène du monastère de Saint-Paul. Le monastère
leur fut cédé certainement en ce temps-là où Gérasime était encore à Chilandar
et Antoine probablement à Vatopédi.
Après cela suivirent les préparatifs et fut entreprise la restauration de
Saint-Paul. Une série de visites aux cours en Serbie en rapport avec les autres
monastères, vers la fin des années soixante-dix et au commencement des années
quatre-vingts, offrirent à Gérasime Brankovié l'occasion d'assurer les moyens
nécessaires. En ce temps-ci, vers l'année 1380, à la tête du Prôtaton se trouvait
encore l'higoumène de Kutlumus, Charitôn, celui qui se rappelait dans ces
documents la bienveillance et l'aide des souverains et seigneurs féodaux ser
bes, et parmi ceux-ci précisément le seigneur Radohna (le moine Gérasime)
et Vuk Brankovié. C'était, donc, selon toute probabilité, Charitôn qui avait
approuvé la restauration du monastère de Saint-Paul. Elle eut lieu sûrement
au cours de 1383 et en 1384 au plus tard — juste avant six siècles — vu que, au
début de 1385 déjà, Antoine Bagas" séjournait chez son frère comme supérieur
du monastère de Saint-Paul.
ИВАН ЪУРИЪ
ЕВДОКША КОМНИНА И гЬЕН МУЖ

КОНСТАНТИН ДРАГАШ
Темел>но откриван>е судбине ]ужних делова некадаш&их земал>а

такозваног Душановог царства у последним деценщама XIV столеЬа
цил. je коме савремена историографща join увек стреми. Исто тако, из-
ван сумн>е je да су радозналост историчара и питаьа Koja они данас по-
ставл^у o.nojaeaMa и особинама овог замршеног и противречног доба
joui увек у 036nrbHoj несразмери са чврстим сазнан>има и сигурним од-
говорима на н.их. Поузданих одговора нема довольно ни на непознанное
око удела HajBaxcHHjHX учесника у Toj, изнад свега Ty>KHoj епохи, о KojHMa
HeflocTajy чак и неке од основних биографских чшьеница. Ca друге стране,
опет, HHje спорно да je управо pa3jaiiiH>aBaH>e оваквих података често
било погодан подстила) ширим анализама и далекосежним закл>учива-
аима. Извесно je, тако!}е, да Merjy сегментима будупег мозаика или слике
Kojy о приликама на Балканскоме полуострву KpajeM XIV века тек тре
ба створити, изузетно л^есто припада личностима и држави брапе fleja-
новиЬа-Драгаша, а нарочито млаг)ем од н>их Константину. У ary4ajy
овога феудалца и мопног обласног господара такав се приступ просто
намеЬе, чини се као предуслов, jep на noMeHyToj jyжнoj територщи бив-
шег Српског царства тешко да je деведесетих година истог XIV столепа
било 3Ha4ajHHje хришпанске државе од оне KojoM je, после свога брата,
господарио Константин Драгаш. ЬЬегове области су, измену осталог
обухватале Штип, Струмицу, Овче пол>е, Вран>е, Петрич и практично
читаву Македонии неточно од Вардара, укл>учу]уйи Мелник и Рилу и
допирупи подно Сера и скоро до Солуна. Разуме се, опсег и привредна
снага Константинових земал>а, релативно стабилни односи са мусли-
манским сизереном, турским султаном Baja3HTOM, породична спрега
Драгаша са poMejcKHM василевсом чщи je тает постао 1392. године, па
и породични родослов KojHM се flejaHOBHhH по CBoj прилици приближа-
Bajy cpncKoj владарскс-j лози Неман>ипа — све су то само неки од разлога
за знатижел.у модерних истраживача. 1 Премда сам наведеноМ изазову
1 Тема овог скромног прилога проистекла je из дугогодиппьег занимала за

епоху сумрака Византщског царства и за личност претпоследн>ег poMejcKor василевса
Дована VIII Палеолога. Као плод тог интересован>а, настала je докторска дисертацща
о поменутоме владару, а затим и кн>кга (припремл>ена за штампу, у оквиру cepnje
монографща Византолошког института САНУ). У н>у су, наравно сажето, унети и
17»
260 И. Ъурип
и сам у више наврата с муком одолевао, ипак се сада врло свесно огра-
ничавам исклучиво на )едау, бар како мени изгледа, недовол>но расвет-
л>ену nojejumocT из Константинове^ живота, тачнще на н>егово opoÇa-
ван>е са трапезунтском царском династиям Великих Комнина.2 При-
родно, био бих cpehaH уколико би предложени резултати овог скромног
прилога икако могли да послуже датьим напорима на осветл>аван>у окол-
ности под KojHMa су престали да nocroje последней трагови наше држав-
не самосталности на jyry.
Потпору H3HeToj генеалошко] претпоставци првенствено пружа
казивагье Георгща Сфранцеса, писца знаменитих „Мемоара." Бележепи
збиваша у распону од 1401. до 1477. године, Сфранцес, ме^утим, ни у
коме случаЗу mije био пуки хроничар свога доба. Напротив, избор н>е-
гових сепан>а се сводио, као што je одувек бивало са свим мемоаристима,
на даван>е предности дога!эдима у KojHMa je он лично узео учешпа или
у н>их, према сопственом увереау, био бол* од осталих упупен над оним
о чему je знао колико и многи други. Таквих je тренутака заиста и било,
будупи да се Сфранцес дуги низ година налазио у HenocpeflHoj близини
Константина XI Палеолога, обавл^упи дужности час мудрога саветника
и вернога чиновника час дискретнога поклисара последаег византщеког
цара. На je,n#OM од cbojhx задатака, oeaj ревносни дипломата се 14. ок-
тобра 1449. године запутио из Цариграда са великом пратн>ом, кренувши
у посланство 1)ур1)щанскоме крал>у и трапезунтскоме цару. Из престо-
нице je одсуствовао пуна 23 месеца, а на путу, у Трапезунту, затекла га
je и вест о смрти султана Мурата II, kojh je преминуо 9. фебруара 1451.
године у 1едрену. Тада je тако^е дознао и да ce je;nm од Муратових ха-
нума, Мара Бранковил, веЬ вратила у Србщу.3
Чувши за новости и претходно измен>авши мишл»ен»а са трапезунт-
ским царем о променама на османскоме престолу и наспуааима ро-
MejcKor василевса Константина XI да са неверницима до^е до мира,
Сфранцес се одлучио да своме господару пошал>е два писма. У прво-
ме га je обавестио о исходу посете Ъур1)щи, док je у другоме изложио
властито вш)ен>е caдpжaja преговора Koje би вал>ало да воде цариград-
ска влада и câM автократор, наравно уколико се буде сагласио, са ерпским
деспотом Ъур1)ем Бранковипем око поновне yaaje Муратове удовице за
визанпускога цара, у томе тренутку удовца као и Ъур^ева Ьерка. Са
Сфранцесовом замисли сложили су се и Константин XI и родител>и не
весте о Kojoj je била реч, али je она, ме^утим, овакве комбинацще одлучно
неки од ставова нз рада KojH следи. — О Драгапшма nocTojH доста обимна литера
тура: уп. /. Хаци-Bacujbeeuh, Драгаш и Константин Де]ановиГ1и, Београд 1902; Д.
Анаешасц/'евиЛ, Ледина византиска царица Српкивъа, Браство XXX (1939) 1—23; К.
Зиречек — /. РадошЛ, Исторща Срба, I, Београд 1952, 222 сл.; M. Purkovié, Byzanti-
noserbica, BZ 45 (1952) 43—47; M. Pqjwuh, Основно je3rpo државе flejaHOBHha, Ист.
часопис 4 (1952—1953) 227—243; исШи, Севастократор Дфп, Ист. гласите 3—4 (1953)
17—28; Б. <PepjaH4uh, Деспоти у Византии и jyôcnoeeHCKHM земл>ама, Београд 1960,
168 сл.; Г. Осшроюрски, Господин Константин Драгаш, ЗФФБ VH-1 (1963) 287—294
(прешт. у Сабр. делима, IV, 271—280); Р. Михалчик, Kpaj Српског царства, Београд
1975, 67 сл.; исши, Исторща српског народа, II, Београд 1982, 21 сл.
2 Уп. И. Ъурип, „Ektesis пеа" — византщеки приручник за „питакиа" о ерп-
ском патрщарху и неким феудалцима xpajeM XIV века, ЗФФБ ХП-1 (1974) 430—431.
3 Georgios Sphrantzes. Memorii 1401—1477, ed. V. Grecu, Bucureçti, 1966, 74—78.
Евдоыца Комнина и н>ен муж Константин Драгаш 261
одбацила. Мара Бранковип се, найме, join за живота султана Мурата II,
била заветовала Богу да се, ако jeflHOM буде поновно слободна од Тур-
чина, никада више неЬе удавати веЬ да he CBoj живот поверити ономе
Kojn joj га je и даровао.4 Од плана тако не остаде ништа, изузев писма
Koje je писац „Мемоара" унео у сажетом облику у CBoje дело. С обзиром
на важност Kojy oeaj посланички H3BeuiTaj има по нajaвл>eнy хипотезу о
браку „господина" Константина Драгаша и Евдокще Комнине, чини се
корисним да се н>егова садржина што подробнее изнесе.5
Сфранцес у поруци износи чега се досетио, претходно вал>ано про-
мисливши о новостима Koje je чуо у Трапезунту. У ствари, пало му je
на ум да своме господару Константину XI Драгашу предложи да за
проси султанову удовицу Мару Бранковип. Pa3MaTpajyhn аргументе kojh
би ишли у прилог овом opofiefty са српском принцезом као и оне Kojn
се томе противе, византщски дипломата je мейу евентуалним примед-
бама пронашао четири основне. Jeдна од сметши браку била би можда
сведена на сумн>е око племенитости Марине породице, али би то, истиче
Сфранцес, лако било оповргнути, jep je порекло ЪурЬеве Ьерке бар рав
но ономе Koje je собом носила noKojHa царева MajKa деспина 1елена Дра
гаш, кгш „господина" Константина и супруга Maнojлa П.6 И страх од
противл>ен>а цркве оваквом избору невесте безразложан je, продужава
Сфранцес, jep ако he црква, као што се цар и н>егов државник Haflajy,
уз обдариван>е храмова и сиротшье, пристати на женидбу неком од тра-
пезунтских принцеза (што je била првобитна naeja), утолико he се лакше
приволети на сагласност када je по среди као будуЬи тает ерпски дес
пот ЪураЙ, велики добротвор и врло поштована личност ме1)у монаси-
ма и сиромашнима. ÜMajyhn у виду г>урйеву издашност, Koja je и у Ви
зантии била на гласу, црква he jeflHOCTaBHO да зажмури на спорну крвну
блискост две породице.7 Поред четврте примедбе Koja се тиче поодмак-
лих година Маре и опасности у Kojy би можда доспела ако би се догодило
да се породи — на шта Сфранцес нема речи одбране и оставлю то бож-
joj вол>и, Mehy препрекама ороЙаван>у са БранковиЬима наведена je (као
Tpeha по реду) чин>еница да je посреди удовица jeflHor иноверника, а
* Ibidem, 78—82.
5 На нсторщ'ску вредност Сфранцесовог извепп^а досада je указивано у више
наврата, али н>егове речи нису биле истоветно тумачене. Cf. R.-J. Loenertz, Une erreur
singulière de Laonic Chalcocandyle: le prétendu second mariage de Jean V Paléologue,
REB 15 (1957) 179—180 (réimpr. idem, Byzantina et Franco-Graeca, Roma 1970, 386—387);
/. Пайадрианос, Tlveç ot 8ест(ло1 avf{evelat.<; той ГссоруЬи Bpàvxo(3ti:ç (Бранковип) 7гро<;
Tin» olxov tüv üaXaioXÓYíúv, EEBE 33 (1964) 140—142; uciüu, "H-rav -f) EípVjvr)
Kavnxxou^T)vi) ¡iTjTÍpa TÎjç SepßtSai; 7tptyxÎ7tiCT<iaç Mâpaç, 'EXXr)vi>cà 19 (1966) 113—
116; idem. The Marriage-arrangement between Constantine XI Palaeologus and the
Serbian Mara, Balkan Studies 6 (1965) 131—138; D. M. Nicol, The Byzantine Fa
mily of Kantakouzenos (ca. 1100—1460), Dumbarton Oaks 1968 , 210—211; P. Пук,
Царица Мара, Ист. часопис 25—26 (1978—1979) 67. У ceojoj студщи Р. Ъук flaje и
превод дела Сфранцесовог извешта]а, али je, вероватно омашком, из н>ега изостав-
л*но неколико юъучних речи по разумеваае смисла. Стога се овде и прибегло опшир-
Hnjoj парафрази, па и дословном преношен>у садржине поменутог извора.
6 Sphrantzes, 78—80. Писац мемоара говори о Jenem* Драгаш као о покр^ници,
пошто je она умрла 23. марта 1450 (ibidem, 76; Die byzantinischen Kleinchroniken, 1.
Teil, Text. ed. P. Schreiner, Wien 1975, 188).
^ Sphrantzes, 80.
262 И. Ъурип
joni и муслимана. Но, cjajHH познавалац повести послед&их Палеолога

спремно противслови: „А око трепег (приговора) нема ничега необичног,
пошто je и деспина кира Евдокща имала Hajnpe за мужа Турчина, госпо-
дара и мале и незнатне области, па je са н>им и децу изродила, а узео je
за жену TBoj деда; и тако je била великоме господару (то jeer, деди Кон
стантина XI) супруга а да са н>им, како смо слушали, нще ни живела (то
jecT, делила брачну постел>у)."8
Према Сфранцесу je, дакле, )ед.ан од дедова Константина XI Дра-
гаша био ожен>ен Евдокщом, трапезунтском принцезом, претходно
удатом за неименованог Турчина, владара невелике државе. Ме^утиМ,
како истиче Сфранцес, OBaj царев деда са Евдокщом нще имао порода.
Последней византщеки автократор je по оцу, Маш^лу П Палеологу,
био унук василевса JoeaHa V, па je природно помислити прво на н>ега
као на Евдокщиног супруга. Али, напросто због сигурно утвр^ене чи-
н>енице да се тован V Палеолог женио само jeflaHiryT, узевши за супругу
1елену, перку Лована VI Кантакузина,9 овакво се препознаваае врло брзо
noKa3yje као странпутица. При томе, скоро да je излишно и подсепати
на мало вероватну могуЬност да Сфранцес, изразито легалистички на-
CTpojeH и византщеким традицщама верни писац, себи дозволи да за-
конитог poMejcKor цара икада назове само „великим господарем" ([xeyá-
Аоо aù&evrôç). Jep, био je то израз KojHM су се иьегови сународници често
еуфемистички служили када би вал>ало да означе стране мопнике, ли-
шене домапих доскуанстава или еквивалената за Tyrje титуле.10 Но,
ако raje реч о товану V, држепи се и дал>е чврсто jeflirao Сфранцесовог
' Ibidem. — У вези са четвртом примедбом вал>а додати да je Макарще Мели-

син, компилатор „Мемоара", изнсо да je Мара 1451. године имала округло 50 лета
(ibidem, 358), што je очигледно jeflHa од типичних интерпретацща за „поодмакле го
дине", како je иначе дословно речено код Сфранцеса. Мелисинове исказе, а то je уоста-
лом у литератури у више прилика било подвлачено, у начелу вал>а претежно одбацивати
или бар опрезно тумачити, мада у овоме cny4ajy суштина вести нще изменена. Cf.
R.-J. Loenertz, Autour du Chronicon Maius attribué à Georges Phrantzes, Mise. G.
Mercati, ГП, Città del Vaticano 1946, 273—311 (réimpr. Byzantina et Franco-Graeca, 3—
44); V. Grecu, Georgios Sphrantzes. Leben und Werk. Makarios Melissenos und sein
Werk, Byzantinoslavica XXVI— 1 (1965) 62—73. — Р. Ъук (Царица Mapa, 55) се залаже,
чини се без довол>но правих аргумената, за различит смисао Мелисиновог од Сфран
цесовог казиван>а, иако и câM компилатор касшне дословно понавл>а Сфранцесове
речи о Мариним годинама.
9CÍ.R.-J. Loenertz, Роит l'histoire du Péloponèse au XIVe siècle. 1382—1404, Etu
des byzantines 1 (1943) 180—181 (réimpr. Byzantina et Franco-Graeca, 248—249); V.
Laurent, La date de la mort d'Hélène Cantacuzène, femme de Jean V Paléologue, REB
13 (1955) 135—138; Loenertz, Une erreur, 177—179 (Byzantina et Franco-Graeca, 384—
386); Nicol, Kantakouzenos, 137—138 (No. 30); /. W. Barker, Manuel II Paleologus (1391—
1425): A Study in Late Byzantine Statesmanship, New Brunswick—New Jersey 1969, 475—
476. За неке нове недоумице око наводног другог брака JoeaHa V, таког)е cf. L. Politis,
Eine Schreiberschule im Kloster t&v 'OSijfüv, BZ 51 (1958) 272. — За питаае .дру
гог" брака JoeaHa V ™je од користи просопографска студщ'а о Палеолозима А. Па-
падопулоса: A. Th. Papadopulos, Versuch einer Genealogie der Palaiologen. 1259—1453,
München 1938, 46—47 (Nr. 73). Поменути аутор je, найме, био jeflaH од оних куи су
joni увек некритички прихватали приповедавье познщег Халкокондила (в. дали текст).
1° Примера ради, câM Сфранцес тако каткада назива турске султане (Sphrantzes,
2 sq.). В. далл излагаае.
Евдоквда Комнина и аен муж Константин Драгаш 263
исказа, не npeocTaje ништа друго до тумачетье о деди по Majnn, ономе

по коме je Константин XI и добио надимак Драгаш.11
Нешто каснще, необичну жуединост из „Мемоара" запазио je
Атин>анин Лаоник Халкокондил и унео je у CBojy, родол>убивим и ху-
манистичким идеалима 3aflojeHy исторщу хеленског народа. На невол>у,
не no3HajyhH под)еднако добро баш све floraÇaje и л>уде о Kojinna je при-
поведао, Халкокондил je направио карактеристичну омашку и брак са
трапезунтском принцезом приписао 1овану V Палеологу. Нашавши се
у тешкопама и трудепи се да усклади оно што je у животу 1ована V било
непобитно са оним што je câM поверовао да je разумео из Сфранцесових
„СеЬан>а", Халкокондил je прибегао машти. Тако се родила 6ajKa о Jo-
вану V, незаситоме л>убител>у жена, н»еговоме сину Maнojлy П коме ро
зеин отац преотима невесту из Трапезунта — укратко хронолошки са-
свим неодрег}ена прича о другоме браку деде Константина XI Палеолога.
Халкокондиловом тумачен>у су се затим приклонили многи, па су га
дуго прихватали и савремени историчари.12 Срепом, ово клупко je ефе-
ктно расплео пре неколико деценща }едан од заиста врсних зналаца по-
следн>ег столе&а визанпфке исторще, доминиканац PejMOH-Жозеф Ле-
нерц, указавши на корене Халкокондилове грешке.13
Исти научник утврдио je и идентитет Евдокщ'е. Она je била перка
Алексща Ш Великог Комнина, Kojy je отац, „после Много и poMejcKHX
и МуслиМанских преговора и посланстава", повео из Трапезунта 14. ав
густа 1379. године да би je предао медном од локалних анадолщ'ских ди-
наста, по имену Тацедину, у чщк je харем Haj3afl приспела 8. октобра
исте године.14 Код Турчина je Евдокща остала све док, 24. октобра
1386. године, Тацедин ни]е погинуо у походу на другог царског зета
Суламабега. Тек после тога датума она je могла да се уда за господина
Константина Драгаша. Ако je веровати белешкама из Панаретове хро
нике „О Великим Комнинима", у Трапезунт се вратила септембра 1395.
године, водепи са собом из Цариграда и невесте за свога брата цара Ма-
жу'ла Ш (Ану Филантропину) и за братанца Алексща IV (Теодору Кан-
11 О имену „Драгаш", прераслом у надимак последн>ег ■византщског цара, уп.

Осшроюрски, Господин Константин, 290—291 (275—276). — Недавно je изречен став
према коме „господин" Константин HHje câM никада носио име Драгаш, eeh да je то
било лично име jeiumo н>еговог CTapnjer брата, познатог иначе као 'ован (С. Manguh,
Чрте и резе. Фрагмента старог именика, Београд 1981, 220—232). У ствари, у питан.у
je jeinia од варианта старе теори)е о двоструким именима наших предака и о тату-
ларном характеру имена Стефан или Лован (уп. И. ЪуриН, Поменик светогорског Про-
тата с Kpaja XIV века, ЗРВИ 20, 1981, 163—167). Трудепи се да набрсуи примере Kojn
би показали да je Константин био називан без „додатка" Драгаш, МандиЪ je, на дру-
roj страни, далеко од тога да je навео све <My4ajeBe у ксуима je „господин" Константин
помикан као Драгаш (са или без имена Константин).
12 Laoníci Chalcocandylae historia rum demonstrationes, I, гес. E. Darkó, Buda
pestini 1922, 75—76. — Измену осталих kojh су веровали у два брака Лована V били
су и W. Miller (Trebizond. The Last Greek Empire, London 1926, 68) и Papadopulos (Ver
such, 46). Необично je да се и данас може срести у литератури застарело тумачеае
Халкокондилове приче: cf. E. Janssens, Trébizonde en Colchide, Bruxelles 1969, 116.
13 Loenertz, Une erreur, 177 sq. (Byzantina et Franco-Graeca, 383 sq.).
14 Mixaí)>. той IlavapéTOU mpl tüv MeyáXcjv Kou.vif¡vüv, изд. Г. Ламйсидис,
Атина 1958, 78—79. Cf. Loenertz, Une erreur, 180—181 (Byzantina et Franco-Graeca,
387—388).
264 И. ЪуриЬ
такузину).15 Као што je познато, господин Константин Драгаш je 17.

Maja 1395. године изгубио живот у 6ojy на Ровинама, па je разумно по-
мислити да je Евдокща тек после смрти свога мужа одлучила да по^е у
завита), а да у ме^увремену, уколико je боравила у BroaHTHjcKoj престо-
ници — како можда наговештава Панаретова хроника, супружникову
отацбину нще честито ни видела,16 као што са н>им ни брачну постел>у
ни}е делила.
Сфранцес, иначе, Евдокщу титулише као царицу (tj Séo-rcoiva), што
je, измену осталога, могао да буде jeflaH од повода верован>у да je у пи-
тан>у само царева супруга, то jecT наводна друга жена Дована V Палео-
лога. Али, боле упупенима у визанпуске o6H4aje врло je добро познато
да су у Царству „деспинама" биле називане, поред жена, тако^е сестре,
MajKe или перке царева, па je и Сфранцес исправно поступио када je кпи
Алексща Ш Великог Комнина титулисао као царицу, иако ни први ни
други н>ен муж такво дсчлчуанство нису имали. Исто je, уосталом, учи-
нио и хроничар Михаило Панарет.'7 Пoдpaжaвajyhи pontejcKe узоре,
слично су се понашали и у Српскоме царству, па je чак и мати брапе Де-
jaHOBH&a, Теодора-Евдокща, за Kojy се, чини се са разлогом, данас пре-
тежно Bepyje да je била сестра Душанова, у говорима управо забележена
као „царица". Она, чудне ли ^y4ajHOCTH — звала се као и трапезунтска
принцеза,18 не само да се тако потписивала, него je ycBojiuia и устал>ени
» Панарет, 81. Cf. Nicol, Kantakouzenos, 168—170 (No. 61).

le Код Панарета се штуро саошптава само да je Евдокща дошла „из Царнгра-
да" месеца септембра 1395, што допушта и туманен* према коме се она у виэанпцску
престоници пре пута дуже време бавила (Панарет, 81).
17 Ibidem. — Тахвих je примера у Византии XIV и XV столепа било прегршт.
Поред осталих, истоветно je поступала и перка Manije Кантакузика, Делена, yjejmo
и „деспина" и „комитиса" (грофица од Салоне): cf. Nicol, Kantakouzenos, 160—162
(No. 52). — Евдохаду, иначе, и Халкокондил у ceojoj 36pxaHoj приповести назива „де-
спином" (Chale, I, 75—76).
18 С. Новаковик, Законски споменици ерпских држава средн*га веха, Београд
1912, 448, 453, 454, 510—511. — Сум»у у сродство Теодоре (у монаштву назване Ев-
домца) са царем Душаном изразио je Purkovié (Byzantinoserbica, 43—47); уп. С. Нова-
ковип, Срби и Турци XIV и XV века, Београд 1960 (С. ЪирковиН, Допуне и o6jannbCH>a
уз ново издан*, 446); Михалчип, Kpaj, 260; Исторща ерпског народа, П, 22—23 (текст:
Р. МихалчиК). — За примере са „деспинама" из Tecaimje под ерпском влашпу, уп.
ЪуриН, „Ектесис неа", 422 сл. — Када je реч о Теодори-Евдоыци, у литератури се
обично наводи ктитореха представа из Белова-Земена са два одвсуена натписа: на
првом (ктиторехом) име мушкарца нще сачувано, али се зато чита о H*roBoj жени
Дс^и и 3ajeAHH4xoj деци; на другом je (у оштепеном последнем реду, после стихова
са Давидовим псалмима) могуЬе уочити име деспота Дсуана (у генитиву). Натписе
je издао Й. Иванов, Старински църкви въюгозападна България, Изв. на Бъпг. арх.
друж. 3 (1912) 53—72; о yMeraH4xoj вредности живописа у Земену, уп. JI. Мавроди-
нова, Стилът на Земенските стенописи, Изхуство 13 (1963), кн. 6, 27—34; Д. Панайо-
шова, Болгарская монументальная живопис XIV веха, София 1966, 117—168. Од
портрета, данас join nocToje представе старщег, гологлавог и пелавог човека и н*-
гове мла!)е жене са круном налик uapcxoj. Уз н>их се налази и hepxa, пре девочка него
дете. Вепина истраживача склона je да ме1)у поменутима препозна деспота /lejana и
Теодору-Евдохщу CUoja би био хипохористих, наводно распростра»ен у тим xpajeeuMa
за Евдокщу): Фер/анчип (Деспота, 169) je у погледу идентификаци]е врло опрезан,
док je Muxa.bHuh (Kpaj, 69—70) нетто склонили поменутом препознаван>у, а Б. Сшри-
чевиЛ (Дедна хипотеза о титуларном имену ерпских деспота XIV века, Старинар 7—8,
1956^—57, 113—130) je посумн>ао да je жена са слике Дс^анова супруга. Без обзира на
туманен* AojHHor имена као хипокористака, разлога за сумн>у има веЬ и стога што
Евдокща Комяина и асн муж Константин Драгаш 265
царски епитет „благочастивости". 19 Успут, веЬ и употреба наведеног

епитета уз Теодору-Евдокщу требало би да искл>учи помисао на евен-
туалну замену термина у Haiiioj титулатури, према xojoj би, с обзиром
да joj je супруг flejaH носио деспотски чин и да се у грчком je3mcy дес-
потова жена звала „василиса" а царева „деспина", у српскоМе je3HKy
дошло до дословног прево!}ен»а византщског техничког термина.20 Ко-
начно, значен>е flocTojaHcraa „царице" уз Теодору-Евдокщу конкретним
примером pa3jacHHo je и н>ен син, господин Константин Драгаш. Преда-
jyhH 1381. године Лесново манастиру Хиландару, Драгаш жену деспота
Оливера помивье као „деспотицу" а ро!}ену Majicy као „царицу."2' у
ствари, у свиМ генеалошким домишл>ан>има нajcнaжниjи) премда не-
коришпени аргумент у прилог тврдн>и да je Константинова Majtca била
Душанова сестра крще се управ о у H.eHoj napcKoj титули.
Оно што je важило за нежнщи пол нще, ме1}утим, било дозволено
Мушкарцима. Стога je господин Константин, иако царев сестрип, зет
и тает (захвалэдуЬи сродству са Душаном, Алексием Ш КоМниноМ и
Манс^лом II Палеологом), câM био без икакве титуле, па и оне царске.
Истина, он се називао „господарем ерпским,"22 али je иьегова Majxa била
„царица ерпска."23 „Српско" je код н>ега, уосталом као и код Теодоре-
-Евдокще, ипак било колико одраз снаге простора KojHM je располагав
толико и подсепаае на легалност породичних неман>ипких традищца.24
Вредно je истапи и да су владарски епитети KojnMa се Драгаш китио
били тако^е царски,25 премда их je носио само као „господин." У „Ме-
Де^ан очигледно mije главни ктитор храма, него je то неко ко je у сродству са н>им
(аргумента за ову тврдау су место натписа са Дфновим именом као и генитив у коме
ce jaejba). Против идентификащце floje са Теодором-Евдокимом, говори, уз остало,
HenocTojafte лене титуле уз супруга деспота (како je yoonnajeHO, мада не и доследно
чшьено на ктиторским натписима), име Koje je, ипак, врло далеко од облика Kojn су у
документима сачувани, па и недостатак представа Дована и Константина уз родителе.
Сасвим опрезно могло би се, меЪутим, претпоставити да je на слици у ствари неко од
Де]анових синова, евентуално и сам „господин" Константин. Он досттуанство HHje
имао, па га mije могла носити ни н>егова прва супруга, а познато je и да je са ком имао
перку Лелену, потон>у византщеку царицу.
1» О значен>у епитета у BH3aHrajcKoj и crapoj српскр] титулатури, уп. И. ЪуриМ,
Световни достсу'анственици у „Ектесис неа", ЗРВИ 18 (1978) 204—205; idem, Titles
of the Rulers of the Second Bulgarian Empire in the Eyes of the Byzantines, Charanis
Studies. Essays in Honor of Peter Charanis, New Jersey, New Brunswick, 1980, 41 sq.
20 Уп. Исторща ерпског народа, II, 22 (текст: Р. МихалчиК). МихалчиЬ тачно
истине да се Евдопца, без обзира на тумачоье въевог досгсуанства, реално понаша
„као ерпска царица, дакле, као владарка."
21 Новаковик, Споменици, 454.
22 Исто, 456, 457.
23 Исто, 446 448. — „Евдоксщом деспотицом" назива je Пшин>ски поменик
(С. НоваковиЛ, Пппльски поменик, Споменик СКА XXIX, 1895, 9) али, изузев натписа
из Белова (в. нап. 18), други помени ми нису познати, мада вероватно noeroje и мада
у томе нема ничега што би демантовало Евдоюцине властите потписе.
24 3na4aj ове чинлнице по разумеванл прилика у Србщи после пропасти Цар
ства добро je осветлио Михалчик (Kpaj, 179).
25 Константин je „всеблагородни" {А. Соловьев, Одабрани споменици ерпског
права, Београд 1926, 171), „благоверни и христол>убиви" {HoeaKoeuh, Споменици,
456—457) или само „благоверни" (исто, 446—448, 453, 765—768); в. нап. 19, мало
раниje.
266 И. Ъурип
моарима" Георгща Сфранцеса je неименовани деда василевса Констан

тина XI, то jeer Константин Драгаш, наведен практично идентично, као
aû&év-njç (господар; кнез). Што посебно пада у очи, тако га je називала
и н>егова перка Делена, супруга византщскога цара Маш^ла П. У два
текста, jezama за Koje се сме казати да су недвосмислено настали Деле-
ниним непосредним залаган>ем, господин Константин je титулисан уп-
раво у складу са белешком из „Сепавьа." У првоме cлyчajy у питан»у je
документ Maнojлa II и Делене Драгаш од октобра 1395. године, KojnM
брачни пар 3ajeflHH4KH прилаже нешто новца цариградскоме манастиру
св. JoeaHa Претече за noKoj душе „блаженог и славног господара Србще,
кир Константина,"20 а у другоме je по среди крст Kojn je Делена, „перка
Драгаша, господара Србще", поклонила са уписаном посветом свето-
горском манастиру Дионисщату.27
Овде би анализа Сфранцесовог писма могла да се оконча са зак-
лучком да у н>ему нема ничега што би противречило предложеном пре-
познаван>у Евдокще КоМнине и Константина Драгаша. Оно што ocraje
HejacHO строго узев и не тиче се Драгаша, веп спорних родбинских веза
измену Маре Бранковип и Константина XI Палеолога Koje би cTaj&ne на
путу иьиховом евентуалном браку. За Сфранцесове стрепн>е од отпора
црквених кругова, са nocTojehnM знан>има о родослову Бранковипа, на
жалост не nocTojn право канонско o6jamB>eH>e, али сва je прилика да he
оно, када jeflHOM буде пружено, бити само од користи и при откриван>у
нових и досада непознатих породичних спона „господина" Констан
тина^
26 F. Miklosich — /. Müller, Acta et diplomate graeca medii aevi sacra et profana,

II, Vindobonae 1862, 260 sq. — О овоме документу, уп. Ъ. Си. Pagojmuh, Листана ма-
настира Петре од октобра 1395. год. као извор за хронолопцу битке на Ровинама,
Богословл>е 2 (1927) 293—301; Осшроюрски, Господин Константин, 291 (277).
27 Натпис je у оригиналу први o6jaeHo Архимандрит Таврило, 'H èv 'АуЦ> "Opei
lepà (xoví) той 'Aytou Aiovuatou, Атина 1959, 72; у преводу на српскохрватски исто
jeTMHHHO В. Мошин, Крст царице телене, клери кнеза Драгаша, Уметнички преглед 5
(фебруар 1938) 136—137; уп. Осшроюрски, Господин Константин, 289 (274); cf. Actes
de Dionysiou, éd. par N. Oikonomidès, Paris 1968, 26; тако1)е, уп. bypuh, „Ектесис неа",
430—431 (у формули цариградске патрщарппце за обраЬале „господину" Констан
тину користи ce у HajaBH термин „деспот", али очигледно у значен>у „господар"). —
Натпис je, како тачно KOHcraTyje Oikonomidès (op. cit., 26), морао настати пре 1425.
године и налазио се на крсту kojh je вероватно био поклоаен баш Дионисщату. Заним-
л.иво je, иначе, да je први ктитор овога манастира био управо отац трапезунтске прин-
цезе Евдокще, Алексее III Велики Комнин, као и да je, попут наведене цариградске
обител>и, био посвейен св. Доваку Претечи. — О везаности Драгаша за овога свети-
тел>а, уп. нап. 40, мало дал>е. — Haj3afl, можда mije без 3Ha4aja да се подсети да je све-
тогорски Дионисщат подигнут управо на месту Koje je уступио атонски прот Доро-
Tej, иначе Србин из Хиландара (cf. Oikonomidès, op. cit., 5). В. дал>е излаганье.
28 Сфранцес каже да су Ъура1) и Константин XI Палеолог ро1)аци а да je Мара
1^а.ЫХщ трапезунтском цару Довану IV Комнину (Sphrantzes, 78—80). У првом бра
ку Ъура1) je био оженлн трапезунтском принцезом незнаног имена, сестром Дована
IV, Давида и Mapuje, супруге претпоследаег визанпуског василевса 1ована VIII Па
леолога. У другом браку 'Бурцева супруга je била Ирина, сестра жене Давида Ком-
нина, брата Ъур^еве прве жене. Мора се призната, уза све уважаван>е ту1)их аргуме-
ната, да употребл>ени израз уз Мару као и н»ене зреле године у време комбинашка
око брака са Константином XI пре иду у прилог онима ко}и Bepyjy да je Мара
била Ъур^ева перка из првог брака. Уп. нап 5. — Деда по Majan прве Т>ур1)еве жене
био je протостратор (Мансдло) Кантакузин (cf. Nicol, Kantakouzenos, 168), а по оцу
Евдокща Комнина и аен муж Константин Драгаш 267
Иначе, трапезунтска принцеза и Драгашева друга жена о себи ме!)у

Србима raje оставила правог трага, или га бар о H>oj нема у сачуваним
изворима. Заправо, то je и природно када се има у виду оно што Сфран-
цес приповеда о раздоденом животу супружника. Ипак, да би се Макар
некакав одблесак брака Константиновог са Евдокщом уочио и у домагку
гра!)и, упутно je обратити се такозваном Дечанском летопису, извору
за KojH je извесно да, бар у своме садашн»ем облику, припада pycKoj ре
дакции и XVni столейу, али чща рукописна традиций joui увек измиче
поузданим закл>учцима.29 У н>ему je, найме, уз вест о 6ojy на Ровинама
и тамо палима Марку Крал>евипу и Костадину Жеглиговцу (односно
Драгашу) — о чему nocToje записи и у осталим старшим и мла^им срп-
ским летописима, додато „и Колшенк"!30 Откуда oeaj податак састав-
лачу или редактору Дечанског летописа нще познато, али презиме Ком-
нин уз Константина Дejaнoвиha, нема сумн>е, noTBprjyje пону^ену интер
претаций Сфранцесовог писМа цару Константину XI. Записано презиме
сведочи да je Евдокщ'ин други муж, noHaiuajyhH се потпуно у складу са
визангауским наравима и српским oömajHMa формираним по угледу на
poMejcKe, водио рачуна о истицан>у па и о претпоставл>ан>у жениног ро-
дословлл сопственом, уколико je оно собом носило древнщу и уваже-
нщу традицщу од н>егове лозе.31 Наравно, .Гелена Драгаш, перка госпо
дина Константина и потоаа византщска царица, на ову привилегщу нще
имала никаквога права, веп и због околности да je H>oj Евдокща била
само Mahexa, што noKa3yje, поред Сфранцесових речи о EBflOKHjHHoj од-
BojeHOCTH од супругове постел>е, и узраст будупе жене Maнojлa II Па-
леолога у тренутку женидбе н>еног оца. .Гелена се удала 11. фебруара
1392. године, а 17—18. децембра исте године родила je византщском ав-
тократору првога сина и наследника престола — Дована VTÍI Палео-
био je то Мажуло Ш Комнин, брат Евдокще Комнине (Панарет, 81). Отац друге Ъур-
heee супруге je непознат, али деда joj je био Димитрий, син цара Manije Кантакузина
и Ирине, синовице цара Андроника Ш Палеолога. Тако je Ирина била праунука Ма-
тще (чщи je унук по баби био и Константин XI Драгаш); cf. Nicol, Kantakouzenos, No.
71. Исто тако, Евдокща Комнина, друга жена „господина" Константина, била je баба
Константину XI (као Mahexa Лелене Драгаш), а Мари би, под условом да je она перка
из првог ЪурЛевог брака, била прабаба. TaKohe, Марина yjHa би онда била сестра друге
жене Константина XI, али ни jeirao од ових сродстава нще могло да буде разлог про-
тивл>ен>у цркве. — Пада у очи, са друге стране, да сметн,у браку не представлю окол-
ност што би Мара била Константину XI трепа жена по реду (прва — Мадалена-Тео-
дора, перка Леонарда Тока; друга — Катарина, Лерка Дорина Гатилузща, умрла ав
густа 1442); Sphrantzes, 62—64; Chale, II, 80; за први брак — Sphrantzes, 24; Chale,
II, 19; Kleinchroniken, 266. Cf. Papadopulos, Versuch, 62—64.
29 Л>. CtüojaHoeuh, Стари ерпски родослови и летописи, Београд — Ср. Кар
лович 1927, 219.
30 Исто, 113, 121, 123, 218—219, 289.
31 У томе погледу noyчан пример пpyжajy join у XII веку први представници по-
тон>е царске породице Ангела (уп. Г. Осшроюрски, Успон рода АнЬела, прешт. у Сабр.
делима, Ш, 325—342). — Занимл>иво je поступав и Душанов полубрат Симеон Kojn je,
будуЬи по MajuH Палеолог, радо то истицао, понекад би у потписе уносио и породично
неман>ишсо име Урош, али не и АнЬео — презиме eeoje жене. Симеонова деца, мейу-
тим, чине нешто другачще: Йерка ce nomHcyje као Mapnja Ангелина Палеологина,
)едяя син као Лован Урош Дука (H36eraBajyhH поново право презиме ceoje MajKe), а
други само као Стефан Дука (уп. Б. Фер}анчиЬ, Tecaraja у XIII и XIV веку, Београд
1974, 241 сл.).
268 И. ЪуриЬ
лога.32 Дакле, када се господин Константин женио Евдокщом, телена

je била дево]че од десетак година ако не и старща.33
Других података kojh би, бар као ова белешка из Дечанског лето-
писа, допринели изношен>у целовипце приче о браку Евдокще и Кон
стантина нема. Ca постсцепим познаванием извора опасно би било чак
и упуштан>е у оно што би Иларион Руварац, отац критичке школе у срп-
CKoj историографии, можда назвао „HBepjeM и пабирцима". Но, у пот-
пуности искл>учити могупност да се у изпато] и npncTyna4Hoj изворно]
гра!)и налазе сведочакства од користи по истраживан>е родбинске спреге
Драгаша са трапезунтским Комнинима Зедноставно не би било мудро.
Jep, ако се за пример узме мамелучки епистолар, наводно из времена
пре 1376. године, у коме се налази и адреса за извесног Комнина Ангела,
господара CpÖHje и Бугарске и ,Jaxa4a морща", изводливо je, бар са
исто онолико аргумената колико их je пружено у доказиван>у да je у пи-
талу Душанов шурак тован Комнин, тврдити да je реч о „господину"
Константину.34 На страну дискутабилан датум настанка епистолара,35
Драгаш, за разлику од Дована Комнина, има у CBojoj титулатури садр-
жане и српске земле, неоспорно je да господари 3Ha4ajHHM областима
Бугарске36 а сачувана су и обавештен>а о н>еговом присуству на прила-
32 У сложену аргументаций око оправданости понуЬених датума Зелениног

венчала и роЬен>а JoeaHa VIII овде Hiye умесно улазити (уп. И. ЪуриН, JoeaH VIH Па-
леолог, 1392—1448, докторска дисертащуа у рукопису, Београд 1982, 53 сл.).
*3 Ово с обзиром на чин>еницу да je у Византии минимални дозвол>ени узраст
за жене у тренутку склапан>а брака износио 12 односно 14 година (cf. Ф. Кукулес,
£u[ißo>.->) elç t¿ ittpl yí\íw napà BuÇavrtvoïç. xepáXaiov, EEBS 2, 1925, 9).
3* Текст je, на основу рукописа 161, Catalogo dei codici arabi . . . , миланске биб
лиотеке Ambrosiana, донео у преводу В. БошшиН (Арапско званично називл>е почас
но за краллве српске и бугарске, Rad JAZU, Ш, 1868, 181 —182). Хипотезу о JoeaHy
Комнину изнео je A. Soloviev (Un beau frère du tsar DuSan, Revue Internationale des
Etudes Balkaniques, 1 —2, 1935, 180—187); уп. Фер]анчик, Деспота, 167; МихалчиН,
Kpaj, 251.
35 Из онога што Богишип саогшгтава не виде се разлози оваквог датоваььа; у
oeaj датум као да сумн>а и МихалчиН (Kpaj, 251). Ако се узме да je JoeaH Комнин умро
1363 (уп. 0epjaH4uh, Деспота, 167), онда би природно било и да je адреса настала знат
но пре 1376. Са друге стране, око 1410. године, на захтев мамелучких султана, направ
лен je jeflaH комлилаторски зборник дипломатичке садржине 4Hja je хронолошка сло-
jeBHTOCT извесна, али kojh je за обрасце несумн>иво имао стварна писма хришпанских
владара, преведена трудом мелкитског патриарха. Можда je, поред овог зборника,
паралелно састашъен и приручник са обрнутим примерима, то jeer писмима султана
иноверцима? Cf. H. Lammens, Correspondences diplomatiques entre les Sultans Mam-
louks d'Egypte et les puissances chrétiennes (HT), Revue de l'Orient chrétien 9 (1904) 359—
372. У зборнику су, поред осталих, сачувана писма MaHojna II Палеолога из 1411, мле-
тачког дужда Микеле Стена и капетана Фамагусте.
3* Врло je карактеристично да je веп и деспот AejaH, према схватан>има савре-
меника, делимично управлао областима бугарске државе: уп. Миха/ъчиЛ, Kpaj, 68—69.
Ако се остави по страни „осумн»ичени" Драгашев потпис као „господара ерпског и
Подунавл>а" из jeflHor хиландарског документа (НоваковиН, Споменици, 456; уп. Ми-
хшъчип, Kpaj, 184), занимл>иве претпоставке, на основу ори)енталних извора, изнео je
N. Filipovic (Princ Musa i Sejh Beddredin, Sarajevo 1971, 199—203). Он eepyje да границе
Драгашеве државе вала тражити знатно дублл на истоку, у унутрашн>ости Бугарске,
као и да je Мурат I, пре него што Myje Константин пришао, био прину!)ен да 1371/72.
против №ега лично интервенише. Касюуе, па и у рату са Лазаром 1389, Драгаш je
султана пратао у походима (исто je евсоевремено мислио и НоваковиИ, Срби и Турци,
189). Да je Константинова власт била делимично проширена и на Бугаре, сматрао je
и Мавро Орбин када je, nosuBajytta се на Халкокондила, тврдио да je Драгаш успео
Евдокия Комнина и лен муж Константин Драгаш 269
зима северним обалама ErejcKor мора.37 Жел>а ми, мег}утим, HHje да

Константина Драгаша npeno3HajeM у поменутс-j адреси — за то правих
доказа нема, него jcuHHO да упозорим на непоузданост евентуалних хи-
потеза сазданих исюьучиво на nyKoj аналогии презимена, епитета или
имена.38 Али, не би било добро ни потпуно обесхрабривати будупа ис-
питиван>а, заснована било на познатим било на неиздатим говорима,
Koja би имала за цил. проналажен>е неког помена Константина Драгаша,
у CBojcTBy мужа Евдок^е Комнине.3'
Уопште узев, знатно je лакше одрепи Евдоетуино присуство уз Кон
стантина у изворима него га у жима потврдити. У томе погледу илу-
стративни су сачувани ктиторски натписи и остатак дедикацще на зна
ла нападне „Бугаре и Арбанасе, копима je одузео многа места" (Мавро Орбин, Кра-
левство Словена, Београд 1968, 54; в. коментар С. Ъирковика, 314; о Албанцима, уп.
наредну напомену).
'7 /. Taguh, Писма и упутства Дубровачке Републике, Београд 1935, 348, 462—
463; уп. Б. KpeKuh, Дубровник и Левант (1280—1460), Београд 1956, 66; МихалчиН,
Kpaj, 176. — Драгаш je снажно утицао и на збиваььа у албанском npnMopjy, штитепи
свога сестрипа „господина" Константина Балшита, „крала Албанще", за кога се у
Млецима веровало да je 3ajeflHO са yjaKOM погинуо на Ровинама, што се касюце ис-
поставило као погрешно. Тада je за н>ега забележено да je владао „читавом Албани-
joM све до Солуна", што je наравно нетачно али, уколико се прихвати да су млетачки
летописци или побркали територще ABojnue имен>ака и ропака или их суштински по-
сматрали као jeOTHCTBeH простор, и не би било далеко од истине (уп. И. Божий, Do
minus rex Constantinus, ЗФФБ XII-1, 1974, 435). Уопште, ова грана Балшипа je ужи-
вала подршку и „господина" Константина и цариградског двора: MM, II, 230—231 ; уп.
HcropHja Црне Горе, II, Титоград 1970, 55—56 (текст: И. Божий). — Родбинска спрега
Драгаша, на челу са Константином, ширила се и у Епир, у државу jaAHHCKor госпо-
дара деспота Буонделмонпуа, што mrycrpyje и jeflaH запис из атонског манастира
Светога Павла. Реч je о дару Евдоюуе Балшип, „aHenceje" Константинове (каракте-
ристично je да се у ово] грани Балшипа cycpehy типична „драгашевска" имена): Л.
CtüojaHoeuh, Стари српски записи и натписи, I, Београд 1902, 216; cf. G. Schirà, Evdokia
BalSic, vasilissa di Gianina, ЗРВИ 8—2 (1964) 383—391. — О повезаности Драгаша са
крал>ем Марком, уп. Божий, Истори)а, 55—56. — О oeoj изузетно cнaжнoj породичшя
коалиции, као и о различитим формама породичне власти код наших великаша после
1371, расправл»ао je недавно и M. Ejtaîojeeuh (Савладарство у српским земл>ама после
смрти цара Уроша, ЗРВИ 21, 1982, 183—212). Чини се, итак, да термин „савладар
ство" (Теодора-Евдоюца и Константин, на пример) уноси извесну помету, уколико
се схвати у оном идеолошком и државно-правном смислу Kojn je имао у Византии,
а не као питание поделе власти, заштите породичне територ^е (па и вене поделе) и
xnjepapxHje према начелима типичне феудалне примогенитуре.
38 Такав би cny4aj био са ктиторским натписом из манастира Сретен>а у Метео-
рима, на коме (у генитиву) сто)и име Константина (са типичним епитетима Драгаша),
а после лакуне наведено je име монаха Китпнцана (у номинативу): Г. СубошиН, По-
чеци монашког живота и црква манастира Сретен>а у Метеорима, ЗЛУ 2 (1966) 150.
С обзиром на употребл>ене епитете и помен Константина, могло би се помшшьати
да je у гштан>у Константин Драгаш, а да, HMajyhw у виду лакуну и различите падеже
(генитив и номинатив), у Кипрщану вала тражити неког другог, али je оваква прет-
поставка, у недостатку бол>их аргумената, ипак тешко одбран>ива. На Драгаша je
опрезно помислио и Субоший (нав. дело, 151, н. 123), при том правилно noAcehajyhH
да он никада HHje био монах.
19 Недавно je, на пример, у регесту jeflHor акта из 1402, из нajaвл>eнoг издан>а
грчких докумената атонске обители Светога Павла, поменут и неки „Димитров",
син Комнинов", дародавад одре!)ених иман>а манастиру за помен свога оца у бoжjим
службама. Игуман je тада био српски феудалац Арсенще-Антонще Багаш куи je
поклон и примио: К. Хриеохоидис, 'Iepá |xoví) 'Aytou ПаОХои. KaTâXoyoç той ápxeíou,
Sú(X(XEixxa 4 (1981) 276. Природно, овакав регест je сасвим недоволен за било какво
озбшьно разматран>е.
270 И. Ъурип
MeHirroj „flBocrpaHoj" икони Богородице и св. ЗЪвана Богослова из По-

ганова, задужбине Драгаша. У наведеном храму, подигнутом у славу
омшьеног породичног светителл,40 на 3ana,nHoj фасада цркве, на камену
се jacHo nnrajy имена „господа .Гелена" и „Костадин", написана на сло
венском je3mcy.41 Нема сумн>е, то су „господин" Константин и шегова
перка, судепи по речи „господа" тада eeh византийка царица, ктитори
манастира чща je изградн>а започела измену 1392. и 1395. године, TojecT
yflaje 1елене и смрти Константина. Н>ихово ктиторство noTBpI)yje и По-
гановски поменик, настао вероватно у XVI столепу,42 али, макар на ос
нову хронолопуе зидан>а цркве и путан>а поменика, Meljy ктиторима нису
могли да буду ни покс-jHH деспот ÂejaH а ни Константинов старщи брат
JoßaH.43 На невол>у, у Поганову нема сачуваног ни Евдомциног имена
ме1)у ктиторима, премда би у то доба она вал>ало да je била у браку са
Константином.
Што се тиче „двостране" иконе и записа на H>oj са кога je ишчилело
име дародавца, бар je jeflHoeraBHO казати ко нще био племенити донатор.
Найме, од целе формуле остало je сачувано, на грчком je3rocy и лепим
словима, само „ . . . у Христу Богу верна василиса."44 Пошто je, с об-
зиром на значен>е термина „василиса", у питаау деспотова супруга,
природно je Hajnpe се окренути женским члановима рода Драгаша. Но,
одмах се треба лишити помисли да се у запису крще Зелена. Драгаш или
Евдокща Комнина, jep mijeдна од н>их нще имала за супруга деспота.
Мало je поузданости и у претпоставкама Koje би се залагале за MajKy
6pahe Драгаша. Она je, истина, била деспотова удовица и имала je права
да се назива „деспотицом" или „василисом", али câMa je радще корис-
тила околност што je била царева сестра и редовно се титулисала „ца-
рицом", о чему je нешто ранще било говора.45 Ocraje, дакле, да се за
„василисом" трага или путем непознате жене тована Драгаша или не-
40 Истоме светителу посвепек je и храм земенског манастира, затим цариград-

ски манастир naja je заштитница била Делена Драгаш, као и атонски Дионисвдат, за-
дужбина оца Евдокще Комнине, У)едно манастир kojh je обдаривала и Константинова
перка.
41 Th. Schmit, Die Malereien des bulgarischen Klosters Poganovo, BZ 16 (1908)
121—128.
42 Й. Иванов, Поменици на български царе и царици, Изв. на Ист. дружество въ
София IV (1915) 223—224.
43 flejaH je умро измену 1366. и 1371 (уп. Pajuuuñ, Севастократор AejaH, 26—28),
док за Теодору-Евдокиму нема чврстих доказа да je у животу била после 1381 (Но-
eaxoeuh, Споменици, 446; уп; Михалчик, Kpaj, 179). JoeaH Драгаш je око 1378. године
престао да ce nojaen.yje на документима xoje noTimcyje н>егов брат (НоваковиН, Спо
меници, 452—453, 510—512, 512—515; уп. С. Ъирковик, Хрелин поклон Хиландару,
ЗРВИ 21, 1982, ИЗ, н. 30). Михалчик (Kpaj, 177—179) сматра да je Дован умро око
поменуте године, а да су тек онда дошле до израза амбищце негове MajKe, за шта,
бо]им се, нема изричитих доказа, мада овакву хипотезу не исюьучием. Пада, мейу-
тим, у очи да се join увек 1379-80. Константин позива и на старщег брата, кога у
потписима нема (НоваковиЬ, Споменици, 456—457), што касшф не ради (исто, 453),
осям ако се не прихвати као аутентичен и потпис из 1389 (в. нап. 36). — Овом прили
ком хотимично изоставл>ам питаьье евентуалног Ловановог замонашен>а под именом
Дороте), то jecT JoeaH Каливит, HaAajyhn се да hy о томе посебно расправлати.
44 T. Gerasimov, L'icone bilatérale de Poganovo au Musée archéologique de Sofia,
Cahiers archéologiques X (1959) 279—288.
« В. нап. 18—20.
Евдомца Комнина и н>ен муж Константин Драгаш 271
кога од дал>их сродника ове породице.46 Како je посвета на икони била

на грчкоме je3mcy, то траган>е he, по свему судеЬи, пре одвести Палеоло-
зима и КоМнинима него Србима и Бугарима.
Уосталом, о сродницима Драгаша се заиста зна врло мало. Непо-
знато je и порекло и име прве Константинове супруге, а за деспота Jo-
вана je чак неизвесно и да ли je уопште био у браку. У пореЬен>у са так-
вим генеалошким лакунама, ипак треба бити задоволан макар и скром-
ним подацима Сфранцеса о KoHCTaHTHHOBoj дpyгoj жени, jep за н>у je
бар извесно да je, Ma колико н>ен брак са „господином" Драгашем био
формалан или KpaTKOTpajaH, cbojhm пореклом joui више увеЬала углед
HajcHaHCHHjer Mefiy хришЬанским господарима на Балканском полуострву
KpajeM XIV столепа. Евдокща je Константину подарила привилегщу да
може да се назове Комнином, припадником древног византщског цар-
ског стабла, а то je и код PoMeja и код Срба онога доба за последицу
морало имати само пораст духовног ауторитета и престижа.
Ivan Durié
EUDOCIE COMNÈNE ET SON MARI CONSTANTIN DRAGAS
L'article se fonde sur une page des »Memoires« de Georges Sphrantzès,

consacrée aux négociations de 1451 au sujet du mariage de Mara Brankovié
(veuve de Mourad II) avec le dernier empereur de Byzance. Dans le cadre de
ces négociations, Sphrantzès informe qu'un des grands-pères de Constantin
XI Paléologue avait été marié avec la princesse Eudocie de Trébizonde, veuve
d'un premier mariage avec un Turc. L'analyse a confirmé que l'auteur des
»Memoires«, excellent connaisseur de la généalogie des derniers Paléologues,
pensait ce faisant au beau-père de Manuel II, »seigneur« (»gospodin«) Con
stantin Dragas-, grand-père maternel, et non à Jean V Paléologue, grand-père
paternel de Constantin XI. Vu qu'il a été depuis longtemps démontré que
Jean V Paléologue (mort en 1391) n'a été marié qu'une seule fois (avec Hé-
Из неразумеван>а значеььа nojMa „василиса" и читан>а имена у запису са дво-

стране иконе (icoja на H>oj нису сачувана), дошло je до погрешних приписывала влас-
ништва. Gerasimov (op. cit., 284) eepyje да je y питан>у .Гелена Драгаш (n03HBajyhH ce
на аналопуу са каменим натписом на 3anaAHoj фасади храма и на термин „василиса"),
A. Grabar (A propos d'une icône byzantine du XIVe siècle au Musée de Sofia, Cahiers
archéologiques X, 1959, 289—304) npHcraje уз став Герасимова, док A. Xyngopoulos
(Sur l'icône bilatérale de Poganovo, Cahiers archéologiques XII, 1962, 341—350)' излаже
хипотезу о Лелени, супрузи Дована V Палеолога. Не ynyniTajyhH се ближе у питавье
власништва, С. Babié (Icones, Paris 1980, 23), мейутим, исправно истине да je реч о де-
cnoTOBoj жени, то jeer „василиси". — Можда he родбинске везе Драгаша са визан-
тщеким царским nxHacmijaMa, па и са оним из Трапезунта, бити од користи и при
анализи ликовних и садржинских елемената ове необичне иконе, Kojn су, како сви
истраживачи Harnaraaeajy, ипак ретки у Henocpcmuijoj близини погановског манастира.
272 I. Durió
lène Cantacuzène, morte en 1396), les dires de Chalcocondyle, mal renseigné,

sur les soi-disant deux mariages du père de Manuel II, doivent être rejetés
comme fantastiques et inexacts. Eu égard à l'âge d'Hélène Dragas au moment
de son mariage avec Manuel II en 1392, il a également été souligné que le
mariage du seigneur (gospodin) Constantin avec la fille d'Alexis III Grand
Comnène, empereur de Trébizonde, était son second mariage, et que cette
union fut sans enfants. Cette interprétation du récit de Sphrantzès est con
firmée par une notice des »Annales de Decani« (»Decanski letopis«). On y
dit qu'en 1395 à Rovine fut tué, à côté du roi Marko, également »Comnène«,
tous deux comme vassaux du sultan Bajazet Ier. Ce nom se trouve précisément
à la place où les autres annales serbes mentionnent le »seigneur« Constantin
Dragas-. Au demeurant, grâce à la »Chronique« de Panarète, on apprend sim
plement qu'après la bataille Eudocie (ainsi s'appelait la princesse de Tré
bizonde), regagna son pays, cette même année 1395, sans avoir fait véritable
ment connaissance avec la patrie de Dragas, car elle avait pu l'épouser seule
ment après 1386, c'est-à-dire après la mort de son premier mari, le dynaste
turc d'Anatolie, Tadjedin.
Dans la seconde partie de cet article, on a tenté de découvrir encore quel
ques traces de la présence d'Eudocie dans les sources connues pour l'histoire
serbe, mais, hormis des indices incertains, pour le moment il n'y a pas de vrais
points d'appui. Toutefois sans égard à la brièveté et à la nature formelle de
cette union matrimoniale, il est hors de doute que le mariage avec une
représentante de l'ancienne dynastie impériale des Comnènes a conféré à
Constantin Dragas", le plus puissant parmi les princes chrétiens dans la Pénin
sule balkanique vers la fin du XIVe siècle, en plus descendant de la maison
impériale serbe des Nemanjic et beau-père de l'empereur Manuel II Paléo-
logue, une autorité spirituelle et un prestige encore plus grands que ceux dont
il s'ornait auparavant.
BARlSA KREKlC
NOTES ON DUBROVNIK'S RELATIONS

WITH THE LEVANT IN THE AFTERMATH
OF THE OTTOMAN CONQUESTS
The fifteenth century was an extremely troubled time for the Levant
and for the Balkan Peninsula. The rapid Ottoman expansion, which had
started in mid-fourteenth century, achieved some of its greatest successes in
mid-fifteenth. The old order was crumbling down all over the Levant and the
Balkans with the collapse of the ancient states: Bulgaria in 1396, Byzantium
in 1453 (with Morea in 1460), Serbia in 1459 and Bosnia in 1463. All of those
empires and kingdoms proved unable to resist the Ottomans on their own,
and the Western world still lacked understanding of the enormity of the
danger, which could prompt a quick and energetic reaction. A new political,
economic and social order was being established under total Ottoman do
mination.
The city-republic of Dubrovnik was not spared the difficulties of the
times. Dubrovnik (Ragusa) was in a particularly precarious position. Because
of the geographic location of their city and because of their longstanding and
large presence in the Balkan hinterland, especially in Serbia and Bosnia, the
Ragusans were in a position to understand rather early the extent of the Ot
toman menace. However, being part of the Western, Mediterranean world,
they could react only in concert with that world. Trouble was that the only
attempt of the Western, Christian states to react, the Crusade of 1443 and
1444 — a Crusade in whose instigation Dubrovnik took an active part1 —
ended miserably at Varna, in November 1444, when the Christian armies were
crushed by the Ottomans.
Even after Varna Dubrovnik preserved its contacts with the Levantine
and Balkan Christian states, the best proof being the commercial privileges
that it sought and obtained from the last Byzantine Emperor, Constantine
XI and from his brothers, the Despots of Morea, in 1451.2 Trade with Serbia
and Bosnia was at its peak, with large quantities of silver and other minerals
1 B. Kreide, Dubrovnik' Participation in the War against the Ottomans in 1443 and
1444, in B. Krekic, Dubrovnik, Italy and the Balkans in the Late Middle Ages, London 1980,
VI, 1—34.
2 I. Bofié, Dubrovnik i Turska и XIV i XV veku, Beograd 1952, 226. В. Krekic, Du
brovnik (Raguse) et le Levant au Moyen Age, Paris — La Haye 1961, 59—61, 366—68, 371—
74.
M
274 В. Krddá
flowing through Dubrovrtik to the West.3 Still, there can be no doubt that the
experienced Ragusan patricians realized after 1444 that there was little hope
that the Ottoman tide could be reserved. After the fall of Constantinople, in
1453, that fact became drastically clear. In addition, the old friend of Du-
brovnik, the Serbian Despot George Brankovic, was approaching the end of
his life and it was obvious that Serbia could scarcely survive him. In Bosnia,
where chaos prevailed ever since late fourteenth century, things were going
from bad to worse, with regional lords destroying the last remnants of royal
authority and involving the Ottomans into their quarrels, thus facilitating
the conquest of the country.4
With such a dismal picture of the Levantine and Balkan situation in
front of their eyes, it is not surprising that the Ragusans — who had established
contacts with the Ottoman rulers as early as the late fourteenth century5
— decided, in 1458, to start paying an annual tribute to the Ottomans in the
amount of 1500 ducats to ensure freedom and protection of their trade.6
Trade, indeed, was what the Ragusans were most interested in when it came
to regions now under Ottoman rule, whether it was naval trade with the Le
vantine areas, or continental trade with the Balkan hinterland, all the way to
Constantinople.
Trade with the Levant was an old and well-established part of Dubrov-
nik's economic activities, which was not interrupted by the Ottoman con
quests.7 Indeed — as in earlier times — impediments frequently came from
Christian, not Ottoman, forces in the Levant,8 but that did not discourage
the Ragusan merchants and shipowners from going there. Thus, maritime tra
de continued in the years immediately following the Ottoman takeover of
3 See most recently S. Órkovií, Dubrovcani kao preduzetnici u rudarstvu Srbije i

Bosne, Acta historico-oeconomica Iugoslaviae, 6/79, Zagreb 1979, 1—20. S. Ôrkovié, The
Production of Gold, Silver and Copper in the Central Parts of the Balkans from the 13th
to the 16th Century, Precious Metals in the Age of Expansion: Beilrage zur Wirtschaftsge
schichte, В. 2, Stuttgart 1981, 41—69.
4 S. Óirkovié, Istorija srednjovekovne bosanske driave, Beograd 1964, 307—41.
3 Bofié, о. с, 1—22.
6 This tribute grew rapidly and by 1478 stabilized at 12,500 ducats a year. Boiic,
ibid., 155—57, 203.
7 On Dubrovnik' trade with the Levant in the Middle Ages see Kreki¿, Dubrovnik
(Ragusé) et le Levant.
8 In 1458 a Ragusan ship, chartered by a Florentine merchant, was robbed at Bon-
diza, in the Gulf of Arta, by two papal galleys commanded by "Antonius Olzina". The ship
was carrying goods belonging to Ragusan and Florentine merchants and arbitres were elected
to untangle the problems of compensations which were made even more complicated because
Olzina admitted that he had taken 593 ducats worth of various goods, but contended that
he had done so because the Florentine merchant was known to have carried merchandise
to infidels. Indeed, in a rare glimpse of human feelings, an exasperated arbiter is quoted as
exclaiming: "Jo non so come se debía far questa benedeta avaria!" Finally, in 1461, Olzina
was exonerated of charges "perché Antonio non come pirato, ne come corsaro, ne come
arobador, ma come guardator del Summo Pontificho a non offender christiano senza ca-
xon . . . fo mandato per sancto papa in Romania, che dovesse guardar azochè le robé non
se dovesseno portar alii infideli." Olzina had been aware that the Florentine "non una fiada,
ma più et più fiade haveva portato ferri, panziere et altre robe alii infideli" and that is why
the goods on the Ragusan ship were confiscated. Kreide, о. с, 399, 409. Historijski arhiv
u Dubrovniku (Historical Archives in Dubrovnik — HAD) Diversa notariat, vol. 44, ff.
40—44v.
Notes on Dubrovnik's Relations with the Levant 275
Greek lands.9 Foreign merchants, alongside domestic ones, participated in

this activity.10
As for continental traffic, let me give just two examples from 1463:
in July of that year Jakov Radovanovic, "cimator pannorum" from Dubrovnik
was going "ad civitatem que dicitur Costur" where his brother-in-law lived.
Jakov had received from a Ragusan chancellor "ducatum unum eu uncías
decern auri fillati in canellis XXIII" that he was supposed to sell in Costur and
to invest the proceeds "in pellibus rubeis turcheschis et in tella subtili que dici
tur Solunschi" and bring them to Dubrovnik.11 More interesting is the case
of a man who, in December of the same year, was to carry textiles "la via de
Seruia." His itinerary was carefully delineated: he was to go to "Nouomonte
como in Chratouo over più luntano infino Sophia," but he was strictly for
bidden from going "intorno Smedreuo ne intorno Rudnich, ne de qua che
se intende Mazua, zoie nelli confini de Bosna" and it was stressed that he
should go "come dise de sopra che se intende Sithniza."12
This document seems to illustrate an important point: the Ottoman
advance toward the north allowed the traffic to resume rather quickly in the
vast areas behind the fast-moving frontline. The foreign merchants, especially
the Ragusans, who had excellent intelligence contacts in the region, were
able to follow very closely those movements and to charter very carefully
their operations. Thus, in the case in question, the merchant was to go to the
conquered areas far to the south and to avoid regions dangerously close to
the Ottoman-Bosnian and Ottoman-Hungarian front-line.
The situation in the Ragusan trade with the Levant did not change much
in the subsequent years. Ragusan ships travelled to the Levant in the service
9 For example, in 1461 : a voyage to Pyrgos, HAD, Diversa cancellariae, vol. 70

f. 145v; a Ragusan patrician sends a ship to the Gulf of Arta where his brother is supposed
to provide a cargo of grains for Dubrovnik, Ibid., ff. 176v — 177. In 1463: a Ragusan
patrician charters a ship to bring grains to Dubrovnik from the Gulf of Arta or the Gulf
of Patras. Div. not., vol. 47, f. 44v; two other patricians send two ships to look for grains
"ad viam Culphi Petrassi, videlicet Leuadie", in the Gulf of Arta or "ad schalas Albanie".
Ibid., f. 45; still other patricians send several ships to buy grains "in Romania", in the
Gulf of Patras, Arta or Albania. Ibid., ff. 48, 54v — 55, 71v, 105, 116v—117.
10 In 1461 : a Ragusan captain owed 16 and 3/4 ducats "pape Theodora Tauolario
de Monouasia dicto Comis et Nichete Mamona de Monouasia" for whom he had brought
grains to Dubrovnik. Div. not., vol. 44, f. 85; a Ragusan ship was supposed to carry grains
from Ancona "ad Monobasiam ad partes Peloponessi' for "Lupus de Gallicia", but be
cause the ship was in poor state it could not go "Monobasiam ad partes Peloponessi
sive Moree", but had to stop in Dubrovnik. Ibid., ff. 154v, 164v—165; at the request of
the Florentine merchant "Martinus Chiarini" a ship from Valona was confiscated in Du
brovnik upon her anival from Venice. The ship had previously travelled "in Pelopone-
sum, aliter nominatam Moream" to buy grains. Div. cane, vol. 70, f. 132; another Flo
rentine in Dubrovnik, "Alexander Strozi . . . factor Pipi Jacobi de Florentia" chartered
a Ragusan ship to bring grains from Pyrgos. Div. not., vol. 44, f. 191v. In 1463: a merchant
from Manfredonia sent a Ragusan ship to the same place for grains. Ibid., vol. 47, f. 19v;
another Ragusan ship made a trip to Romania for grains for the account of a merchant
from Ancona. Ibid., ff. 30, 33v, 37v; merchants from "Guasto" chartered a Ragusan ship
to carry grains from Romania to "Guasto", but the ship came to an island near Dubrovnik
instead "propter fustas Barlete et Trani que discurrunt per riperiam Guasti." It was de
cided that the grains would go to Ortona. Ibid., f. 40v.
и Div. not., vol. 47, f. 40.
12 Ibid., f. 115v.
M*
276 В. Krekic
of domestic13 and foreign14 merchants. An interesting case from 1472 de

serves special mention because it indicates the complex relationships which
existed among Western merchants, including Ragusans, in the Levant: "Bar-
tholomeus Signibaldi de Fulgineo" had been sentenced in Foligno to pay
to a Ragusan patrician the amount of 248.5 ducats, which were the residue
of a major debt that Bartholomeus had contracted with the Ragusan. It was
now agreed, that if "Bartholomeus, qui ut dicitur est habitator Gallipoli par
tium Romanie" paid this amount "Dono Doni de Florentia, habitatori Ad-
rinopoli," this would be considered as settlement of the debt and the case
would be closed.15 The case, involving Italians from Foligno and Florence
living in Italy and in Gallipoli and Adrianople, and Ragusans whose activities
stretched from Italy to Romania, certainly was not the only one of its kind.
Let me add that the importance of the Ragusan naval trade not only
with big Levantine commercial centers, but also with minor places is indicated
by the fact that, in 1472, Dubrovnik had a consul in Modon, on the Pelo
ponnesus.1*
Of course, another strong commercial current was the trade between
Dubrovnik and the hinterland all the way to the "partes Turchorum."17
This trade consisted mainly of exports of textiles from Dubrovnik.18 An im
portant element in those operations was the activity of the "fattori" of the
13 In 1470: a ship went "in Levantem". Div. not., vol. 54, f. 127v; another ship
carried olive oil and grains to Candía, Chios or Alexandria and brought other merchan
dise to Dubrovnik. Ibid., ff. 173v — 174v; grains bought in Apulia were carried to the
Levant and sold there. Ibid., vol. 55, f. 194v. In 1471 : grains for Alexandria and Syria.
Ibid., ff. 36v — 37, 38; for Candia. Ibid., ff. 82—82v; grains for Chios, from where wax
was to be brought to Dubrovnik. Ibid., ff. 198v—198 a retro. In 1472: trip "in Levante"
to Modon and Chios. Ibid., f. 193; vol. 56, f. 30; wool from Candia to Dubrovnik. Ibid.,
vol. 56, f. 85v. In 1474: trip to Sicily and Romania. Ibid., vol. 58, ff. 13v—14. In 1475:
"vallonia" was carried on a Ragusan ship from Romania to Pessaro or Rimini via Dubrov
nik. Ibid., vol. 59, f. 30v.
14 For example, in 1470 the Venetian merchant "Matheus Biuilagua" chartered
a Ragusan ship to go first to Budva to pick him up, then to go to San Cataldo and load
merchandise and finally to carry it to Modon and Coron. Div. not., vol. 55, f. 5.
" Ibid., f. 81v.
16 The arbiters in a controversy over a trip to the Levant mentioned that they had
examined various testimonies from Modon and Chios "e maxime una lettera scripta
per 10 console nostro se Modon ... 10 quale tute cosse visse a più anchora che a noi
possibile jera de vedere." Ibid., vol. 56, f. 30.
17 Bozic, о. с, 228, wrote that "the ruthless domination of the Ragusan merchants
was brought to an end by the Ottoman conquest of the Balkan lands, primarily Serbia."
That seems to be an overstatement in view of the information that Bozic himself used
elsewhere in his book, that I am using here and that is known generally on the Ragusan
commercial activity in the Balkans in the second half of the fifteenth century and later.
See Войс, ibid., 281, 314. Also T. Popovic, Turska i Dubrovnik и XVIveku, Beograd 1973,
especially 112—29.
18 In 1470: a patrician received from another a horse and "petias quadragintaocto
pannorum de Florentia de prima sorte" to carry "ad partes Turchorum." Div. not., vol.
55, f. 17. In 1471, when a patrician was going "in Seruia et in Romania" he was given by
another "peze 32 de pañi de Ragusi de 70 . . . imballati in balle 8 e signati del mio da-
vanti segno." The merchandise was to be sold in Skoplje and the proceeds sent to Du
brovnik. Ibid., ff. 30v — 31. In the same year a patrician was carrying to "Andrenopoli . . .
parmi ragusei peze 32 de 70 et peze 8 de 50" which could be sent elsewhere in Romania
as well. Ibid., ff. 93v—94.
Notes on Dubrovnik's Relations wiht the Levant 277
Ragusan merchants in Levantine and Balkan cities under Ottoman rule.19

Naturally, in the difficult conditions of the Balkan lands, there were cases
of disappearance or death of Ragusan merchants and their "fattori",20 but
that did not deter them from visiting those regions.
It seems rather clear from these short and limited notes that the grave
dislocations caused in the Levant and in the Balkan Peninsula by the rapid
Ottoman expansion in the fifteenth century did not substantially disturb or
interrupt for any sizable length of time the Ragusan commercial links with
those areas, either on the naval or on the continental side. On the contrary,
the Ottoman occupation of the major portion of Levantine shores and of the
whole of the Balkan hinterland created a vast, economically and politically
unified and stable zone, a situation very much different from the confusion,
fragmentation and conflicts which had existed in the region previously and a
situation which — at least during the first century of the Ottoman domination
— attracted Ragusan and other merchants in large numbers to the area.21
The long-distance travel between Dubrovnik and the Levant accross
the Balkan hinterland reflected the new circumstances particularly well : while
in the period before 1460 one could hardly find trips from Dubrovnik to Greece,
Bulgaria or Constantinople through the hinterland (with the exception of
couriers), after the Ottoman conquest those trips seem to become rather fre
quent and successful.
Thus Dubrovnik, aided by its geographic position, by the wisdom of its
statesmen, the experience of its diplomats and the skill of its merchants and
sailors continued to play — even after the great upheavals in the Levant and
in the Balkans — its customary and profitable role of intermediary between
the eastern and western parts of the Mediterranean world, which were increa
singly becoming two totally different and opposite entities.
19 In 1472 two brothers-patricians appointed another patrician their "fattore in

patribus Turchorum a Constantinopoli citra" for one year. If he was unable to work in
Turkey, he would go to Italy with the same salary. Ibid., vol. 56, f. 57. In the same year
another patrician appointed a representative — again a patrician — to sell his textiles
"in quele parte de Romania in Andrinopoli come in altrove," with the authority to
work "in altri logi come in Constantinopoli, in Filipopuli." Ibid., f. 88. In November,
1472, a Ragusan merchant sent "per mio factor ... in Schiauonia et in Romania parmi
XXV de 70 de Ragusi, tuti pellazi in balle VI, et cavallo uno, et tre pochrouzi de zelega,
et bambaxe livre XVIII, et bandinelle 24, et corda livre XV." Ibid., f. 152v. For the produc
tion and exports of Ragusan textiles see D. Dinic-Kneíevié, Tkanine и privredi srednjo-
vekovnog Dubrovnika, Beograd 1982, especially 245—66.
20 Marin Vukasïnoviô died in 1471 "in partibus Romanie" and his father, together
with his business associates, sent Marin Radivojevic "ad partes Romanie ubi defunctus est
dictus olim Marinus . . . fet ad alia loca Sclauonie et Romanie in quibus dictus olim Ma-
rinus negociabatur et traicabat." Radivojevió was carrying a document issued by the Ra
gusan government "in ydiomate sclauo" and he was to do his best to recover "libros,
computa, litteras missivas, scedulas et quascumque scriptures dicti olim Marini" and also
all his money, textiles and other goods. Everything was to be sent to Dubrovnik together
with necessary documentary proofs. Div. not., vol. 55, ff. 140v — 141. Boï'té, о. с, 245—46.
21 On the problems and prospects of the Ragusan trade in the Ottoman area in the
second half of the fifteenth century see also Boiié, о. с, 247—71, 281, 314.

ZRVI 22 (1983) Ferjancic Priests

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ZRVI 22 (1983) Ferjancic Priests

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ЗБОРНИК РАДОВА

RECUEIL DES TRAVAUX

DE L'INSTITUT D'ÉTUDES BYZANTINES

Ова кн>ига oSjaitifccin je уз финансисту помой

На основу мшшье&а Републичког секретариата за културу СРС, 6poj 413— 138/73-02

Издзд'е: Византолошки институт САНУ, Београд, Кнез-Михаилова 35

Jb. Максимович, Србща и правци византщских похода у XII веку 7

СРБША И ПРАВЦИ ВИЗАНТШСКИХ ПОХОДА

Читаво jeflHO столеЬе (1091—1190) Tpajajm су, са дужим или кра-

пограничну облает Зигос, Kojy треба тражити у области Косова пола и

зиономщу византщ'ско-српских сукобл>ава1ьа.8 Цариград je, приликом

8 Jörn je F. Chalandon, Les Comnènes II: Jean Comnène (1118—1143) et Manuel

14 Cinn. 101.18—102.1. Уп. ИСН I, 202. Према убедоьивим разматрав>има /.

" Chon. 91.9—10.

Мажула на челу Bojcxe од Пелагонще до Ниша? Чини се да je одговор

нлм истоку Македонще.36 То значи да би се, у првом cлyчajy, Bojcxa кре-

36 То je био предлог А. Мщнекеа, Кинамовог издавача у Бонском корпусу

диционалном смыслу тематских стратиота (Attal. о. с. 254.10, 23, 261.22, 262.1).

Питан>е je, ме1)утим, да ли су Филипи у XII веку били погодни за такву

48 Cf. Lemerle, о. с. 173. Други чувени путописац овог времена, Вениамин из

Пре свега, у познатом свом H3BeiHTajy, Вил>ем Тирски, посланик

43 Gillelmus Tyrensis, Historia rerum in partibus transmarinis gestarum, Migne

риха Барбаросе.71 КоришЬегье старог BojHor друма joni je¿raoM je било

LA SERBIE ET LES DIRECTIONS DES EXPÉDITIONS

7i О Неман>иним освадшлма као узроку византщског похода в. Jupeuex, н. д.

stantinopolitaine: Andrinople — Philippopoli — Sardique — Ni§ (une seule

УГАРСКИ ДВОР У СРЕМУ

Дело тована Кинама, визанпуског писца XII века, било je досад

1 Хронолопца догаОДа према /. Калик, Job&h Кинам, коментар, Византщски

Византийка войска je одмах напала Земун. Град je био добро утвр-

4 Ioannis Cinnami Epitome rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis gestarum, rec.

пографсксу слицн бо^ишта. Уз то, Кинам je писац изразитих склоности

17 G. Wenzel, Codex diplomaticus Arpadianus continuatus, t. VU, Pest 1869, 29.

Camanc се сматра да означава Каменщу, a Zilzeng — Сусек.22 Томе се

22 F. Pesty, Az eltünt régi vármegyek I, Budapest 1880, 372—373.

другде, граде и блиске династичке везе. У времену Koje je сродничким

28 Cinn. 10; Chon. 16.

Угарско-византщски односи, kcjh се само jeflHHM делом исказу)'у

35 Папа Инопенпце Ш у писму калочком надбискупу наводи да Белош „in pro

LA RÉSIDENCE DES ROIS HONGROIS DANS LA RÉGION

L'oeuvre de Jean Kinnamos est déjà depuis longtemps objet de recher

«» Cinn. 217, 221—222.

du règne de l'empereur Manuel Ier Comnène a ouvert les voies à une co

ВИЗАНТШСКИ ПЕЧАТ JOBAHA КОМНИНА,

Пре десетак година y Базелу je oôjaBJbeHa велика збирка византий

1 G. Zacos—A. Veglery, Byzantine Lead Seals 1, 1—3 + Plates, Basel 1972.

тих хипотеза, и то нити у погледу датовадьа нити у погледу предложе-

4 О датуму доласка Дована Комнина на положат дукса Драча nocToje разли-

дукса Скошьа обавл>ао je Jc-ван Таронит. У KpajibeM &ny4ajy, и ако доз-

нападима, примио je je,zmo писмо од архиепископа Бугареке (той ípx^ema-

Комнина, он je, ратэдуЬи против Срба, претрпео пораз.15 Вероватно га

Можда га je из тих разлога цар поставио на тако високу и одговорну

21 Севастократор Андроник Комнин, како обавештава Никита Хотуат (His

периоду mije постоуала.24 у дал>им збиван»има на Балкану, протосеваста

Печат .Гована Комнина, севаста и дукса Скошьа

24 О тематском уре1)ен>у у време Комнина уп. Литаврин, Болгария и Византия,

нин вршио дужност дукса Скошьа у наведеном периоду, и зато га не

28 О породици Ангела, в. Г. Осшроюрски, Успон рода Ангела, Сабрана дела,

Йела, онда нам и oBaj пример Aaje за право да претпоставимо да je и

офавио A. J. Evans, Antiquarian Researches in Illyricum, Archaeologia 69 (1885) 96, a

остао до 1176, jep те године JoBana Ан1)ела-Комнина налазимо у Maлoj

LE SCEAU BYZANTIN DE JEAN COMNÈNE, DUX DE SKOPLJE

Dans la grande collection des sceaux byzantins, publiée par G. Zacos

37 OciïipotopcKU, Успон, 333; N. Chon., 180. Сннови Константина Ангела, Jc-ван